Postavljeno 28. aprila 2014

Tražio sam neki svoj tekst na RC Forumu i natrčah na ovo...
Pošto je moja malenkost bila autor, sad već davne 2009-te, iskopirao sam ga, pa ko velim nije loše da modelari, pogotovo novi, ovo pročitaju.
Na Forumu se ovo nalazi na tamo nekoj 26-toj strani...
Nije baš da je Biblija, ali ne može da škodi...

Uostalom čitajte...



Juče, 07. oktobra, okupili smo se malo na Čenejskom aerodromu da flajamo naše 'tice...
Bilo je "mlogo" lepo, što zahvaljujući lepom vremenu ali, mnogo više prijatnom društvu koje je došlo.

Miša je "potegao" čak iz Kragujevca, iz Sremske Mitrovice stigli su deda Sava "Austrijanac" sa unukom Milošem i Spale.
Coka je došao iz Beograda, Aleksa iz Indjije...
Od domaćih bili su Bata, Golub, Joja, čika Dule Papić, Miroslav optičar, Bane, Joja i moja malenkost...

Sve u svemu vreme od dva do mraka je prosto proletelo. Bilo je, kao i uvek, mnogo letenja, smeha, razno raznih priča ali, i par stvari na koje bih sad više obratio pažnju...

Ovaj naš hobi je poprilično kompleksna stvar i nema improvizacija ni u jednom segmentu.

Pod tim podrazumevam sledeće stvari:
- nabavka modela i njegova izrade
- izbor i ugradnju komponenata
- razrada motora i finiširanje modela

Ovo je što se tiče pravljenja aviona...

Kad je model gotov tek tada treba obratiti mnogo pažnje na sledeće stvari:
- paljenje i štelovanje motora
- pregledanje kompletnog modela tokom i posle razrade motora

Kad se prodju ove faze, TEK TADA SE IDE NA LETENJE...

Da bi i letenje bilo uživanje prvo morate ispoštovati sve gore navedeno.

Potom, oprema koju koristite mora biti:
- adekvatna
- ispravna
- uvek dostupna na terenu, smeštena na istom mestu

Tek sada dolazi letenje koje traži veoma mnogo ozbiljnosti...

Sad ću taksativno da opišem sve o čemu sam malo pre pisao...

- Nabavka modela i njegova izrada.

Modelari moraju biti svesni svojih ali, i performansi modela koje imaju ili žele da imaju.
Kod nas je sujeta veoma izražena i naravno da svi sve mogu a, pogovo znaju, ali...
I u školu idete od prvog razreda, pa srednja škola, pa faks...
Možda je neko "vunderkind"  pa, je krenuo odmah u šesti razred, ali ja još takvog nisam sreo...

Motor kad kupite, imate prvo od 50 ccm, zoljicu, pa, 125 pa, možda 500 ccm a, Kawasaki, Honda ili Yamaha od 180 konja je tek posle mnogo godina vožnje...
Mislim, može Yamaha i odma' ali varijanta da će se poginuti ili ostati bogalj je OGROMNA...

E, tako je i u modelarstvu...

Mnogo modelara pokušava da preskače neke kategorije, posle shok flyera bi odmah modele od 2 - 3 metra... šta je to 100 ccm motor... sitnica...

Ono što je mnogo gore i opasnije (naravno da neću imenovati ali, prepoznaće se mnogi) u velike, skupe, ozbiljne modele (po svakom pitanju pa, i bezbednosti svih na livadi) stavljaju se JEFTINE RC KOMPONENTE.
Ne može se u model od 2,2 metra sa 50 ccm motorom staviti kineski servo od 10 evra...
NE MOŽE BRATE...
Ne mogu na jake digitalne servoe bezvezni, tanki produžni kablovi...
Ne mogu RC uredjaju od pre Hrista, oprema koja je padala, baterije malih kapaciteta, stare baterije...
Mnogo toga nemere ba...

Mogu da razumem želju svih da imaju velike atraktivne modele ali, to ima svoju cenu...

Izrada modela i ugradnja delova je takodje veoma bitna...

Čitali ste na ovom forumu onaj tekst za Riplija kad je model pobegao ali, uz nevidjeno mnogoi sreće je nadjen... Šta je bilo? Ispala Baterija koja napaja prijemnik i servoe iz prijemnika...
Znam slučaj kad je, od vibracija, ispao kristal iz prijemnika...
A, znam i neke kojima je model "pobegao" i nikad ga više nisu našli...

Takve stvari NE SMEJU da se dešavaju...
 
Juče sam bio svedok tri frapantna primera...

Prvi je da je jedan naš drugar kupio polovan model ali, u veoma dobrom stanju.
Prodavac je skinuo svoje servoe ali, je ostavio svoje svoje polugice na komandnim površinama...
I sad šta se desilo, servoi koji su bili korišteni, bili su od firme JR a, kupac je stavio Hitec-e.
Model je čista slučajnost spasila.  Nisu ga poleteli jer nešto nije moglo na stanici da se našteluje. Tokom "čačkanja" videli da su JR polugice veće nego osovinice na Hitec servoima. Ne mnogo, ali sasvim dovoljno da preskaču...
Možeteli da zamislite šta bi bilo da je model poleteo i šta bi se desilo kad bi se prvi put opteretio, recimo, horizontalac? Naravno, polugica bi preskočila i model bi se srušio i sve bi se raspalo...
Takvi propusti ne smeju da se dešavaju...

Drugi slučaj je da je Coka poleteo jedan ganc nov model i čim ga je malo brže "poterao" došlo je do flatera na repnim površinama. Odmah zaokret, sletanje i imamo šta da vidimo...
Umesto da se koriste bužiri sa bovdenima pri povezivanju servoa i komandnih površina ili umesto da se servoi postave blizu komandnih površina pa, da polugice budi kratke i krute, stavljana je dugačka karboska cev na čijem jednom kraju izlazi žbica od 2 mm, 20-tak santimetara dugačka a, na drugom (kod komandnih površina) čak dve žbice, za svaku polovinu horizontlca koje su još pri tom na dva mesta savijene...
KATASTROFA...
Karbonska cev ja ukrućena samo na jednom mestu u trupu i landara sama po sebi kroz ceo trup a, sa njom i sve ostalo...
Horizontalci imaju ogroman luft i naravno da odmah javlja flater...

Treći primer je najdrastičniji...

Model je velik, težak, drugi start sa motorom koji je na njemu...
Motor poprilično loše naštelovan...
U prvom startu koji je bio pre desetak dana po poletanju model je dosta pumpao.
Šta je u pitanju?
Težište, loše utrimovan model, matora stanica koja nema pola funkcija što sad imaju novi moderniji uredjaji... na kraju krajeva i pilot je leteo zadnji put pre par godina...

I sad šta se dešava, motor nije natrimovan kako treba, mislim radi, ali bi morao da radi bolje.
Servo sauga je pod kabinom, koja mora da se sa dva šrafa odšrafi i skine, da bi se dao ili isključio saugh...
Kad smo krenuli da palimo motor, ne radi pobudjivač za svećicu, prazna baterije...
Konačno je motor upalio, ali da ga ugasimo ne može... Stanica nema trotl cut, kad se spusti trimer, motor i dalje radi...
Naravno karburator je pod kapotažom i ne može mu se prići...

No, evo ga prvi start... ne znaš ko se više boji, pilot, model ili mi prisutni... poletanje OK ali, u vazduhu model pumpa, preleteo je blizu i nisko preko svih prisutnih (usrali smo se) motor ne radi baš najbolje... Slete nekako...

Drugi start, da li ste dopunili gorivo - pitam ja, odgovor, ne treba ja ću samo kratko... E, baš je tako i bilo...
Posle na jedvite jada, upalismo motor koji dosta loše radi, iglama se ne može prići, motor ne može da se ugasi...
Ja rekoh dajte ga Coki da proba... ma kakvi, nema teorije, čovek će sam... OK...

Polete, model nema pun gas i motor baš loše radi. Posle minut motor se ugasi na najgoroj visini, ni za zaokret ni da ga pustiš pravolinijski... Trenutak odluke, oštar zaokret i naravno sa te male visine klasičan stoling... Ne treba da kažem da se sve raspalo...

Zašto je pao? Nestalo je čorbe...

E, da Vam se ovakve stvari ne bi dešavale modelarstvu se mora prilaziti VEOMA OZBILJNO I STUDIOZNO...

Ne želim ja sad da budem tu neki jako pametan, samo bih voleo mladim modelarima da dam par saveta...
Verujem da svi ovo već znaju. Ipak smo u Srbiji, ali neka...

Znači, nabavku modela smo "obradili".
Model mora biti primeren znanju modelara.
Mnogo znači pomoć starijih kolega koji vam mogu pomoći oko same izrade a, pogotovo oko prvih leteova i trimovanja.
Ne pravite se pametni nego pitajte...
Budite strpljivi, nabavite deo koji nemate, brže je sačekati Adama da vam donese neki mali deo, nego posle da vam donosi ceo model...
Prepravljajte ARF i ostale modele. Sve šta vam se učini da može bolje, kruće, jače, lakše ODMAH PREPRAVITE...
Modeli nisu Sveto pismo da baš sve mora kako je proizvodjač napisao i rekao...

Kod izbora i ugradnje komponenata postoji jedno pravilo: koliko para toliko muzike...
Sve što se stavlja u i na model mora biti kvalitetno i primereno veličini i nameni modela.
To ne znači baš uvek i najskuplje, ali sigurno nije ni najjeftinije...

Znam, znam, svi vole da uštede ali, ne može uvek...

Evo par primera, recimo, gorivo samo kupovno...
Svedok sam mnogih "patnji" sa paljenjem, štelovanjem i korištenjem glow motora, kad ljudi sami mućkaju "čorbu"...

Motori - postoji par firmi koje prave kvalitetne motore i mnogo firmi koje prave motore...
Kinezi, neka hvala... O ovome sam već dosta pisao u svojim tekstovima...
Loš materijal, loša završna obrada, ne mogućnost da se lepo našteluju, stalno raštelavanje... su smo neke od karakteristika kineskih motora...
Naravno, ovakvi motori su jeftini i masovno se kupuju a, posle kuknjava...
Kad kupite OS Max, Saito, YS i kad kupujete fabrička goriva onda nemate problema sa motorom... Sve radi savršeno...
I kod benzinaca postoji par proverenih firmi...
Kvalitet košta, nekad i ne mnogo više, ali u eksploataciji vam se svaki evro vrati...


Kad ste sve konačno sastavili, motor je na mestu, servoi nemaju lufta, sve radi glatko i lako došlo je vreme da se pali motor. Neko to radi na modelu, neko na probnom stolu.

Sve u svemu kad se motor postavi na model, moj princip je sledeći...

Pošto živim u kući i imam garažu model danima stoji sastavljen. Izguram ga, vežem, upalim motor i pustim da radi...
Komšiluk pizdi ali, baš me briga...
Sve u svemu, naštelujem motor, palim ga, gasim, turiram... I tako par dana po rezervoar dva dnevno... U medjuvremenu, sve proveravam, stanje u trupu, pod kapotažom, da li se nešto odvrće, stavljam loktit na šrafove, dotežem, ojačavam ako nešto treba...
Tek kad SVE dobro iz proveravam, motor radi "do bola" idem na letenje...


U početku karijere, prve startove pravio mi je Coka... Čovek toliko dugo leti i svašta je leteo da ako se njemu desi da ga "omasti" ja bih to doživeo garant...
Prva trimovanja pravi Coka. Tek u drugom trećem letu, kad je model u vazduhi i već lepo leti, uzimam uredjaj i letim sam...
Ja sam tako radio i svi modeli su uvek bili i ostajali u komadu...

Za prve letove ne morate da "angažujete" baš Coku, ali neko iskusan svakako vam mora pomoći..

Kad počnete samostalno da letite svoju novu "pticu", pamet u glavu...
Ako ste gledali kako leti moj drug Englez, e baš tako ne treba...

Stigli smo do kraja i do opreme koja vam treba da bi i vreme na livadi bilo prijatno.

U mom start boksu su sve neophodne stvari kojima mogu da opslužim svoje modele. Neću nabrajati pojedinačno šta je tu sve ali, ću reći da se te stvar NE VADE iz start boksa. Tako da mi se ne može desiti da odem na livadu pa, da sam zaboravio nešto kod kuće...

Pristalica sam teorije da se modeli NE ŠTELUJU i NE NAMEŠTAJU na terenu...
Dobro, može nešto sitno, da se namesti igla na karburatoru ili tako nešto, ali da se model ulepljuje, budži, da se menjaju delovi na livadi... NEMA TEORIJE...
Lepo se ode kući, u radionicu pa, natanane...


O svemu ovome što sam pisao može i mnogo detaljnije ali, i ovako sam već preterao...
Dvadeset godina modelarskog iskustva i 43 god. života me je naučilo da je sve gore napisano prilično tačno, šta god neko mislio...
Usput, od kad letim motorne modele (negde od maja - juna 2007-me) nisam imao ni jedan ozbiljan incident.
U medjuvremenu napravio sam sa malim Thunderboltom (sad je kod Miše) 70-tak letova, sa Warhowk-om 4, sa Čenej Starom 50...
Benzinci: Zero - 164 leta, veliki Thunderbolt je leteo 67 puta a, novi Cap, kojim sam se ponovio pre neki dan 14 puta...

Priznaćete 372 starta za malo više od 2 godine, nije loše...
Najlepše od svega, sve to bez "padavina"...

Izgleda da ovo gore napisano daje rezultate...

Pozdrav

Mirče