Završih prošli tekst sa obećanjem da ću postaviti slike sa aerodroma gde bi trebao biti prvi let Galeba G2.

Pre neki dan sam sa Adamom bio na Bikovu, sportskom aerodromu pored Subotice, otišli smo da vidimo kakva je situacija sa travom, da li treba da se kosi, koji deo da koristim za letenje...

Bikovo je ogroman sportski aerodrom nadomak Subotice.
Pošto sam član Subotičkog aero kluba, logično je da tu napravim i prvi let sa Galebom.

No, kao što to obično biva, ni ovde nije sve idealno, tj. ovo letilište ima i prednosti ali i mane.
 
Prednosti su da je pista daleko veća od "modelarske piste" na Čenejskom aerodromu, da je teren, čini mi se, dosta ravniji, nema krtičnjaka, pukotina, rupa...
Iz Sente Bikovo mi je upola bliže nego Čenej.
Na samom aerodromu svi objekti su prilično udaljeni od piste. Ovo nije loše za, ne daj Bože, neko "prinudno sletanje"...

E sad mane, tj, glavna mana je košenje, jer ovde ako želim leteti, moram doći i kositi deo piste koji bi koristio.
Na Čeneju smo imali čoveka koji je to odradjivao, zvrcnemo ga telefonom, platimo po košenju i čeka nas savršeno pripremljen teren.
Problem sa travom je izraženiji i prolećnim mesecima, jer ona tada brzo raste. Kad dodje juli, avgust, tada trava požuti i nema više sa njom toliko "posla".

Pošto smo pregledali par lokacija na aerodromu, odredili smo gde bi bilo najbolje da se leti...

 

Baš kada smo bili, neki čovek je kosio travu na aerodromu, tako da ove visoke trave sa slika do kraja dana verovatno više nije bilo.
Naravno, ona mora da se skupi, a možda ne bi bilo loše da se sa motornom kosilicom naš deo još jednom "obrije".
Nadao sam se da ćemo to odraditi ove nedelje, ali Adam mi reče juče da će se trava skupljati tek za vikend, prognoza u narednim danima je kiša, tako da se sva malo komplikuje...

No, polako, doći će sve na svoje...



Pre prvog leta na modelu ima još dosta posla koji se mora odraditi.

Da bi na aerodromu sve proteklo kako treba, moram sve 100 puta proveriti u radionici.
Iznenadjenja, pogotovo kad se model nadje u "zraku", znaju da budu neprijatna, često kobna i naravno skupa.
Shodno tome, sve što se može odraditi "na zemlji" vezano za upoznavanje sa "tehnikom" bolje da se tamo i odradi.
Koliko god da se trudite da sve savršeno napravite, uveko ima "gomila stvari" koja može da krene po zlu, a ne moram da vam kažem, da se obično tako i desi...
Posle bude: "Joj, di baš to nisam pogledao...", ali tada je obično kasno.

Kako god, u našem Modelarskom Kombinatu se trudimo da ništa ne prepostimo slučaju, ali čak ni to nije garancija da će sve proći besprekorno. Ipak, testiranjem se šanse da nešto krene po zlu smanjuju. Ovo je tehničko - tehnološki hobi, a tu su iznenadjenja moguća.

Ko je gledao video na mom Facebook profilu, o priči kako su Rusi pravili model za Svetsko prvenstvo Jet modela, mogao je videti da i uz onoliku tehnologiju, rad vrhunskih stručnjaka, "šleper" para i dalje je bilo mnogo problema, te da su skoro razbili model (i to ne jedanput) pre odlaska na šampionat...

Znači rizici uvek postoje, a na nama je da probamo da ih svedemo na najmanju moguću meru.

Pisao sam da sam palio turbinu na probnom stolu i da je sve prošlo u najboljem redu.
Doduše, tada sam video da "flisuju" tankovi, kupljeni su novi, kevlarski, čime sam "rešio" dve stvari, prvo mali rezervoar više ne curi, a drugo, kevlarski imaju veću čvrstinu, pa ako ne daj Bože dodje do pada, neće se tek tako raspasti.
Sad baš, ako model onako "momački rokneš" u zemlju, ne pomaže ništa, ali kao što napisah, sa kevlarskim, šanse da sve izgori su manje...  


Kad su stigli novi rezervoari probao sam kako zaptivaju i kad sam ustanovio da je sve dobro, poskidao sam delove sa probnog stola i ugradio ih u model.
Ugradnja je bila brzo gotova, jer su svi delovi imali svoje mesto, pošto su tokom izrade modela pozicionirani gde treba.


Veliki ispit je bio paljenje turbine u modelu. E to je bio jedan od važnijih momenata, jer prvi Galeb, sem problema sa težinom, imao je još jedan, prilično se grejao trup od izduvnih gasova malaznog motora. Za neupućene, gasovi koji izlaze iz motora imaju temperaturu od 600 - 700 stepeni!!! Ne šalim se...
Zato se postavlja ona dupla metalna izduvna cev u zadnjem delu trupa, kroz koju prolazi ovaj vreo vazduh.

Na prvom modelu cev je imala samo jedan zid, tj. nije bila dupla i trup je već nakon kratkog rada motora bio baš vruć, da ne kažem vreo.
OK, motor je radio u mestu, gde nema prostrujavanja vazduha oko spoljne strane cevi, ali bez obzira na to, trup je bio mnogo topao.

Zato je i pravljen ovaj drugi model, praktično drugi prototip, na kojem su dve stvari bile bitne, prva da se smanji težina (uspešno izvedeno) i druga da se temperatura trupa tokom rada jet motora svede na razumnu meru.

Prvo paljenje turbine trebalo je odmah da nam da odgovor.

Pre par dana je došao trenutak istine... 

Galeba sam postavo na betonski plato pored kuće, sipan je kerozin i ništa nije curilo. Super, dobro je počelo...

Na model je priključen "data terminal" - spoljna jedinica (to je ona mala kutijica kod prednjeg točka), sa koje se očitavaju parametri rada motora.
Na tom delu se vide i sve faze paljenja motora. Ovo je važno, jer palicu gasa ne možete spustiti na početnu poziciju dok ne prodje kompletna procedura paljenja.

Naravno, aparat za gašenje požara, fen kojim ću hladiti trup ako se ponovo bude grejao i još par sitnica su bile spremne za svaki slučaj...

A onda, prvo paljenje u turbine u modelu...

Kabina je bila skinuta da vidim kroz otvor na gornjem delu trupa kakva je "situacija".




Paljenje jet motora se u potpunosti radi sa predajnika.
U modelu se nalazi LiPo baterija, priključena u elektroniku turbine. Baterija strujom napaja i elektroniku, ali i turbinu.

Paljenje malog mlaznog motora ima skoro desetak faza. sve se naravno dešava automatski i tokom tog perioda ručica gasa stoji u gornjem položaju (pun gas), da bi se na kraju, kad se odradi kompletna procedura, spustila u donji položaj (ler).
Naravno, ako se ručica spusti ranije, motor može da se ugasi pri prvom dodavanju gasa.

Ne morate da pogadjate, da li mi se baš to desilo.
Ne gledajući u displej Data terminala, na kojem lepo piše kada se palica gasa na predajniku spušta u donji položaj, skinuo sam ručicu ranije i kad sam, smatrajući da je motor odradio sve, dodao gas - turbina se ugasila...

Pošto je ovo "pametna" tehnologija, na Data terminalu izašla je poruka šta je problem, tako da se to više nije desilo.
Prva lekcija...


Idemo sve ponovo... E sada motor savršeno radi, pola gasa, pun gas, ler, pola, pun, na kraju procedura gašenja...
Sve super "šljaka", ja "hepi"...

Pipkam trup, a on hladan, pazi ne vruć ili mlak, nego ladan...
Savršeno, izgleda i da je problem grejanja trupa rešen. 

Inače, turbina se dereeeeee, mislim da je pola Sente čulo i pitalo se šta se to dešava?

Kako god, palio sam taj dan motor jedno desetak puta, ali u dva tri navrata na punom gasu, turbina se jednostavno ugasila.
Poruka na Data displeju: MAX RPM EXCEEDED
Gledam uputstvo, deo gde se objašnjavaju mogući uzroci problema i kako se rešavaju, a za ovo piše: "Ambient light interferes with RPM sensor"...
Majke ti, šta to znači???

Probao sam sa kabinom, nema razlike, dva puta turbina radila dobro, jednom se opet ugasila.
Prepravio sam crevo za odušak, mislim, da se ne stvara vakum, ali nije ni to...

Onda sam batalio sve, rekoh i sutra je dan, pa ćemo videti...






Narednog dana, sve isto, samo sam model stavio na drugo mesto u dvorištu. Jedva izluftirah garažu od mirisa spaljenog kerozina...

Da skratim priču, dva paljenja, prvi put sve OK, drugi put se ugasi na punom gasu...
E, onda(k) sam uzeo mobilni i nazvao Dietmar-a, gazdu IQ Hammer-a u SR Njemačku.
Opisah šta se dešava i on mi reče da je moguće da postoje smetnje ako se ne ne isključi Data terminal tokom rada motora. Kaže čovek, kad motor počne da radi, skinite Data terminal, on svakako ne leti sa modelom.

Ajde, da i to probam, kad gle, "ćarolija ba", sada sve radi savršeno u svakoj fazi...

Palio sam još dva puta turbinu, potom pade mrak. Model ode nazad u "hangar", a ja zadovoljan na spavanje...








Nisam sa setio da slikam, na punom gasu u bazenu ne da su talasi, nego mali cunamiji...




Treći dan testiranja, juče, bio je namenjen probanju procedure paljenja motora i pripremi za let.

Znači, nakon startovanje motora, postavi se i fiksira kabina, skine data terminal, postavi i fiksira prednji deo trupa i kreće se sa poletanjem.
Naravno, ovo "poletanje" nije moguće odraditi u dvorištu.

Interesovalo me je koliko treba vremena za pripremu, da li motor nakon tog vremena radi dobro na dodavanju gasa, kako turbina radi kad je postavljena kabina...

Sa kabinom na trupu, kompletna količina vazduha potrebna jet motoru ulazi kroz usisnik i usisne kanale.
Kada stavite ruku ispred usisnika, kao da ste je stavili ispred usisivača, ne da uvlači neko prosto neverovatno...
Postoje odredjene dimenzije za otvore usisnih kanala, koji se moraju ispoštovati, jer ako je površina otvora manja količina vazduha nije dovoljna za normalan rad malog mlaznog motora.

Juče sam 4 - 5 puta palio turbinu, odradjivao "proceduru" pred poletanje i sve je radilo savršeno.




Trup je naravno i dalje hladan, jedino se malo grejao na samom kraju, ali znam razlog, unutrašnja cev je nešto kraća nego što bi trebala da bude.

Razlog je što sam prilikom naručivanja izduvne cevi dao dimenziju cevi bez uvodnika, a kad je stigla, u ukupnoj dužini bio je i uvodnik.
Time je sama cev kraća za 7 - 8 centmetara. Nije strašno, ali da unutrašnja cev malo izlazi iz trupa bilo bi bolje.
Sad bar znam za ubuduće kako da merim...

Sve su to male "cake", škola i iskustvo...

Kad model bude leteo, vazduh koji ulazi na usisnike, jednim delom će strujati oko turbine i hladiti izduvnu cev.
Time će se temperatura na kraju cevi ili ti trupa, još malo smanjiti.
Kao što rekoh ovo nije neki problem, ali o svemu treba voditi računa...


Kod velikog Galeba G2 od 1/4 skale, ovakvih "problema" neće biti, jer je spoljna izduvna cev manja od otvora na zadnjem rebru za oko 10mm, čime će topli vazduh, sem kroz dupli zid, strujati i oko same cevi.
Na ovom modelu to nije moguće izvesti, jer su spoljna cev i otvor na trupu pasent...


Posle ovih testova još sam zadovoljniji kako je "ispao" ovaj model.
Dva glavna problema sa prvog prototipa (težina & grejanje trupa) smo rešili, motor radi dobro, sve ostalo je bilo OK...

Sada ostade najvažnije stvar, kulminacija ovog projekta - prvi let...

Juče sam pričao sa Adamom, pokošena trava u Subotici još nije sklonjena sa piste, navodno biće za vikend.
U narednih pet dana prognoza je kišno vreme, tako da sada treba samo još malčicko strpljenja...

Pisano 11. jun 2016


Verovatno ste već čitali na Facebook-u, modelarskom Forumu ili RC Univers-u, da je Galeb imao prvi let.
No, pre priče o samom letu, mali uvod...

Da krenem od aerodroma.
Pisao sam da je plan da se prvi let obavi na subotičkom aerodromu Bikovo.
Sa Adamom, smo pre desetak dana bili da vidimo kako teren izgleda. Trava je bila velika, ali je baš tada pista košena. Ni posle par dana, pokošena trava nije bila sklonjena, tj. balirana.

Bikovo je super, ali priča o tom aerodromu, sa moje tačke gledišta, ima jedan problem, moram sam da kosim deo na kojem nameravam da letim.
To baš i nije malo "parče", otprilike 100 - 120 x 25 - 30 metara. Sa motornom kosilicom, to ti je da se "oteliš" dok pokosiš...

Na čenejskom aerodromu imamo čoveka koji nam je kosio modelarsku pistu. Živi na salašu pored aerodroma, ja ga "zvrcnem" telefonom, on upali ono malo traktorče kosilici i sredi pistu dok si kazao "keks"...
"Dvaest evrića" je sića lova za taj posao i kad dodjemo na letenje, a ono milina...


Pričam sa mojim drugarima u Novom Sadu i oni me zamoliše da dodjem i prvi let odradim na Čeneju. Kažu, došli bi da gledamo, ali sad svi treba da se "cimamo" od Subotice,  ajde drži se tradicije i opet napravi prvi let na Čeneju.
Malo sam se dvoumio i na kraju prelomih - Čenej, sreda popodne 17 časova.

Gledao sam prognozu, vreme je za sredu bilo idealno, 25 stepeni, vetar 1 - 2 m/s...
Nazvao sam Kirša, čoveka koji nam kosi, kaže on nema frke, pista će biti sredjena...

Pošto je ovo "veliki trenutak " za naš Modelarski Kombinat, kod Maje je naručena torta, tako da je sve išlo ka jednom lepom hepeningu...

Posle ovoliko vremena, rada i svega ostalog, red je da se za prvi let okupe svi koji su učestvovali u projektu izrade Galeba G2.
Pozvani su "kooperanti", satnica prvog leta je objavljena na Facebook-u, Forum-u i telefoni su počeli da zvone. Zovu što modelari, što prijatelji, hoće da dodju...

Pre pakovanja modela još jednom sam poverio težište...

Napravljeno je gorivo, spakovano je sve što treba od opreme i u sredu popodne smo odjezdili na Čenej.

Društvo je polako počelo da se skuplja. Pre prvog leta - fotografije za uspomenu...

Deo ekipe koja je učestvovala u izradi:
Martin - glavni za 3D crteže, onaj sa stanicom ne znam ko je, skroz desno stoji moj dragi prijatelj čika Dule inženjer Modelarskog Kombinata.
U donjem redu su Goša i Dragan Maletin. Goša je farbao model, a Draganče je sekao delove na svom laseru.
Nažalost, neki od učesnika u G2 priči nisu mogli doći, a Milan stolar je zakasnio, pa ga nema na slici...


Nakon "foto sešna" došao je trenutak istine.

Sto puta sam u zadnjih par dana "u glavi" prolazio prvi let.
Pošto je u Kombinatu sve već bilo probano, na aerodromu je ostalo samo da se sipa gorivo, proba pneumatski sistem, još jednom proveri domet radio uredjaja.


Kad sam probao stajni trap, nakon uvlačenja čulo se kako vazduh negde izlazi pod pritiskom.
E super...
Ako sistem "pušta" nema ništa od letenja, jer kad uvučem trapove, bez pritiska neću moći da ih ponovo spustim.
Srećom, odmah smo našli gde je problem i rešili ga...


I test dometa je prošao kako treba...






Stigli smo do letenja. Uzbudjenje je bilo na vrhuncu, to je tačka nakon koje nema povratka. Kad daš gas i model krene, to je to...



Foto aparati rade, mobilni i kamere snimaju, verujte mi ja nisam bio toga svestan, fokusiran sam bio samo na model.

Koncentracija maksimalna na ono što je sledilo i svaki naredni trenutak je bio bitan.

Sve što je trebalo da se desi je bilo nepoznanica.
Kako će Galeb rulati po pisti i koliko mu treba da poleti, potom kad se odlepi, da li će vući na neku stranu, koliko, da li je turbina dovoljno snažna, kako će leteti, sa koliko gasa...

Milion pitanja...



Motor šišti, polako dodajem gas, Galeb kreće, pun gas, sad već juri po pisti, naravno skače, jer je pista neravna (no to smo znali) i u jednom momentu, nakon recimo 60 - 70 metara Galeb odskoči i sledećeg trenutka evo ga u "zraku"...
Poleteo...

Blagi zaokret u desno, palica horizontalnog stabilizatora je još "navučena" da bi avion dobijao visinu.
Čim se odlepio od zemlje, prebacio sam prekidač za trapove. Kad se uvuku, otpor je manji i model lakše i lepše leti. 
Na pedesetak metara visine i prekidač za flapsove je vraćen u normalan položaj.

Kad sam model ispravio u pravolinijski let, vidim G2 popriličo ide prema dole, prema zemlji.
Gas je sad malo smanjen...

Galeb vuče prema dole, ja ga opet malo "navlačim", izravnavam, držim ga tako i trimerom dubine na stanici podižem pokretne delove horizontalca. Prvo malo, već je bolje, potom još par "klikova"... E sad lepo leti.


Ono što odmah vidim je da je model veoma osetljiv na elerone, tj. čim ih pipnem krila idu gore dole.
Namestio sam na stanici "expo" funkciju, ali za elerone to prvo setovanje nije izgleda dovoljno.
U pravolinijskom letu Galeb ide blago u levu stranu - opet dva tri klika trimerom elerona u desno i evo ga...
Sad je sve kako treba...


Prvi let je, nema sad tu naglih manevara, letim u krug, da vidim kako se model ponaša.

Na malo više od pola gasa leti baš brzo. To je dobra vest, jer je turbina dovoljno snažna da mogu ga letim i sa manje potiska.

Posle par minuta prvi "valjak", onda malo "ledjni let", pa pola "kubanske osmice"...
Sve je odlično...

Moram napomenuti, nisam leteo veliki model preko dve i po godine, jet pogotovo.
Kažu: "to je k'o bicikli, jednom naučiš, pa teraš..."
Slažem se ja, ali...


Galeb leti perfektno. Ne vidim nikakvih problem, malo sam se opustio.



Mora se probati i procedura za sletanje. Prvo sam na malo većoj visini spustio flapsove. Bilo je brzine, ali se vidi da model usporava. Pri većoj brzini nije baš "zdravo" držati flapsove u donjem položaju, jer mogu da se "otkinu", a i servoi trpe veliki pritisak.

Još jedan prilaz, sada malo niže, sporije, flapsovi su spušteni. Model ide dosta sporije, stabilno, no visina je velika za sletanje...


Idemo još jednom, otišao sam još malo dalje od sebe, u predzadnjem zaokretu spustio flapsove (servoi za flapsove su usporeni, tako da oni "ne padnu" odmah, nego se polako kreću u donji položaj).
Flapsovi u donjem položaju su pod 45 stepeni u odnosu na krilo, kao na pravom G2.
Gas je sada na recimo 25 - 30%.


Galeb prilazi kao na usporenom snimku.

Model, dolazi i dolazi i dolazi, čoveče, nikad da stigne...
Brzina je nestvarno mala za jet model.


Kad je model bio na par metara iznad zemlje, oduzeo sam skroz gas i tik pred sletanje malo ga "navukao".


Galeb je sleto savršeno...

https://www.youtube.com/watch?v=p6I7stB7N30

Razmišljajući pre prvog leta kako bi let trebao da izgleda, ovo bi bio idealan scenario. 

Čestitke, rukovanja, šampanjac...


Oko pola sedam, kad se vetar potpuno smirio, hteo sam da napravim još jedan start.

Dosuto je gorivo, vazduh u pneumatiku, Galeb postavljen na pistu.

Krenuo sam sa procedurom paljenja, ali se turbina prebacila u mod za hladjenje.
Nema razloga da se hladi, probao sam da resetujem sistem, ali i nakon nekoliko pokušaja parametri su bili isti.
Vidim da od drugog leta nažalost neće biti ništa...

Nazvao sam telefonom Dietmar-a iz IQ Hammer-a, mislio sam možda ima neka "caka", možda zna da mi kaže kako da rešim ovaj problem.
Pošto ga nisam mogao dobiti model je vraćen u kombi...

Kasnije te večeri, javo se Dietmar i nakon priče šta se desilo, rekao mi je da je u pitanju kvar, verovatno na sondi temperature, ali da bi rešili to moram turbinu poslati nazad u fabriku.
Naravno, sve ide pod garanciju i biće sredjeno za desetak dana.
Dok ovo kuckam, motor je već na putu za IQ Hammer...

 
Šta reći na kraju?

Prvi let je potpuni uspeh i prezadovoljan sam kako je sve prošlo.
Iako je napravljen samo jedan let, pokazalo se da je Galeb G2 u 1/5 skale ogroman potencijal.

Malo podataka:

- Raspon krila 2320 mm
- Težina 11,3 kg + 2,15 litra goriva na poletanju
- Radio - JR 9303 + 2 x Matchbox (elevatori i flapsovi)
- Baterija 2 x LiPO 2S 2250 mAh
- Servoi - Hitec HS 645 MG na svim komandnim površinama, HS 5645 MG na prednjem trapu, Futaba 3003 za pneumatski ventil
- Turbina - IQ Hammer 90+
- Trapovi - Behotec C 40
- Rezarvoar -  CM Jets - kevlarski glavni tank 2 litre + UAT od 0,15 litara


Za dalje, planovi su sledeći...

Što se tiče ovog manjeg Galeba, čim se turbina vrati, nastavljamo sa letenjem.
Naredni letovi su veoma važni za doterivanje modela.

Već tokom ove nedelje krećemo sa izradom prvih kitova, počinje se sa marketingom i promocijom modela.
Uz nove video snimke i fotografije, nadam se da će se javiti i prvi kupci.


Što se tiče velikog Galeba G2, od 1/4 skale, tokom narednih par meseci i taj avion će biti gotov.
Mislim da će za početak iduće sezone biti spreman za prvi let.
Imam utisak da će taj model biti još bolji...


Veoma bih voleo da iduće godine odem u Nemačku na sajam jet modela i tamo predstavim oba Galeba G2.
Smatram da bi pravi potez u promociji ovih modela bio ako bih pred kraj iduće godine velikog Galeba poslao na Top Gun 2018.

Za sada, ovo je u domenu mašte, ali...


Evo još jednog video snimka od prvog leta...

https://www.youtube.com/watch?v=B1fIlz3Wq1g&feature=youtu.be


Na kraju današnjeg teksta, još jednom bih želeo da se zahvalim svima koji su dali svoj doprinos u ovoj priči.

Pozdrav iz Sente

Pisano 20. jun 2016


Prodje desetak dana od prvog leta našeg Galeba, utisci su se slegli, emocije vratile u "normalu".

Skoro da ništa nisam radio u radionici, bavio sam se "administrativnim" poslovima, mailovi, Facebook, dopisivanja, telefoniranja, organizacija nabavke delova za kit...
Sto puta sam pričao jedno te isto, ljudi pitaju, zanima ih, interesantno im je, više ne znajući sa kim sam sve "divanio".


U medjuvremenu je Martin poslao video od kompletng leta i eto da njime zatvorimo poglavlje o izradi i prvom letu...
https://www.youtube.com/watch?v=wjv0gXjarKI&feature=em-share_video_user


U ovim "ludim" vremenima fali malo ovakvih priča, avantura, izazova...
Ni meni nije interesantno sve ovo raditi, ako nemam skim da podelim. Kako kažu: "Izem ti švaleraciju, kad niko ne zna"...

Zato nastavljamo u istom fazonu...


Pre dan - dva sam se "vratio" u radionicu i nastavio sa radovima na velikom Galebu.
Ima već više od dve nedelje kako sam od Dina iz Meister Scale-a naručio male klavir šarke i vazdušne cilindre za otvaranje vrata trapova. Delovi su stigli u medjuvremenu, pa su se radovi mogli nastaviti.

Pisao sam ranije, postoje faze izrade i ako se neki koraci preskoče, posle je daleko komplikovanije odraditi to.
Pošto sam rešio da napravim vratanca na trapovima, prvo sam morao da kupim delove (cilindre & šarke).
Bilo mi je glupo da donji deo centroplana presvlačim u staklenu tkaninu, a posle upasujem vratanca. Prilikom tih radova "sto puta" se delovi skidaju, vraćaju, treba malo tu i tamo doterati površinu i lako se nešto što je bilo gotovo ošteti.
Zato sam presvukao gornju stranu centroplana sa staklenom tkaninom i epoxy smolom, a na donjoj, prvo vratanca i poklopci, pa staklo & smola...

Volim modelarstvo, kreativno je i često se rešenja nadju "u hodu". Tek kad su svi delovi bili na stolu, krenuo sam u realizaciju, ideja oko ugradnje poklopaca trapova. Naravno, bilo je izmena, i za sada sam zadovoljan kako je sve odradjeno...

Mala digresija, kad sam ovo radio na velikom Thunderboltu od Meister Scale-a, krenuo sam sa idejom da unutrašnja vratanca trapova otvara servo motor.
Znate, u radionici sve lepo radi, ali kad sistem krene u "eksploataciju" tada se pokažu sve mane i nedostatci...

Elem, razmišljam ja, unutrašnja vratanca otvara servo, onda dva servoa (za leva i desna vratanca) povežem Y kabelom, pa u prijemnik, ovo usporim, ovo ovako, ono onako... Idi begaj, čuj, ima da "šljakenzi" samo tako... Mslm, teoretski...

No, ko velim, daj da vidim malo internet i kako su modelari u svetu to rešavali.
Kad sam počeo da čitam topike, imam šta da vidim.

Čitam tekst mog prijatelja Gary-a, kako je stavio servo, a onda je u letu otpor vazduha na poklopcu trapova bio toliko velik da se servo motor od "naprezanja" otopio!!!
Kaže, imao je više sreće nego pameti, jer mu se model mogao upaliti...

Servo je mogao napraviti i kratak spoj, pri čemu bi se izvukla struja iz baterija, čime bi prijemnik i ostali servoi prestali da rade.
Nakon toga, model je "tu-tu pa-pa"...

Naravno, kaže Gary, sve je savršeno "funkcionanisalo" u radionici.

O čemu se radi, velik model, motor 150 ccm, 11 konja, elisa prečnika preko 70 cm...
Toliki propeler stvara snažno vrtloženje.
Kad model leti vratanca, koja takodje nisu mala, u otvorenom položaju treba da savladaju i tu jaku vazdušnu struju. Još ako geometrija polugica nije najbolje rešena, servo se mora "boriti" da bi poklopci stajali kako treba. Pri tome, ako je digitalan, vuče i preko 2 A struje, greje se i eto čas posla problema...


Mnogi modelari stavljaju male pneumatske cilindre, čime izbegavaju gore opisane probleme.
Podrazumeva se da i tu mogu nastati problemi, pogotovo ako pozicija cilindara, dužina polugica, položaj polugice na vratancima nije dobro rešen.
Nekad je zbog "tesnog prostora" problem kako postaviti cilndre, iako su oni mali kao cigareta.


I da se vratim na priču o Thunderboltu. Kad sam pročitao "iskustva" sa servoima, odmah su otpali kao opcija i nabavio sam vazdušne cilindre.
Namešteno je sve, po meni najbolje moguće u zadatom prostoru, ali nije se jednom desilo da se vratanca tokom leta nisu zatvorila. Uvek ista - sa leve donje strane krila.


Znajući sve ovo, počeo sam sa radovima na poklopcima trapova od G2.
Ovde je priča malo jednostavnija, nema propelera, pa je vazdušna struja oko modela samo ona koja se javlja od opstrujavanja u letu.


Sa Martinom smo tokom crtanja 3D crteža rešili položaj cilindara, veličinu polugica, kinematiku...
Delovi od špera su isečeni kod Dragana na laseru. Od tankog aluminijumskog lima sam napravio ploče malo veće od onih od špera. U zatvorenom položaju pokrivaju žljeb...




Unutrašnja vratanca se preko male "klavir šarke" fiksiraju na centroplan. Srednji deo nosi trap, a mali poklopac na kraju biće zavrnut u krilo.




Vazdušni cilindri su skoro "nevidljivi", prolaze kroz krilo. Geometrijski su takodje dobro rešeni, nema dodatnih polugica, klackalica, nego stoje tačno u pravcu...




Ugradnjom ovih delova, centroplan je bio spreman da se završe radovi oko staklene tkanine sa donje strane, a već je "navučen" i drugi sloj smole.
Nakon toga, šmirglanje, gitovanje, špric git i deo je spreman za detalje...


Veliki posao me čeka na trupu koji se još mora presvući u staklo i smolu.
I na njemu sam rešio da odradim poklopce trapova. Prednji trap na Galebu pokrivaju dva poklopca, veliki poklopac pozadi i prednji iz dva dela ispred njega.
Taj dvodelni prednji nalazi se u zatvorenom položaju i kad je trap izbačen. Znači, recimo, pre sletanja otvore se ti poklopci, trap izadje i poklopci se potom zatvore.
Da bi to radilo i na modelu tako, potreban je specijalan vazdušni cilindar.
 
Za sada, odradjena su zadnja vratanca, a tehnika izrade je ista kao na krilima...



U zatvorenom položaju...



I ovde sam koristio klavir šarku, dok čamova letvica služi da se vijci šarke uvrnu u tvrdo drvo, a ne u oplatu trupa od balze.

Sve su to mali pipavi, sitni poslovi, koji oduzimaju vreme, ali kasnije, tokom eksploatacije modela, ti detalji se vrate kroz pouzdanost u radu...


Martin je obezbedio fajl za pilota, koji smo prosledili Vladi iz RC Srbije na 3D ploter. Ovo je tek prototip da vidimo veličinu i kvalitet štampe.
Martin će prepraviti kacigu da bude kao od pilota G2...





Uveliko se radi na delovima za prve kitove Galeba u petni skale, skoro sve strane za web sajt su napravljene, čekam delove da ih slikam i krećemo u "globalno osvajanje tržišta"...
Kako to lepo zvuči... No, kako će biti, videćemo...

Toliko za danas...

Pozzzz