Zadnjih desetak dana utrošio sam u sastavljanju modela. Dobro, da se ne lažemo, nisam baš preterivao u radu, taman se "zaukam" kad fali ovo, fali ono...

Mislio sam da sve imam, ali ne lezi vraže, te nemam produžnih kablova, pa potom neke samolepljive alu folije, onda fali duplo lepljiva traka, sve sitnice i gluposti, ali posao stoji, jer jedno vuče drugo.

Ajd' naručuj, a potom par dana dok poštar donese paket...

Da baš ne bih sedeo dokon, odradio sam još neke stvari na trupu, pre početka ugradnje delova. Jedna od tih je da sam izlakirao unutrašnjost trupa, prostor gde dolaze rezervoari.
Kerozin je veoma mastan i kad gorivo kapne ili se prospe, balza se zamasti i posle je teško da se to sredi.

Zato sam unutrašnji deo trupa premazao sa epoxy smolom, a dodao sam i dva sloja tanke staklene tkanine, malo da ojačam deo gde dolazi tank. Rezervoar je 2 litre i ne bih želeo da pri nekom grubljem sletanju probije trup.


Ulepio sam i nosač zadnjeg dela glavnog rezervoara. Time sam deo težine tanka preneo i na bočne strane...

Smolom je premazana i ploča koja nosi mali UAT tank i prednji kraj glavnog rezervoara...



Sad se sve moglo postaviti na svoje mesto...




U ovom delu trupa nalazi se i pumpa za gorivo...

Iza pumpe, prema turbini,  dolaze još filter za gorivo i elektronski ventil kojim elektronika turbine otvara i zatvara dovod goriva do motora.

I ti delovi su našli svoje mesto, ali pošto želim da turbinu upalim prvo na probnom stolu, sve ovo nije finalno fiksirano...




U prednjem delu trupa postavljene su dve baterije za prijemnik i servo motore na modelu.
Sistem napajanja po malo vuče struju iz jedne i iz druge, ali u slučaju da se jednoj nešto desi, druga preuzima kompletno napajanje.
Na sreću, do sada nisam imao tih "iskustava", ali nikad se ne zna...
Baterije su LiPo 2S - 2250mAh i više su nego dovoljne za par letova, koliko se obično napravi u toku jednog dana...

Na vertikalni nosač doći će prijemnik (trenutno nije na slici).









Sa druge strane prednje ploče, nalazi se ventil za pneumatski sistem, iza njega je mali manimetar.

Na vertikalnom nosaču, biće postavljena elektronika preko koje se čitaju podatci sa turbine, mali displej za kontrolu napona i prijema signala prijeničkih satelita, a tu je i prekidač...

U trup su "ugurani" baterija i glavna elektronika turbine.








Donja strana nosi Festov razvodnik od pneumatike i sa druge strane servo i ventil za pneumatski sistem stajnog trapa.



Skroz napred, nalazi se servo motor, kojim se upravlja sa prednjom nogom stajnog trapa...

Opet ponavljam, nije još sve finalno povezano.








U rep modela ugradjeni su servo motori.

Svaka polovina horizontalnog stabilizatora ima po jedan servo, a oni su priključeni na MatchBox, elektroniku kojom se hodovi svakog ponaosob servoa mogu fino podesiti.










U zadnji deo trupa idu dva kabela, jedan je za servo vertikalnog stabilizatora, a drugi je za MatchBox.

Servoi horizontalaca se priključuju u MatchBox.

Pošto u zadnji deo trupa dozazi dupla izduvna cev, kablovi se moraju provući i osigurati da ne dodiruju cev, jer je ona poprilično topla. Rešenje je jednostavno, kroz žljebove u zadnjim rebrima ugura se pločica od balze...




Konačno smo stigli do ugradnje same izduvne cevi i turbine.


No, pre toga sam odradio još dve stvari...

Prvo sam na trup zalepio tanku alu foliju.
Ona služi da se prilikom "toplog starta" turbine trup ne zapali.

Da, da, zna da se desi da turbina tokom startovanja "sukne" plamen kroz svoj zadnji deo i nije se jednom desilo da model plane...
Zbog toga je CO2 protiv požarni aparat obavezan deo sigurnosne opreme.

Na prvom Galebu, tokom proba u dvorištu, dva puta je bilo plamena i mogu vam reći da je trup "nagoreo". Uostalom, ima slike...

E sad, da se to ne bi desilo, alu folija će koliko toliko zaštititi unutrašnjost...


Druga stvar je da sam na bočne strane trupa u zoni prednjeg dela turbine ojačao sa 200 gr karbonskim tkanjem. Razlog je što je tu trup najtanji, sa donje strane je krilo, sa gornje kabina i samo ove bočne strane drže prednji i zadnji deo.
Od napred se nalazi težina goriva, opreme, sa zadnje strane su izduvna cev, repne površine i bojim se da trup ne pukne pri nekom grubljem sletanju ili udaru.

OK, mi ne pravimo tenk, nego model, pri tome ne smemo zaboraviti da i krilo čini deo konstrukcije, ali nekako mi je lakše kad znam da je ovaj deo ojačan karbonom, koji sa epoxy smolom daje extremno jaku konstrukciju.

I konačno izduvna cev...
Sećate se da cev koja je prvo poslata nije mogla da se "ugura" kroz otvor na poslednjem rebru trupa.

Izduvna cev se sastoji od tri dela.
Prednji konusni deo dolazi u trup i turbina jednim delom ulazi u njega.
Temperatura na zadnjem delu turbine iznosi, pri punom gasu, preko 650 stepeni, izduvni gasovi su takodje vreli, tako da je sistem izduvnih cevi veoma bitan, da model ne bi "planuo".

Konusni deo, tokom leta, usisava i deo vazduha kojim hladi izduvne gasove i unutrašnju cev.
Postoji tačno odredjeno pravilo koliko turbina ulazi u levak izduvne cevi, ako se ne postavi dovoljno duboko, gasovi izlaze napolje i greju trup i samu turbinu, dok, ako se motor postavu preduboko, nema ništa od hladjenja...

Sledeća važna stvar je i presek izduvne cevi, koji mora biti odredjene veličine za odredjenu snagu motora.


Spoljna izduvna cev služi za hladjenje unutrašnje cevi, vazduhom koji prostrujava izmedju dve cevi.
Sem toga, spoljna cev sprečava zračenje unutrašnje cevi kad model stoji u mestu i nema prostrujavanja vazduha od letenja.


Sve u svemu, koliko god sve ovo izgledalo jednostavno, moraju se ispoštovati neke stvari da bi ceo sistem radio kako treba.


I sad da se vratimo na početak, znači, izduvna cev koja je stigla sa turbinom ne može da se ugura u trup, spoljna cev je šira za 5 mm...

Pedantni Nemci, napravili su mi drugu cev, poslali je, ali ta je opet mnogo manjeg prečnika.
Za motore potiska od 4 - 8 kg unutrašnja cev je prečnika 67mm, za motore od 8 - 16 "kila", unutrašnja cev je 87mm...

Turbina na G2 ima potisak od 9 kg. Ni tamo ni vamo... Još kad dodam da je cev baš dugačka - 850mm...

Posle par telefonskih razgovora, ljudi iz IQ Hammer-a me nisu ubedili da će tanja cev "funkcionisati", jer ni sami nisu bili sigurni. Rekli su: - Na granici je, probajte, pa ćete videti...

Znate, ne bih da mi eksperiment bude prvi i poslednji, tako da sam mozgao kako da "uglavim" onu veću cev...
Naravno, smislio sam i sve je postavljeno na svoje mesto...



I za sam kraj danas, ostalo je još da nabavim kerozin. Trebao sam ići pre neki dan po njega, ali se čovek sa kojim sam imao dogovor razboleo, pa je stvar odložena za koji dan.
Kad kerozin stigne, odmah "pada" kresanje turbine na probnom stolu, a potom ako sve "fercera" finalna ugradnja delova...

Nastaviće se...

Pisano 26. marta 2016

Juče sam konačno sastavio model i izneo ga u dvorište za slikanje.

No, danima pre toga sam radio na ugradnji delova.
Svaka faza izrade je veoma važna i mora joj se posvetiti velika pažnja.
Do sada ste videli kompletnu "gradnju" od samog početka, izrade
modela od drveta, preko presvlačenja sa staklenom tkaninom i epoxy smolom, potom je došao deo estetskih radova, nitne, detalji, farbanje i na kraju evo i ugradnje delova...

Nešto sam već slikao, o nečemu pisao u predhodnom tekstu, tako da ću sada samo malo "dopuniti" priču.

Svaki model je priča za sebe, tokom godina steknu se iskustva i odredjene stvari se primenjuju stalno.
Eksploatacija pokaže kako se zamišljeno pokazuje u praksi. Ako ima problema, to se doteruje, menja i nakon toga počinje faza kada idete na letenje bez ikakve bojazni da se nešto može desiti.
Podrazumeva se da model morate servisirati, provetavati, kontrolisati...

Kako god, najvažnije je da se o svemu tokom izrade, dobro promislite i maksimalno kvalitetno odradite.

Postoji jedna anegdota sa mašinskog fakulteta, gde je student doneo sjajno uradjen sklop, ali je prevideo otvor za servisiranje ugradjenih delova...

Tako i ovde u našoj priči, svaki deo mora da bude na svom mestu, lako dostupan, čvrsto fiksiran, bez "lufta"...

Teže stvari ugradjuju se više napred. To je vrlo bitno zbog kasnijeg doterivanja težišta modela.
Rezervoari su oko težišta, da se ono ne bi mnogo menjalo tokom potrošnje goriva u letu.
Na zadnji deo modela stavlja se što manje delova i vodi se računa o težini, jer 1 gr na repu su 3 - 4 grama u prednjem delu modela. U zbiru to je 4-5 nepotrebnih grama, koji se "očas posla" nakupe...


Konfiguracija modela u mnogome diktira pozicioniranje ugradjenih delova.
Sada kad gledate slike sve se čini jednostavno, no mnogo vremena sam proveo "slažući" i okrećući delove pre ugradnje.
Ne moram vam reći da sam nešto ipak radio dva puta...


Da još malo pojasnim stvar pre fotografija.

Modelarstvo je sjajan hobi...

Čitajući ove tekstove, prvo sam bio konstruktor modela, sa Martinom sam ogroman broj sati proveo pored računara dok smo crtali 3D model.

Pre početka rada moraš znati tehnologije izrade delova, šta ide na lasersko sečenje, šta na vakuum, šta će praviti strugar, šta ide na glodalicu...

Kad je konačno počela izrada, prvo sam bio stolar, slagao, ulepljivao, uklapao delove...
Potom je bila faza sa gitom i šmirglanjem i doterivanjem...

Nakon toga rad sa kompozitnim materijalima, staklena & karbonska tkanina i epoxy smola...

Kad smo i to završili, izrada je prešla na dizajniranje, crtanje u Corelu, firmopisačku izradu nalepnica, lepljenje detalja i farbanje modela.

Sada je "mehaničarsko - elektroničarski" deo rada, ugradnja servoa, povezivanje komandi, ugradnja baterija, žica, prekidača, prijemnika, setup radio stanice...
Pneumatski sistem je takodje deo na koji se mora obratiti pažja, jer ako vazduh negde "curi", trapovi se neće otvoriti, pa ćemo sletati na trup...

Ugradnja malog mlaznog motora i izduvne cevi je priča za sebe...

I na kraju dolazi vrhunac, prvi let...
E, to je ispit da li je sve predhodno odradjeno kako treba...

Jet model je veoma zahtevan, brzine, opterećenja, temperature, G sile su extremno velike. Svaki kiks se plaća. Nastranu rad i uloženo vreme...
Zato sve ovo, bar u mom slučaju, toliko traje, a kao što rekoh, pravi ispit tek sledi i garant će biti još "fine tuning"-a...


E, jesam se raspisao... Evo slika...

Pneumatski sistem, servo pokreće mali cilindar...

Da bi pneumatika radila, postoji boca u koju se kompresorom vazduh uduvava na 10 Bar-a...

Ugradjen je Festo pneumatski razdelnik. Svako crevo ida na odredjeni deo, sistema.


Trapovi su u model postavljeni još ranije, a nakon podešavanja pneumatike sistem je "oživeo". Na start box-u imam mali kompresor kojim vazduh uduvavam u bocu.


Izmedju krila i trupa postoje brze spojke. Sa njima se pneumatska creva povezuju.
Bitno je bilo utvrditi da vazduh nigde ne "curi"...

Nakon uspešnog testa sve je provučeno kroz model i postavljeno na svoje mesto...


Na četvorokrakom razdelniku samo fali crevo koje dolazi od boce, ono će se postaviti na kraju.
Festo spojke su dobre jer se pneumatska creva vrlo lako postavljaju i vade...








Za Galeba sam namenio prijemnik sa 4 "satelita".

Deo u koji ulaze kablovi od servoa i baterije postavio sam u prednjem delu trupa. Četiri mala satelitska prijemnika su rasporedjena po trupu. Poenta ovakvih prijemnika je da uvek neki od četiri dobija signal od predajnika.


Mala četvrtasta elektronika služi da se proverava koliko je koji satelit ostao bez signala i ako se pokaže da se to na nekom često dešava, taj se premešta na drugo mesto u modelu.
Sem toga, ova spravica pokazuje i napon baterija...

Na slici vidite i dve LiPo baterije za servoe i prijemnik...



U prednjem delu trupa svoje mesto su našli i delovi turbine, elektronika, ploča za spoljnu jedinicu i baterija koja sve to napaja...

Nekad se jednostavni sistemi pokažu kao veoma pouzdani, baterija od elektronike mlaznog motora ima svoj žljeb u koji se postavi. Da ne bi u poniranju skliznula napred služi mala drvena klocna, a da bi stajala "zakočeno", kao i da bi se lako vadila, postarao se sundjer sa gornje strane. Jednostavno, lako, a efikasno...






Ojačao sam malo i prostor oko nosača same turbine.


Motor ulazi u izduvnu cev tačno koliko treba..




I kao što rekoh na početku, juče je Galeb prvi put sastavljen nakon farbanja.







Malo slika od detalja na modelu. Sunčan dan doprineo je da dodju do punog izražaja...
























Za manipulaciju na terenu, prednji deo i kabina će se skidati sa modela...




Posle slikanja, došao je trenutak istine, Galeb je stavljen na vagu.
Težina modela je 10.745 grama!!!

Doduše treba još da se podesi težište, ali nakon prvih merenja, mislim da neće trebati više od 500 grama olova.
Ovaj podatak u mnogome zavisi od konačnog položaja težišta. Po jednim proračunima ono je na 140 mm od napadne ivice krila i u tom slučaju treba tih 500 grama.
Druga "matematika" opet pokazuje da je težište na 155mm i tada potrebno olovo ne prelazi 250 - 300 grama.

Sve će biti mnogo jasnije nakon prvih letova, za koje ću sigurno težišta namestiti više napred (140mm).
Jedna modelarska izreka kaže: Nosat model leti lošije, a repat samo jednom...


Što se tiče težine, ima tu još par "momenata".

Na modelu će stalno biti pun onaj mali tank, koji je 2 dl, tako da i to gorivo ima svoju težinu.
Zatim, treba još da se postavi baterija za rasvetu koja je oko 100 grama.

Ne smemo zaboraviti da je u trup ugradjena veća izduvna cev sa dva zida.
Videću posle prvih letova koliko se trup greje, tako da postoji mogućnost da se ta cev zameni onom manjom.
Manja cev je 200 grama lakša, a pošto je ta težina kompletno iza težišta, samim tim bar 500 grama olova tada ne treba u prednjem delu.
Ukupno, to je oko 700 grama lakši model!!!!


Kao što se vidi, ima tu još prostora za eksperimentisanje.
Ono što je sigurno, sledeći G2 u 1/5 skale će svakako biti lakši i od ovog modela.
Tokom gradnje, video sam gde se još može tu i tamo skinuti težine na "drvenariji", lakiranje ako nije u sjaju može biti u tanjem nanosu, možda za vertikalac mogu sa postavim manji (lakši) servo...

Ako se krila naprave bez tip tankovi, težina je manja za sigurno 400 - 500 grama...

Sve ovo može doprineti da model bude još lakši i samim tim boljih karakteristika.


Kako god, težina od 11, 3 kilograma je bolja nego što sam se nadao kad sam krenuo u izradu ovog Galeba.
Prvi G2 je bio 13,5 kilograma, tako da je plan da se napravi 2 kg lakši model u potpunosti ostvaren.

Sad samo ostaje da napravim prve letove. Nadam se da će sve proći kako treba...

Pozdrav