Pisano 13. novembra 2014


Kao što naslov kaže, pričaćemo o jedrilicama i to klase F5J i F5J - 400...

Ova klase je proistekla iz modelarske kategorije RC jedrilica F3J.
Da bi bilo jasno i onima koji nisu imali susreta sa ovom takmičarskom kategorijom, samo par rečenica o propozicijama.

U takmičenje F3J kategorije, takmičari koriste RC jedrilice namenjene termičkom letenju. Takmičenje se sastoji od par 10-to minutnih turnusa u kojima takmičari lete zajedno. Ako ima mnogo učesnika, tada leti 5 - 10 takmičara od jednom, a ako je takmičenje manjih razmera, tada svi učesnici lete modele zajedno.
Pobednik turnusa je modelar čija jedrilica provede najviše vremena u vazduhu, u okviru 10 minuta radnog vremena.
Modeli se podižu u vazduh ručnim šlepanjem, a to znači da pilot mora da ima još jednog, ali bolje je još dva pomagača koji će vući najlon dužine 150 metara.
Vreme podizanja modela u vazgus se odbija od 10 minuta radnog vremena.
Vremenom, pokazalo se da su ozbiljni takmičari uspevali da u roku od samo par sekundi dignu model na visinu dovoljnu da odrade puno radno vreme. 

Posle par turnusa, najboljih par takmičara idu u fly off, gde se radno vreme povećava sa 10 na 15 minuta. Obično se lete dva fly off turnusa.


Kategorija F3J postoji i dan danas i veoma je popularna širom planete.

U zadnjih desetak godina, sa napredkom tehnologije, pogotovo u sferi  Li-Po baterija i brushless elektro motora, pojavila se nova takmičarska disciplina F5J. Ona je ista kao F3J jedina razlika je što model u visinu podiže motor ugradjen u "nosu" jedrilice.

U početku su pravila F5J bila ista kao i za F3J, što znači da je vreme podizanja modela ulazilo u 10 minuta radnog vremena.
No, tako se došlo u situaciju da su modelari ugradjivali sve jače i jače motore, kontrolere i baterije, čime su skraćivali vreme potrebno za poletanje.

Drugi smer razvoja klase je bio u samoj konstrukciji modela, gde su se zahvaljujući kompozitnim materijalima, težine drastično smanjivale, dok je krutost samog modela neverovatno rasla...

Pre dve godine, FAI je doneo odluku po kojoj vreme za podizanje modela više ne ulazi u radno vreme od 10 minuta, ali model se ne sme podići više od 150 metara u visinu.
Da bi se znalo na kojoj visini je model, mora se ugraditi visinomer. Na njemu, posle sletanja, sudija očita (pošto visinomet ima displej) tačnu visinu na kojoj je ugašen motor.
Visinomer ima opciju i da blokira ponovno paljenje motora. 

Ovom promenom pravila F5J klasa je postala mnogo dostupnija velikom broju ljubitelja termičkog jedriličarstva, jer više nema potrebe za ugradnjom ultra - giga - mega snažnih & skupih set up-a...

I na kraju ovog uvoda, u F5J klasi postoje dve kategorije: F5K - 400 gde se lete modeli do 2,5 metra raspona krila i F5J - open gde učestuju takmičari sa modelima maksimalono do 4 metra raspona.



Naši prijatelji modelari iz Subotice već par godina unazad idu u Madjarsku i takmiče se u kategoriji F5J - 400. Šta više, ne da se takmiče, nego beleže i lepe rezultate.
Tamo to baš nije "tek tako", jer ima popriličan broj takmičara i svi dobro lete.

Što se mene tiče, za iduću sezonu se spremam da sa Subotičanima idem u Madjarsku na takmičenja.
Plan je da učestvujem u obe klase, a za manju, F5J - 400, sam pre neki dan kupio model.
Naravno, za sve je "kriv" moj drug Adam, koji je uspeo da me nagovori. OK, nisam se ni ja beš nešto predomišljao, tako da, ako Bog da zdravlja i sreće, eto nas, kao nekad, ponovo na livadi sa jedrilicama.

Što se tiče veće klase, mislim da ću baš u Szegedinu pazariti Stork 3 elektro.
No, o tom potom...



Od kada sam se takmičio pre desetak i više godina, mnogo toga se promenilo.
Polako se vraćam jedrilicama.
Ovde u Senti za letenje F5J jedrilica imam par izuzetno pogodnih terena, Szegedin mi je na 50 minuta, Subotički aerodrom na 35 km...

Bilo bi lepo da i drugi modelari uzmu učešće u ovim kategorijama. Znam da je kriza, da se nema, da je frka... ali ono što je interesantno je da blizu nas postoje ozbiljna takmičenja sa ozbiljnom organizacijom...
Sem Madjarskog prvenstva, tu su još i Evropska prvenstva i Euro kupovi...

Ubrzo nastavak, malo priče o modelima, malo slika, potom "izveštaj" iz Segedina...

Pozdrav iz Sente

Pisano 25. novembra 2014


Kao što obećah pre neki dan, evo nastavka priče...

U medjuvremenu sam bio u Szegedinu, malo gledao takmičenje, navijao za Adama i Viktora koji su učestvovali i ono najvažnije, pazario sam model za veliku F5J klasu - Stork 3...
Počeo sam topik o ovoj temi i na modelarskom Forumu, ali nešto nije bilo "zainteresovanih", pa da ne bih radio dva puta isti posao, pisaću ovde o svemu, a na Forum ću samo stavljati obaveštenja...


OK, dosta uvoda, kao što rekoh, evo par reči i slika o jedrilici F5J - 400 kojom sam se "ponovio" pre par nedelja.

Prva stvar koju moram da istaknem na samom početku, model je kompletno uradjen u Subotici!!!

Ono što impresionira je visok nivo izrade, pogotovo kad se zna da se za svaki deo morapraciti kalup.
Da pojasnim, prvo se napravi model od drveta ili metala, potom se sa njega "skida" kalup, pa se tek na kraju  iz tog kalupa "lije" jedrilica.
Tehologija nije ni malo "naivna" pogotovo što se radi sa kopozitnim materijalima. Sem toga jedrilica je mala i sve mora biti filigranski odradjeno.
E, baš tako su subotičani to i napravili, lepo, pedantno, precizno i što je najvažnije za ovu klasu, sve je izuzetno lako...

Adam mi je pričao da kad su prve modele odneli u Madjarsku, oni tamo nisu mogli da veruju kad su videli "sprave"...

Štete što cela priča nije bila bolje propraćena na modelarskom Forumu u Srbiji. Verovatno bi tako više ljudi znalo da ovakva jedrilica postoji i kod nas i da može se kupi.
Iskreno, do skoro, ni ja nisam znao sve detalje ove priče i tek kada mi je Adam rekao da se jedan model prodaje malo sam se više zainteresovao...

Oglas je "stajao" mesecima, što je prosto neverovatno, pogotovo kad se zna cena modela + opreme koja je ugradjena u njega.
Pravo da vam kažem, prošao sam više nego dobro pazarivši ovu malu takmičarsku jedrilicu...


Modeli obično imaju ime, no ne znam da li su subotičani "krstili" svoje čedo.

Pisao sam prošli put da je jedna od propozicja za klasu F5K - 400 da jedrilica nema veći raspon od 2500 mm. Naravno, glavni "zahtev" je da kompletan model na poletanju bude što lakši.
Zato se i koriste kompozitni materijali, jer se sa njima dobija mala težina uz veliku krutost i čvrstoću.



Jedrilica se sastoji od par delova: trup, krila, repne površine i set up-a.

Krilo je na ovom modelu u osnovi napravljeno od stirodura, ojačano je karbonskim tkanjem, a površina je presvučena staklenom tkaninom i epoxy smolom.
Raspon je 2000 mm...

Krilo je napravljeno iz jednog dela, a na trup se fiksira sa dva zavrtnja M-3.

Na izlaznoj ivici se nalaze flaperoni, što znači da te kontrolne površine mogu biti i eleroni, ali i flapsovi.
Eleroni služe da model može da napravi lep, precizan zaokret, a flapsovi pomažu tanijem sletanju, pri poletanju, za letenje u termici...





Izrada u kalupu omogućuje da površine budu "kao staklo", ravne i glatke. Izlazna ivica krila je "oštra k'o žilet"...


Mali digitalni servo motori pokreću svaki eleron.

U Madjarskoj sam video da je Viktor, koji u osnovi leti isti model, na svom krilu napravio prepravke. I njegovo krilo je iz jednog dela, ali se razlikuje po tome što su mu uške pod uglom u odnosu na centroplan i što ima posebno elerone a posebno flapsove.
Iskreno, mislim da je takva koncepcija bolja, bez obzira što traži dva servoa više, pa samim tim malo povećava težinu.











Kao što se može videti na slici, prednkji deo trupa je uradjen od karbon - kevlar tkanja. Ovaj materijal je još jači os "čistog" karbona.
I spiner i elisa su kompozitni...


Prelaz sa prednjeg dela trupa prema repnim površinama...
Zadnji deo trupa je napravljena od karbonske cevi...
















Repne površine su napravljene u osnovi od balze, a ojačane su karbonskim ramenjačama.
"Glazura" je opet od staklenog tkanja i epoxy smole...


Ova slika je interesantna jer se vidi nosač horizontalca, ali i opruga koja povezuje horizontalni i vertikalni stabilizator.
E, ta opruga "nateže" i uvek vraća kormila u neutralu, a time je od seroa potrebna samo jedna sajla za komandu.


Toliko o samom modelu...


Što se tiče set up-a on je primeren kategoriji za koju je namenjen model.
Pošto sam na početku ukratko pisao o pravilima i da nije mnogo bitno vreme za koje će model da postigne dozvoljenu visinu, motor je relativno mali, kontroler je od 30-tak amper, a ni elisa nije baš impresivna...

Sve to + prijemnik & baterija mora da se "spakuje" u relativno mali prostor trupa...



Trenutno, možda najvažnija stvar u set up-u je visinomer. On je glavna komponenta jer na takmičenjima, nakon sletanja, sudija prvu stvar koju kontroliše je baš taj instrument.

Visinomer pokazuje tačnu visinu na kojoj je ugašen motor.
Znači, vreme poletanja i rada votora je ograničeno na jedan minut, a to je više nego dovoljno da se i sa najslabijim set up-om model podigne do 200 metara.

E sad, tih dvesta metara treba odrediti gde su.
Ako motor ugasiš ranije (niže) zeznuo si se, a ako predješ dozvoljenu visinu za svaki metar dobijaš 3 kaznena poena, koja ti se odbijaju od vremena provedenog u vazduhu.

Kontroler još onemogučuje ponovno paljenje motora. Ustvari, motor možeš ponovo startovati, ali se visina na displeju visinometra tog trenutka briše, tako da sudija, ako vidi da nema cifara, zna da je motor radio i automatski se briše kompletan let.



Nastavak topika možete čitati na:  http://www.rcfly4um.org/index.php/topic,13389.0.html