juli 2011

Pisano 02. jula 2011


Evo još malo slika...

Juče su bili Miša i Duca, došli čak iz Kragujevca da "pregledaju" radove. Bili su zadovoljni onim što su videli, a mi smo dobili "blagoslov" da nastavimo dalje...
 

Čika Dule je prešmirglao ceo model i posao je nastavljen upasivanjem uški na centroplan i flapsova i elerona spram krila. Kad ovo bude namešteno, za dan dva, krećemo sa postavljanjem staklene tkanine i na te delove.




Na Duletovom Hellcat-u uške veoma lepo leže spram centroplana, spoj leve i desne strane, na sredini trupa je prešmirglan i model će vrlo brzo biti spreman za postavljenje panel linija. Doduše ima tu još detalja, ali radovi lepo napreduju...


Što se tiče mog modela, u par zadnjih dana sam radio uglavnom na krilu...
Sa donje strane sam izvukao olovkom sve linije na koje će se, za koji dan, postavljati nitne. U ponedeljak ću ići kod Gojka strugara da mi napravi novi alat za nitne, sa manjim prečnikom kruga koji se utiskuje...

Polepio sam poklopce i panele napravljene od Oracal srebrne samolepljive folije. Na ovom modelu detalji se rade malo brže jer u Corelu imam file sa već gotovim crtežima od prvog Hellcat-a...







Sa par slojeva špric gita sam isprskao kormila horizontalnog i vertikalnog stabilizatora i sad izgledaju ovako:



Vrlo sam zadovoljan teksturom koju sam dobio, a boja i lak če malo ublažiti  "oštre" ivice...

Polako sredjujem i kapotaž. Ivice oko ispupčenja za svećice su pregitovane akrilnim gitom, nakon slikanja i prešmirglane, tako da je time kapotaž spreman za postavljanje panel linija. 



Taj deo posla ću raditi u sklopu sa trupom, ali to tek za koji dan, kad završim sa radovima na krilu...


Pisano 13. jula 2011


Pre neki dan smo merili težine naših modela u ovoj fazi izrade...

Duletov Hellcat ina plastičan trup i centroplan je sastavni deo istog. Na njegovom modelu trenutno nije postavljen fire wall, koji je od, čini mi se, 10 mm debelog špera i veličine je koliki je otvor od napred na trupu.
Kad smo stavili njegov trup (sa centroplanom ) na "kantar", bio je 5150 gr...

Kod mog Hellcata posebno je meren trup, posebno centroplan, pošto su to različita dela. Oba dela zajedno imaju 4800 gr.
E sad, u mom trupu je postavljen Robartov repni točak, dva HS 645 metal gear servoa, kompletma pneumatika (servo, ventil, creva do repnog točka), trup i centroplans su već bili špicgitovani i postaljene su bile panel linije (znači još je extra špricgitovano), što kod Duletovog modela, kad smo merili, nije bilo još odradjeno.
Kad se na težinu Duletovog modela još doda fire wall (nije u merenoj težini od 5150 gr), a kad odbijem sa mog modela malopre pomenute delove koji su ugradjeni, razlika je "debelo" preko jednog kilograma...

Bojim se da je plastičan trup prilično teži u svom zadnjem delu, pa će možda i doterivanje težišta biti problem... Videćemo...

Moje mišljenje je da motor koji je Dule namenio za ovaj model (Zenoah G 62) neće biti dovoljno snažan. No, treba videti koliko će Hellcat na kraju biti težak.
Ja se nadam da moj neće preći 17,5 - 18 kilograma i to u kombinaciji sa GT 80 Zenoah-om (na kojem sam sa elisom 23x8 dobio potisak 13,8 kila, a treba probati još par propelera) mislim da će biti dovoljno...
Ako ne bude, obojici nam "negine" MVVS 80...

Plastični trup ima najveću prednost jer ga kupiš gotovog i ne moraš da izgubiš mesece rada...
Čak i razlika u ceni izmedju drvenog i plastičnog trupa nije samo u ceni trupa od plastike, jer je ona manja za delove koje moraš još extra nabaviti, a ne dobiješ ih u short kitu od Zirolija. Mislim na balzu za plankiranje, balzu za letvice koje povezuju rebra, lepkove, staklenu tkaninu, smolu, gitove, špric git...

Plastičan trup ima dobro rešen fire wall, koji se kompletan skida, pa se može namestiti da sa njim ide dole i rezervoar, servoi za gas, saugh...

Mana plastičnog trupa je njegova cena i cena nabavke, jer da bi vam ga poslali uz USA, bar za ovaj model, poštarina prelazi dve vrednosti samog trupa. Ja sam moj (sad čika Duletov) "nosao" preko pola Floride i sam sam ga doneo, pa nisam imao taj trošak.
I u toj kombinaciji su mi greškom isporučili delove za centroplan za drveni trup, ali srećom da sam to tamo video, pa smo preko Tijana nazvali Zirolija, koji je razliku delova (džabe) u roku od tri dana poslao kod Franka u firmu...

Kad sam trup donosio u Srbiju (kutija je bila velika ko mrtvački sanduk), bez obzira koliko sam velikim slovima na kutiji pisao da se pažljivo rukuje i ne baca, po povratku u Novi Sad, trup je bio prilično ulubljen na jednoj bočnoj strani izmedju krila i horizontalca.
Mal' me šlog nije strefio kad sam to video...

Srećom, relativno sam lako to uspeo da "ispeglam" koristeći običan fen za kosu...
Tada sam razmišljao da ako se to može tako lako ispraviti, pa šta će biti ako model ofarbam u tamno plavu boju i ostavim, na primer, na nekom takmičenju da stoji par sati na suncu... Ima sav da se iskrivi...

Trup prilično "radi", bočne strane mu se daju rukama pomalo utisnuti. Naravno, to je bilo u na mom F3A modelu Montana pa je letela savršeno...
Čika Dule je išao kod Branka Bjelića da sa unutrašnje strane trupa ubace par traka od karbona, trup je postao malo krući, no radi i dalje, a dodata je extra težina iza težišta...

Plastičan trup od Hellcata ima mnogo komplikovaniju izradu centroplana, koji je kako rekoh ranije, sastavni deo trupa.
Mora se biti veoma precizan da vam posle, kad postavite horizontalac (a ne možete ga podešavati jer udje u tačno odredjen žljeb), ne bi stajao ukoso u odnosu na centroplan.


Za razliku od plastičnog, drveni trup ima samo jednu manu, mora da se napravi... Ali, kad se odradi ima prednosti.

Centroplan se pravi na planovima i može, naravno, da se skida, pa imate mnogo bolji prilaz "u trup"...
Drveni trup je čvršći na bočna ugibanja, tj. ne možete ga upošte stisnuti. Naravno, ako pritisneš "ko konj", probušićeš ga...

Postavljanje horizontalca je lakše i preciznije, pošto horizontalac legne tačno na za to predvidjeno mesto. Horizontalac možeš prilikom postavljanja "doterivati" spram centroplana i kad ga pogledaš od napred ili nazad, može se namestiti da bude apsolutno paralelan...

Kokpit je lakše napraviti na drvenom trupu...

I na kraju moje mišljenje je da je drveni trup, sem što je ukupno lakši, pogotovo lakši u zadnjem delu, iza težišta, a pošto je Hellcat "kratak" napred ovo je veoma bitno.

Na Hellcatu koji sada radim, sve plankove balze sam na prvom pravio od 3mm balze, zamenio sam balzom od 2,5 mm i to sam u Model Hungariji kupovao balzu sa oznakom "Lahka", što bi mi rekli laku balzu. Čak i te plankove kad merite videćete da izmedju njih ima i po 10 - 15 gr razlike, pa tada lakše plankove stavljate skroz nazad, a onu malo težu, više napred...


Pisano 17. jula 2011


Pošto sam počeo sa izradom detalja, da se podsetimo kako je to radjeno na prvom modelu.
Na prvom Hellcatu sam za panele koristio Juvidur, tanku plastiku od 0,3 mm (kao za čaše za jogurt) koju sam nosio na laser da se seče i lepio na površinu krila ili trupa sa cijanofixom.
Nažalost, ova ideja se baš nije pokazala kao dobro rešenje, jer se juvidur na nekim mestima počeo odlepljivati, pogotovo kad model duže vreme stoji na suncu.

Zato sam se, pri izradi sledećeg modela, Panthera, "vratio" samolepljivoj tapeti i od nje pravio detalje.
Naravno, i tu postoji "kvaka", a to je da ako farbar malo deblje nanese boju, a potom i preko toga lak, detalji se prosto "utope". Mislim, vide se oni, ali su im ivice neoštre.
Da bih to izbegao, na Pantheru sam sve poklopce pravio od dva sloja srebrne tapete, koju sam prvo zalepio jedan na drugi. Time sam dobio veću debljinu i koliko god da Golub "nalije" boje nema šanse da ivice budu ne oštre.

Ovu metodu sam primenio i na Hellcat-u.

Male detalje, poput šrafova i tačkica koje čine nitne, sekao sam od iste tapete (Oracal 641 - srebrne boje), ali jednoslojne.
Neke nitne, recimo one koje sam sad koristio za trup (videćete kasnije) prosto "traže" i moraju da im se ivice ublaže kako bi bile realističnije.
Oko ovih nitni na trupu sam se dvoumio da li da ih pravim sa belim lepkom, kao prvi put, ili da promenim "tehnoligiju" i koristim kružiće od folije.
Opredelio sam se ovoj drugoj opciji i mislim da nisam pogrešio.
Nitne od lepka, na prvom Hellcat-u, su bile malo velike. Model lepo izgleda sa njima, ali realno, bile su malo "teške"...
Na cutteru, mogu da se iseku kružići manjeg prečnika (nego što su bile nitne od lepka), a sem što su sve idealne, pošto se u ovoj koncepciji nitne lepe, mogu da se naprave da sve budu i pravilnog razmaka...

Ako se neko upusti u izradu ovakvih detalja (u šta čisto sumnjam) evo male cake.

Kružići koji se seku na cutteru (cutter je mašina za sečenje samolepljive folije) prilično su malog prečnika, oko 2-3 mm.
Neki šrafići su malčicko veći, ali pošto su iz dva dela, opet su sitni.

Da bi cutter takve sitne detalje mogao da iseče, a da bi vi posle uspeli da odvojite kružiće od folije koja vam ne treba i koja se baca, morate da imate nov, specijalan nož za cutter.
U firmi imam Rolandov cutter i standardni nožić koji seče folije, kad radimo svakodnevne poslove. Nož što seče foliju, ustvari je jedan mali metalni cilindar sa naoštrenim vrhom.



Koliko je mali procenite spram modelarske čiode...


Za sitne detalje morate kupiti nož koji ima veoma špicast vrh (gornji na slici). Da taj oštri vrh ne bi prosekao i papir na koji je folija zalepljena (što nikako ne valja), morate na cutter-u, smanjiti pritisak noža na foliju.
Ja sam sve sitne detalje, sa ovim špicastim nožićem, sekao sa pritiskom od 70 gr.

Kad koristite onu malo pre spomenutu duplu foliju onda stavite standardni nož (na slici donji), ali pritisak mašine povećate na 180 gr (od mogućih 200 gr).
Čak ni to nije dovoljno, nego morate bar 4 - 5 puta da sečete jedno isto mesto. Ako pustite cutter samo jednom, nož neće proseći tapetu (pošto je deblja jer je dvoslojna)...
Mora više puta da se seče. Cutter je vrlo precizna sprava i on će svaki put seći po istoj liniji u hiljditi deo milimetra...

E sad, pošto smo ovo apsolvirali, idemo dalje...

U Corelu sam nacrtao detalje, neke sam imao od prošlog Hellcata...
Kružići za nitne su u par prečnika i različitih udaljenosti jedni od drugih.

























Malo sam zumirao da vidite da je selektovano 3335 kružića (manjih). E, tih manjih sam sekao dva puta i skoro svi su zalepljeni na model.
Kad na to dodamo još 2700 i kusur većih "nitni", a model još nije gotov, dolazimo do cifre od skoro 10000 polepljenih nitni !!!
Videćete posle koliko ih je još lemlicom utisnuto na krila...

Šrafova i ostalih detalja ima manje, ali sigurno preko 1500 razno raznih "prcoboca"...














Pre nego sam počeo sa detaljima na krilu i trupu, završio sam radove na eleronima i flapsovima do elerona.
Na pravom Hellcatu, u početku, ove komandne površine su, isto kao i kormila na repu, bile presvučene platnom. Evo par slika od pravog aviona:

















Pokušao sam i na delovima od modela da napravim, koliko god je bilo moguće, realnije ove detalje. Koristio sam još neke časopise i DVD-e, a ono što sam uspeo da ustanovim je da su se Hellcati vremenom menjli i da detlji nisu isti na svi avionima. U osnovi konstrukcija je ista, ali su sitnice varirale od serije do serije...

No, vratimo se eleronima i flapsovima od modela. Posle "tretmana" sa detaljima od samolepljive folije, špric gita i blagog šmirglanja, delovi izgledaju ovako:










Flapsovi koji su bili do trupa (Hellcat je imao 4 flapsa), na pravom F9F-u bili su od metala i još nisam stigao do njih...


Kad je rad na malo pre pomenutim delovima bio gotov, prešli smo na krila. Prvo su odradjene uške...

Skinute su linije od tapete od 1,2 mm i pojavili su se "kanali" koji su činili ivice panela. Potom je sve blago prešmirglano i pristupilo se lepljenju poklopaca.

Kako rekoh na početku teksta, poklopci su pravljeni od dva sloja samolepljive tapete.
Da bi sve bilo na svom mestu koristio sam tlocrt od makete Hellcat-a, vrlo detaljan model koji sam pre par godina doneo iz USA...


...i nešto slika iz muzeja avijacije, mislim u Dejtonu...

Opet ponavljam, postoji par "varijanti na temu" ali, sve su vrlo slične...

Prvo su polepljeni poklopci i odradjeni detalji na njima, a nakon toga su lemilicom utisnute nitne. Verovatno se pitate zašto su na trupu lepljene a na krilima nitne pravljene sa lemilicom?
Odgovor je jednostavan, na trupu su nitne bile sa "glavama" (ispupčene), a na krilima su bile poravnate sa površinom krila.
Evo malo slika krila od dozdo:














Pa sad malo od gore...

























































Detalji na maketi...


...pa, na modelu...








Za nitne koje sam postavljao lemilicom išao sam prvo kod strugara da napravim novi alat. Ranije, su sve nitne bile prečnika od 3, a sada su od 2 mm. Ove manje mnooooogo bolje izgledaju...


Centroplan još nije gotov, iako je dosta toga odradjeno...







Centroplan odozdo...




I na kraju ostade još trup...
Da se podsetimo, prvi Hellcat je izgledao ovako:



























...a ovaj novi, za sada izgleda ovako...

































A da je "bolest uzela maha" i da se neizlečivo širi, dokazuju sledeće slike...

Prvo pravi Hellcat...




...potom model...




...pa, ondak opet pravi...























...pa, malo model...




...pa, malo pravi...


...pa malo, mali Hellcat...




















Nadam se da ste uživali u slikama, bar upola kao ja dok sam sve ovo pravio.
Evo još jedne slike za kraj, gro plan jednog poklopca (a, svi su taki...) i detalj kako ih mi iz Kombinata crtamo...



.






























Pisano 22. jula 2011


Radovi na detaljima su pri kraju, sve sem kapotaža je gotovo, a i on će biti za dan - dva, tako da sam juče radio na kokpitu. To je ostalo zadnje da se odradi pre farbanja...
Ko je čitao o radovima na prvom Hellcatu seća se da je za taj model kokpit bio kupljen od firme D Balsa, da uopšte nije bio jeftin i da kvalitet delova koje dobijete nisu baš na nivou cene (ko nije upućen u "materiju", može detalje videti ovde: http://www.nsmodelers.rs/Hellcatoktobarkokpit.htm).

Pošto je došlo vreme da je bolje imati nego nemati, za novi model Hellcat-a, kokpit ću praviti u "našim pogonima".
Imajući iskustva u doradi prvog "enterijera", nije bio problem napraviti novi...

Na samom početku moram istaći da je kokpit deo modela koji dosta doprinosi izgledu, ali velika većina posmatrača ne obraća veliku pažnju na detalje u njemu.
Sem toga, ako se kabina ne otvara i ne vadita pilota tokom statičkog displeja, "gomila" detalja se još manje vidi.
Mnogo utrošenog vremena na radu oko patosa i sitnica u donjem delu kabine, uopšte se ne vide kad se unutra postavi pilot.

Imajući to u vidu, rad na kokpitu novog Hellcata svešće se na prostor koji je više izložen pogledima, što ne znači da će unutrašnjost kabine biti "ofrlje" napravljena, nego samo da ćemo racionalnije raditi.
Za sitne detalje koristićemo "domaći materijal", uostalom videćete...

Kabina je na početku izgledala ovako:


Levu stranu sam napravio još pre nekoliko meseci...




Sve je pravljeno od 2,5 mm debele balze. Za mere sam koristio kokpit od prvog Hellcat-a (koji je kod mene), kojem sam skinuo poklopac kabine da bi lakše i bolje mogao da vidim i premeravam unutrašnjost.

Prvo sam napravio prednji panel na koji će ići instrumenti. Taj deo sa instrumentima ču odraditi za koji dan i videćete i to kako će biti napravljeno...
Prednji panel je prvo ukrojen ga lepo i pasent ulazi u kabinu...




Potom sam ga opcrtao sa prednje strane...


... i posle sečenja se je nalegalo "ko guza na nošu"...



Ista priča je i sa "ledjima" kabine. Pošto su ona malo višlja, pravio sam ih iz tri dela, koja sam potom slepio u jednu celinu.






Levu bočnu stranu sam napravio, kako rekoh, pre par meseci, a sad sam je samo morao doterati da pasent udje i lepo nalegne na prednji i zadnji deo kabine.
Izradu nisam slikao, ali pravljena je slično kao i desna strana...









Desnu stranu  kokpita počeo sam sa pločom na kojoj će se nalaziti prekidači. Nju sam prvo iskrojio na tačnu meru i oblik. Potom sam pod uglom od 90 stepeni, od gore, zalepio pravougaonik balze koji dolazi do gornje ivice kokpita.




Sledeće su na redu bile stranice koje su se spuštale do patosa kabine...


Njih sam, pošto su smaknute, medjusobno povezao sa balzom i time sam dobio dosta jaku konstrukciju.




Ispod instrumenata, prktično izmedju pilotovih nogu, nalazi se još jedan vertikalni deo sa prekidačima. On je jednostavno napravljen, kao kutija...


Sedište sam imao od ranije, bilo je napravljeno od 3 mm široke balze. Sem što je teško, balza od 3 mm je mnogo široka za sedište koje je u originalnom avionu bilo od metala, pa je napravljeno novo, takodje od balze, ali tanje, 1,5 mm...
Sedište će biti izdignuto od patosa za 4 cm, da bi pilot sedeo na "pravoj" visini.








Pilot još nema ruke, naknadno će biti zalepljene, kad se tačno odredi položaj ručice gasa i palice...


Kad je sve bilo namešteno kabina je izgledala ovako...


Kao što vidite, radovi su praćeni budnim okom mog malog pomagača...



Na kraju dana svi delovi su presvučeni sa staklenom tkaninom i epoxy smolom.





Mislio sam da na drvene delove lepim Juvidur plastiku (to je ona ko za čaše za jogurt), ali što bih sebi "komplikovao život" i smarao se sa ukrajanjem plastika, gde će se "by the way", videti svi spojevi, kad mogu sve "plastificirati", izgitovati po potrebi i ofarbati...

Evo poslednja slika Hellcat-a "na gomili"...



Juče je moj Hellcat odnet kod Goluba na farbanje, a čika Duletov u njegov stan. Radionica je odjedared postala prazna...


Kako je kokpit izgledalo na prvom modelu, evo na dve slike...





Na novom kokpitu odstranjen je višak staklene tkanine i delovi blago prešmirglani...




Potom je sve špricgitovano...




Na nekim delovima su polepljene nitne, počet je rad na detaljima enterijera i sve je na kraju ofarbano u zelenu boju, nijanse kakve je bila unutrašnjost kabine na pravom avionu...









































U Corelu sam nacrtao tačan oblik instrumenata, fajl poslao Miši, koji mi ih je isekao na frezi od 3 mm debelog Forexa (vrsta plastike).
Trebao bih sutra da ih dobijem...
Rad na enterijeru je nastavljen sa izradom detalja, a slike ćete videti opet za par dana...