Postavljeno na sajt 28. aprila 2014


Čenejski aerodrom, septembar 22. 2010, dan lep, ko' u priči...

Standardno, skupilo se novosadsko modelarsko društvo, plus Bojan iz Banja Luke sa svojim helikopterima.
Ta' sve nam je bilo potaman...
Planirao sam da danas napravim četiri leta sa Thunderboltom i da mi taj zadnji bude stoti let.
No, kako predpostavljate, stvari su krenule nekim drugim tokom...

Posle prvog leta, vidim da mi se na modelu, pri sletanju, nije spustilo svetlo koje se nalazi sa donje strane desnog krila.
To svetlo radi zajedno sa servoom za pneumatski ventil točkova i kad servo pomeri ventil da se trapovi spuste, spusti se i svetlo i obrnuto...

Dakle, sletim ja, i umesto da model parkiram kod prikolice, ugasim motor i pregledam o čemu se radi, ja to krenem da gledam na sred piste i ono što je najgore, ostavim motor da radi na leru. To iz razloga da posle ne bih morao da vučem model skroz do mesta gde smo stajali, nego da nastavim da ga "taksiram"... 

Pošto je svetlo na donjoj polovini desnog krila, spustim stanicu na zemlju, sa svoje leve strane i kako sam klekao i spustio glavu ispod krila, tako sam slučajno "drkno" levom rukom ili ramenom gas palicu, pomerivši je naravno, na pun gas...

Motor je u momentu počeo da radi na punom gasu (Zenoah 62, elisa Xoar 22x10) ali, sam nekako uspeo da uhvatim desno krilo, tj. sam kraj krila, tu kod kraja elerona levom rukom, a za napadnu ivicu desnom rukom. Klečeći nisam uspeo da zadržim model, pošto je motor jak a, krak veliki i Thunderbolt je kao šestar, krenuo u krug...
Već sledećeg trenutka model me je elisom "zveknuo" po članku i guzici...

Naravno, motor je odmah stao, elisa je pukla, sva se raspala a, ja sam od udarca ostao sav izranjavan.



Elisa mi je isekla i probušila patike (sreća da sam bio u njima) a, i čarapa i trenerka i gaće imaju rupe od elise...


Sreća u nesreći je da mi članak nije slomljen, otekao je u momentu i odmah na licu mesta sam stavio veliki oblog sa hladnom vodom na njega...
Bulja mi je sva bridela (još me boli kad sednem), a tek kući sam video da mi je i ruka ogrebana...






Sve u svemu, trenutak nepažnje može da dovede do velikih povreda.
Ovako nešto mi se nikada nije desilo ali, kako kažu, "za sve postoji prvi put"...
Sreća u nesreći je da elisa nije bila karbonska, jer bi me u tom slučaju mnogo više "iskasapila"...

Ovo pišem kao malo upozorenje svima, da se veoma mora voditi računa o svim segmentima manipulacije sa modelom, kako u vazduhu, tako i na zemlji...
To važi pogotovo kad su modeli ovako veliki, a motori jaki...











Kroz stihove bi to izledalo ovako...


Thunderbolt mu bio i ponos i dika
warbird pun detalja, lep kao slika.
I leteo ga Mirče, svugde ga i vod’o,
nije bilo para za koje bi ga prod'o...

Ali, jednog dana, oteo se kontroli,
od ruke, noge i duše, bulja najviše ga boli...
Napade ga mučki, njegova rodjena ’tica,
i postade skoro Mirčetov ubica...

To sad njega muči, i pomalo žulja,
od drvenog propelera, stradala mu bulja.
Ali guza tvrda, ne ko neka sisa,
na Tandži se o'ma, raspala elisa...

Mirče će zarasti a, elisa montirana je nova,
biće to opet, duet k’o iz snova...
Al’ ostade priča, više radi upozorenja
ako se ne pazi, model te, čas posla skenja...

Zato pamet u glavu, da i ti ne bi nastradio,
i iz bulje drvene delove od elise vadio...
I na kraju, ako me neko i pita,
bolje da ti nastrada bulja, nego ne daj Bože, kita...