Pred kraj prošlog teksta napisao sam da čekam delove od Dragana. Trebalo je vremena da se sve pripremi, prvo jer su neke stvari morale da se docrtavaju, a potom jer je bilo mnogo toga i da se iseče.

Što se tiče crtanja, dobar deo toga sam sam odradio u predhodnih par nedelja. No, da bi laser znao šta i kako da seče, Dragan je morao da "udari glanc".
Radi se o tome da se linije na crtežima moraju obojiti različitim bojama, kako bi laser znao šta proseca prvo, a šta se seče u sledećem prolazu.
Na primer, prvo se seku otvori za olakšanja, a potom se seku rebra ili delovi na kojima se nalaze ti otvori.

 
Delovi su juče stigli u par "paketa".

Isečena su rebra i sve ostale "drangulije" za trup manjeg Galeba (1/5 razmere), skoro svi delovi za krilo iz tri dela za većeg G2 (1/4 skale) i sitni delovi koji su se pogubili tokom selidba iz NS-a u Sentu, pa u Bečej kod Gabora, pa nazad u Sentu...



















Delovi krila...


Da bi imali malo bližu predstavu kolika je razlika u veličini postavio sam prvo rebro većeg krila, na mesto gde se nalazi takvo rebro na manjem Galebu...

Kao što rekoh, stiglo je dosta delova koji su falili...



Dok sam čekao da "drvenarija" stigne od Dragana, malo sam modelario. Napravio sam nosače za servoe elerona i flapsova. Ovaj sistem koristim godinama i nikada nisam imao problem.


Dva šrafića dodatno osiguravaju drvene klocne u koje je ušrafljen servo motor...


Klocne su ulepljene belim lepkom.



Za izradu trupa nije potreban plan. Sistem je veoma jednostavan, donji deo svakog rebra dolazi na tačno predvidjeno mesto na šablonu za sastavljanje.









Šablon na slikama je ostao od prvog Galeba. Žljebovi su od 4mm, dok su sada rebra napravljena od 3mm špera, pa ima malo "lufta".
Meni to trenutno nije problem, ali za sve koji budu naručili kit, šablon će biti "podešen" na tačnu širinu rebara.
Šablon je sastavni deo kita, jer se bez njega ne može napraviti trup...



Inače, delova ima k'o u priči...






Od danas polako krećem sa radovima. Paralelno ću praviti trup za manjeg G2 i krilo iz tri dela za većeg, a naravno, usput i završavati one "sitnije" sklopove za koje sam dobio delove od Dragana.
Neke delove za krilo namerno nismo napravili, želeo sam da još jednom proverim mere. No i to stiže ubrzo, verovatno već u petak...

I za kraj, neizmerno se zahvaljujem Draganu, jer bez njegovih "laserskih zraka" ne bi bilo svega ovog.
Ako uveče vidite neko čudno svetlo iz pravca Klise, to on verovatno secka delove za naše projekte...


Pisano 07. avgusta 2015

Od kako su stigli delovi, pogon Modelarskog kombinata je radio "pun gas"...

Kad radite na više sklopova odjednom, posao mnogo brže ide, jer dok se ovde suši lepak, tamo nešto drugo doterujete, u medjuvremenu, malo internet, malo facebook, malo šmirglate... Lepo narod kaže: "organizacija je pola posla".

Doduše, imam posla i na "salašu", ne može se sad to zapostaviti zarad modelarstva, ali iskreno, ne pamtim da sam toliko vremena proveo u radionici.
Ovo je bilo kao u "zlatnim vremenima" u NS-u...

Za one neupućene, ovakvi projekti se prave mesecima, ja sam neke radio i po godinu dana i to prilično intenzivnog svakodnevnog rada.
Može možda brže, ali je to onda obično "sklepano", a naš "Modelarski kombinat" to ne radi tako...

Kao što rekoh, krenulo se na par "frontova"...

Pokretni deo horizontalnog stabilizatora...





Ovde se trenutno stalo, jer da bih nastavio sa radovima, moram napraviti nepokretni deo horizontalca. Za njega su mi falila dva srednja rebra i prednji "češalj" koji povezuje sva rebra od napred.

Projekat Galeba je tako osmišljen da, sem za krila, planovi nisu potrebni ni za jedan drugi sklop.
Delovi su tako prefabrikovani da se kao "puzle" sami uklapaju jedan u drugi. Potrebno je voditi računa da sve bude u "vinklu", ravno i da se nešto ne izvitoperi.

Na takav način je napravljen i horizontalni stabilizator.

Na radnu ploču je postavljena "izlazna ivica", na kojoj se nalaze mali otvori - mesta gde dolaze rebra... Prvo sam zalepio dva krajnja i dva srednja rebra.

Koristio sam beli (stolarski) lepak.
Prednji "češalj" služi trenutno samo za tačno pozicioniranje rebara...




Potom još par komada...


Rebro po rebro, na kraju sve izgleda kao na narednoj slici. Pošto su postavljena sva rebra, ulepljen je i prednji češalj...


Sledeće na redu su bile pločice od 3mm balze - nosači napadne ivice.







Slikam često u krupnom planu, da se vidi uklapanje delova i da bi se videli spojevi...
Kvalitet ovakvog kit-a i jeste u tome, da vam ne treba mnogo vremena za "dorade" i doterivanja.  Naravno, sve ovo ne bi bilo moguće bez 3D crteža i laserskog sečenja.

I dok se lepak horizontalca sušio, "napao" sam rebra trupa, na koja sam prvo nalepio ojačanja sklopova...








Sastavljane trupa sam počeo od prednjeg kraja... Neću vas puno "smarati" sa detaljima i opisima... Slike govore same...





Prednji deo trupa se nalazi baš gde treba, u sredini prvog rebra...


Malo po malo prednji kraj je dobijao svoj oblik...


Potom sam malo radio na srednjem delu trupa...




Majstor u akciji...


...a kad se radi onda(k) se i ogladni...



Kad se lepak osušio, a kifle slegle, prednji kraj je skinut sa šablona i sa donje strane je ulepljena letvica koja povezuje sva rebra...


Sve u svemu, na kraju dana trup je bio u fazi da se može sastaviti. To sam ipak ostavio za sutra dan...





Počeo sam i sa izradom zadnjeg dela trupa, ali sam video sam da dva rebra (11 & 12) nisu dobre veličine, tako da sam morao da nazovem kooperanta Dragančeta i da ih naručim ponovo. Ovo mi je malo usporilo radove, ali koliko sutra delovi stižu u Kombinat...

Ipak, malo sam doterivao ono što sam mogao...



Na kraju dana, polepio sam plankove na gornju stranu horizontalca. Plankovi su isečeni takodje na laseru i besprekorno se uklapaju...


Za ovu "operaciju" koristio sam ZAP-ov najredji super lepak. On trenutno deluje i penetrira u svaku poru. Treba samo paziti da ne zalepite "papke" dok pridržavate delove...



Pisano 09. avgusta 2015

Znate, kad imate delove koji se dobro uklapaju, onda izrada brzo napreduje. To je slučaj sa ovom "pričom".

Nastaviću tamo gde sam stao zadnji put, kod izrade horizontalnog stabilizatora...

Nakon što je zalepljen gornji plank, ugradio sam servoe i male drvene pločice u koje će se uvrtati poklopci servoa...



Pre zatvaranja horizontalca sa donjim plankom ostalo je da se postave male klocne od balze u koje će biti ulepljene šarkice. Delovi su spremni, ali još nisu ulepljeni. Biće verovatno danas...


Pisao sam da radim na par sklopova paralelno, tako da sam počeo sa izradom krila od većeg Galeba.

Krilo većeg G2 je iz tri dela, jer je veliko i da je iz "jednog komada" kasnije dolazite u problem sa manipulacijom i transportom.
Tu "školu" sam prošao sa Thunderboltom od Meister Scale firme, gde je krilo bilo jednodelno, a sličnih dimenzija, pa mi je za sastavljanje modela na terenu trebala uvek pomoć.
Ovako, krilo iz tri dela omogućava da model stoji na svojim točkovima, čime se lakše se drži i transportuje. Naravno, ni u ovoj koncepciji nije baš malo, širina centroplana je oko 1400mm, ali ja imam kombi, pa ću ga nekako prevesti, a ko nema slično vozilo uvek može da skine i srednji deo krila sa trupa. Svakako je i tako lakše nego da "secate" jednodelno...

Krilo je jedini deo aviona za koji je potreban plan, kako bi znali gde se šta postavlja.
Sve u svemu, radove sam započeo postavljanjem malih drvenih podmetača na tačno odredjenim mestima na planu. Oni vam daju visine za donje ramenjače.
Da sad ne ulazim mnogo u "dubioze", samo u par reči, krilo ima vitoperenje, što znači da su mu zadnji spoljni krajevi blago podignuti prema gore. Time se dobija veća stabilnost pri manjim brzinama. Zbog toga se moraju podmetati ove male kockice od balze, jer one usmeravaju rebra i vitopere krilo...

Evo i slika...





Fotografije ne mogu da dočaraju koliko su delovi veliki. Ovo krilo će biti na kraju 2920mm, što je za modelarske standarde već poprilična veličina.
Prednja ramenjača je 20 x 10mm, a da se ne bi pomerala, jednu stranu sam zakucao ekserčićem za radnu ploču...



Kad je sve bilo fiksirano, postavio sam sva rebra na svoja mesta. Ovo je pro forme, samo da vidim kako naležu...


Pošto sam ustanovio da je sve u redu, krenuo sam sa ulepljivanjem.
Izrada ovog krila će se malo razlikovati od predhodnog, jer sada imam na laseru isečene delove koji dolaze izmedju rebara. Oni odredjuju tačan razmak i automatski  postavljaju rebra "u vinklu".
I ovo je napredak u odnosu na izradu rvog G2, gde se svaki taj deo morao praviti ručno, što je "pipavo" i dugo traje...

Prvo su ulepljena krajnja rebra...



Kad se lepak osušio, polepio sam i ostala rebra sa ispunama. Time je prva faza bila gotova...


Za lepljenje sam koristio beli (stolarski) lepak. Proizvodjač je Henkel, ima da se kupi u skoro svakoj prodavnici boja i lakova. Ja koristim "expres" varijanu, da ne bi čekao 24 sata dok se skroz ne osuši.

Kad je lepak odradio svoje, blago sam izšmirglao "kanal" i prvo postavio (bez lepka) pomoćnu ramenjaču, na koju će kasnije doći veliki drveni bajonet, koji spaja dve polovine centroplana (krila)...









Na ovom mestu moram spomenuti da delovi na slikama koje gledate dolaze od par "kooperanata", bajonet je napravio Milan stolar u NS-u, ramenjače i letvice su stigle iz Subotice od Šanjike, delovi od Dragana.
Zahvaljujući perfektnim Martinovim crtežima, sve se uklapa sa tolikom preciznošću da skoro ne treba nikakva dorada...

Potom sam postavio i drveni bajonet...



Čika Dule ima izraz "brucenzi". To vam je vrhunac preciznosti...  Ako ovo nije "brucenzi", onda ja ne znam šta jeste...








Ista priča je i sa epoxy cevkom, napravljenom u Sremskoj Mitrovici kod Save...



Žljeb izmedju cevi i ramenjač je namerno ostavljen, jer tu dolaze iste pločica od špera kao i sa prednje strane... Opet ponavljam, ovo je sve "na suvo" - bez lepka...

E, tako se to radi...


Slike su u makro modu, epoxy cev je prečnika 30 mm.

Po skinutoj gareži od lasera, možete videti koliko malo treba sve da se dotera...







Aluminijumska cev -  bajonet koji će spajati ušku i centroplan, ulazi u epoxy cev, ono, perfektno... Al' ga Sava napravi, svaka mu čast...


I za kraj malo slika od trupa, koji je skoro pa gotov u fazi pred palnkiranje...

Trup sam pravio iz četiri segmenta. Prednji i srednji su sastavljeni pre dva - tri dana...



Dodato je još par sitnih delova, čime je na ovom delu trupa sve gotovo...



Kroz ojačanja će biti provučene drvene bukove letvice u kojima će se nalaziti ubodne matice za fiksiranje krila...



I zadnji deo trupa je skoro pa gotov. On je pravljen u sklopu sa prednjim, jer su rebra mnogo manja, tanja i medjusobno su povezana samo sa nazubljenim letvicama.
Doduše, na zadnjih par rebara ima još neke konstrukcije, tako da sam odatle krenuo sa sastavljanjem...

Prvo sam sve upasovao...



...a onda sam krenuo sa sastavljanjem i lepljenjem...



Koristio sam visoko softificirani alat i najnovije metode mašinskog inženjeringa pri proveri poravnavanja rebara trupa...


























Kad se lepak osušio, dodato je i predzadnje rebro sa nosačem vertikalca...




...tako da, još malo, pa gotovo...


Pisano 12. avgusta 2015

Kad se radi vreme i dani prosto lete...

U Senti je već dugo tropska temperatura, tako da se "ne vadim" iz klimatizovanih prostorija.  Ili sam u kući ili u radionici.
Moderska radionica je po planu trebala da bude Majina letnja kuhinja, ali se prostorija pokazala mala, pa eto, postade pogon našeg "kombinata". Stoga ostade na zidu klima, bez koje ove nenormalno tople dane teško da bi izdržali.

I proteklih par dana sma dosta vremena provodio u radionici.
Osnovna konstrukcija trupa je gotova, ulepljeni su svi delovi, tako da je došao u fazu da se može plankirati.

Pravo da vam kažem, čitam i gledam slike od pravljenja prvog trupa, na bi li se podsetio kako sam radio. OK, ne može tu da se pogreši, ali nije loše malo "ponoviti gradivo".
Pre plankiranja sam oborio ivice na delu na koji će doći kabina...








Napravio sam deo usisnika i to apsolutno isto kao i na prvom modelu. Sistem se pokazao dobar, pa zašto bi ga onda menjao...


Usisni kanal je nacrtan tako da bude što jednostavniji za izradu i zato su rebra trupa poravnata da na njih nalegne deo koji čini vertikalnu stranicu.

Taj deo je napravljen od 3mm balze na koju je duplo lepljivom trakom zalepljena plastika (juvidur) od 0,25mm debljine...



 Juvidur služi da se dobije idealno glatka površina. Na juvidur se zalepi srebrna tapeta. Zadnja strana balze se belim lepkom ulepi za rebra trupa, čime je taj deo posla gotov.

 

Pre lepljenja prvih balzi "sto puta" sam proveravao i premeravao trup, da se nije nešto pomerilo ili izvitoperilo. Osnovna konstrukcij je kruta, ali nije na odmet uložiti malo extra pažnje.

 


Kao i na prvom G2, počeo sam balzom paralelnom sa donjim delom kabine. Traka je široka 20mm i mora da se kvasi sa vrelom vodom kako bi pratila oblik trupa.


U produžetku prve, ulepljena je sledeća balza.



Toliko o trupu, sada ću svaki dan po malo da lepim ovakve plankove balze. To traži vremena, jer ima dosta uklapanja, a sem lepka mora i da se suši voda kojom se balza kvasi zbog lakšeg savijanja...

Horizonontalni stabilizator je skoro pa gotov. No, da bi stigao u tu fazu morao sam odraditi par stvari...

Ulepljene su klocne od baze u koje će kasnije dolaziti šarkice.




Ista stvar je odradjena i na pokretnim delovima, a onda je dejstvovao šmirgl papir kojim je sve lepo obrušeno i spremljeno za postavljanje plankova...



Nakon sušenja lepka, na kormila su ulepljene napadne ivice.
Balza je namerno iskrojena malo veća da bi se mogla lepo obrusitit...







Kormila su potom duplo lepljivom trakom zalepljena za nepokretni deo horizontalca. Time se, nakon šmirglanja, dobija besprekoran prelaz sa jedne površine na drugu...


Već u ovoj fazi se vidi da sve lepo naleže i da neće biti potrebno mnogo brušenja...



Nakon "dejstvovanja" brusnog papira (gradacija 100) površine su bile ovakve:


























Sledeći korak je da nalepim i obradim napadnu ivicu, potom na red dolaze terminezoni (krajevi horizontalca) i na kraju će biti potrebno da se obradi napadna ivica pokretnih delova i da se naprave žljebovi za šarkice...







Dosta toga je odradjeno i na krilu većeg Galeba. Da bih nastavio radove morao sam da u polovinu centroplana koju sam napravio, ulepim veliki drveni bajonet. On služi za spajanje dve polovine, ali i nosi dobar deo sile koju krilo trpi tokom leta.
Ulepljivanje ovog dela je jedan od važnijih i preciznijih poslova. Zato tri puta merim, podešavam, doterujem, pa onda opet merenje i kad sam 100% siguran da je sve OK, lepljenje...
I kad se zalepi, dok je lepak još "frišak", opet se proverava... Što je sigurno sigurno...


Prvo sam premerio da li su krajevi drvenog bajoneta na istoj visini sa leve i desne strane...


...i kad sam video da je sve kako treba, da bajonet pasent ulazi u svoj žljeb, namazano je sve belim lepkom i bajonet je uguran na svoje mesto...
Malo klamfe, malo čiode, štipaljke sve je stegnuto i fiksirano. Još jednom sam premerio krajeve i ostavio da se lepak osuši...



Čoveče, ja ovde kao da vodim dnevnik radova u slici i reči.

Nakon sušenja lepka, počeo sa da zatvaram kutije sa zadnje strane ramenjača i upravo ugradjenog bajoneta...

Sve to je napravljeno i na zadnjem bajonetu i ramenjačama. Doduše, tamo drveni trouglasti bajonet nije ugradjen, zeznuo sam neku meru, pa ga Milan pravi ponovo...


Nakon ulepljivanja pločica od špera, "pojavio" se kanal u koji dodje gornja ramenjača...



Gornja ramenjača je iz jednog dela i biće ulepljena kad obe polovine budu spojene. Za sada je samo postavljena da vidim kako leži...






Pogled na zadnji deo krila, mesto gde dolazi trouglasti bajonet...





Leva polovina centroplana je skinuta sa radnog stola i sve je spremno za radove na desnoj strani. Nadam se da ću u narednih par dana završiti i taj deo i da ću (konačno) sastaviti centroplan. Jedva čekam da vidim koliki je...