- pisano februar 2009

 

Kike Somenzini je ime koje ne moramo posebno predstavljati. Višestruki pobednik svih takmičenja na kojima je učestvovao od Prvenstva Sveta, TOK-a, trenutno aktuelni prvak sveta F3A klase...

Kako to obično biva, svoju bogatu sportsku karijeru Kike je rešio da unovči, tako da se već godinama, širom sveta, mogu naći modeli sa njegovim potpisom.

Modela ima raznih od stiroporskih shok fly-era do veliki trometarskih akrobatskih aviona. Svi oni imaju jednu zajedničku osobinu, a to je da savršeno lete...

 

Yak 54 je model koji je zadnja generacije Somenzinijeve ponude. Pravi se u par razmera (1,8 m, 2,2 m, 2,6 m i 3 m) raspona krila.

Kad sam bio na Top Gun-u ove godine imao sam priliku da vidim uživo model od tri metra raspona i kako ga Kike leti.

 

Gledajući letenje ovog Yak-a nema ko ne bi poželeo da ima takvu "spravu"... No, kad se dublje promisli brzo se shvati da tako veliki modeli traže mnoge posebne stvari...

Krenimo od najbanalnije, prevoza, jer za ovoliki model morate imati prilično veliku prikolicu, potom modelar ne može sam da opsluži toliki model na terenu, a da ne spominjem troškove izrade...

Kad je Jole odlučio da kupi novi model izbor je pao, naravno na Somenzinijevog Yak-a 54. Dobar deo vremena smo potrošili u razgovorima šta kupiti i kako ga opremiti.
Model veće razmere traži veći, jači motor, veće i jače servoe (naravno, digitalne, drastično skuplje), jače baterije... Spisku nema kraja...

Na koncu svega uvek ostaje pitanje transporta i rukovanja na terenu.

Yak od tri metra odmah je otpao iz kombinacija a, u igri su ostali modeli od 1,8 i 2,2 m raspona. Posle dosta razgovor i končnog  merenja, kako može stati u kola, izbor je pao na onaj veći od 2,2 m.

Model odabran i kupljen.

Na dan kad je model trebao da stigne, Jole je bio u Beču pa, sam ja "dobio zadatak" da sačekam čoveka koji je trebao da donese Yak-a iz Austrije. Kad je doterao kombi i počeo da vadi kutiju ja rekoh da mi nismo naručili frižider nego avion.

"Samo ti uživaj, ovo je za vas"- bio je odgovor.

Kolika kutijetina...Velika je kao frižider sa zamrzivačem, ne može da stane u prosečan auto... Sreća pa, moja Astra ima peta vrata, ali ni ona nisu mogla da se zatvore...

Pošto sam stigao kući krenuo sam da otvaram kutiju. Jedva sa čekao da ga vidim uživo... Otvorim kutiju, kad u njoj, druga kutija...

Ajde, otvorim i tu a, ono treća kutija,...

Osećao sam se kao arheolozi kad su našli Tutankamonov grob...

Konačno u trećoj kutiji je bio avion...

Svaki deo je posebno spakovan što u male kutije što u sunđere i najlone. Svi delovi koji trebaju da se model kompletira nalaze se ovde. Znači, šarkice, polugice, gomila šrafova, matica, viljuškica, creva, kablova.... sve je tu.

Sam model je neverovatno osmišljen i urađen. Trup i krila su kompletno napravljeni od balze i špera. Svi delovi su uređeni laser cut tehnologijom. Model je presvučen monokotom.

Ono šta je mene najviše oduševilo je filigrantska izrada ovog aviona. Gde god se mogao, napravljen je neki otvor ili olakšanje, tako da kad pogledate bilo koji deo modela izgleda kao da je napravljen od paučine...

Neverovatan je i nosač motora koji mora da nosi motorčinu od najmanje 50 ccm.  Kako je samo olakšan i šupalj... Ovaj kit je definitivno vrhunac modelarskog inženjeringa...

Za Somenzinijevog Yaka preporučuje se motor od 50 ccm po mogućstvu Desert Aircraft 50.
Kao i avion i ovaj motor je "vrh" ponude na tržištu i prodaje se na par mesta u Americi.
Motor smo kupili preko Franka Tijana. Čoveka sam zamolio da nam kupi motor i auspuh. Kao i uvek, izašao mi je u susret, poručio sve što treba, prepakovao i poslao u Srbiju.

No, pre nego što nastavim, moram Vam ispričati kako sam "zeznuo" Joleta u vezi motora...
Pošto sam stvari naručio od Tijana na moje ime, ja sam išao na poštu da preuzmem paket. Naravno, da Joletu nisam kazao da je paket stigao.

Kad sam uzeo kutiju na pošti, otišao sam u kafić, u koji obično odlazimo, i rekao konobaru da stavi kutiju iza šanka. Potom sam zvao Joleta da dodje na kafu....

Kad je stigao ja rekoh:  "Sta ćeš piti?" 
Jole je uzeo kafu a, ja opet rekoh: "A što ne uzmeš dezert?".
"Kakav dezert?"- pita Jole.
"Ajde" - rekoh konobaru - "donesi onaj dezert...."
Ode kelner i sad Joletu ništa nije jasno o kakvom se dezertu radi. Čak i kad se kelner vratio sa kutijom u prvi mah nije ukapirao...
"Šta je ovo?"

"Pa, to ti je dezert - Dezert Aircraft -  čoveče" - rekoh ja...
Jole samo što nije pao u nesvest....
Tako smo u prijatnoj atmosferi otvorili paket i "sladili" se sa modelarskim sitnicama...

DA motori se odlikuju veoma kompaktnim dimenzijama i malom težinom. To se postiže tehnologijom izrade pri kojoj se, recimo, blok motora ne lije, nego na glodalici pravig iz punog komada aluminijuma. Motor ima lamele na usisu i snagu od 5,5 konja.

Ovaj Yak od 2,2 m je zadnja granica modela kod kojeg pokretne površine može da pokreće po jedan servo motor. Doduše servoi moraju biti od 12-18 kila (preko 120$ komad) ali, to je cena velikog modela.
Servoi su digitalni, Futaba i Hitec, i namenjeni su za 3D letenje. To znači da, pošto su snažni i brzi, mogu da nose prilično velike poluge kako bi model imao velike otklone na komandnim površinama.

Pošto digitalni servoi znaju da "povuku" poprilično struje, baterije moraju biti kvalitetne, po mogućnosti litijumske.

Jole je napravio korak dalje pa je kupio Gemini Power box na koji mogu da se priključe dve Li-po baterije. Sistem u sebi već ima regulator napona i može da da struju dovoljno jaku da napaja sve servoe bez bojazni da se prijemniku nešto može desiti...

 

 

 

Servoi za gas, saug i kill swich ( za gašenje motora ) nalaze se pod kapotažom. Servo vertikalnog stabilizatora je u sredini trupa i komandnu površinu pokreće preko pul - pul sistema. Na kraju trupa, nalaze se dva servoa za svaku polovinu horizontalca po jedan...

Motor je dobio nov rezonantni auspuh, koji je još malo povećao snagu. U trupu postoji "tunel" u koji dodje ovakav izduv. naravno uz rezonu mora da se kupi i što rekli nemci "krumer" tj. krivina od cilindra do rezonatora. Ceo sistem je stigao iz nemačke od firme Krumscheid.

Kad je sve došlo onda se ispostavilo da rezona ne može da udje u trup pošto su nemci greškom poslali pogrešan model, širi za 6 mm. Srećom pa, Jole ima firmu, za obradu i izradu delova od metala pa, je napravio novo "telo" auspuha dovoljno uzano da može ući na predvidjeno mesto na trupu...

Kad je sve bilo gotovo, vaga je pokazala da je model težak 7,25 kilograma, što je prilično lako za ovoliki model...

Otkloni su namešteni u dva moda, prvi, za normalno letenje a, kad se prebaci prekidač na stanici, drugi za 3D sa maksimalnim pomeranjima komandnih površina...

Prva paljenja motora su prošla dobro, ako se izuzme, da je Jole morao promeniti tygon creva jer su bila velika pa, je motor na jednom mestu vukao falš vazduh i nije se dao najbolje uštelovati. No, ove dečije bolesti su brzo otklonjene i došlo je vreme za prve letove...

 

Prvi startovi su prošli bez ikakvih problema, trimovanja skoro da nije bilo a, presnažan motor nosio je Yak-a sa lakoćom...

Poletanje je bilo posle veoma kratkog rulanja a, sletanje sa prilično malom brzinom zbog velike površine krila, a male težine...

 

U vazduhu model je pružao sve ono što se od akrobatskog modela i moglo očekivati. U normalnom modu leteo je lepo iako se moralo dodati expo funkcije pogotovo na elerone, koji su ogromni i pogonjeni digitalnim servoima veoma brzi...

U 3 D modu Yak kao da "poludi" i ovaj mod služi samo za ovu vrstu figura i akrobacija... Ne kažem da se ne može leteti i ovako ali, avion je više nego "nervozan"...

 

 

Posle petnaestak letova u par izlazaka, Jole se već poprilično opustio, i počeo je da leti bliže zemlji sve više i više "izvlačeći" iz modela...

U jednom od startova, na nekih desetak metara visine model se nekako čudno propeo i praktično je stao vazduhu. Sa te male visine nije bilo spasa, iako, se Jole dosta dobro snašao i uradio, u tom deliću sekunde sve šta je mogao... Ipak, Yak je pao na zemlju ali, neverovatno, direktno na spiner, od koga je odskočio i pao na trapove.

Kad smo prišli bliže modelu šteta je bila relativno mala. Jole je morao da kupi nov kapotaž i spiner. Nosač motora se sabio ali, posle reparacije koja je trajala par dana, sve je opet napravljeno, kao da se ništa nije desilo. Jedino se na kapotaž čekalo skoro mesec dana dok nije stigao...

Motor, elisa i trup od prvog rebra prema nazad nisu bili uopšte oštećeni... 

U prvi mah niko nije bio siguran šta se desilo, da bi se kasnije ispostavilo da je model ostao u 3 D modu i da je Jole zaboravio da prebaci prekidač. Model se sa malom brzinom i velikim otklonima veoma čudno počeo ponašati a, Joletove reakcije samo su pospešile pad, jer su otkloni i dalje bili ogromni...

 

Sve u svemu model je nešto posebno, kao i sve što nosi Somenzinijev potpis...

Jole kaže da nevidjeno uživa leteći ga a, nova sezona koja tek što nije počela doneće mu i nova zadovoljstva u vazduhu sa ovim Yakom 54...