Početkom 2015. vratio sam se letenju RC elektro jedrilica.

Preseljenjem u Sentu mnogo toga se promenilo u mojoj modelarskoj karijeri.
Veliki "scale warbird" modeli koje sam pravio, otišli su u "pemziju". Razlozi su što, nažalost, više nemam vremena da posvetim izradi modela, a još veći je što ovde u Senti ne postoji adekvatan prostor za letenje.
Kvalitetan modelarski "aerodrom" je primarna stvar kad imate modele od 20+ kilograma. Takvi avioni se ne mogu leteti sa livade, traže veliki prostor i dobro sredjenu pistu.
Svega toga ovde nema, a sporadični odlasci na Ćenej ili Subotički aerodrom nisu rešenje.

Shodno tome 2014-ta je prošla bez modelarskih aktivnosti, ali pred kraj godine sa dolaskom zime i viškom slobodnog vremena, počeo sam razmišljati šta dalje sa hobijem.
Elektro jedrilice su se same nametnule kao najrealnija opcija...

Početak modelarske karijere, tamo krajem osamdesetih godina prošlog veka, bio je baš sa jedrilicama. Bilo ih je mnogo i bilo je raznih. Takmičili smo se, išli na skupove, leteli za svoju dušu...
Tehnologija napreduje i bum elektro modela, a samim tim i jedrilica, počeo je sa pojavom LiPo baterija i brushless elektro motora.
To se dešavalo otprilike početkom ovog veka.
No, kao što napisah, moja modelarska karijera je krenula nekim drugim tokom.

Kada sam krajem prošle godine rešio da se vratim jedrilicama pričao sam sa Adamom, mojim dugogodišnjim prijateljem iz Subotice. Mnogo toga sam saznao, jer u "godinama pauze", svašta se promenilo.
Adam mi je pomogao i oko nabavke prva dva "povratnička" elektro modela, malog Griffona i Storka 3.

Plan je bio da od sezone 2015 krenemo na takmičenja u Madjarskoj, što njihovog F5J prvenstva, što Eurotour šampionata.
Naravno, ambicije nisu bile velike, jer u konurenciji koja je "preko", moja malenkost, bez treninga nema neka velike šanse da ostvari sjajne rezultate.
No, kao što rekoh, za početak, rezultati nisu bili prioritet, već sam imao nameru da idemo na takmičenja, da učestvujemo, malo osetimo atmosferu, družimo se sa drugim učesnicima, vidimo uživo modele, steknemo neka nova iskustva i impresije...

Početkom godine išao sam par puta na subotički aerodrom, da sa Adamom i ostalim momcima letimo i treniramo.
Znate, letenje jedrilica ne može da se zaboravi. To je kao kad godinama ne vozite bicikli, pa onda opet sednete na njega. Možda je u početku malo "klimavo", vozite levo - desno, ali ubrzo stvari dolaze na svoje mesto....
Rekreativno i takmičarsko letenje se poprilično razlikuu. Kad idete na livadu da "peglate vazduh" predveče, sa prijateljima, onda je to jedna priča, a kad izlasci treba da budu neka vrsta treninga, stvari se dižu na viši nivo.

Prva dva odlaska na takmičenje pokazala su mi gde je moje trenutno mesto na nekoj malo ozbiljnijoj manifestaciji.
O ovome sam pisao u topiku koji takodje možete čitati na ovom sajtu.

Naravno da fali treninga, ali nije mi trebalo mnogo da uvidim da i bez dobrog  modela nemate šta da tražite. Dobar model vam neće omogućiti sigurnu pobedu, ali sa lošijim modelom za neke bolje rezultate nećete ni imati šanse.


Posle ovog popriličnog uvoda, prelazimo na naslov topika. - Pike Perfection...


Češka firma "Samba model" godinama se nalazi u samom svetskom vrhu sa ponudom jedrilica. Imaju modele za sve takmičarske kategorije RC jedrilica.
Podrazumeva se da postoje i drugi proizvodjači, ali generalno gledano, ovo je segment modelarstva gde su se "iskristalisali" takmičarski modeli.
Šta više, isti takmičari godinama koriste iste "ptice", koje poznaju u dušu. Time tačno znaju kako da pripreme jedrilicu za odredjene vremenske uslove, što je veoma važno za postizanje dobrih rezultata.

Najveći napredak tokom godina ne letenja jedrilica, video sam u tehnologiji i materijalima za izradu.
Modeli koji su bili u vrhu ponude pre desetak - dvanaestak godina, kada sam recimo nabavljao zadnju elektro jedrilicu, sada su tačno smešni.

Stork 2 elektro je bio 3,2 metra raspona krila, težine 2,2 kg i sa V repom.
Stork 3 kupljen jesenas je takodje "de mode"  model, ali kao što rekoh to mi je bila jedrilica da "udjem" u priču. No već taj model, koji je napravljen na "platformi" Storka 2 ima 1,8 kg, što je osetni tehnološki napredak.

Trenutno se skoro svi najbolji modeli prave u tri varijante: extreme light, light i standard. Sem smanjene težine i modeli su "narasli", tako da su sada na limitu pravila, koja kažu da jedrilice ne smeju da budu raspona većeg od 4 metra.
Znači, extreme light model je 4 metra raspona, a 1,3 kg težine!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Da, da, sa sve elektro setup-om, prijemnikom, servoima...

Jedrilice su napravljene kompletno od kompozitnih materijala (karbon, kevlar, epoxy smole...) a ova najlakša se koristi u idealnim uslovima bez vetra ili kad ne duva više od 1 - 2 m/s...
Na nivou takmičenja koje smo posećivali u Madjarskoj, retko koji pilot je imao ovakav model.

Jedrilica koja je na oko ista, ali malo teža, a samim tim i jača, je "light" verzija. Težna takvog modela, spremnog za let, kreće se od 1,5 - 1 6 kg.

Standard model je težine od 1,8 - 2 kg i u njega se može dodati još balast od ili do 1/2 kilograma težine. Ovakvi modeli se koriste za uslove, kad duva jak vetar...
I ovaj model je "na oko" isti kao i predhodna dva.

Ozbiljni takmičari obično imaju dva modela, standardni za ekstremno vetrovito vreme i light (ne tako često ultra light).

Proizvodjači takmičarskih modela su uglavnom male firme. Tehnologija izrade jedrilica zasniva se na pravljenju delova u specijalnim kalupima, koji već sami po sebi nisu jeftini.
Iz jednog kalupa, da bi se napravio deo, treba i po par dana rada.
Stoga se na poneke modele čeka i po godinu dana od momenta narudžbine. Par meseci je ono "rutinski"...

Sem vremenskog ograničenja, za mnoge modelare i finansijski "momenat" je nešto što ih sprečava da lete vrhunske jedrilice. Cene ozbiljnih modela se kreću od 1500 - 2300 "evrića".
Na to treba dodati i cenu opreme koja opet varira od kvaliteta, ali nije jeftinija od 500 - 600 evropskih novčanica.

Kad imate po dva ili više modela, jasno vam je da ni ovo nije baš jeftin sport...
Sem toga, "lupanja" su takodje normalna pojava na takmičenjima...

Pisano 12. maja 2015

Odlazak u Madjarsku na prvo takmičenje ove sezone, pružilo mi je mogućnost da uživo vidim skoro sve vrhunske modele, ali i ono vrednije, da popričam sa ljudima koji ih lete i da čujem iskustva iz prve ruke.

Najzastupljeniji su bili Exploreri X-2, a bilo je i Pike Perfection-a...



Video sam i par Ukrajunskih modela Maxa iz firme "Vladimir model".
Maxa je najskuplji takmičarski model koji može da se kupi na tržištu, ali po rečima sagovornika, kvalitet izade i modela ne opravdava veliku razliku u ceni u odnosu na konkurenciju...


U Madjarskoj je bio dosta zastupljen i Stork 6. To je bilo i nekako normalno, jer se pravi u Slovačkoj, a u Szegedinu se takmičilo dosta pilota iz te države.
I Madjari mnogo lete taj model.

 

Kad pogledate gornje slike, vidi se da modelu u mnogome liče jedan na drugi. To i jeste tačno i navodno razlike su oko 5% od jedrilice do jedrilice...


E sad, model koji mi se veoma svideo u Szegedinu bio je Orla. Iskreno, video sam samo par slika na netu i baš nešto nisam mnogo obraćao pažnju na njega, pogotovo što ga skoro niko nigde ne spominje...

No, uživo, model je veoma impresivan...


I on je copy - paste ostalih F5J jedrilca.


Muvao sam se oko Orle "ko mačka oko slanine". Gledao jedrilicu, razgovarao sa momcima iz Slovačke koji ga lete i prave. Naravno, ovi hvale model, ali nov je na tržištu i pitanje je kako će se pokazati.

Imali su jedan ganc nov "u kutiji", i to onaj najzanimljiviji - light...

Ono što je interesantno za mene, bila je činjenica da je model tu na takmičenju i da bih ga mogao pazariti i sam donet kući.

Tokom subote, još par puta sam pričao sa momkom koji je suvlasnik firme, i koji je Orlu leteo na takmičenju.
Pitao sam ga koja bi bila najniža cena za onu novu Orlu? 
Odgovor je bio: - 1300 evra...

Naravno, to je cena samo za model, bez "opreme" i setup-a...

Ponudio sam da im sutradan donesem 1000 "evrića" i da napravimo trgovinu.
Naravno da su rekli da je malo, ali znate kako je, danas da vam neko dodje i "pljune soma", baš se ne dešava svaki dan.

Drugo, rekoh, za Orlu skoro niko nije čuo, pitanje kakav je model, kako leti, i da za pare koje traže, maltene mogu da kupim modele koje ljudi lete godinama i koji su mnogo dokazaniji na takmičenjima.
Kako god, ja ponudio, pa ko velim, APP (ako prodje prodje)...

Kad sam se to veče vratio kući, malo sam "surfovao" netom i video da Modellbau Polak prodaje Orlu i da je dilerska cena 1750 evrića...

Sutradan je "somić", bio u džepu, iako nisam bio 100% siguran da radim pravu stvar.
Sve u svemu "pao" je razgovor, ja rekoh keš je tu, oni rekoše da bi mogli da daju model za 1100 evra, ja rekoh, nemam toliko, namerno nisam poneo, znam sebe, ako me "ponese situacija", otiće sve...
Oni, opet, ajde vidite pa negde pozajmite, ja kažem nemam odakle i tu negde "zapne" naša trgovina...

Razišli smo se sa dogovorom da svi još malo razmisle, pa da se čujemo kasnije...


Pričam sve ovo Adamu i on mi kaže da čovek čijeg sam Storka kupio, prodaje novi Pike Perfection Light.

Nadjosmo ga i čovek pomalo iznenadjen reče da prodaje jedrilicu, da je nova, ima 20 tak startova, unutra kompletan setup, samo servoi koštaju 300 evriča, pa neki specijalni držači servoa sa ležajem, a tu je i takmičarski MVVS motor, karbonska elisa, turbo spiner, kontroler, baterija...
Model vrh, light verzija, ma sve u fulu...

Sad samo još da čujem cifru...

Kaže on, kao zatečen je, pa mora da razmisli, pa da sračuna, pa da vidi, ja ga stiskam, rekoh da ga "ufatim" na frku, nemojte da je skupo, ovo- ono...
Sve u svemu, kaže čovek reći će mi malo kasnije....

Ajd, sad šta je tu je...
Nije prošlo pola sata, evo njega, veli cifra je 1500 evra, za sve komplet bez prijemnika i visinomera.
Šta više, daće i kese za transport modela, doneće mi ga u Srbiju i kad ugradim prijemnik doći će opet da napravi prvih par startova, da natrimuje model...

Šta više da tražim...
Pade rukovanje i tako, čiča miča, gotova priča...

Kupljen je Pike Perfection...

OK, mnogi će reći da je to puno para, ali pričamo o trenutno jednom od top modela na tržištu...
Usput, Prvak Eurotour F5J klase 2014 leteo je takvu jedrilicu...

Pisano 05. juna 2015

Desetak dana nakon trgovine u Szegedinu, Pike je "stigao" u Suboticu kod Adama. Naravno da sam se odmah "teleportovao" da ga pokupim.

Moram sa ovim putem zahvaliti Adamu, jer bez njegove pomoći svega ovog ne bi bilo. Hvala "stari lave"...

Kad je Pike stigao u "pogon senćanskog Modelarskog kombinata" prvo je palo sastavljanje modela da konačno "live" vidim kako sve izgleda. A izgleda, šta da vam kažem, bruka...


Model je skoro 4 "metera" raspona, pa ga je nemoguće slikati u prostoriji da se ceo uhvati "okom" foto aparata. No, na narednim slikama videće te da je kvalitet izrade na najvišem nivou, a ono što ne mogu da vam dočaram fotografijama je težina delova koja je nestvarno mala.

Gornja površina krila je već u kalupu ofarbana u crveno - belu kombinaciju...


...dok je krilo od dole ostavljeno u boji karbona od kojeg je kompletno i odradjeno...


Žljebovi su filigranski uradjeni.






















Filigrantski su napravljene i repne površine, a oduševljava i kako je sve inženjerski smišljeno...
Vertikalni stabilizator se skida zbog lakšeg transporta...



Ne moram spomenuti da sve naleže perfektno..



Vertikalac se fiksira sa malo providne lepljive trake i to je to...

Horizontalni stabilizator ima svoje ležište na trupu ispred vertikalnog...



Sam horizontalac je lak "k'o pero", mislim da je oko 35 - 40 gr. Da bi se maximalno smanjila težina ofarban je u prilično tankom sloju bele boje, karbon se maltene providi...


Donja strana je ista kao i krilo u boji karbona...






Na slikama se vidi da iz pokretnog dela horizontalca viri mali metalni štift. On je tu ulepljen i ne može se vaditi...


Taj deo pasent ulazi u cevčicu koja izlazi iz trupa.


Cevčica se pomera sve do momenta dok se u nju ne ugura štift od pokretne površina repa...

Kad se to desi spoj postaje krut i nema ni malo slobodnog hoda...


Horizontalac na svom mestu drže dva mala M 3mm vijka.
Sve ovo omogućava izuzetno brzu i laku montažu ili demontažu repnih površina, radi lakšeg transporta modela.

Sa prednje strane trupa postavljen je "turbo" spiner. On omogućava da kroz otvor na prednjem delu vazduh ulazi u trup i hladi komponente koje su tamo ugradjene (motor, kontroler, baterija...).

 
Elisa je prečnika 11 x 6,5
Relativno je mala jer je motor "direct drive" tj. nema reduktor sa prednje strane.
Takodje se može videti da se elisa sklapa kada motor ne radi, radi smanjenja otpora vazduha.


Pike Perfecton je jedan od retkih modela na tržištu koji ima krilo iz dva dela.
Obično jedrilice ove klase imaju trodelna krila (centroplan - srednji deo + dve uške).
Samba model se odlučio na ovu pomalo "starovremensku" koncepciju krila. Čitao sam na forumima da ovakva krila imaju i prednosti i mane.
Prednost je smanjenje i centriranje mase, što se ispoljava tokom leta u lepšim zaokretima, potom, izrada samog krila je lakša, a i krilo je generalno lakše od onog trodelnog.

Mana je transport, jer je svaka polovima bez malo dva metra dugačka. No, pošto na letenja i takmičenja ne idemo biciklom, ako je to najveći problem i nije neki...

Dve polovine krila spajaju se sa poprilično velikim pravougaonim karbonskim bajonetom...



Bajonet je pod uglom, čime se dobija blagi V oblik krila na sredini .

Krilo je "prelomljeno" i na spoju flapsa i elerona, tako da model ima dupli V oblik, čime je povećana njegova stabilnost...













Na sredini trupa nalazi se četvrtasti otvor kroz koji se bajonet provuče. Interesantno je napomenuti da karbonski bajonet, u otvoru na trupu, ima malo lufta gore - dole pre nego se postave krila.
No, kada polovine krila dodju na svoje mesto sve stoji veoma kruto...





















Sa bočene strane krila vidi se par otvora. Najveći, pravougaoni, je za bajonet.
Iza njega je okrugli - namenjen balastu, ali ovaj model je light verzija, tako da nema ugradjenu cev u koju se balast postavlja.
Zadnja pravougaona "zelenkasta rupa" je konektor kojim se servoi od komandnih površina krila povezuju sa trupom i prijemnikom.
Na početku i kraju krila nalaze se i aluminijumski štiftovi za dodatno ukrućenje.

Kada se polovine krila postave na svoja mesta, fiksiranje se vrši sa lepljivom trakom, nedozvoljavajići im da se odvoje od trupa...


Ovde u Senti imamo poprilično posla oko našeg "salaša", tako da je vreme, kad se svaki dan, ceo dan modelarilo, iza nas.

Ipak, malo po malo isprogramirao sam jedrilicu sa svojim JR 9303 predajnikom.
Ovaj put sam skinuo uputstvo sa Interneta i iskoristio sam sve opcije koje ovaj radio ima u modu za jedrilice.
 
Da vas sad ne smaram sa detaljima, reći ću samo da nije bilo tog uputstva sa neta, nema teorije da bih mogao bilo šta da odradim, jer je knjižica koja stiže uz stanicu poprilično štura i daje samo najosnovnije mogućnost podešavanja.


Kasnije sam istu stvar primenio i na Storku...




Najveći problem oko povezivanja Pike jedrilice sa predajnikom je to što je trup prilično malog prečnika i veoma je teško ugraditi sve delove koji u njega idu.
Nešto od tih svari je već bilo na svom mestu, recimo motor, kontroler, servoi repnih površina...

Uz jedrilicu sam dobio i bateriju, a ispostavilo se da u trup "nemere" stati veća od 3S - 1000 mAh - jednostavno nema mesta.

Prijemnik za ovakav model mora biti najmanje sedmokanalni, a ako se koristi i BEC onda vam treba još jedan kanal.

I sad tu počinju blage komplikacije...

Prijemnika imam, to bar nije problem, ali skoro svi su devetokanalni i takve ne mogu da "uguram" u trup. Veliki su i fizički ne mogu da stanu.
Od napred, ispod poklopca kabine nema mesta, jer je tu baterija, a iza nje se nalaze i servoi koji blokiraju prolaz prema zadnjem delu trupa.

Naravno, sve ovo nisam znao dok jedrilica nije stigla...

Srećom imao sam jedan sedmokanalni prijemnik i "ošacovao" sam da bi mogao da ga uguram u trup kroz otvor bajoneta. Tu ga "turim", pa onda "zalomim" prema napred, kablovi su dovoljno dugački, antene će se malo saviti, ali JR ima i satelit prijemnik... 

Rečeno učinjeno...

Pratio sam uputstva, podesio predajnik, lap top pored modela, ta šta da vam kažem, k'o na trkama Formule 1...

Kad je sve već bilo manje više gotovo, u jednom momentu servo od desnog flapsa jednostavno prestao je da radi.
Uključi, isključi, resetuj, probaj ovako - onake, neće... Umro...

Uzeo sam drugi servo, on "šljaka"... Znači servo je "riknuo"...

Baš sam se najedio. Ne toliko zbog cene servoa, nego što sam bio svestan da će proći najmanje dve nedelje dok ne nabavim novi. Inače, servo je Graupner DES 448 BB MG.

Zvao sam Adama da mu ispričam šta se desilo, a on mi reče da su modelari u Madjarskoj imali mnogo problema sa tim servoima. Navodno, više od deset komada se pokvarilo tokom predhodne sezone.
Sad sam bio u "dileji" šta da radim. Ako kupim servo samo da ga zamenim, a oni loši, kvar može da mi se desi u letu i onda... Ne bih ni da razmišljam...

Stoga sam odlučio da kupim dva nova. Gledao sam na netu šta se najčešće koristi i vidim da je Futaba 3150 prilično popularna.
Nazvah Vladu iz RC Srbije, poslah mu link od "futabčeta" i do kraja naredne nedelje servoi i držači bi trebali da stignu u Sentu.
Naravno to je u teoriji...

U praksi izgleda ovako...

Pred kraj treće nedelje, servoa još nema.
Zovem Vladu i pitam: "dje je zapelo"?
Kaže on, pojma nema, sad će u Lindinger poslati mail. Onda još par dana dok nije stigao odgovor, a u "pismancetu" piše - trenutno nema na stanju tih servoa!!!
Na sajtu zelena tačka - piše ima, kad ono medjutim...

Prodjoše mi tri nedelje bez veze...

Šta ću, ajde opet zovem Adama. Kaže "stari lav" da on koristi Turnigy servoe, da je to kopija od MKS DS 6125, da je jedina razlika u materijalu zupčanika, gde su na originalnom zupčanici od titanijuma, a i ovde su metalni, ali ne od tog skupocenog metala.
Potom mi je pričao da iste ima u Exploreru, rade besprekorno, itd...

Najlepša stvar je bila to što je dva takva kupio Viktoru i trenutno stoje u Subotici, pošto Viktorov model nije gotov i neće biti skoro. Servoe mogu dobiti odmah, a u medjuvremenu će Viktoru nabaviti druge. Kao "šlag na sve", ima i držače za te Turnigy-e...
Super...

Zaboravih napomenuti, servoi su do kraja ispali više nego u pola cene od Futabinih, iako to nije bio prioritet pri odabiru...

Kad sam otiša u Suboticu po servoe, poneo sam i Pike-ov trup, na kojem je Adam ugradio BEC. To je mala elektronika preko koje se prijemnik i servoi napajaju sa strujom.
Napajanje obično ide preko kontrolera, ali nije se jednom desilo da kontroler "rikne", pa onda ceo model ode...
Zato se ugradi BEC i snabdevanje strujom se vrši direktno iz baterije.


Pre ugradnje novih servoa, morao sam iz krila izvaditi plastične držače od Graupnerovih.
Ne moram vam reći da su bili zalepljeni dvokomponentnim lepkom direktno na "ljusku" krila, koja je sama po sebi prilično tanka. Jeste da je od karbona, ali debljina joj je minimalna. Svako malo jače "čupanje" ili cimanje može dovesti do pucanja ljuske, a to će se videti na gornjoj strani krila.

Šta da vam kažem, ginekolozi su "sitan doživljaj" u odnosu na mene koji sam "čačkao" u onoj tesnoj rupi, ne bi li izvadio držače.
Ne smem da grejem, da je oštetim krilo, ne smem da vučem da ne pune, ne sme ništa što je "na polugu", jer nema u šta da se "upre", a da se ne vidi na krilu...
Mislim, strašno...

No, malo Proxon, malo klješta, malo ovo - ono i izvadih ih nekako...


Konačno pomislih najgore je prošlo, ali avaj...
Ni dalje nije išlo glatko...
Sve ovo zato i pišem ovako "naširoko i nadugačko", jer vam pričam priču, kako bi videli da to nije, što kaže moj čika Dule: "Uzmeš pušku, pa ubiješ zeca"...


Kada sam postavio Turnigy servo u drveni nosač imam šta da vidim, 3 mm debeli šper od kojeg je držač napravljen je za oko pola milimetra tanji od servoa. Ne vredi mi da ga zalepim, jer neću moći da stegnem servo kako treba, a i šrafići će proći kroz držač i izbiti kroz ljusku krila sa gornje strane...

Sad sam već polako "popizdio", pitajući se šta je sledeće i dokle će mi sve ići ovako "natraške"...
Spremite se, najbolje tek sledi...


Precrtao sam držač na papir, skenirao ga, onda u Corelu napravio fajl, pa mailom sve poslao mom prijatelju Draganu "laserdžiji" da mi od špera iseče "dodatak" za držač...


Prošlo je novih par dana dok iz Novog Sada poštar nije doneo paketić. Konačno je bilo sve kako treba...


Na red je došao lakši deo posla, ulepljivanje nosača i postavljanje servoa na svoje mesto...



Kad sam mislio da je stvar gotova, nakon nameštanja hodova flapsova, primetio sam da se predajnik i prijemnik nekada "ne uloguju" ili da im treba malo više vremena da se povežu. Nekada je sve kako treba, a ponekad baš i nije...

Joj, sad sam stvarno već bio na kraju živaca, jer sam kroz onaj otvor od bajoneta opet morao da vadim prijemnik, kojeg sam, uzred, jedva tamo ugurao.

No, šta da radim, ne smem tako da idem da probam model, ne daj bože da nešto otkaže u vazduhu, pa će mi biti onda...

Ajde "Jovo nanovo", izvadih prijemnik, sve kablove od servoa sam opet otkačio, potom vratio, ponovo bindovao sistem i sada je sve "funkcionanisalo"...
Šta je zezalo - nemam pojma, ali sada sve radi, a to je najvažnije.

Prijemnik je opet uguran na svoje mesto, kablići provučeni, sve namešteno.

U više navrata sam sve isprobao - radi...
OK, idemo dalje...


Toliko za danas, najludje tek sledi...

Pisano 07. juna 2015

Znači, konačno je sve bilo spremno za prvi let.

Ovde kod nas na "salašu" posla kol'ko 'oćeš, a sad, kad su temperature oko ili preko 30 stepeni, skoro sva "akcija" se dešava predveče, kad se "zvezda" malo spusti.
Mnogo posla se obavlja napolju, treba zalivati, kositi, sredjivati paprike u plastenicima, bašta, voćke...
Predveče mi kratko da sve to obavim...

Inače, to je doba dana kad najviše volim da idem na letenje. Uvek sam pred kraj dana išao na Čenejski aerodrom. Temperatura malo padne, senke se izduže... Milina...

Pre desetak dana konačno sam ugrabio vremena, ubacio Pike u auto i pravac livada.


Kada sam stigao imam šta da vidim, poljana u najvećoj meri pokošena, trava skupljena...
Raj...

Ne može foto aparat da dočara koliko je prostor velik.

Hteo sam kolima da prodjem ovim "putićem" i odem do početka poljane, no na pola puta sam se skoro zaglavio. Proletos, dok je zemlja bila vlažna, tu je izgleda prošao traktor, pa je napravio poprilična udubljenja.
U jedno sam upao prednjim točkom i jedva sam se izvukao.

Lepo mi je počelo...

OK, nije problem da parkiram malo dalje i tamo sastavim model.





Pre prvog leta, kako već dolikuje, napravio sam par slika, čisto za uspomenu. Uf, skoro da je tako i bilo...
Pošto sam bio sam nisam uspeo i da držim model i da se slikam, te su mi slike ovakve kakve su, sa modelom na zemlji...

 
Ne mogu da kažem da sam žurio, nemam opravdanje niti izgovor, jednostavno nisam se setio da napravim "range test".

To je provera kojom vidite da li se komande sa predajnika prenose na model.

Uključite predajnik, potom model, pa "prošetate" jedno stotinak koraka.
Ako se na tolikom rastojanju na zemlji komande na modelu pokreću, onda slobodno možete leteti, jer će i u vazduhu sve raditi kako treba.
Ako se desi da komande ne reaguju, onda se bolje spakujte pa nazad u "laboratoriju", jer sigurno postoji problem izmedju prijemnika i predajnika.



Vreme je bilo super, bez vetra. Mogao sam da poletim na bilo koju stranu. Zašto sam izabrao da to bude suprotno od poljane na gornjoj slici nikad sebi neću objasniti, ali eto, tako se desilo...

Predajnik uključen, model takodje, komande proverene, sve "šljaka", startovao sam motor i bacio jedrilicu u vazduh...
Pike je lepo poleteo, nije vukao ni levo ni desno i sve je bilo super, jedno 5 sekundi...

Onda je model počeo nekontrolisano da leti. Ja pokušavam da reagujem, pomeram palice predajnika, ali ništa se ne dešava. Kroz glavu mi prolazi: jbt, model je ostao bez signala!!!

Od tog trenutka do momenta kad je model dodirnuo zemlju nije prošlo mnogo vremena, jedno 5 - 10 sekundi...
Kakav rodeo, bacakanje, gore, dole, bio je tu i jedan polu valjak, skoro ceo luping, sve u svemu zadnje što sam zapamtio je bilo da je Pike krenuo vertikalno nadole i da se počeo (sam) polako izvlačiti u horizontalni let. U tom trenutku se čulo huuuuššššš, a potom tišina....

Ta šta da vam kažem, tek tada mi je proletelo kroz glavu da je trup na jedrilici napravljen od karbona i da je prijemnik garantovano ostao bez signala.
Nisam se setio da potražim da li je trup "carbon friendly" tj. da li prijemnici na 2,4 GHz rade ako se antene ne izvuku van trupa...

Kako god, sad je bilo kasno...

Verujte mi, nisam se mnogo "jedio".
Znate, Senta je čudo, totalno sam se "resetovao", "update"-ovao, imam novi softver, a u njemu, po difoltu, nema sekiracije...
Ovde, na severu Bačke, nema ko da te nervira, "skače" po živcima, pametuje, nepostoji gužva u saobraćaju, nema frke oko parkinga, a ne družim se sa nadobudnim, "pametnim" i bitnim...
Živi se lepo, lako, opušteno... Čovek se brzo naviknete na to, pa se onda nizašta ne sekira...
Kada se desi ovako nešto, a vama čudno, sad bi trebalo da se jedite, ali nekako ne ide vam...

Naravno, ne mogu da kažem da sam bio sretan što se prvi let završio na ovaj način. Nipošto...

Krenuo sam u pravcu gde je model sleteo i nadao sam se da nije mnogo oštećen. Nisam uopšte razmišljao o količini novca koji će se potrošiti za nabavku novih delova, nego sam mislio o vremenu koje će proći dok oni stignu.
Znate, to nije odeš u Univerexport, pa uzmeš sa police...

Išao sam sigurno 200 metara dok nisam ugledao jedrilicu.
Dok sam stigao do modela prolazio sam pored dela livade gde trava nije bila pokošena, potom letnji put i na kraju...


Da, na kraju je bilo žito visoko oko pola metra, ali dovoljno mekano da ublaži "sletanje". Pike je stojao na vrhu - NEOŠTEĆEN...

Nisam mogao da verujem...
Još jednom, javno, zahvaljujem se gospodu bogu, jer bez njegovih "prstića" sigurno se ne bi sve ovo završilo na ovaj način.

Naravno da se nisam setio da ponesem odmah foto aparat sa sobom, kome je do slikanja u onakvom trenutku, ali posle sam se vratio da ovekovečim dogadjaj.
Da ne mislite da vam sad tu pričam priče "partizanke"...



Ovaj jedan trag u žitu je kuda sam prošao da pokupim model.
A, evo ga i on...



I dok je Pike ležao na poljskom putu, napravljen je range test. Prvih 45 koraka sve je radilo kako traba, potom više nema signala...

Eto sad meni nove "radosti"...
Šta je problem? Prijemnici od JR-a imaju veoma kratke antene. Bez obzira što postoje i "satelitski" (pomoćni) prijemnici, svi se nalaze u (karbonskom) trupu, a antene im je skoro nemoguće izvesti napolje. Kao što rekoh, mnogo su kratke.

Srećom, relativno lako sam našao rešenje.

Kod Adama je završila Futaba - devetokanalna stanica koja je pre par meseci bila moja.
Prodao sam je drugaru u Beograd, on Adamu, Adam dalje nekom momku...
Ovaj je nikad nije platio, pa je Adam uzeo stanicu nazad.

Video sam je kod Adama na polici, kad sam pre dve nedelje išao u Suboticu po one servoe.

Futabini prijemnici imaju mnogo duže antene, tako da uopšte nije problem da se izvedu van trupa.
I Adam je tako leteo svog F5J Explorer-a, tako da je to provetena stvar.

U sredu (pre 4 dana) predajnik i prijemnik su stigli u Sentu.
Nažalost, nisam imao dovoljno vremena da Pike namestim na novu stanicu, tako da sam na jučerašnje takmičenje u Madjarsku opet nosio Storka.

Naredno takmičenje je za desetak dana i iskreno se nadam da će Pike biti u kolima ako budem išao tamo.
Do tada moram da podesim jedrilicu i idem da je probam...
Naravno, pre leta- range test...


I za sam kraj, evo slika od onog žita što je "spaslo" jedrilicu. Kao što se može videti, uopšte nije široko, ali eto, bilo je dovoljno...
Pre žita travuljina, poljski put, posle strnjika... Koja sreća...


Pisano 12. juna 2015

Polovina je juna meseca, temperature su već uveliko letnje, tako da dobar deo dana, ono, kad baš "upeče zvezda", provedem u kući.
Pre neki dan sam iskoristio baš takvo vreme, da Pike-a sa JR radio uredjaja prebacim na Futabu.

Znate, to ne ide tek tako, jer su moderni RC predajnici, a i jedrilice toliko softificirane, da morate poprilično da se "udubite" u problematiku, ne bi li napravili sve kako treba. Morate znati kako treba setovati otklone na modelu, pa tek onda uzimate u ruke "manual" od predajnika...

Srećom, u današnje vreme Interneta sve se može naći i "skinuti" sa neta.

Uputstvo za JR je skinuto odande, a ista priča je bila i sada za Futabu, jer bez detaljnog, "korak po korak" objašnjenja nema "teoreme" da odradite posao.

Drugi problem, ajd da ga tako nazovem, je što različiti proizvodjači, za iste stvari, imaju drugačije pristupe i shodno tome, manual od JR-a i Futabe nije isti.
Već osnovni meni je drugačiji, a o pod menjima da ne govorim.

Da ne dužim više, trebao mi je skoro ceo dan da na jedrilici sve namestim kako sam zamislio, a samo ću dodati da mi je "koncepcja" Futabinog sistema manje komplikovana od JR-a.

U ponedeljak ujutro su se moji "razbežali" svako na svoju stranu, Tamara u školu, Maja u grad, a meni ostade ceo dan da se "igram" sa modelom.
Predveče je sve bilo namešteno.

Zadnji test sam napravio ispred kuće, proverivši prijem signala. Sada je sve "ferceralo" kako treba...


Utorak je bio topao, ali u nekim momentima pomalo oblačan dan. Oko šest popodne sam spakovao jedrilicu i otišao na "poljanče" izmedju Sente i Čoke.

Prva stvar, nakon sastavljanja Pike-a, bio je opet test dometa (range test). Bez obzira što sam to već probao predhodni dan, test je minut posla i nije mi bilo teško da ga ponovim.
Naravno, sve je radilo savršeno...

OK, trenutak istine...

Motor je upaljen, model usmeren prema nebu, pun gas i poletanje.

Pike lepo poleće, ne vuče ni na jednu stranu. Motor nije prejak, taman koliko treba, imam utisak da je odnos snage kao i na Storku.

Nakon gašenja motora počinje jedrenje. Sad je već pola sedam uveče, znači, nema nikakve termike ili držanja.
Pike lepo jedri, ipak je to model koji je dosta veći, a lakši od Storka.
Brzina letenja je manja, a najveća razlika izmedju ova dva modela je što za zaokret sa Pike-om mora izrazito da se koristi vertikalni stabilizator. Bez njega, samo sa eleronima, zaokreti su veoma veliki ili da bi bili manji, model mora veoma da se nagne, a onda se gubi na visini.

Adam mi je pričao da prvak Evrope od pre par godina, Slovenac Primož Rizner, za zaokrete koristi samo vertikalac, a eleronima "kontrira". Time dobija maximalno "pljosnat" krug sa veoma malo propadanja...
Ovakva tehnika letenja je sad nešto na čemu treba da poradim, ako želim da iz modela izvučem maximum.

Napravio sam par startova, sve je bilo kako treba.
U par navrata sam probao kočnice i morao sam po malo da povećavam otklon na horizontalnom stabilizatoru, a malo sam smanjio i hod flapsova pri istoj funkciji.

Ono što mi se svidja, a zbog toga je i ovaj model kupljen, je činjenica da sam pred kraj dana, u uslovima bez imalo "držanja", imao letove od preko 5 - 6 minuta i to sa modelom koji sam prvi put probao i koji još ipak nije 100% natrimovan...
U prilog tome evo i dve slike, koje sam napravio dok je Pike leteo...

 
Sad ostaje da se, kao i svakom sportu, trenira tj. ide na letenje.
Probaću da što bolje uskladim obaveze, toplo vreme i modelarstvo.

Sledeće takmičenje je za koji dan, na aerodromi Matko pored Kecskemet-a.
Tamo ću opet sresti modelare koji imaju i lete ovaj model, a spremio sam mi "listu" pitanja...
Najviše me interesiju koliki su otklovi na komandnim površinama njihovih modela, iako to zna da bude pomalo i idividualna stvar, jer neko voli "osetljiviji", a drugi da leti više "inertan" model...


Teoretski, sad bi i rezultati na takmičenjima trebali malo da se poprave, jer visina poletanja, koju sam imao sa Storkom, mora da se smanji, a samim tim i broj negativnih poena koje dobijate kad motor niže ugasite.

Dobar primer imam sa poslednjeg takmičenja.
Na startnoj liniji bilo nas je sedmorica, vreme super, od deset minuta radnog vremena, leteo sam 9'56'' i sleteo u sedmi metar...
Prezadovoljan, odem da vidim koji sam, a ono, ja šesti!!!
Prvi ima 1000 bodova (maximum), moja malenkost 815 poena...
Ali, prvi ugasio motor na 50, a ja na 203 metra. Da se ne lažemo, prvi je sleteo tačno na cilj, a ne ko neki u sedmi metar...

Ovo je veoooooooma izjednačena takmičarska kategorija. Na takmičenju koje je pre par nedelja održano u Osijeku, malopre pomenuti Slovenac, je bio 20-ti, sa 98,974% bodova u odnosu na prvog (100%)!!!


Podrazumeva se, osnovna stvar za dobre rezultate je i dalje samo i isključivo trening...

Izveštaji slede...