Seoba Modelarskog Kombinata - januar 2014

Doček Nove Godine je ostao za nama, prvih par dana 2014-te takodje i danas bih vam poželeo da lepo i prijatno provedete Badnje veče, kao i sutrašnji najradosniji praznik - Božić...

 
Što se tiče "noviteta" oko Modelarskog Kombinata, u zadnjih par dana se nije ništa dešavalo, što je i nekako i normalno za ovaj period godine.
Svi su uglavnom "pospajali" praznike i "svetce", tako da očekujem da se tek pred kraj ove nedelje konačno počne nešto novo dogadjati.

Prva stvar bi trebala da bude dobijanje lokacijske dozvole, što bi omogućilo da, pod uslovom da vreme dozvoli, počnemo sa radovima na temelju kuće.
Za taj "poduhvat" treba oko 4 - 5 dana i vreme kao što je trenutno (10-tak stepeni) je idealno.
Sa lokacijskom dozvolom, nastaviće se i radovi na "papirologiji" oko gradjevinske dozvole.

Naš sad već "čuveni" Djurika je bio vredan i skoro je sve završio oko prve faze uredjenja placa.
Ogradu je postavio "za medalju"...
Sa prvim radnim danima ove godine "akcija" sredjivanja placa se nastavlja. Već smo se dogovorili šta će dalje da ruši, šta da sredjuje, kako će da postavlja ogradu na drugoj strani placa...
Lepo vreme nam trenutno ide na ruku i iskreno, nisam se nadao da ćemo ovoliko uspeti da uradimo.


Još jednom, lep i prijatan provod večeras i sutra HRISTOS SE RODI...

Pisano 13. januara 2014

Pošto su prošli praznici, stvari su počele da se polako vraćaju u "normalu", tj. počelo je da se radi...

Petak je nekako postao dan za odlazak u Sentu, pa je tako bilo i pre neki dan. Odlazak je bio vi
še nego uspešan pošto sam odradio mnogo toga i dobio informacije bez kojih praktično nismo mogli da planiramo, pa samm tim ni da radimo dalje.


Trenutno najvažnija stvar je da smo dobili lokacijsku dozvolu za izgradnju kuće. Ovaj "papir" je važan jer se bez njega ne može završiti projekat kuće, a bez projekta ne može da se dobije glavna dozvola - gradjeviska.
Da se gospodja koja je potpisala lokacijsku dozvolu nije razbolela sredinom decembra, imali bi mi taj dokument još pre Katoličkog Božića i pošto je vreme u zadnje dve - tri nedelje bilo mnogo dobro, verovatno bi i temelji bili već gotovi.
Ovako, dozvola je stigla pre neki dan i tek sad su se stvorili uslovi da se započne sa tim radovima. Dinamika izgradnje trenutno najviše zavisi od vremenske prognoze i na to ne možemo uticati.

Na ono na šta možemo uticati su radovi na sredjivanju placa, koji su praktično za "prvu fazu" gotovi. Djurika je sa "ekipom" spremio prostor gde će doći temelji za kuću...


Kao što se da videti, zemljište je sredjeno, poravnato, povadjeno je svo korenje, sve cigle, beton i ostalo djubre koje se tu skupljalo godinama.






















Mnogo toga je odneto na deponiju, a nešto će se moći iskoristiti u narednim fazama izgradnje...







Druga značajna stvar koju sa saznao u petak, bila je informacija o visini cene po kvadratnom metru zemljišta opštinske parcela pored našeg "imanja".
Pisao sam da verovatno od proširenja neće biti ništa, jer bez obzira na cenu parcela, drastično nam se povećavaju mnoge druge stvari (ograde, prilazni putevi, kapija, novi temelji, uredjenje tog prostora...) i na kraju krajeva, toliki plac nam trenutno uopšte nije nužan...

Pošto samo saznali "cifru" i pošto je ona tri puta veća od one kojoj smo se nadali (znate onu narodnu: "Što je babi milo, to joj se i snilo") sada imamo tačnu "viziju" šta ćemo i kako dalje raditi...


Ostala je još jedna nedoumica, šta raditi sa ogradom i objektom koji je nazidan, koji smo tamo zatekli, a izašao van naše parcele.


U opštini su nam predlagali da kupimo 5 metara u širinu i u dužinu onoliko koliko je dugačka naša parcela.
To je na slici pored deo koji je u produžetku Astre, do kraja zadnje ograde. 

U prvi mah kupovina tog parčeta zemlje se učinila možda dobra opcija, ali kad smo sve stavili na papir, pokazalo se da mnogo toga naknadno mora da se ponovo napravi i da nešto što već imamo gotovo sada treba da rušimo, prepravljamo, potom opet zidamo...

Na kraju smo rešili da od opštine otkupimo samo to uzano parče koliko smo "izašli" van naše parcele.
To nam je "najbezbolnija" varijanta da legalizujemo imovinu i da nastavimo proces legalizacije objekta, koji je već započet.























Kad već spomenuh objekat i u njemu su započeti radovi. 

Pre par nedelja je bio zidar i pao je dogovor šta će se i kako raditi.


Prva stvar bila je da se "slupa" postojeći betonski pod...

Pošto je pod bio prilično loše odradjen, bio je sav kriv, bez hidro izolacije, najjednostavnije rešenje je bilo da ga Durika razbije.

Na slici možda ne deluje velika, ali zgrada je 20 metara dugačka i malo više od 5 metara široka. Pričam o unutrašnjim merama!!!
Čovek koji ju je zidao, imao je neke svoje ideje šta će raditi u tolikom objektu, a te njegove vizije se ne uklapaju sa onim za šta mi želimo da iskoristimo postojeću gradjevinu.

Zidar sa kojim sam se dogovarao, trenutno nije u Srbiji i nadam se da će čim se vrati, a to je u narednih desetak dana i on prionuti na posao.

Prva stvar je da izlije temelje za pregradne zidove, potom da se naprave otvori za vrata i prozore, postavi kanalizacija i vodovod, da se prezida što ne treba...


Stvari se polako "zaukavaju"...

Otvaramo tri "fronta":

- prvi je kuća, gde je sve spremno za postavljanje temelja

- drugi je gore pomenuti objekat

- i treći front je Djura, koji će već koliko sutra naručiti novu turu betonskih stubova, žice i svega ostalog potrebno da se poče sa ogradjivanjem južne strane placa prema opštinskoj parceli...



U svim tim "kombinacijama" meni samo preostaje da molim Boga da vreme posluži i da i dalje bude ovako lepo...







Pisano 17. januara 2014

U ponedeljak sam pisao kako je sve spremno za početak radova na temaljima. Plan je bio da se sa izvodjačem čujem u sredu - četvrtak i da preciziramo kad bi počeli. Po prognozi, u sredu je ceo dan trebala da pada kiša, a potom je trebalo biti razvedravanje sa sunčanim i prilično toplim danima za ovo doba godine.

Utorak, dan kao i svaki drugi, lepo vreme "izmamilo" me je malo u dvorište, malo u plastenik, gde sam polako počeo sa planiranjem "proletnjih radova".
Negde oko dva sata zvoni mobilni, gledam displej, Miljko Ivanjica... Miljko je vlasnik firme u kojoj smo kupili montažnu kuću...
- Dobar dan - reče čovek
- Dobar dan - rekoh i ja - otkud vi?
Kad veli Miljko: - Mi smo ujutro u osam u Senti.

Ja u čudu, kako sad to tako odjednom, iako mi je bilo drago, jer sam nestrpljiv da radovi počnu što pre.
Ono što me je brinulo je bila činjenica ja bi sutra dan, u sredu, po prognozi, ceo dan trebala padati kiša i nije mi bilo jasno kako je to gosn. Miljko zamislio da se kopa, jer sem što će svi iskisnuti, na placu ima da bude nevidjeno blato.
Pitao ga je za to, a on kaže da je moje samo da uživam i da budem ujutro u osam tamo...
OK, ako njima ne smeta, meni smeta još manje...


Isti dan popodne sam se spremio i otišao u Sentu. Spavao sam kod burazera i ujutro oko pola osam zovem Miljka da pitam gde su?
Kaže čovek: - Mi smo već na placu...

U osam stigoh i ja, ne moram reći da kiša naravno pada. Ne jako, ali pada...
Blato, katastrofa...
Čim sidješ sa asfalta na djonove se odmah zalepi 5 kila blata...



Nisam imao predstavu kako ljudi rade i kakav im je sistem i organizacija, ali vrlo brzo su mi rekli šta i kako ide.
Miljko je došao svojim kolima, a ekipa od 5 ljidi sa kamiočićem u kojem nose svu opremu i alat.
Materijal kupuju lokalno, beton za temelje mešaju sami i za kući veličine naše, treba im 4 - 5 dana da iskopaju temelje i izliju ploču.

















Odmah je pao dogovor i ljudi su krenuli da rade... Prvi korak je bio da se tačno razmeri gde se kopaju temelji...




Čim su se "udarili" kočići počelo se sa radom...




Kiša je tokom dana prestala da pada, a popodne je počelo i da se razvedrava.
Posle ručka su stigle i prve ture materijala...



U sredu ujurtro je svanuo divan dan. Kao da nije januar mesec, nego neki april...
Ekipi iz Ivanjice se pridružio i "Djurika team". Onaj silni beton, što smo vadili iz patosa i iz dvorišta, stavljan je sada u unutrašnjost temelja buduće kuće.




Postavljene su i dve mešalice, prikopčani su struja i voda, tako da je sve bilo spremno i za mešanje betona...




Tokom prepodneva, temelji su iskopani, postavljena je armatura, uzemljenje i počelo se sa nasipanjem betona...



Pisano 20. januara 2014

Predhodni tekst završen je slikama od četvrtka popodne, kada sam se iz Sente vratio u Novi Sad.
Petak sam proveo u pogonima Kombinata koji rade "izvozni program", praveći setove detalja i nitni, naručene dok sam bio na "baustel"-u.

U subotu ujutro smo se svi kompletno spakovali i "zapalili" da vidimo kako napreduju radovi. Po planu, u subotu je sve trebalo biti gotovo, što znači, ploča na koji se postavlja kuća bi trebala biti izlivena.

Kad smo stigli oko deset, radovi su već uveliko bili u toku i baš se videlo da su svi tokom predhodnog dana bili vredni.

   

Ekipa koja je radila na temeljima i ploči je bila iz Ivanjice...


...ali, naravno, ne bi oni stigli da sve urade da nisu "pripomogli" Đurikini momci. Čuveni, toliko puta spominjani, Đura...

 

Tokom subote Đurikina ekipa je vredno radila. Đurika je sa sinom postavljao betonske stubove, dok je unuk ceo dan gurao kolica sa betonom za nasipanje ploče...



Mešalice su bile u "belom usijanju", šljunak je samo pristizao, radnici su radili "k'o na struju" i naravno, rezultat nije izostajao...



Zahvaljujući "vagresima" i iskustvu majstora, ploča je ravna "kao staklo"...




...a ivice su besprekorne...




Da vam sad ne odajem "majstorske tajne" kako da išalujete vaš budući objekat, slikao sam par
slika, pa vidite kako se to radi...




I tako, malo po malo, ploča je bila gotova...


Ne moram spomenuti da ni na kraju nije moglo da prodje bez Đure, jer je višak cementa, deo alata, višak dasaka za šalovanje, ostavljen kod njega u kući.
 
Đura će za par dana kad se beton stegne, skinuti i šalung, pa će i te daske završiti kod njega, da ne bi "dobile noge" u medjuvremenu...



Šta da vam kažem na kraju ovog dela gradnje?

Da li sam se nadao da će temelji biti gotovi za malo više od dva meseca od kako smo kupili plac - nisam
...

Mnogo toga se poklopilo da bi sve išlo ovakvim tokom, možda nam je po najviše na ruku išlo vreme, jer iskreno, temperature kao što su ovog januara, baš "nisu normalne" za ovo doba godine.


Šta dalje?


Planova ima mnogo i kao što sam već pisao idu u par smerova.

Što se tiče kuće, sad ostaje da se temelji suše i bez obzira što je moguće početi sa gradnjom već za nekih 15-tak dana, mislim da daljih radova neće biti pre polovine marta.
Deset do dvanaest dana je dovoljno da se kuća odradi do kraja, čime bi bila gotova pred kraj marta, a to je period kada bi se počelo sa postavljanjem plasetnika.

Plastenici moraju da se postave do 10. aprila, jer posle toga već počinje sađenje paprike, prve kulture koju ćemo raditi tokom ove godine...



Đura će ovih dana završiti ogradu i kompletno očistiti plac.
Potom krećemo sa nivelacijom zemljišta i pravljenjem prvih staza.
Biće tu još dosta posla za njega, zemljani radovi za postavljanje bazena, frezovanje kompletnog dvorišta pre postavljanja plastenika i travnjaka...


Zidar Ištvan je bio pre neki dan i premerio je sve što treba kako bi se počelo sa radovima oko zidanja ograda i sa radovima na pomoćnom objektu.
Čekam ga da mi se danas - sutra javi sa "ciframa" pa da i on "krene u akciju"...
Ta zgrada će me "ugrobariti" jer je ogromna i na njoj je sve veliko, pa samim tim i skupo. No sad, šta je tu je, planiram da deo posla odradim sam i probam tako da malo smanjim deo troškova.


Sa završetkom kuće, krajem marta, definitivno se okreće novi list, jer ću se ja već tada preseliti u Sentu.
Maja i Tamara dolaze po završetku školske godine, u junu, a do tada bi trebalo da sve bude gotovo.

Vremena ima, volje takodje, želje nisu nerealne, tako da teoretski nema šta da "omaši" i znajući sve to nadam se da će sve biti OK...

Idemo dalje...

Pisano 28. januara 2014


Evo još malo i prodje januar... Ne znam za vas, ali meni je proleteo...

Prošlu nedelju sam proveo u "ispitivanju tržišta" i planiranja budućih radova.
Kao što sam pisao, kuća je dogovorena i tu više praktično nema nikakvog posla. Sada samo treba dočekati lepše vreme i da se osuše temelji, potom...


Ono što me trenutno više zaokuplja su preostali gradjevinski poslovi.

Prva će na red doći zidana ograda. Deo postojećih ograda će se iskoristiti, a nešto mora da se dozida.
Prošle nedelje, kada sam zadnji put išao u Sentu, sreo sam se na placu sa Ištvanom, zidarom koji će raditi taj deo posla.
"Pao" je dogovor, ali trenutno ovo hladno vreme nedozvoljava nikakvu aktivnost. Sa prvim otopljenjem, počinje "akcija".


Mnogo veći posao će biti rad na pomoćnom objektu koji smo zatekli tamo. Zgrada je baš velika i samim tim sve na njoj ima poprilično da košta. Krov je velik, ima mnogo kvadrata demit fasade, puno pregradnih zidova, malterisanja, betoniranje, potom unitrašnji radovi, laminati, keramika...
Zato sam i proveo skoro celu prošlu nedelju ispred računara, pokušavajući da skupim informacije, ne bi li smislio i opredelio se kako ćemo i šta raditi. Sa novim saznanjima, polako su počele da se "slažu kockice"...


Pisao sam ranije da moramo biti racionalni sa željama, jer će se u protivnom "probiti" budžet.
Kao i kada smo se raspitivali oko kuće, tako i sada, promene u nekim planovima oko izvodjenja radova mogu poprilično da smanje troškove, a da to ne bude (mnogo) nauštrb kvaliteta i izgleda.
Moram naglasiti da nam je i izgled te zgrade bitan, jer cela priča, koliko god da se radi o plastenicima, pilićima, baštama i slično, mora da ima šarma i da bude lepa. Stoga, sve mora bit dobro odradjeno i mora se uklapati u opštu formu i celinu. To se naravno odnosi i na ograde, nadstrešnice, staze, travnjake, zelenilo, kapiju...


No, vratimo se našem "pomoćnom objektu".

Najskuplja stavka je krov, koji ima oko 130 kvadrata. U prvobitnom "budžetu" za krov je odvojeno 3 soma evra, jer kad se sve stavi na papir, otprilike toliko izadje.
Videli ste slike zgrade, krov je na jednu vodu, i plan nam je da ga sa prednje strane izvučemo kao malu nadstrešnicu, za 3 dužine crepa (oko 90 cm).
 
Prva razmišljanja su išla u pravcu da se napravi venčanica (grede koje idu na cerklaž na zidu), grede (rogovi), da se krov podasča, pa ter papir, na njih podletve, letve i na kraju crep...
Ištvan mi je rekao da su "ruke" u toj varijanti 4 evra po kvadratu, znači malo preko 500,00 evrića košta samo on...

Kada sam krenuo da se raspitujem, ispostavilo se da u Senti nema dasaka tanjih od 1 cola (25 mm). Tolike daske su predebele za podaščavanje, jer one samo nose ter papir, koji služi ako krov propusti vodu da voda "sklizne"...
Usput, kubik gradje, na severu Bačke, košta 23.900,00 dinara (u NS-u 21 hiljadarku) i sa daskama od cola sa jednim kubikom možete pokriti 40 kvadrata.
Iz ovoga proizilazi da za naš krov treba preko 3 kubika samo dasaka.
OK, sledeća opcija je da se krov podašča OSB pločama... Sem manje težine (pošto su tanje) imaju i nešto nižu cenu po kvadratu, bolje se uklapaju (ima manje otpada), a i sigurno su "suve"...

Ter papir košta oko 1 evra po kvadratu... Znači 130 kvadrata = 130 evrića...

"Taksimetar" nam je za sada: 520 evra za ruke + 130 za ter papir + skoro 700 evrića za daske... Baš i nije malo...

Tek sada dolazimo do podletvi, pa letve i na kraju evo i crepa... Kao što rekoh, oko 3 somića...
Eksere, prevoze, viljuškar koji će skinuti "mat'rijal" i tako to nisam ni računao...


Gledajući po internetu, našao sam mnogo sajtova na kojima se nude metalni krovovi. Ima ih raznih oblika, širina, plastificirani su, može se birati boja i dužina. To znači da se već "fabrički" iskroje na potrebnu dužinu i nema mnogo "smaranja" na licu mesta sa uklapanjem.
Cena ovakvog krova po kvadratu je skoro ista ili ajde, malo manja od najjeftinijeg crepa, ali nema dasaka, ter papira, podletvi, dok letve treba tri puta manje nego za crep.
Pri tom, cena za "majstorske ruke" nije ni blizu onoj kao kad se redja crep, jer praktično sve se može završiti za jedno prepodne.


Izolacija, sledeća stavka, košta isto i za jedan i za drugi krovni pokrivač. Može da se postavi izmedju greda (rogova), pa zatvoriti gipsanim ili OSB pločama, a može da ide i na plafon (od gore).
To sad zavisi od želja i namene prostorije.. 


Pošto je objekat o kojem sam pisao, nama ipak pomoćna zgrada, opredelićemo se metalnom krovu.
U Majinoj kuhinji i firmopisačkoj radionici plafon bi trebao biti spušten - ravan, dok će u ostalim prostorijama ostati sa jedne strane višlji sa druge niži. Izolacija krova će ići u celom objektu...

Toliko o krovu...


Ajmo dalje, fasade...

Pre izvesnog vremena pričao sam sa majstorom iz Temerina koji nam je pre par godina renovirao kuću u Novom Sadu. Interesovale su me cene za malterisanje, demit fasade, keramiku, krečenje...
Dobio sam cene i kad sam počeo da množim kvadrate sa evrima, nije mi bilo dobro...

Pre neki dan u Senti pitam Ištvana kako da finiširamo fasadu i unutrašnje zidove? Kaže čovek: - Spolja demit fasada, a unutra ćemo videti, gips ili malterisanje...
Da skratim celu priču, kad je Ištvan "sračunao" demit fasadu ispalo je da je njegova cena duplo manja od majstora iz Temerina.
Nisam mogao da verujem, pa sam ga još jednom pitao da mi sve izračuna i stvarno, stiropor, "klinovi" za fiksiranje, mrežica, lepak, završni sloj, "ruke", jednom rečju, sve što treba, kod Ištvana je bilo u pola cene od prve ponude...
Saznavši ovo, prvobitne "kalkulacije" sam odmah smanjio za 1/2...


Ipak, sreća mi je kratko trajala, jer kad sam se nešto kasnije našao sa bunardžijom, ispostavilo se da količina vode koja je potrebna za kvalitetno zalivanje plastenika, u tom kraju Sente, se nalazi na preko 80 metara dubine!!!
Osam evrića metar kopanja + šaht + pumpa, ode moja ušteda na demitu... Šmrc...
   


I na kraju, koja reč o stolariji. Pošto pomoćni objekat ima šest - sedam prostorija potrebno je obezbediti dosta vrata i prozora.
Neka vrata su jednokrilna, neka dvokrilna, neka od punog panela, druga opet sa staklom.
I kod prozora je slična priča, jer se jedni otvaraju, dok su drugi portali...

Vredi posvetiti vremana "internetisanju" pošto se i kod stolarije, kao i kod drugih stvari ispostavilo da za isti nivo kvaliteta možete imati poprilično različite cene.
I ovde sam prvobitno "projektovanu cenu" uspeo da spustim na pola. Naravno, nisam sve našao u jednoj firmi, ali sam uspeo da sve nadjem u Novom Sadu.


Rešio sam i kaljevu peć za Senćansku kuću.
Kupcu ove kuće sam rekao da ću nositi našu kaljevu iz Novog Sada u Sentu. To je bio deo dogovora oko prodaje.

Nakon nekog vremena, čovek me je nazvao i zamolio da mu kaljevu ostavimo, a ponudio nam je peć iz kuće njegovih roditelja.
Otišao sam da je vidim, ali ta kaljeva nije ni približno lepa kao ova naša.
 
E sad, pitanje je šta raditi? Kako god okrenem postoji odredjeni trošak, jer moram da rušim ovu pećku u Novom Sadu, pa da je nosim u Sentu i na kraju mora majstor ponovo da je zida...
Pitanje je koliko će morati šamota da se promeni, majstora moram platiti i za rušenje i kad se sve to stavi na papir seoba kaljeve je 'ladno jedno 200 - 300 evrića...
Ako niste rušili kaljevu, onda ne znate koja je to prljavština i kada se setim toga, bez obzira što se dešava u kući koja više nije naša, nekako me prodje volja da sve to radim.

Zato sam smislio da bi možda mogao da kupim novi kaljevu, i da razliku cene da dobijem od kupca kuće. Dobro meni, ne moram da se "zezam" sa pećkarom, dobro kupcu, sve ostaje u funkciji...

No, kako to obično biva, ne ide sve tako glatko...
Kad sam nazvao par pećkara ispostavilo se da nova kaljeva košta poprilično (svaki kalj, treba oko 100 kom. - 6 evra, vrata 140 evra, šamotne cigle 180 evra, ruke za zidanje oko 220 - 250 evra) i pravo da vam kažem, nisam ni hteo da zovem, pa da predlažem ovakve "kombinacije"...
Naravno, ništa bez interneta, oglasi i u Subotici nadjem predivnu peć, malo veću od ove naše, lepi očuvani kaljevi i dobra cena. Pećka sa donošenjem u Sentu i zidanjem - 500 evra...
Tako sam i ovaj "problem skinuo sa vrata"...


Moj drugar Golub bravar, bio je pre neki dan, dogovorili smo se kako bi trebala da izgleda kapija. Sad čekam crtež i ponudu... 


I za kraj šta ima još interesantno? Hm, mislim da bi to bilo to za danas...

Nemojte zameriti za mnogo teksta, često mi se desi da se jave ljudi i da mi na osnovu pročitanog štiva, daju savet ili prenesu neka svoja iskustva. Neka možemo primeniti, neka ne, ali kako god, nije loše čuti mišljenje drugih...

Za sada toliko, uzdravlje i čujemo se uskoro...


Pisano 30. januara 2014

Što bi rekao onaj u kvizu, treba "pomoć prijatelja"...

Gledao sam danas sajtove i čitao forume u vezi Norveških, Francuskih, ovakvih - onakvih radijatora... Tema mnogo, mišljenja takodje...


Na kraju su mi se "iskristalisale" dve ponude. Da ne bih mnogo obrazlagao evo linkova:

http://www.svexportimport.com/index.php/francuski-radijatori/66

http://www.rovex.rs/norveskiradijatori/glamox.html

Interesuje me da li neko ima iskustva sa ovim proizvodima...