Pisano 18. aprila 2016

Prodje i pola aprila, a od prvog leta Galeba G2 ništa... E, sad sam već i ja nestrpljiv, jer iskreno, stvari su se malo neplanirano odužile.
Dobro, nisam sedeo skrštenih ruku, radilo se po malo, ali stvarno sam se nadao da će do sada model već obaviti "maiden flight".

Svaka priča, pa i ova, ima korake koji se moraju ispoštovati. Pre prvog leta trebalo bi upaliti motor, da ne kažem turbinu, a nju da bi pokrenuli treba kerozin.
Za gorivo nije problem imao sam dogovor sa Amidžom (osnivačem akro grupe "Stars") da će mi dati kerozin, ali naš "randevu" na Čenejskom aerodromu se odlagao tri nedelje.
Konačno smo se našli predprošle subote i kerozin je tu...

Sledeći korak je bio da "kresnem" turbinu.
Mali mlazni motor je startovan u fabrici, ali nije na odmet proveriti kako sve radi, da posle ne bi bilo nekih "iznenadjenja u zraku".
Sem toga, treba i radio stanicu setovati spram elektronike od turbine, jer se motor pali i gasi sa predajnika.
Uputstvo od motora je omanji "Rat i mir" u slici i reči, elektronika je toliko napredna da čovek mora napregnuti "sive ćelijice" da sve skonta.
Srećom, kao što napisah, sem podešavanja paljenja i gašenja, sve ostalo je fabrički namešteno, pa sam samo prošao kroz meni, nisam imao potreba da bilo šta diram.

No, da bih upalio motor morao sam napraviti probni sto.
Dobra stvar je da sam sve delove već ugradio u model i sada sam na probnom stolu imao tačne dužine kablova, creva...



Konačno sam mogao da po prvi put isprobam tankove i kao što to obično biva, nije sve "funkcionanisalo" kako treba.
Veliki rezervoar je bio OK, ali mali je, kad god sam sipao kerozin, uvek po malo "flisovao".
Pokušavao sam sve trikove, ali jednostavno nisam našao rešenje.
Problem je što se gorivo sipa prvo u mali tank i iz njega "čorba" dalje ide u veliki rezervoar. No, u malom rezervoaru se stvori toliki nadpritisak, da jednostavno gorivo uvek nadje neki "prolaz" pored čepa. Stezao sam čep, stavljao teflonsku traku, duhtunge - ne vredi...

Ne curi to mnogo, ali dovoljno je da spoljna strana bočice nije suva, a vremenom će se to gorivo sliti u donji deo trupa i sve će se umastiti.
Trenutno, na probnom stolu to nije veliki problem, taj višak mogu da obrišem, ali kao što rekoh, u modelu to tako "neće da može".

No, sad šta je tu je, rekoh sebi, ajde bar da vidim kako motor radi.

Pre jedno desetak dana sam izgurao probni sto u dvorište i pored njega postavio model. Elektronika turbine ne radi bez prijemnika na modelu, a da skidam sve one žice sa trupa, nije bilo "teorije", tako da sam našao "elegantno" rešenje u dugačkom produžnom kabelu...




Sve je proradilo u momentu i radilo je perfektno.

Ne mogu vam dočarati buku, ali verujte mi, zujalo mi je u ušima najmanje 45 minuta nakon gašenja motora.
Ovo je pravi mali mlazni motor i dere se kao i njegov "veliki brat"...

Palio sam i gasio turbinu jedno 6-7 puta i uvek je sve bilo kako treba.
Interesantno mi je spomenuti da se motor "vrti" od 45.000 - 165.500 o/min.
Da, dobro ste pročitali, na punom gasu ima 165 hiljada obrtaja!!!


Druga interesantna stvar je da se na izlaznom delu turbine, temperatura penjala do 711 stepeni!!!
Sa spoljnom monitorom možete pratiti mnoge parametre, a obrtaji i temperatura su samo neki...

Prezadovoljan kako je sve prošlo, sklonio sam probni sto i sad je bila dilema šta raditi sa tankovima.
No, nisam se dugo predomišljao, poslao sam mail u Španiju, Carlosu vlasniku firme CMJets i od njega naručio kevlarske tankove.
Pravo da vam kažem, sve na ovom modelu je vrhunskog kvaliteta, servoi, elektronika, trapovi, motor, sad da štedim tu na dva tanka, nema smisla. Ajde, da sve radi kako reba, mislim, da ne cure, pa nek ide život, ali pošto mali zeza, nemam druge opcije.

Ima još jedan momenat, napisao sam kolika je temperatura na izduvu turbine, ne daj bože da tank pukne ili se odvrne čep ili se desi neka glupost, pa onaj kerozin bude usisan u motor, ima u momentu sve da plane i izgori.
Mogu se naći gooooomile youtube snimaka na kojima od jet modela nisu ostali "ni dugmići". Izgoreli su do ne prepoznatljivosti, ostala samo crna fleka na zemlji i poneki iskrivljeni metalni deo koji nije stigao skroz da se otopi...

Kevlarski tank je mnogo krući, jači, zaptivanje mu je rešeno drugačije, tako da se i ovom delu priče rizici svode na minimalne.

Jedini problem je što na poručene tankove moram da čekam tri nedelje. Sada smo negde na po' puta...

Pre par dana, Carlos mi je poslao sliku drvenog modela sa kojeg će skidati kalup...
Naravno, dimenzije sam mu ja poslao, tako da je ovo praktično "custom made" rezervoar za Galeba i biće u ponudi sa ostalim delovima koji će činiti kit.

I to je trenutno stanje gde smo...

Čekam rezervoare da još jednom na probnom stolu upalim turbinu, a potom sve vraćam u modelmi onda više nema ništa što bi me trebalo sprečiti da idem na prvi let.




Pre par nedelja ugostili smo Boru Otića, koji je u "pogonoma" našeg modelarskog "giganta" snimao priču o Galebu, za emisiju "Petkazanje".
Ko nije imao prilike da gleda, evo link, naša priča počinje u 29 -om minutu:
http://media.rtv.rs/sr_lat/5kazanje/18940



I na kraju, da ne mislite da se ništa ne radi, evo dokaza. Manji G2 je preseljen u susednu prostoriju, a na njegovo mesto stavljen je veliki model od 1/4 skale.
Sećate se, oba modela sam radio paralelno do jedne faze, a onda sam sve snage usmerio da završim manjeg Galeba.
Sada sa velikim nastavljem tamo gde sam stao, a to je bilo da završim karmane...


















Nakon karmana, polako sam mogao da počnem sa gitovanjem.

Za trup mi je falila kabina i mogu vam reći, to mi je bilo poprilična briga.
Razlog je jednostavan, kabina je ogromna i bojao sam se kako će se "izvući" na vakum mašini.

Ima više od mesec dana kako sam Martinu odneo alat i on je organizovao probno izvlačenje.
Pre neki dan sam dobio sliku od prve kabine, kaže sve je dobro ispalo, iako treba uraditi neke sitne dorade na alatu. Reče da bi sa drugim materjalom kabina bi bila još bolja.

OK, idemo korak po korak, imam kabinu da mogu da nastavim radove na modelu, alat je već kog Goše na doradi, a za "matrijal" ćemo lako, to ima da se kupi...







Dok čekam kabinu da stigne u Sentu, trebala bi danas, pre neki dan sam sastavio krila da im "udarim" zadnji glanc pre gitovanja.







Dolazi faza gitovanja i šmirglanja, opet ću biti beo k'o pekar, ali nemari. Svakim narednim korakom sam sve biži kraju i ovog modela.
Ima tu još posla, no polako, nigde ne žurim...