Seoba Modelarskog Kombinata - decembar 2013

Pisano 03. decembra 2013

Evo ušli smo u decembar, pa ko velim da vam ove hladne dane malo "prekratim" najnovijim dešavanjima oko Kombinata.

Kao što vidite, od modelarstva skoro pa nema ništa i onda 'ajde da imate bar nešto da čitate na ovom sajtu.
Jasno vam je da mi je ovo trenutno mnogo interesantnije i važnije od svih modelarskih projekata.
Ko zna, možda će neko čitajući sve ovo dobiti "inspiraciju" da i sam proba da život preokrene u sličnom smeru.

Kao što sam uvek otvoreno i iskreno pisao o modelima koje sam pravio i o dobrom i o lošem i o uspesima i o ne uspesima, jednom rečju o svemu, takav trend ću nastaviti i ovde.
Znate, čovek misli da je sve isplanirao, predvideo, baš dobro smislio, "kad ono medjutim"... Često se dese neke nepredvidjene okolnost, neplanirani dogadjaji.
Trenutno niko ne zna, šta me (nas) sve čeka na ovom putovanju...
Ideje su dobre, planovi realni, budžet OK...

Jednog dana, kad se bude čitala ova "priča", naći će se "pametni" i kazati: "Znao sam ja da će to biti ovako ili onako..."
No, za sada ajde da se prepustimo talasu novog, nepoznatog, interesantnog...

Nadam se da ću stečena iskustva znati dovoljno dobro da podelim sa vama, pa ako se pokaže da sve ovo i nije tako "hrdjavo", da još nekog "pokrenem" da razmišlja u sličnom smeru.
A smer za sada obećava, no kako rekoh, biće tu verovatno "svega i svačega"...

Već sada imam mnoge zanimljivosti, ali trenutno treba da "nadoknadimo" jedno desetak dana, koliko smo trenutno u "zakašnjenju" od aktuelnih dešavanja... 


I još ovo, zahvalio bih se mom prijatelju Saši (Saxpg) iz Podgrorice na SMS-u podrške koji sam dobio...
  

Prošle nedelje nisam bio na severu Bačke, iz prostog razloga jer je za prošli vikend prvo padala kiša, a potom sneg, tako da nije bilo skoro nikakve "akcije" na placu.
Zadnja poseta Senti je bila u "onaj tamo" petak, kad su mi društo u "putešestviji" pravili Tamar, Maja i Miša iz Kragujevca...
Tada sam i sam, prvi put "live", video šta smo mi to ustvari pazarili...


A, šta je Djura uradio za par dana, od poslednjih postavljenih slika, vidite sami...
Nažalost, neke slike sam napravio u kontra svetlu, ali šta da vam kažem, mlad sam naučiću...

Jedna od mnogih odvučenih prikolica...


Baš zahvaljujući tome iz one "džungle" izronili su objekti koji se uopšte nisu videli, recimo stara ucrtana kuća...


Ovaj objetat je važan jer je, kako rekoh, ucrtan na gradjevinskoj parceli placa, pa pošto je tu, ne moramo da plaćamo kompletne komunalije i sve dažbine za novi objekat, već samo razliku "kvadrata"...

Par dana pošto su napravljene ove slike, zove me Djurika sav usplahiren:

- Mirče, samo da vam kažem, našli smo bunar...
- Kakav bunar - pitam ja...
- Znate kako dobar bunar - nastavlja on - metar širok, obzidan ciglom, bar 10 metara dubok.
  Vidi se dole bistra voda... Ima i betonski poklopac...

Bunar ćete na ovim slikama teško primetiti, jer je ispod onog rastinja sa leve strane slike.
Ono što je takodje dobro je da mi to čista ušteda od par stotina "evrića", jer sad ne moram da kopam bunar, a pogotovo ga ne bih pravio tako velik i širok.
Sem toga, ovaj mogu da izidam i da ga napravim u Vojvodjanskom stilu sa djermom...

Ipak ono što je mnogo važnije je da je bunar funkcionalan i da će biti i te kako potreban za zalivanje i plastenika, travnjaka, bašte...


Zahvaljujući Djuriki, prvi put sam video plac u punoj "rezoluciji"...
Deo na slici će biti deo sa plastenicima. Planiramo da na toj parceli postavimo tri velika plastenika 8 x 30 metara. Neću vas sad "opterećivati matematikom" i kalkulacijama, ali verijte i te kako ima "računice...
Materijal za plastenike je već naručen i ako Bog da, eto njih postavljenih početkom aprila...









































A pazi sad ovo...



Tek pošto je plac očišćen video sam koliko je velik je onaj novi objekat, koji se tamo već nalazio.

Mal' se nisam šlogirao kad sam ga premerio - 20 x 5,2 metara i to unutrašnja mera!!!

Još mi više nije bilo dobro kad sam došao u Novi Sad i premerio radionice u kojima trenutno radimo - 11 x 3,5 metra...

Brate, ovo je skoro 4 puta veće...


Kako će ovo izgledati dogodine?
Pa, recimo ovako, skroz levo će biti Majina, da je sada nazovem "letnja kuhinja", koja bi mogla da preraste  i u malu prodavnicu proizvoda iz Kombinata.

Drugi deo objekta će se za sada samo izmalterisati i u njemu će se verovatno držati pilići i koke nosilje. Koliko čega, to za sada ne znam tačno, ali plan je da se vremenom sve to "popuni"...

Kapija sa leve strane, tik do zgrade, će se zazidati, a ova desno ostaje u funkciji "teretnog ulaza".
Izmedju te kapije i zgrade dolazi nadstrešnica...
Ceo krov koji će biti kao sad na slici, na "jednu vodu", biće malo izvučen prema dvorištu, za jedno tri dužine crepa, nešto kao mala nadsteršnica...

Skroz levo na slici, naslonjena jednim zidom na ogradu, trebala bi da se postavi nadstrešnica za kola, a skoz desno, u ćošku placa, planiramo bašticu da naše potrebe...

 
Na ovoj zgradi će biti mnogo posla i otići će više para nego što sam se nadao.
Sa druge strane, na proleće kada budu gradjevinski radovi oko kuće, mora se i ovde sve srediti...


Neke stvari ne vredi planirati u napred, naprimer staze, jer tek kada se postave svi plastenici, kuća, i ostalo, videćemo gde će biti najracionalnije da ih uradimo...
 
Ima tu još mnogo toga, ali idemo redom, korak po korak. Uostalom, čitaćete o svemu...




Pogled na desnu stranu dvorišta ...


...pa, na levi kraj...


..."zgradica" od napred... Fasada će dobiti još prozora, vrata, malo ukrasa od stare cigle...


Pogled prema delu placa gde će se nalaziti kuća...
Ne znam za vas, ali ja tu već vidim besprekoran travnjak, tuje, nadstrešnicu sa ladnom cugom, bazen... He, he...



Toliko za danas...

Radovi se nastavljaju na par "frontova".
U Senti Djurika nastavlja sa čišćenjem placa. Ima tu još "matrjala" da se odnese...


 


Što se tiče "radova" odavde, naša draga prijateljica Tanja već uveliko crta projekat kuće, čekam da se javi geometar, pa da ove nedelje idemo opet u Sentu...

Raspitujem se oko firmi koje bi mogle biti izvodjači gradjevinskih radova, što na kući što na onom "malom" objektu...

Raspitujem se i oko živinarstva, jer znate kako je, treba tu "zgradicu" nečim popuniti, a pilići dosta dobro zvuče i u varijanti tovnih, a i kao koke nosilje...

Pisano 04. decembra 2013

Nakon kupovine placa radovi su krenuli u više pravaca.
Ono što ste do sada videli je Djurikina "radna akcija" na placu, ali i "iza kulisa" nije ništa manje zanimljivo.

Šta su nam planovi?

Kao što sam pisao na početku, osnovna zamisao cele ove priče oko seobe u Sentu je da se krene sa još nekim novim poslovima i da pokušamo da svakodnevni život vratimo u nekadašnje "mirnije tokove".
Da se razumemo, nismo mi u nekoj "frci", ali veliki grad stalno, svakodnevno, nameće "sitan stres", koji, koliko god da se trudiš da se ne uzrujavaj, jednostavno ne možeš izbeći.
Zato smatramo da nam manja sredina, za naše "vizije", pruža bolje opcije.


Finansijski gledano, cela priča ima osnova, jer po "računicama", za vrednost kuće u Novom Sadu sve može da se završi u Senti i da još nešto malo para i preostane.
Pod tim "sve" mislim i na kuću, dvorište, na plastenike i na onaj veliki objekat...
Da bi to bilo tako, moramo gledati da budemo realni u željama i racionalni po svim pitanjima.

Iskreno, nadao sam se da za kuću u Novom Sadu možemo više da dobijemo, ali tržište je ono što diktira cene.
Sada vidim da cifre koje se traže po "komšiluku" ulaze u zonu "naučne fantastike"...

Shodno tome, nismo baš najsrećniji kako smo proši, ali kad se sve sabere i oduzme, nismo ni ne zadovoljni, pogotovo činjenicom koliko smo sve brzo odradili.
Dokle god možemo realno da završimo sve planirano, dotle je cela ova priča OK. Naravno, kad bi bilo više para, sve bi bilo malo opuštenije, ali sad šta je tu je...


Što se tiče nove kuće u Senti, plan nam je da se se pravi kuća od maximalno, ali maximalno, 100-tinak kvadrata.
Naravno, ovaj deo priče je primeren našoj porodici i našim potrebama. Za Tamaru, Maju i mene toliki prostor je više nego dovoljan.


Od samog početka priče o novoj kući, govorilo se da će biti montažna.
Na temu zidani ili montažni objekti, može se napisati knjiga.
Načitao sam se na Internetu svega i svačega, ali da sada ne širim i tu temu, ko želi da se podrobnije informiše, ovo je jedan od mnogih linkova: http://forum.krstarica.com/showthread.php/207184-MONTAZNE-KUCE-iskustva


Znači, glavne prednosti montažne kuće su: brzina zidanja i energetska efikasnost.
Slobodno bih mogao da dodam i cena, jer za iznos montažne kuće, "nema teoreme" da napravite zidanu u takvom kvalitetu.
 
Gore navedeno se opet odnosi za "naš slučaj", tj. kad za sve gradjevinske radove morate angažovati majstore.
Ako je tata zidar, stric uvodi grejanje, ujak moler, na "mobu" se naprave temelji i takve varijante, tada je cena izgradnje potpuno drugačija.

Montažne kuće mogu da vam naprave u više varijanti.
Možete sami da napravite temelje, a firma dodje i postavi kuću. Potom vi dalje radite ostalo.
Moguće je da kuću dobijete u "sivoj fazi", a ima i sisitem "ključ u ruke".

Cene su razne, zavise od varijante gradnje, ali veća cena po kvadratu uopšte ne garantuje bolji kvalitet. Najviše zavisi od firme koja pravi i montira objekat.
Treba se dobro raspitati, pričati sa ljudima koji već žive u takvim kućama, a naravno tu je neiscrpan izvor informacija - Internet...


Pisano 09. decembra 2013

Izgleda da vam se ova tema svidja, jer je broj poseta od kako sam počeo o ovome da pišem blago porastao u odnosu na "modelarske teme".
Kako god, da nastavim gde sam stao, a to je priča o montažnim kućama...

Rekao sam vam da ću pisati o svemu kako smo prolazili u ovom "projektu", pa onda ajde da vam završim priču o montažnoj kući.


U julu ove godine je bilo 13 godina kako živimo u ovoj kući na Salajci u Novom Sadu.
Tokom tog perioda "prodefilovalo" je mnogo raznoraznih majstora. O njima i iskustvima (uglavnom lošim) koje sam imao mogao bih 'ladno da napišem knjigu.
Kvalitetan i pošten rad vam ne mogu garantovati ni cena, ni preporuka, jednom rečju, kad imate posla sa "njima", bilo da su to zidari, moleri, vodoinstalateri, ne bitno, bolje vam je da nabavite ili apaurin, ili vazelin...

Ne mogu da zamislim seba da pravim zidanu kuću i da se mesecima "borim" sa majstorima. OK, nisu svi takvi, ima tu i dobrih, ali ja ih još nešto nisam sreo.
Sa druge strane, naša draga država je raj za javašluk, lopovluk, fušeraj, tako da ako imate primedbe na rad, a pri tom ste već platili, onda skoro da nema nade da ćete izvući deblji kraj.


Naravno, ni u priči oko montažnih kuća nema garancije. Kada smo krenuli da se raspitujemo videli smo da su cene "šarene". Znači, ako je u startu malo niža cena, obično nije uračunat temelj, ako ima temelj, onda nema grejanje, ako ima sve onda je mnogo skupo... Nema pravila...


Naša prijateljica i njen otac imaju arhitektonski biro i već smo im najavili da ćemo kod njih raditi projekat za kuću. Zgodna stvar je što su blizu nas i što možemo "čas posla" da skoknemo i da se konsultujemo ili nešto prepravimo.
Tako je i bilo i kao što sam već ranije pisao, plan nam je bio da pravimo kuću od najviše stotinak kvadrata.
Ono što nismo znali je da postoje neto i bruto kvadrati, pa sto kvadrata neto (površine prostorija) iznosi 122 bruto (kompletna kvadratura sa zidovima).
Mislim, ne moram vam reći po kojoj osnovi se računa izrada...

Saznavši kako se vrši obračun, vrlo brzo smo redukovali naš projekat, ali ono što moram da spomenem, je da smo na sitnim stvarima, malim prepravkama, skoro nebitnim, uštedeli mnogo evrića.
Kako?
Pa, vrlo jednostavno...
Recimo, malo smo suzili kupatilo i predsoblje i nauštrb toga je ceo prednji deo kuće uvučen za 0,4 metra. E sad, tih 0,4 metra x 9,5 metara dužine tog dela kuće x 350 evrića = 1330,00 evra
Zatim, tamo neke dve sobe su takodje malčicko smanjene, pa je i tu ostao koji "ojro".
Kotlarnica je u prvoj varijanti nacrtana 2,5 x 3,4 metra, ali ubrzo je smanjena na 1,8 x 2,5 metra, jer se ispostavilo da je i to više nego dovoljno...
Sve u svemu, kad se sve sabere skoro, 3,5 K evropskih novčanica...


Promenili smo sistem grejanja.
Prvi plan je bio da napravimo peć na bale od sojine slame. Kada sam se malo raspitao, ispostavilo se da je taj kotao ogroman za naše potrebe.
Sledeći plan je bio kotao na čvrsto gorivo (drva), ali i to ima svojih nedostataka. Uz takav kotao morao bi da se kupi i veliki rezervoar za vodu, koji košta kao i kotao i opet bih trebao par puta na dan da idem da ložim...
Razmatrali smo i o podnom grejanju, da li iz kotla ili na struju, ali ništa nije u potpunosti zadovoljavalo neke naše želje.

Sve gore navedeno je bilo "u igri" samo iz razloga što u delu Sente gde je plac za sada nije prošao gas. Ima ga doduše, tu je blizu, dve ulice dalje, ali nikako se ne isplati da se instalacija "vuče" samo zbog nas.

U kući gde sada živimo imamo tri sistema grejanja.
Prvi su radijatori priključeni na gasni kotao, u dva radijatora imamo Cini (onaj grejač na struju), a osnova grejanja je kaljeva peć...
Kaljeva peć je "zakon"...
Kad je vreme kao sada, malo u plusu ili tu oko nule, uz kaljevu, koja se loži jedan put ili dva puta na dan, u Tamarinoj sobi uključimo Cini postavljen u radijator. Njega, bez obzira na termostat, često gasimo jer nema potrebe da radi, mnogo je toplo...

E sad, kad "zagudi" minus, onda moramo da palimo "gasne uredjaje" i radijatore. Mislim da je to prošle zime bilo možda samo par puta...


Kada se sad vratimo na montažne kuće, glavna prednost, uz brzinu gradnje, je energetska efikasnost takvih objekata.
Izolacija je mnoooooogo bolja nego kod klasične gradnje i skoro svi koji žive u takvim kućama, pričaju da se odlično greju uz relativno malu potrošnju gasa, struje, drva...


Saznavši sve to, opredelili smo se da napravimo sledeći sistem grejanja, osnova priče je kaljeva peć.
Uz kaljevu, u svaku sobu postavićemo po jedan "Norveški radijator" (na struju) i po potrebi, manje ili više, grejati ih ili ih dogrevati. 

Pošto je nova kuća samo malo veća od ove postojeće i pošto je raspored prostorija prilično funkcionalan i na kraju, pošto je kuća energetski efikasnija, teoretski ovaj naš sistem bi morao da bude više nego dovoljam.
U toj varijanti grejanja, otpadaju kotlarnica, kotao, posuda za vodu od 1000 litara, projekat za grejanje i kompletan sistem grejanja... Cirka, 6 soma evra...

Norveški radijatori, i to najveći od 2,5 KW, koštaju 10.500,00 dinara i svi nama potrebni, staju u oko 450 evrića... Znači, na grejanju ušteda od 5,5 K...

Kad tih 5,5 somića dodamo na one smanjene kvadrate onda dolazimo do cifre od oko 9K evra... Nije hrdjavo...

Znam, znam, biće sad tu skeptičnih, biće predloga za toplotne pumbe, ovo-ono, ali sve to može da sačeka i da vidimo kako će ovaj naš sistem grejanja "funkcionanisati"...  



Da se vratimo pravljenju kuće...

U razgovoru tokom crtanja projekta, naša prijateljiva Tanja nam reče da često crtaju projekte za jednog čoveka koji pravi montažne objekte. Dobili smo telefon tog gospodina i posle par dana došao je kod nas na razgovor.

Ono što nam se svidelo je činjenica da smo do ovog izvodjača stigli preko poznanika, da je iz Novog Sada, da možemo da odemo da vidimo kuće koje trenutno pravi i koje je pravio...
Najinteresantnija je možda cena od 350 evra po kvadratnom metru, po sistemu "ključ u ruke", u kojoj je uračunat i temelj...
OK, u toj ceni nije grejanje (to nam nije ni bitno) i nisu staze oko kuće...

Surfujući sutradan po Internetu, naišao sam topic o montažnim kućama. To je onaj link koji sam stavio u prošlom tekstu.
Negde na šestoj - sedmoj strani, posle mnogo polemike da li je bolje zidano ili montažno, javila se jedna žena iz Zrenjanina i napisala kako ona sa svojom porodicom živi u montažnoj kući od 2007-me, kako su prezadovoljni sa svime, nahvalila je izvodjača, da je bio maksimalno korektan, tačan, pedantan, da je plaćanje bilo po fazama...

Tri stvari su bile interesantne u tom tekstu: ime firme (Monter Ivanjica), podatak da je ta firma ujedno i proizvodjač montažnih kuća i cena od 320 evra po kvadratu za "ključ u ruke"...
Gospodja Jelena je još dala svoju e-mail adresu i napisala da će drage volje odgovoriti na sva pitanja...

Koliko odmah sam našao broj telefona ivanjičke firme na Internetu i razgovarao sa vlasnikom. Veoma ljubazan čovek mi je objasnio sve detalje i onako, na "prvu loptu" ostavio sjajan utisak.
Jeleni sam poslao mail i napisao broj telefona, tako da sam i sa njom sutradan imao jedan "divan" od oko 45 minuta, gde sam saznao sve što me interesuje. Na kraju razgovora, žena je bila toliko ljubazna da nas je pozvala da dodjemo u posetu i da pogledamo njihovu kuću...

Pazi dalje, u razgovoru sa vlasnikom firme Monter, dogovorili smo se da ću mu poslati projekat koji smo napravili, kako bi arhitekte u njegovoj firmi pregledali naše ideje i eventualno prepravili neke stvari koje se ne mogu izvesti. Dogovor je bio da će nam se sutradan javiti telefonom...
Sutradan smo Maja i ja išli u Sentu i taman negde u Bečeju, u blizini Gaborove ulice, zvoni telefon, javlja se čovek. Kaže da je u Beogradu i da bi došao do Novog Sada. Rekoh mu da nismo u NS-u da idemo u Sentu.
- Nema problema - reče on - evo ja dolazim u Sentu...    

Tako je i bilo i nakon nekih 3,5 sata stiže na plac...
Može li poslovnije? Teško...

Da skratim celu priču, mislim da smo našli izvodjača radova.


I da sa "matematikom" završimo današnji tekst, znači razlika (nepotrebnih) kvadrata - 3,5K + drugačuje grejanje - 5,5K + izvodjačka razlika cene po kvadratu - 3K = 12K evrića...

Malo li je????

Pisano 13. decembra 2013


Danas idem u Sentu, pa će biti novih slika i teksta...

U zadnjih par dana nije bilo značajnijih novosti. Uglavnom sam vreme provodio ispred računara, što na Internetu, što crtajući u Corelu.

Internet je naravno pun informacija, slika i neiscrpan izvor za sve što možete zamisliti.
Potrebno je samo vreme, strpljenje i bar malo znanja kako da dodjete do onog što vas zanima. Ponuda je uglavnom tolika da je često "čist loto" da "natrčite" baš na pravu informaciju.


Što se tiče Corela, crtanje je uglavnom išlo u pravcu pozicioniranja objekata na samomo placu. Ovaj grafički program omogućava da se sve može raditi u proporciji, pa posle nema "lutanja" kad se dodje do gradjevinskog dela priče. Sem toga što tačno možete postaviti objekte, na crtežima možete osmisliti položaje i veličine staza, kapija, platoe, nadstrešnice, ulaze, izlaze.
Praktično, unapred imate viziju budućih aktivnosti na placu oko proizvodnje i manipulacije.


Prošle nedelje su bili geometri i sve precizno razmerili. To je bio prvi korak za pokretanje "papirološkog" dela priča oko lokacijskih, gradjevinskih i ko zna kakvih sve već dozvola.
Bez toga nema zidanja, a srećna okolnost je da se takve stvari u manjim opštinama, naravno pod uslovom da je sve papirološki u redu, relativno brzo rešavaju.


Pre par dana smo sa firmom "Monter Gradnja" iz Ivanjice, napravili ugovor oko izgradnje kuće.
Kao što sam već pisao, vlasnik firme je bio maksimalno ljubazan, korektan i poslovan, pa nismo imali mnogo dileme oko izvodjača radova.
Napravljen je detaljan predugovor, sve "stavljeno na papir", stavku po stavku, dogovoreni su svi detalji, pitali smo za sve što nam nije bilo jasno i dobili precizne odgovore.
Moram napomenuti da je plaćanje po završenim fazama gradnje, tako da je i u tom delu priče Ivanjička firma maksimalno korektna.

Plan je da se čim se obezbede potrebne dozvole, počne sa izradom temelje i to bi ako vreme dozvoli, bilo u drugoj polovini februara.
Potreban je odredjeni period da se temelji i ploča "osuše" i tamo negde do 10. aprila kuća bi trebala biti kompletno gotova. Ovo sve samo pod uslovom da vreme posluži...


Sa početkom aprila bi trebali da se postavljaju i plastenici. Naručena su tri velika, dimenzije 8x30 metara. Materijal je kupljen, konstrukcija se već pravi i teoretski, nema razloga da ne budu postavljeni u isto vreme kad i kuća.
Iz Novog Sada nosimo i ovaj mali plastenik koji je u dvorištu. Kada sam ga nacrtao pored novih velikih, izgleda kao "mladunče"...

Poručen je i rasad i u "proizvodnju" krećemo sa paprikom... Potom ide salata, dok ćemo u mali plastenik saditi rukolu...
Pošto je plac veliki, verovatno će biti i neka baštica, mislim da ćemo staviti i malo vinove loze, koju voćku u planu je i malo živine, možda koja košnica sa pčelama...

Poljoprivredno dobro je već osnovano...
Al' će ovo biti avantura...


Toliko za sada, odoh da spavam...

Pisano 17. decembra 2013


Taman sam pisao kako sve ide glatko, kad eto prvih sekiracija...

Geometri su pre neki dan poslali snimke i ispostavilo se da su onaj veliki objekat i ograda u produžetku sazidani jednim delom van parcele.
Kad se nisam "roknuo"...


Nisu izašali mnogo, oko 35 cm, ali to je sasvim dovoljno da nema teorije da se dobije dozvola za legalizaciju.
Ustvari, može se podneti zahtev, ali dok se ne ispravi problem, dozvole neće biti.

Razmišljao sam šta da radim, jer ima više opcija kako se može rešiti ova situacija.

Prva je da se sruši zid i da se uvuče za jedno 40 cm.
Geometri su nas ipak savetovali da odemo do opštine i da vidimo imaju li oni neki predlog. Tako smo i uradili i prošlog petka smo Majus i ja bili kod načelnice za urbanizam.
Prva impresija mi je bila ljubaznost te gospodje koja se na svaki način potrudila da nadjemo "najelegantnije" rešeje.

Predložio sam, da ne bi rušili onoliki zid, da otkupim jedno metar od te opštinske parcele, celom dužinom našeg placa.
Onda je ona rekla da je "papirologija" ista i za metar i za santimetat i za ar, tako da je na kraju pao predlog da probamo da kupimo deo parcele koja je do naše u širini od 5 metara pored spornog zida. To je praktično ovaj očišćeni deo do žbunja se leve strane slike.
Time bi dobili totalno drugačiji ulaz na naš plac i samim tim mnogo bolju koncepciju organizacije prostora.





Onako usput, pao je predlog da možda pazarimo i parcelu u produžetku našeg placa... To je još jedno 1500 - 1700 kvadrata.
Sa ovih 2350 koje imamo, mislim da bi to bio najveći plac u Senti a da je u gradu.
Toliko zemljište pruža nove opcije za "bizmis"...


Sa kraja "buduće parcele" pogled na postojeći deo bi izgledao ovako...


E sad, da li će to biti "kako je Perica zamislio" videćemo ovih dana...

Tokom nedelje ćemo znati koliki će biti "taksimetar" za ovu operaciju.
Kad sračunam rušenje zida, pa kopanje novog temelja, ponovno livenje temelja, zidanje, materijal...
U novoj varijanti, trebalo bi da pravimo i jednu kapiju manje, bilo bi i manje tamo nekih prezidjivanja itd...
Mislim da nam se isplati da dodamo još koji "ojro"...


Ovih dana sam zvao mnoge opšinske institucije zbog početka rada oko sredjivanja papirologije za raznorazne dozvole vezane za zidanje kuće i legalizaciju postojećeg objekta.

Ono što me je oduševilo je nevidjena ljubaznost svih sa kojma sam razgovarao i želja da se pomogne kako bi se sa što manje komplikacija sve odradilo.
Da li sam pričao sa ljudima u komunalnom, elektro distribuciji, opštini, vodovodu, svugde sam nailazio na lakoću u komunikaciji i veliku želju zaposlenih da pomognu da se sve završi maksimalno lako i bez stresa.

Šta da vam kažem, lokacijsku dozvoli za gradnju dobijete za 2 - 3 dana!!!!
Ovde u Novom Sadu - 6 meseci rutinski...


Pošto su plastenici kupljeni, tj. materijal za njihovu izradu, u razgovoru sa čovekom koji će ih praviti saznao sam još mnogo korisnih informacija.
Pravo da vam kažem, jedva čekam da se postave...
Ako kupimo ovu parcelu do naše, onda će koncepcija postavljanja plastenika biti nešto drugačija. No, o tom potom... Prvo skoči onda reci hop...


Djurika je bio vredan koliko su vremenski uslovi dozvoljavali. Radili su na rušenju onih starih kuća...























Ostalo je manje više očišćeno i sredjeno...




I na kraju, sutra mi stiže novi model...  Motor 8 konja, fiksni trapovi, dve veličine točkova... Zeleni trup, crveni kapotaž...
Slike ubrzo...

Pisano 19. decembra 2013



Danas je stigao novi model...
Da, motokultivator...
 
Dobro, dobro, nije baš warbird, nije ni jet, ali morate priznati da ima nekog šarma...

Pun naziv je IMT 507, a priključak sa zadnje strane je freza za prevrtanje i usitnjavanje zemlje...
















Motokultivator nisam kupio bez veze, isti takav ima čovek koji mi pravi plastenike i veoma je zadovoljan sa njim.
Pošto će na proleće biti postavljena 3 velika plastenika od 240 metara kvadratnih i jedan mali od 60, ova "sprava" je logičan korak u procesu proizvodnje.
Najmanje dva puta godišnje freza se koristi da bi se "prevrnula" zemlja pre sadjenja novih "zeleniša".

Kad pogledate slike iz predhodnog posta, videćete da će i tokom sredjivanja dvorišta freza biti potrebna.
 
 















Motor ima 8 KS, a pokreće ga dizel gorivo. Prednost ovog pogona je mala potrošnja po radnom satu u odnosu na "benzince".

Inače, ovakva mašina može u zavisnosti od priključka da ima razne namene.
Ako se zakači prikolica možete se vozati, a i poneti što šta...
Od "dodatne opreme" za njega postoji plug, priključak za košenje trave, može biti pumpa, grtalica...
Čudo od mašine....

Sa mojim IMT-com sam dobio i male točkove, koji su mnogo pogodniji za frezovanje zemlje.
Za koji dan dolazi Saša, pa će "pasti" i prvo paljenje mašine...

Što se tiče ostalih aktivnosti, nema ništa novo.
Papirologija se radi, sa Djurikom se nisam čuo. Nadam se da ću do kraja nedelje imati bar neke informacije oko susedne parcele...
Ipak je decembar, polako se približava i kraj godine, tako da će narednih nedelja verovatno biti manje aktivnosti...


Danas je na sajtu bilo tačno 45.000 poseta.
Mali Jubilej...

Hvala svima...

Vidim da bez obzira što trenutno ima manje modelarskih tema broj poseta ne pada, šta više u blagom su porastu. 






Pisano 24. decembra 2013

Prvo i pre svega želim da poželim lepo i prijatno Badnje veče i Božićne praznike svima koji Božić praznuju po Gregorijanskom kalendaru...


Pre neki dan smo opet bili u Senti i u jednom danu uspeli da završimo sve potrebne stvari da bi predali papire za lokacijsku dozvolu (za kuću) i pokretanje legalizacije za postojeći objekat.
Znači, malo mesto je "čudo", jer to što smo odradili tamo za par sati, u Novom Sadu bi nam trebali dani šetanja i "obijanja pragova"...


Najinteresantniji dogadjaj mi se desio u Senćanskom Komunalnom preduzeću. Od njih sam morao da dobijem "papire" vezane za vodu i kanalizaciju na placu.
Kad sam ušao u firmu, pitam portira kome da se obratim i on me posla na prvi sprat, soba broj dvadeset nešto, kod gospodja Eve...
Popnem se gore, pokucam na vrata, čujem izvolite i udjem u kancelariju. Dobar dan, dobar dan, kažem ja šta mi treba, kad reče žena: - Vi ste meni poznati...

Sad kad sam je bolje pogledao i meni se učini poznata i rekoh: - Da vi niste Eva - pa rekoh prezime...
- Jesam, to mi je bilo devojačko...

Šta da vam kažem, moja drugarica iz razreda iz Osnovne Škole. Nismo se videli tačno 35. godina!!!!

Da li možete da verujete??? Izljubismo se, čoveče, nismo se videli toliko dugo... Neverovatno... Zadnji put sam video Evu na polugodištu 7. razreda, sad već davne 1978 godine.


Naravno, papiri su bili gotovi dok kažeš "keks", u EPS-u su me papiri čekali na portirnici, napravio sam par foto kopija, na pošti uplatio par virmana i sve predao u katastru. Nadam se da ćemo do Nove godine dobiti lokacijsku dozvolu, koja je uz projekat glavni dokument za dobijanje gradjevinske dozvole.

Sa lokacijskom dozvolom moguće je započeti radove, tako da ako vreme u januaru bude kao sada (trenutno je 12 stepeni!!!), možda krenemo da pravimo temelje posle Srpske Nove Godine...
Videćemo...


Pošto je projekat oko kuće gotov, sada sam krenuo u "mozganje" kako da sredimo onaj veliki objekat.
Prvobitni plan je bio da se na početku zgrade napravi jedna prostorija - Majina "letnja kuhinja".
To bi bio prostor gde bi ona mogla da mesi kolače, kuva pekmeze, džemove, paradajz sokove, peče paprike, pravi ajvare, pindjure, jednom rečju, kad ima da se kuva "na veliko" da se to tamo radi.
Pošto će se deo tih proizvoda prodavati, taj prostor bi služio i kao mala prodavnica, kada neko dodje da ima gde da udje i bude uslužen...
Ispred letnje kujne biće nadstrešnica, sto, stolice, da ima leti gde da se popije kafica, kad mušterije dodju u pazar...

Iz te prostorije ulaziće se u, ajde da ga nazovemo špajz, mesto gde će se držati gotovi proizvodi.
Time je taj deo priče gotov...


E sad, nastaju "slatke muke", šta dalje sa onolikom zgradom?

Plan sa pilićima je otpao, jer kad sam se malo informisao oko držanja koka nosilja, ispostavilo se tu ima jako mnogo posla, prilično je velika investicija u startu, a na kraju, zarade ima samo ako imate mnogo koka...
Shodno tome, ovaj "bizmis" je otpao...

Pošto sam čuo da u Senti postoji samo jedan firmopisac koji ima kater i da kad nešto naručite, čekate najmanje dve - tri nedelje da dobijete nalepnice, verovatno će u produžetku "Majinih odaja" biti nova firmopisačka radionica.


E sad, ostaje još otprilike pola objekta slobodno. Naravno, to će biti novi Modelarski Kombinat....
Nadam se da će jednog dana izgledati ovako:


Svaki komentar je suvišan...

Pisano 30. decembra 2013

Još dva dana, pa prodje i ova godina...

Prekjuče, u subotu, smo Cvrle (Tamara) i ja bili u Senti. Išli smo malo da vidimo šta se dešava, da obidjemo plac, pogledamo kako napreduju Djurikini radovi, da se nadjem sa zidarom...
Vreme je bilo proletnje, oko 10 - 12 stepeni, dan sunčan...

 

Ljudi moji ala sam uživao... Prosto je neverovatno kako malo čoveku treba da bude srećan...

Krenuli smo oko osam ujutro, stali u Bečeju, kupili Forneti da "grickamo" usput, i u Senti smo bili posle pola deset.
Cvrleta sam ostavio kod burazera, da se igra se decom, popio kafu i potom sam se našao sa zidarom na placu.
Djurika i ekipa su radili, postavljali betonske stubove na koje će kasnije doći žica - ograda...

Kad sam stigao i Ištvan, zidar, je već bio tamo.
Preporučio mi ga je brat, kaže Steva, to je stariji čovek, zidar celog svog veka, radio je dosta za njih, veoma je pedantan, korektan, tačan...
Sa Ištvanom je "pao dogovor" šta i kako da se radi oko onog velikog već nazidanog objekta. Dobio sam od njega mnogo dobrih saveta, ideja, sve što sam pitao može da se izvede, tako da sam veoma zadovoljan. 
Čovek zna sve da radi, od zidanja, malterisanja, tesarskih radova, vodovoda, postavljanja odvoda, kanalizacije...
Jednom rečju "one man band"...
Steva ga hvali, kaže da su oni bilo zadovoljni ...
Videćemo...


U medjuvremenu sam dosta razmišljao šta da radim sa onim ponudjenim opštinskim placem pored našeg. Doduše, nisam još dobio cenu, ali mislim da nam je to trenutno pomalo nepotrebna investicija.
Prvo, ta ponudjena parcela uopšte nije mala i sa cenom koja koliko god da je niska i papirologijom koja se mora odraditi, nema teorije da stane u jedno 5 - 6K evra.
Drugo, u slučaju da se to pazari, treba mi duplo više ograda, što u mnogome povećava troškove.
Treće, iskreno, za sada nemamo nikakve potrebe za tolikim placem, jer se svakako ništa na tom delu ne bi radilo. Imao bih samo da sredjujem i taj deo parcele, da ga posle kosim i samo imam "zajebancije" i troškova sa održavanjem...

Na kraju, pričao sam sa komšijom koji je otvorio izlaz sa zadnje strane svog dvorišta i izlazi na taj opštinski plac. Čovek ga koristi za košenje trave, drži tamo malo živine, kozu...
Ako pazarimo tu parcelu, eto odmah svadje, a verujte od takvih stvari "bežim" u Sentu...

Stoga smo za sada odlučili da "povučemo ručnu", da se "uklopimo" u ono što trenutno imamo. Sa komšijom ćemo polako doterati tu parcelu, kosićemo zajedno travu, napraviti lep travnjak, možemo i mi pustiti tu piliće i koke da trče, pa baš ako se pokaže da ima potrebe da se pravi još plastenika i da se širi "proizvodja", onda ćemo videti da sa "opštinarima" završimo priču...

Naravno, sačekaću da vidim šta kažu za cenu, pa baš ako bude nešto "džabana" onda da se možda ipak "otvorimo" i da kupimo. No, mislim da trenutno od toga neće biti ništa...


 
Kao što rekoh, Djurika i "ekipa" su bili vredni. Lepo vreme nam ide u prilog i "forsiram" ih da svaki dan rade kako bi što više očistili i sredili na placu.
Teško je to kontrolisati iz Novog Sada, ali vidi se da se radi...

Djurika je juče postavljao betonske stubove na delu placa do komšinicine bašte.
Kad smo se dogovarali, "sto puta" sam mu rekao da svi stubovi moraju biti u liniji, svi iste visine, da žica mora biti zategnuta...
Od ovog posla mu zavisi i postavljanje ograde prema opštinskom placu, a tamo ima tri puta više ograde...

Moram priznati, Djurika je "položio"... Uostalom vidite i sami...

Žicu su odradili juče, ali kad sam video stubove, ne sumnjam da je i to uradjeno kako treba.


Ove nedelje će se raditi tek tamo u četvrtak - petak i sada ostaje da se ovaj deo placa lepo očisti, da se pokupe sve cigle, čime bi taj deo bio spreman za postavljanje temelja za kuću.
Dogovorili smo se sa ne moraju trenutno nešto posebno da ravnaju, nego kad se stave temelji onda ćemo sve lepo iznivelisati i poravnati. 



















Deo placa gde će doći plastenici je u medjuvremenu, posle oranja, usitnjen. Sada bi mraz i zima trebali da "odrade svoje" i da se na kraju sve lepo dotera sa frezom...


Naredna akcija je da se, kad se bude nosio otpad sa placa, pokupi i sva trava i gomile granja koje su zaostale od čišćenja...
Ima tu još dva tri velika panja, ali kad se setimo kako je sve izgledalo pre mesec dana ovo je extra...






















No, pre popodnevnog dolaska na plac, posle ručka sam sa Tamarom išao u malu šetnju. Bili smo u centru gde su postavljene tezge sa božićnim i novogodišnjim "drangulijama"...

 







Potom je "pala" šetnja po keju pored Tise. Senćanski kej je dugačak dva kilometra i Boga mi možete da se lepo prošetate ako idete od kraja do kraja...
Kad se dolazi iz centra grada stižete na stariji deo keja. Početak ili kraj keja, zavisi odakle krećete, je kod mosta...

 





















Na prelazu sa starog dela keja na noviji, nalazi se "Tisin Cvet", šlep koji je preuredjen za čuvanje čamaca (u trupu), na palubi su napravljene kabine koje se mogu iznajmiti, a iznad njih je plato gde se leti možete sunčati, kartati, kupati... Pored broda i u produžetku su vezovi za čamce...


Noviji deo keja, nastavlja se prema delu grada koji se zove "Pesak".


Pre početka zgrada postavljeno je klizalište...



Sa drugog kraja keja pogled je ovakav...



Ovim "puteljkom" sa leve strane slike, na oko dvestotinak metara od Tise sa nalazi Modelarski Kombinat...
Odmah pored šetališta su dva igrališta, a koparkaško ima tartan podlogu...




Kao što rekoh, posle šetnje kejom sam ponovo otišao do placa. Sunce je već zalazilo, kada sam odlazio...



Kakav dan...

Koliko malo treba čoveku da bude sretan.

Jedva čekam da se početkom aprila preselim.






Uzdravlje i ako se ne čujemo,

Srećnu Novu Godinu i sve najlepše u 2014. želi vam

Mirče





sledeća strana - januar 2014