Pisano 20. Aprila 2014


Ode i Panther...

Pre neki dan Maja ga je odvezla do Graca u Austriji i predala...

No, da vam ispričam celu priču, jer jet kao da nije hteo da ode iz Kombinata.
Kako?
Evo cele storije...

Pre oko dva meseca, posle mnogo prepiske putem e-maila "pao" je dogovor i trgovina za Panthera. Od kad sam dao oglas, javljalo se par modelara zainteresovanih da postanu novi vlasnici ovog jeta.
Jedan je bio iz Seula, Koreja, drugi iz San Dijega, Kalifornia...
Čuo sam se i sa nekim čovekom iz Osla, ali sve "kombincije" su na kraju uvek propale kod troškova slanja, koje je uvek bilo oko 650 - 700 evrića...

Kada se javio Andreas iz Nemačke, skontao sam da je on najrealnija opcija da se "rešim" modela, jer do njega Panthera ne moram slati, mogu mu ga i odneti.
No, kako to obično biva, Andreas je stanovao valjda u najudaljenijem mestu u SR Njemačkoj od Srbije.
Predlagao sam ovako, onako i konačno je dogovoreno da se model odnese kod njegovog prijatelja u Grac.

Dok smo mi izmenjivali mailove, ja sam se preselio u Sentu i sad je to bio novi momenat, jer zbog posla ovde više nisam mogao ja da idem u Grac.
Naravno, tu je moja Maja i plan je bio da će sad ona ići na put u Austriju.
Ne moram reći da ni to ne može da ide glatko, jer preko nedelje Maja mora biti u Novom Sadu zbog Tamarine škole i jedini dan za putovanje je ostala subota.

Thomasu, Andreasovom prijatelju iz Graca nije odgovarala prva, pa potom ni druga subota, tek je treća bila OK da Maja dodje.


U prošli petak, pre desetak dana, otišao sam u Novi Sad, upakovao Panthera u auto i sa Tamarom se vratio u Sentu.
Maja je u subotu rano ujutro krenula, svratila po Dejana, bratovljevog sina, i njih dvoje su potom nastavili za Austriju.

I sve je bilo kao u snu do jedno deset pre podne, kad je Maja javila da je auto stao. Kaže, smo se ugasio, kao da je umro, neće da pali, nema varnice...

Sreće u nesreći je da se auto ugasio samo 110 km od granice, u Madjarskoj, u mestu Dunafoldvar, ali nesreća je da ni jedan majstor tamo nije uspeo da ga popravi...

I šta sad?
Zvao sam mog prijatelja modelara Adama, koji je organizovao da njegov kolega sa prikolicom ode u Madjarsku i da doveze Maju, Dejana i Astru nazad do Subotice...
Ovim putem se neizmerno zahvaljujem Adamu na svemu...

Sve u svemu, u subotu predveče sam bio u Subotici, pokupio Dejana i Maju, potom Dejana vratio u Novi Sad i konačno posle deset uveče smo Maja i ja stigli u Sentu...

Adam je obećao da će Opela popraviti u ponedeljak, a zaboravio sam reći, Panthera su ostavili u Madjarskoj kod nekog čoveka...

Koja zbrka...


U ponedeljak je Adam kupio deo za koji se sumnjalo da je "crkao", zamenio ga, ali ni to nije pomoglo da Astra proradii.
Auto je prebačen kod električara i najzad ga je on "oživeo"...

Posle par dana sa Dejanom sam ponovo bio u Subotici, Astru smo dovezli u Sentu i pre par dana, u subotu ujutro, su Maja i Dejan iz "drugog pokušaja" krenuli za Grac.

Celo pre podne su razmenjivani SMS-ovi, model je ponovo upakovan, Astra "prede", ta' sve je perfektno...
Oko podne pitam Majusa kad misle da će stići i odgovor stiže - oko 14 časova...
Negde posle jedan zove Thomas, pita kad dolazi Maja, ja rekoh oko "dvojke"...

Više se Majom nisam ni čuo, računam sve je u redu...

Malo posle tri sada zvoni mobilni, javlja se Thomas i kaže da žena još nije stigla.
Šta je sad, opet "hot line", zovem Maju i imam šta da čujem - Astra opet "riknula"...
Na 100 km pre Graca, na sred auto puta samo se ugasila... To se desilo oko pola jedan. Sad je već prošlo tri popodne. Pokušavali su Maja i Dejan da ustopiraju tamo neke, na kraju je stao neki naš "zema", rekao da će iz najbližeg sela poslati pomoć... Ni "zeme", ni pomoći...

Šta da vam kažem, subota popodne, sutra nedelja Uskrs, ponedeljak ne radni dan...
Katastrofa...

Setih se, pa nazvah Adama da pitam šta je električar sve radio i on mi reče da je sem tamo neke žice od mase "čačkao" i još druge dve žice što idu iz razvodnika.
Nazvao sam Dejana i rekao mu da proba da "drkne" te žice i gle čuda auto proradi...
Sad smo bar znali, da ako "deda" opet stane, šta treba "čačkati"...

Panther je konačno oko 6 popodne bio na odredištu.
Thomas je Maji i Dejanu napravio kafu, poslužio neku klopu i oko 7 uveče je bilo "na levo krug" i nazad za Sentu...
Stigli su u pola pet ujutro...

Koja avantura...
Srećom, Astra više nije "zezala", sad je ostalo da prekosutra majstor u Novom Sadu zameni taj kabel...

Maja je ponovo "izvršila" zadatak, a Panther će za koji dan nastaviti putovanje ka svom novom gazdi u Nemačkoj.
Ovog puta verovatno neće ići kolima starim 22 godine...

I tako...

Ovom pričom smo se oprostili i od zadnjeg modela iz Modelarskog Kombinata.
Sad ostaje da se sećamo "slavnih" dana i naših lepih, velikih warbird i jet modela...

Pozdravlja vas

Mirče