Pisano 23. avgusta 2015

Pošto ima veliki broj slika, da se strane ne bi sporo učitavale, podelio sam avgustovski text na dva dela.
Na prvi deo teksta od ovog meseca lako možete otići ako kliknete link "predhodna strana".

Od zadnjeg pisanja "svašta nešto" sam radio na modelu. Nisam preterivao, jer smo imali goste, onda moram malo da radim i na našem "salašu", no skoro svo slobodno vreme provodim u radionici...

Radovi vrlo lepo napreduju i rezultati se baš vide.
Krilo od velikog G2 će danas biti gotovo, spremno za plankiranje.
No, pre te "opercije" moram da ugradim trapove, koje trenutno nemam. Koliko sutra, trapovi će biti poručeni.
Mislim da sam već pisao da ću ovaj put i točkove i gume kupiti u Behotec-u, firmi iz koje stižu i trapovi. Jesu malo skuplji, ali kad sračunam poštarine i troškove iz drugih hobi šopova, razlika u ceni se u mnogome smanji, a kvalitet felni i guma je vrhunski. Zato ću dodati malo više i sve završiti na jednom mestu.

Nažalost, dok ti delovi ne stignu, ne mogu da radim dalje na krilu. Bez trapova & točkova ne mogu tačno pozicionirati noseće gredice stajnog trapa.
Gredice će biti mala izmena u konstrukciji.
Na manjem modelu G2 (1/5 razmere) trap nosi ploča od 6mm debelog špera. Takva koncepcije je trebala da bude i za veći model, ali tek kada sam napravio krilo video sam koliko je ta ploča ogromna i samim tim biće prilično teška. Zato će da "padne" redizajn, a to nije moguće bez istih...

Inače, što se tiče krila, evo malo i slika...
Tek sad pogledah predhodnu stranu, au, pa baš sam u zaostatku sa "izveštajima"...

Centroplan je gotov, do malopre pomenute faze. Dve polovine su sastavljene, što je bio najdelikatniji deo izrade. Sve sam 100 puta premeravao, upasivao, merio, pa tako u krug.
Ako se pri spajanju nešto izvitoperi ili "pobegne", ode celo krilo, jer se više neće moći popraviti. Stoga, bitno je uložiti extra vreme da se sve namesti, znate onaj izraz, "brucenzi"...

Na slici vidite trouglasti lenjir. Sa njim sam merio visine krajnjih rebara od napred i nazad i visine aluminijumskih bajoneta. Obe strane su morale biti u milimetar...

Na kraju su ulepljene i gornje ramenjače.
One su iz jednog komada, jer je krilo od gore ravno.

E, pošto je i to odradjeno, centroplan se mogao skinuti sa radnog stola.
Sledeća faza je bila fino šmirglanje svih prelaza, spojeva, čime je ovaj deo posla završen. Kao što rekoh, sad čekamo trapove. 
Veoma me je interesovala težina centroplana u ovoj fazi izrade, te sam ga "bačio" na kantar...

...i mogu vam reći da sam težinom od 1550 gr prilično zadovoljan, jer je ovo ipak veoma velika i masivna konstrukcija.

Na ovom delu krila odradjeni su još po neki detalji, ulepljene su pločice kroz koje će se stezati krilo, a ulepljen je i prednji "zub" kojim se krilo fiksira za trup sa prednje strane.


Na slici je samo jedna polovina "zuba". Inače, ti delovi su napravljeni od dva 3mm debelog avio špera. Takav šper je veoma jak što je neophodno za ove sklopove...

Iskoristio sam parčad balze da napravim stranicu ispred flapsa. Da bi sve bilo "pod konac" koristio sam lenjir da poravnam deo, a parče čamove letve da ispravim zadnje rebro...



















Radovi na krilu većeg Galeba G2, nastavljeni su izradom uški.
Kao i na centroplanu, prvo sam morao na tačno obeleženim mestima na planu, da postavim podmetače za ramenjače, a iskoristio sam i držač na kojem radim, kao "alat" kojim sam poravnao prvo rebro na uški. Sa ovim "alatom" sam dobio da je rebro tačno "u vinklu" ili ti pod 90 stepeni, u odnosu na radni sto. Ovo je važno, jer krajnja rebra centroplana i uške, moraju lepo nalegati jedna na drugo...



Kad se lepak malo prosušio, od napred na prednju i od nazad na zadnju ramenjaču ulepljivane su pločice koje će povezivati gornju i donju ramenjaču. One su, kao i na centroplanu, davale tačan razmak izmedju rebara. Praktično, ni za ovaj deo modela vam plan ne treba, sem pozicija gde se postavljaju delovi na koje idu ramenjače.

Pošto je sve bilo na svom mestu, ulepljene su gornje ramenjače. Konstrukcija je sada dovoljno jaka da se može skinuti sa radnog stola, ali ja sam to uradio tek kad sam na na prednje ramenjače, sada sa zadnje strane zalepio još 3 pločice koje ih povezuju.
Pre finalnog brušenja, na gornju zadnju ramenjaču sam zalepio od balzu od 1mm. Ona služi da popuni razmak izmedju vrha ramenjče i rebra...



Potom je sve ošmirglano.
Šmirglanje zna ponekad poprilično dugo da traje, jer je ovaj proces veoma bitan pošto direktno utiče na kvalitet površina modela. Ko ne voli da šmirgla, onda izrada modela na ovaj način nije za njega. Ovo brušenje je ništa šta nas tek čeka kad se budu "glancale" površine krila i trupa...

I da se vratimo uškama, dodati su potom još neki delovi: krajnja rebra, vertikalna balza na koju će se naslanjati eleron, ubačene su pločice od poklopca servoa, potom i sami poklopci, od napred na rebra je ulepljena 6x6mm čamova letvica i balza za napadnu ivicu, sa gornje strane prvi plank...

























Poklopci servoa su postali "tipski" delovi, tako da sam mogao sa manjeg krila da iskoristim jedan za test...




















Kad sam premerio ušku, vaga je pokazala 336 gr...


Konačno je došao trenutak da sastavim ušku sa krilom...



Sad da završim drugu ušku i krilo je time za sada gotovo. Na uškama ima još posla i on nije vezan za delove koji mi nedostaju.
Doduše, nemam plastike za tankove na kraju rila (tip tank), ali se nadam da ću od nedelje i to razrešiti. Time uške mogu da kompletiram u potpunosti...

Što se tiče ostalih delova, na horizontalcu sam napravio napadne ivice, a ostalo mi je da odradim krajeve na obe strane...



Hrizontalac sam postavio na trup i šta da vam kažem, leži perfektno...







Na samom trupu je možda i najmanje radjeno, ali to se čini. Počeo sam sa lepljenjem oplate, što znači da ima mnooooooogo šmirglanja i upasivanja.
Taj deo posla baš "ne volem" da radim, ali šta ću, mora se...

Pre ovih pločica morao sam da ubacim spoljašnji deo usisnog kanala napravljenog od 0,25mm debelog  juvidura, prelepljenog srebrnom tapetom. Taj se deo mora namontirati pre plankiranja, jer se kasnije neće moći prići trupu, pa se plastika neće moći zalepiti.

I tako, lajsna po lajsna, trup je počeo da poprima oblik...
Svaka lajsna je morala da se kvasi vrelom vodom zarad lakšeg oblikovanja, a za lepljenje je korišćen beli lepak...

Ispred usisnika, pošto je radijus trupa manji, konačno je mogao da se ulepi malo veći deo...

I za sam kraj, malo sam nagrubo ošmirglao gornju stranu usisnog kanala...