predhodna strana...


Pisano 12. novembra 2010



Prošlo je skoro mesec dana od kako je stigla turbina ali, neposredno posle nje došao mi je i novi Hellcat, pa se u "pogonima" počelo intenzivnije raditi na njemu.
U zadnjih desetak dana projekat Hellcat-a je malo odložen na stranu i izrada Panthera je opet u prvom planu.

Rad na Pantheru je stao posle šmirglanja i gitovanja trupa, jer da bi se nastavilo morao sam da imam sve one "drangulije" koje treba da se ugrade u trup.

Kako sam već pisao, od Steve iz Bob's Hobby Center-a stigao je pneumatski cilindar i dva mala pneu ventila.
Od mog "kooperanta" iz Šabca, Belog, dobio sam celu paletu aluminijumskih limova.
Sa ovim delovima i onim koji su došli uz turbinu, imao sam sve neophodno da se "bacim" na pravljenje poklopaca trapova i dalju izradu trupa...

Poklopce sam isekao od alu lima i na njih sam epoxy lepkom zalepio najveće Robartove šarke sa osovinicom.
Još ranije sam ulepio čamovu letvicu u trup (zbog čvrstoće) i u nju sam uvrnuo šarkice.
Kasnije ću šarkice sa poklopcem još dodatno povezati sa malim nitnama...









Problem se javio kod postavljanja pneumatskih cilindara. Kupljeni su cilindri od 38 mm hoda (jedan i po inch) i pokazali su se malo veliki tako da sam imao problema kako da ih smestim u trup.
Bolje bi bilo da cilindri stoje paralelno sa rebrima trupa ali, pored točka, ni napred, ni nazad, nema dovoljno mesta da se smeste.
Kombinovao sam sve moguće varijante da bi na kraju ovakva postavka bila jedino moguće rešenje.


Da sve ne ide glatko, pobrinula su se i vratanca koja se otvaraju sa točkom.
Položaj tačke oko koje se rotira trap i tačke rotacije poklopca nisu isti i morao sam da smislim način da se poklopci otvaraju zajedno sa trapom. Rešenje je slično onom na Hellcatu, trap prilikom otvaranja, gura poklopac a, prilikom zatvaranja opruga ga vraća u zatvoreni položaj.
Da bi sve radilo kako treba, na samim poklopcima sam morao od lima napraviti jedan trouglasti deo po kome klizi "ispupčenje" zalepljeno na "nozi" od trapa.
Prilikom otvaranja klizni deo sa trapa sve više udaljava poklopac od samog trapa i obrnuto...


Trenutno sve ovo lepo "funkcionaniše" a, kako će biti kad se sistem priključi na pneumatiku videćemo...

Pošto sam razrešio trapove i poklopce, prešao sam na trup...


Jet motor ima mnogo neophodnih delova koji se moraju ugraditi jer, bez njih "nemere"...
Tu su i dva sistema goriva, gasni, kojim se motor startuje i kerozinski, koji preuzima "stvar u svoje ruke" kad gas pokrene turbinu.

U trupu je i dosta elektronike, ECU (Electonic Control Unit) - "mozak" celog sistema, elektronski ventili kojima se zatvaraju vodovi goriva i gasa kad se tankuju sistemi, onda, elektronika preko koje očitavaju parametri rada motora...



Kad se svemu ovome doda i već "standardna" elektronika - servoi, prijemnik, prekidači, pa rezervoari sa svojim crevima pa, pneumatika tek tada se vidi koliko svega treba "spakovati" u trup modela.
Uvek težim da sve to i na nešto liči, tako da se sigurno nedelju dana potrošilo na "mozganje" gde, šta i kako da se postavi, a da ništa ničemu ne smeta, da sve bude funkcionalno, lako za manipulaciju, lako za sastavljanje i rastavljanje...

Sve u svemu, operaciju "pakovanja" počeo sam sa servoom koji će pokretati prednju (nosnu) nogu.
Na forumima sam video da ljudi koriste jak, metal gear servo, kako bi imao snage da model drži "u pravcu" prilikom poletanja i sletanja.
Pošto imam "gomilu" Hitec-a 645 servoa, jedan sam iskoristio za ovu namenu.
Od dve čamove letvice sm napravio nosač i servo postavio iza same nosne noge. Trenutno još nisam postavio sajle koje će povezivati servo i nogu, zbog rada na modelu, ali, servo je na svom mestu...

Iznad tod servoa postavljen je servo (Graupner 507) koji će otvarati i zatvarati poklopce koji pokrivaju "rupu" na trupu od prednjeg trapa. Ovo je ostalo da se napravi ali, u glavi, imam sliku kako ću to da rešim...


Sledeće na red je došlo postavljanje pneumatskog cilindra i servoa koji će ga pokretati. Za ovaj sistem takodje sam iskoristio Graupne 507 standardni servo.


Prednja desna strana trupa bila je idealna da se sve ovo postavi. Napravio sam nosače od 3 mm topolovog špera i na prednji ugradio servo, a na onaj iza cilindar. Nosač cilindra je namerno malo uži, jer nema potrebe da bude glomazan i težak...

U sam prednji deo trupa koji izgleda kao kutija i prostire se skroz do početka modela, predvidjeno je da se postave baterije.


















Baterija ima tri, dve za servoe i prijemnik i jedna, litijumska, za elektroniku turbine.
Baterije za servoe su NiMh - Enelop od 2100 mAh i njih sam smislio da stavim da se ne vade napolje (sem nekog servisa), ali LiPo se mora vaditi prilikom svakog punjenja.
Da bi se sve ovo moglo izvesti napravljen je nosač za baterije, opet od 3mm topolovog špera, malo olakšanog sa rupama (više je to "estetski ugodjaj" nego što se skinulo težine) na koji će se baterije prijemnika i servoa fiksirati a, za LiPo bateriju je napravljeno mesto u koje će se baterija postavljati i vaditi za punjenje.




Cela ova konstrukcija će se, kad se "ugura" na mesto gde treba da stoji pričvrstiti sa zavrtnjem da se ne pomera napred - nazad...

U prednjem delu trupa, iznad nosne noge i servoa i pneumatskog cilindra, napravljen je nosač (opet topolov šper 3mm) na kojem su pneumatska boca, ECU i Jet Cat-ova pumpa za gorivo.




Boca se nalazi sa desne strane trupa i za nosač će biti prčvršćena sa čičak trakom.
Sa leve strane, na prednjem delu nosača, nalazi se ECU. I ECU će takodje, na svom mestu držati čičak traka.
Ovde sam morao da vodim računa da izmedju boce i ECU-a ima mesta da se može izvaditi Li-Po baterija. Takodje sam morao da mislim i kako da postavim ECU da bi mi bilo "zgodno" da vadim kabel za LiPo bateriju kad se puni...

Iza ECU-a smeštena je pumpa za gorivo. Pumpa nije baš laka (recimo u odnosu na prijemnik) pa, je svoje mesto našla bliže prednjem delu trupa.

Rezervoari za gorivo su postavljeni što su mogli bliže težištu modela.
Za tankove sam iskoristio litarsku ambalažu od alkohola kupljenog u apoteci.
Opcije je bila i da postavim dve limene kantice (lepše se uklapaju u trupu), ali sam od toga odustao jer ne mogu videti koliko će goriva ostajati posle svakog leta.
Nezgodna stvar sa plastičnim rezervoarima je što su okrugli, pa, je moralo da se pristupi izradi nosača, prvo za donji, a potom i za gornji tank.
Ne moram spominjati da je i ovde sve trebalo biti "modularno" tj. da se lako rasklapa i sklapa u slučaju servisa, a opet, kad se sve fiksira da bude čvsto...
Rešenje vidite na slikama...








Na dnu trupa napravljeno je ležište za donji tank.
Gornji tank ima, takodje, svoje ležište koje se može skloniti radi vadjenja donjeg tanka.




Sa desne strane trupa postavljen je gasni sistem za startovanje turbine.
Sistem se sastoji od malog tanka, brze spojke, filtera, elektronskog ventila i festo konektora koji crevo od 4 mm svodi na crevo od 3 mm pošto je takvo predvidjeno da ulazi u turbinu.





Brza spojka iznad tanka je tu da se preko nje može priključiti velika boca sa gasom i dopuniti tank. Sa ovim malim tankom, kako piše u Jet Cat uputstvu, može se tri puta startovati turbina...

Filter za gas (u ovom slučaju) i za kerozin, sa druge strane trupa, prilično je velik. U uputstvu piše da se proverava posle svakih desetak letova i da se ne fiksira, veće da se ostavi da slobodno visi kako se ne bi u njemu stvarali mehurići vazduha.


Vazduh u sisitemu za gorivo je "smrt" za turbinu, koja se momentalno ugasi ako dodje i jedan mehurić. Zato se veoma vodi računa da se na svaki način izbegnu mehurići i kod gasa i kod kerozina...

U gasnom sisitemu sledeća stvar je elektronski ventil koji ECU otvara i zatvara prilikom startovanja jet motora.


Sa leve strane glavnih tankova nalazi se mali rezervoar (UAT -Ultimate Air Trap) koji u sebi ima "čarapu" koja sprečava pravljenje malo pre spominjanih mehurića vazduha.


















U ovaj tank se sipa kerozin koji se kasnije preliva u ostale rezervoara i iz ovog tanka pumpa za gorivo "vuče" kerozin...
Najvažnija stvar je da ovaj tank uvek bude pun do vrha...
Iz njega izlaze tri tigonska creva, prvo za sipanje kerozina, drugo za preliv ka sledećem tanku i treće za sipanje goriva (koje se mora začepiti po dosipanju goriva).

Kako rekoh, tigonsko crevo ide do elektro pumpe koja gorivo dalje šalje kroz filter i elektronski ventil dalje ka turbini.


Jet Cat predlaže da se posle elektronskog ventila postavi jedan Festo mehanički ventil kojim se fizički, za svaki slučaj, ručno zatvara sisitem. Može se desiti da elektronski ventil, iz nekog razloga, ostane malo otvoren i prilikom sipanja kerozina u rezervoare, deo goriva ode i u motor. Ako se to desi, prilikom sledećeg paljenja, dolazi do plamena koji "sukne" iz zadnjeg dela modela. Sem što se motor tako "sahranjuje" (to više šteti turbini, nego sati normalne minipulacije), može i ceo model da bukne i izgori!!!

Prijemnik, prekidače i ventil za punjenje pneu boce, elektroniku za kontrolu turbine postavio sam u samom vrhu trupa.




 Napravljena je posebna "polica" za ove stvari. Na bočnim stranama trupa sam postavio nosače na koje se polica sa ovim "drangulijama" pričvršćuje.
Ovakva konfiguracija, omogućavaće mi lak pristup i kontrolu svih vitalnih funkcija na modelu...

Trenutno je sve još u fazi rada i mnoge žice i creva nisu još nameštene i provučene.
Mislim da će i kad sve bude bilo na svom mestu, trup, kad se skine kabina, izgledati uredno, bez obzira na silne stvari koje se u njemu nalaze...











Pisano 17. novembra 2010

Kad je kupljena turbina poručena je i zaštitna mrežica (FOD) namenjena baš ovom motoru. FOD se sastoji od gumenog dela i tanijumske mrežice.


Na turbinu se, od napred, jednostavno navuče a, fiksira se pomoću gumenog prstena, koji dodje od napred i ne dozvoljava FOD-u da spadne...
Na samom FOD-u nalaze se dva otvora kroz koja prolaze cevčice za gas i kerozin.


Montaža turbine u trup je vrlo jednostavna.
Na bočnim stranama trupa se ulepe dve gredice a, sama turbina se fiksira preko dve aluminijumske šelne jednostavno sa 4 vijka M-4...














Tokom rada na Pantheru držao sam se planova oko pozicioniranja usisnika i mesta gde bi trebala da dodje turbina. Doduše, usisnik ni nisam mogao da postavim drugačije, nego samo tako kako je moglo, a turbinu sam mogao da pomeram napred - nazad i da vidim gde je najbolje da stoji u trupu.
Kad sam "ubacio" turbinu u trup, ustanovio sam da može 5 - 6 cm da ide napred - nazad. Praktično, mogao sam ceo njen prednji kraj da uguram u plastični usisnik i tada bi motor bio najbliže težištu.



Problem sa ovakvom ugradnjom bi se javljao prilikom čišćenja FOD-a jer ne bih mogao da mu pridjem.
Od nazad preko turbine ide izduvna cev (nije trenutno namontirana), pa turbina može da se povuče unazad samo nekih 20 mm, što je nedovoljno da se izvadi ako se postavi u skroz prednji položaj.

Turbina može da se povuče i više u nazad ali, tada se udaljava od težišta...

Poslao sam mail u Jet Cat i pitao ih da li ima neko pravilo oko postavljanja turbine. Odgovolili su mi da nije ništa striktno ali, da bolje da ne zakomplikujem sebi oko čišćenja FOD-a, jer se on mora redovno brisati, pogotovo kad se leti sa travnatih terena (moj slučaj).
Tako sam turbinu povukao malo prema nazad i odredio joj mesto gde će da stoji...




Gledajući slike kako su neki modelari pravili ovaj model sa jet motorom, video sam da su neki išli na prilično radikalne metode.
Pošto je usisnik iz dva dela i spaja se u jedan, neki su usisnik sekli još pre spoja ta dva bočna dela. Time su dobili da je jet motor mogao skoro desetak santimetara da ode unapred i samim tim bude bliže težištu...
Za razliku od fenskih motora koje moraš "snabdevati" sa mnogo vazduha i dovoditi ga do samog fena, kod jet motora, količina i dovod vazduha nisu toliko problematični, tako da i rešenja da se usisnici skrate može da prodje u koncepciji ovog modela.
Ako mi je za utehu, čak i da sam to uradio problem oko vadjena motora imao bih zbog gornjeg dela trupa koji je tačno iznad mesta gde je turbina.
Ko zna, kad budem pravio drugog Pantera (pu, pu, daleko bilo...) možda sve ovo prepravim...











Na Panteru sam prepravio i položaj UAT tanka. Najpravilniji položaj za ovaj tank je da stoji pod uglom od 45 stepeni i da tigonska creva koja dolaze u njega budu najviši deo rezervoara. Time se, pri svakom punjenju, ne ostavlja prostor vazduhu da ostane u ovom malom rezervoaru.
Neki modelari postavljaju ovaj tank i uspravno ali, tada ima mogućnosti da se vazduh zadrži u tanku...

Nekad...


...sada...





Sve u svemu, nije me mrzelo i prepravio sam položaj UAT-a i sad stoji baš kako treba.
Ne bih želeo da zbog nekog, čak i ovako malog propusta, dovedem rad jet motora u pitanje, jer ni mehurić vazduha ne sme da se nadje u turbini pošto jet motor odmah stane...

Napravio sam i poklopac za prednju nogu.


Servo je postavljen još ranije a, sad sam od lima 0,3 mm oblikovao sam poklopac. Fiksiran je sa dve šarke, a polugica sa dva ball linka ga otvara i zatvara.







Pošto je poklopac uzan i dugačak, a mehanizam za njegovo otvaranje i zatvaranje se nalazi sa zadnje strane, u zatvorenom položaju lim bi, kad bih ga povukao prstom od napred, lako mogao de se odvaji od trupa.
Razmišljao sam da bi opstrujavanje vazduha prilikom leta možda odvajalo poklopac od trupa.
 
Ovaj problem sam vrlo jednostavno rešio, ulepivši na sredini vrata sa unutrašnje strane jedan mali magnet, a na bočnom delu otvora lim u obliko ćiriličnog slova G. Sad, kad se vratanca zatvaraju, kad dodju do kraja, magnet se "zalepi" za lim i ceo poklopac vrlo čvrsto stoji. Magnet je dovoljno snažan da drži poklopac a, sa druge strane, da ne pravi veliki otpor kad vratanca treba da se otvore...








Isti princip sam primenio i kod velikih poklopaca od glavnog trapa...



Sad sve mnogo priljubljenije i jače stoji...

Na Panther-u imam da napravim još par malih detalja i verovatno za dan dva krećem sa panel linijama i nitnama...














Pisano 20. novembra 2010

Šta fali na ovoj slici?


Pa, kao što se vidi Panther je promenio lokaciju i iz radionice "otputovao" u prostoriju za pripremu za farbanje...





Konačno sam dočekao deo izrade modela koji najviše volim, a to je priprema za farbanje, paneli, nitne, poklopci i naravnao, samo farbanje...


"Preseljenje" je trebalo da bude još pre dva dana, ali, kada sam finalno sklapao model, proveravajući da li je sve "pod konac", nije mi se svideo način na koji sam rešio fiksiranje šarki od flapsova.

Ziroli je napravio sistem sa cevčicama u kojima su Robartove najveće "tipla" šarke ali, ja sam "bio pametan" i smislio da ovaj deo napravim kao na Top Flite-ovom Thunderboltu gde su šarke izmaknute.
Ovakvim postavljanjem šarkica dobije se prostrujavanje flapsova, kojima se u spuštenom položaju povećava stabilnost modela...








No, stalno mi se "kroz glavu" motala misao da sam mogao šarke da postavim u neku karbonsku ili aluminijumsku cevčicu, čime bi ih dodatno ukrutio.
Ovako, kad pola šarke viri, nisam bio siguran da će sve to da "fercera" na brzinama koje jet model razvija...

Tako, ne bilo mi teško, sve sam odradio ponovo...

Prvo sam Proxonom odsekao šarkice koje su već bile ulepljene u krilo.
Potom sam pripremio karbonske cevčice u koje su "pasent" ulazile šarkice...
Na kraju su na krilu napravljeni žljebovi u koje sam postavio karbonske cevčice.


Da bi sve radilo kako treba, osa rotacije je povučena oko 15 mm u flaps.
Prvo sam završio sve na krilima, cevčice su ulepljene epoxy lepkom a, vodio sam računa da budu dobro poravnate po svim osama...
Dok je lepak "još radio" višak, sa gornje strane, sam skinuo malom špahlicom i time sebi olakšao, da posle ne moram "da se patim" šrirglajući "brdašce" od tvrvog epoxy-a...


Na kraju je malo radio git i posle dva dana sve je bilo ugradjeno i na krilima i na flapsovima.

















Na flapsu je sve to ponovljeno, jedino su karbonske cevčice pozicionirane dublje u flapsu.
Najvažnije stvar je bila da flaps lepo poravnam spram krila. Cevčice u flapsu su lepljene sve tri od jednom i tu se nije smelo pogrešiti, jer kad se lepak osuši, više nema popravke...
I tu je na kraju "radio" git, pa je sad sve opet idealno ravno i glatko... 





Sada sam miran i siguran da je ovo mnogo bolje rešeno i da se na ovom spoju ne može desiti ništa ne predvidjeno...
Da je "operacija" uspela videlo se kad sam postavio krila, a flapsovi su bili savršeno poravnati i zazor sa obe strane (i prema trupu i prema eleronu) su bili apsolutno isti...




 















Nabavio sam šemu panel linija i sutra krećem sa njihovim postavljanjem.


Ali, dilema mi se javila oko farbanja modela. Sve vreme sam imao "viziju" sivog modela sa žuto crvenim krilima, no gledajuću sličnu "šaru" sa plavim trupom malo se dvoumim kojem "carstvu da se opredelim"...
Evo obe kolor šeme pa, mi pomozite, koja vam je bolja?


Srednji crtež...


...skroz donji crtež...

Na plavom trupu mi se svidja crveni pokretni deo vertikalca, a bele oznake više dodju do izražaja...
Sivi trup ji je neobičan i sa žuto - crvenim detaljima efektno izgleda...
Bele oznake se malo "utope" u sivo i ceo rep je isti - žut...

Sve u svemu, sutra počinjem sa linijicama i špric gitom...
Pre "te operacije" ću izmeriti model u sadašnjoj fazi i na kraju posle farbanja. Time ćemo svi konačno imati tačan podatak koliko ovako finiširanje "nabaci" težine...






















Pisano 23. novembra 2010

Radilo se i preko vikenda...

Trebalo je dva - tri dana da se na Pantheru sve lepo razmeri i postave panel linije.
U ovoj fazi rada više nema iznenadjenja, jer sam sa dosadašnjim projektima prošao "sve škole" i "dečije bolesti"...

Pošto je ovo relativno mali model (raspona 183 cm) pravljene su i postavljane trakice od 1,2 mm širine. Iako su veoma uzane, interesantno je napomenuti da se veoma dobro drže kad se zalepe.
Za linije sam koristio Oracal 641 foliju. To je najobičnija samolepljiva folija i verovatno ima da se kupi u svakoj malo bolje snabdevenoj knjižari. Sa takvom folijom firmopisci, u najvećem broji slučajeva, prave sve natpise koje možete da vidite po izlozima, vozilima, tablama...

Na cutter-u sam isekao trakice i jednu po jednu ih lepio na modelu...


Nažalost, nisam imao baš najbolje crteže kako su panel linije išle na pravom F9F Panther, šta više par crteža koje sam nabavio čak su se medjusobno i razlikovali, tako da linije možda nisu baš 100% scale ali, mislim da su sve tu...
Koristio sam i slike RC modela koje sam našao na internetu, gledajući kako su modelari širom sveta, postavljali panel linije...


Pošto sam prilepio sve linije, prešao sam na špric git.

No, pre toga "palo" je merenje. Evo podataka:
- trup 2650 gr (u trupu su ostali neki servoi...)
- levo krilo - 560 gr
- desno krilo - 560 gr
- ostalo - 730 gr

Ovo ostalo su svi sitni delovi, eleroni, flapsovi pokretni delovi repnih površina, poklopci od trapova, poklopac kabine, poklopac motora...

Sve u svemu model je za sada "okruglo" 4,5 kg, u gram...




Trebalo mi je dva dana da špricgitujem sve delove. prvo sam sve napravio na sitnim delovima a, potom sam prešao na krila i na kraju trup.

Na aluminijumske poklopce trapova sam nitne pravio od kružića samolepljive tapete prečnika 1,8 mm!!!




Na ove delove svakako ne mogu da "udaram" nitne lemilicom, tako da su ovi mali krugovi zgodni da simuliraju nitne. Prečnik je odredjen spram alata kojim ću utiskivati nitne na ostalim delovima Panthera, čiji je vrh 1,8 mm...

Za špricgitovanje sam koristio Bodijev 360 špric git u spreju.


Za kompletan posao sam potrošio bez malo 4 spreja.
Nisam štedeo iz prostog razloga jer sam hteo da sloj bude debeo da bi nitne lepo ispale. Na predhodnim modelima sam posle ove faze deo površine šmirglao ali, tu i tamo mi se dešavalo da ako mnogo skinem špric git nemam "mesa" da utisnem nitnu pa, bude ružna.
Špri git nije isto nanošen po celoj površini modela.
Prvo sam sve delove kompletno špricgitovao a, potom sam još dva tri sloja dodavao oko linija. Lepeza mlaza koju baca sprej je priličnoi špiroka, tako da bude nanos i šire od linije ali, nisam prskao gde nema panel linija.
Sa donje strane ima manje špric gita nego sa gornje, jer se ipak gornji deo modela više vidi i nisam hteo od dole da nepotrebno nanosim slojeve. Svakako ima dosta za nitne ali, sloj špric gita od gore je malo deblji...




Pre pisanja ovog teksta ponovo sam premerio delove.
Krila su se "ugojila" za 120 gr po krilu, a i sitni delovi su ukupno teži za isto toliko.
Trup nisam izmerio jer sam ga iznutra kompletno zaštitio sa papirom i krep trakom i ne pada mi napamet da sve to vadim samo radi merenja. Trebao mi je skor jedan sat da sve ovo zaštitim, pa će te ostati uskraćeni za ovaj podatak...
Verovatno je i trup dobio oko 150 gr tako da se težina, za sada popela, za oko pola kilograma.

Panther bi, po onome što sam čitao na RC Universu, trebao da bude oko 10 kila, bez goriva...
Kako linije izgledaju možete videti na slikama... Prezadovoljan sam...






Za neke slike sam koristio Macro mod na aparatu i ne zaboravite, linije su 1,2 mm široke!!!

Od večeras krećem sa nitnama, potom blago šmirglanje, onda dodajem detalje i na kraju se sve seli u Golubovu komoru za farbanje gde će da padne zadnji "glanc"...
Nadam se da će sve biti gotovo u narednih desetak dana...


Pisano 25. novembra 2010

Nitne, nitne, nitne... Tako su izgledali predhodni dani...

Nitne su postavljene na svim delovima sem trupa. Trup krećem večeras da "nitujem"...


Ne bih sve ovo možda ni pisao da nisam došao do interesantnog saznanja. Pošto sam u ovim zadnjim fazama rada na Pantheru sve merio poprilično sam se iznenadio kad sam premerio delove posle postavljanja nitni i finalnog šmirglanja pre farbanja...

Nitne sam kao i uvek postavljao sa lemilicom i vrhom, koji je u ovom slučaju mali špic prečnika oko 1,8 mm i koji utiskuje rupicu istog prečnika.
Kako sam već ranije pisao, u zavisnosti od debljine špric gita zavisi dubina i oblik rupice. Da bi bile lepše sloj mora biti deblji ali, se tima povećava težina.

Mereći delove pre i posle špric gita, "kantar" je pokazao da se svaka uška "ugojila" za 120 gr. i da su svi oni sitni delovi isto tolikp dobili na masi.
Pošto su odradjene nitne i blago sve izšmirglano došao sam da interesantnog podatka jer je dobar deo špric gita "odstranjen" sa delova.
 
Tako je svako krilo izgubilo po 70 grama (ukupno 140 gr) a, sitni delovi su smršali za 80 gr.











Krilo je sa 680 "spalo" na 610 gr...

...a "siće" sa 850 na 770 grama...


Znači, 220 gr je skinuto dole...
Kad znamo da se težina za ove delove sa početnih 1850 gr, špricgitovanjem povećala na 2210 gr, sad posle svega, "vratila" se na 1990 gr. ili svi ovi delovi su se nagojilo za samo 140 gr.

Kad na sve ovo dodam i trup, verujem da kompletno špricgitovanje neće preći 300-tinak grama.
Za ovoliki model mislim da to nije loše.

Na sve ovo treba dodati farbanje, gde će slojevi boje svakako biti tanjeg nanosa od špric gita, tako da, sve ukupni finiš može dodati najviše 500-600 grama...

Tačno merenje će biti na kraju, kad se sve vrati od Goluba...


Evo i malo slika kako površine izgledaju kad se postave nitne i kakve su posle šmirglanja...


Eleron...




Posle šmirglanja:







Detalji na krilu:









Pisano 28. novembra 2010

Panther je spreman za farbanje...

Tokom predhodnih par dana završio sam nitne i na trupu.



Malko sam se "patio" jer je trup cilindričnog oblika i nitne koje idu vertikalno, kao i one na samom vrhu kapotaža, bilo je prilično je "zeznuto" postavljati, pošto šablon na koji naslanjam lemilicu ne leži celom površinom na trupu i lako sklizne ako se ne pazi. Ne moram spomenuti de se svaka greška odmah vidi, tako da sam baš pazio, ali tu i tamo se potkrala poneka...
 
Sada, kad se pogleda kompletan model, kao da nije onaj od pre desetak dana. Detalji su u mnogome pomogli da Panther izgleda mnogo ozbiljnije i realističnije.

Danas sam skoro ceo dan posvetio crtanju, sečenju, skidanju viškova i lepljenju detalja na modelu.

Na Hellcatu sam sve poklopce pravio od 0,3 mm debele plastike koju sam nosio na laser da se seče.
Plastične detalje sam, potom, lepio super lepkom (cijanofix) na površinu krila ili trupa.
Vremenom su se na nekim mestima detalji počeli odvajati (hvala Bogu, na samo par mesta) i javio se problem kako to fixirati ponovo.
Pošto je sve ofarbano, koliko god da paziš i kako god da ga nanosiš, videće se lepak, tako da sam, na kraju ostavio sve to tako kako je...

Na predhodnim modelima (Zero i Thunderbolt) poklopce sam pravio i lepio od samolepljive tapete, ali ona je tanja od plastike i ako se boja malo deblje nanese, lako se izgube oštre ivice.
Tapeta ipak ima prednosti, jer se na celoj površini isto lepi, a pošto imam i cutter, sve mogu sam odraditi...




Za Panthera sam smislio šta ću da uradim da i "vuk bude sit i ovce na broju"...

Prvo sam zalepio tapetu na tapetu i time sam, sa dva sloja, dobio potrebnu debljinu za detalje.
Potom sam, pošto sam u Corelu iscrtao sve delove, povećao pritisak sečenja na cutteru i tri puta sekao po istom crtežu. Cutter svaki put idealno prati zadatu liniju crteža, tako da sečenje više puta po istoj liniji ne predstavlja nikakav problem...
Ovakvom "tehnikom" sam dobio i debljinu i oblik a, višak sa detalja koje sam morao da skinem, upeo sam ukloniti veoma lako jer je sve bilo dobro prosečeno...
Samo lepljenje detalja, odradjenih sa tapetama, ne predstavlja problem, kao ni mogućnost njihovog odlepljivanja tokom eksploatacije...

Detalje sa pravio od srebrne tapete, jer ako budem radio vedering, šmirglanjem farbe dobiću, po ivicama, srebrnu boju, imitaciju metalnih površina poklopaca...

























Kad su na model pored nitni sad došli i detalji, slobodno mogu reći da sam baš zadovoljan kako sve izgleda.








Evo malo i u krupnom planu...

































U narednih par dana sve ide na farbanje a, kolor šema će biti potpuno drugačija od svih koje smo do sada gledali.
Nadam se da Golub uvatiti vremena i u narednih desetak dana uspeti da mi sve ofarba...

















Pisano 30. novembra 2010

Danas, ako Golub "ufati" vremena, a obećao je da hoće, krećemo sa farbanjem.

Pošto obično ništa ne ide glatko, tako je i sa farbanjem.
 
Kad sam Golubu pokazao kako će se  model farbati (plav trup sa žuto crvenim krilima i repom), rekao mi je da za žutu boju mora da se pravi podloga. Podloga je prvo sloj bele ili svetlo sive boje, nanesena na površinu pre žute, iz razloga što žuta boja loše pokriva i ako nema podloge, nekada se mora naneti u, možda čak i tri sloja...
Platio sam školu sa Hellcatom, što više slojeva, to više težine, tako da je žuta kombinacija "pala u vodu"...
Sem toga, Panther sa sivim ili plavim trupom i žuto crvenim krilima je kolor šema koja je najčešća, a bilo bi lepo da ova naša "letilica", ipak bude ofarbana u neku kombinaciju koji se nevidja svaki dan...

Tražio sam i tražio i manje više sve su kolor šeme na isti "kalup"...
F9F ili je skroz plav pa, sa nekim sitnim detaljima, ili je srebrni ili je gore siv a, dole malo svetlija siva nijansa ili ona kombinacija koju smo odbacili...

Na kraju reših da ga farbam u srebrno...



Nadjem varijantu, kažem Golubu, kad eto njega opet, pa i za srebro treba podloga...
E, kad se nisam "roknuo"...

Ajde Jovo, nanovo... Traži, gledaj, cunjaj, i naletim na nešto što mi se odmah mnogo svidelo...

Ukusi su različiti a, moj je takav, da bih voleo da model ipak ima malo više boja na sebi. E, ovo je kombinacija koja mi se odmah "dojmila"...

Na sajtu Airworlda, nadjem, doduše Cougarovu color šemu, ali meni najlepšu od svih koje sam do sada video...
"Googlao" sam po Internetu i nisam kasnije uspeo da nadjem ni Cougara sa ovom kolor šemom, tako da ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da je bilo ovako ofarbanih Cougar-a, kao ni Panthera...
No, kako god, boje su odabrane.




























Ova kolor šema ima mnogo prednosti, prvo sve se farba u sivo i kad se "smućka boja" odmah se u nju doda lak, pa kad se nanese, nema više lakiranja, tj. dodavanja novih slojeva...
Svetlo siva je u isto vreme i podloga za žute detalje (ja ću ofarbati tankove u žuto) i srebrne napadne ivice krila...

I na kraju, ova kombinacija mi je najlepša od svih koje sam
do sada našao i video...

Znači, ako Bog (Golub) da, danas krećemo u akciju...


Što se tiče težine, Panther bi trebao da bude oko 10 kilograma bez goriva. Posle farbanja, mislim da će model biti 5 kila, i onda mi ostaje još toliko za sve ostalo što treba da se ugradi.
Nadam se da ću uspeti da se "udenem" u desetku...

Veliki modeli a, pogotovo jet modeli, ne pate puno od težine. Naravno da je poželjno da sve uvek bude što lakše, ali krila i ostali delovi modela moraju da izdrže velike G sile i opterećenja, koja se javljaju kod manevara pri velikim brzinama.
Ko god je imao prilike da vidi jet modele u letu, brzinu koju razvijaju i manevre koje rade, zna o čemu pričam...

Panther tu čak i nije tako "zahtevan", jer na mnogo mesta sam pročitao da leti kao neki veliki warbird model...



Ako je neko imao prilike da drži u rukama delove od nekog jet modela tipa F 15, F 16 ili sličan, tada tek shvata koliko su takvi modeli ustvari teški.
Imao sam prilike da vidim i da držim u ruci Jet Legend F 15, koji po projektu (čini mi se sa gorivom) treba da bude oko 15 kila!!! Raspon je samo 1400 mm!!!
Kad znate ove karakteriskike onda je svima jasno koliko brzo ovakav model leti i kakve se sile javljaju. Za gore pomenuti model na svaki horizontalac ide servo od 20 kilograma!!!

Velikoj težini jetova doprinosi i količina goriva, koja, u zavisnosti od turbine, zna da bude i do 5 litara po letu.
Sve u svemu, paralela izmedju jet modela i nekog akrobate ili trenera, istih raspona, ne može da se povuče...