oktobar 2011

Pisano 02. oktobra 2011


Hvala svima na čestitkama i lepim željama...

U predhodna dva dana bilo je mnogo "uzbudljivo" za Hellcat-om.  Stvari koje su mi se desile nikada do sada nisam doživeo sa nekim modelom i samo me je Gospod Bog spasao da se "radni vek" mog F6F ne završi posle prvog leta...


Elem, sutradan posle prvog uspešnog leta odem na aerodrom da napravim još koji start.
Znači, posle prvog leta, model je "spakovan" u prikolicu, kod kuće su samo dopunjene baterije...
Kad sam stigao na aerodorm, izvadim model iz prikolice, sastavim ga, sipam gorivo, napunim boce sa vazduhom...  Sve to već rutinski...

Upalio sam motor, odvezao model i da krenem da rulam na poletanje, kad imam šta da vidim, ne rade eleroni, ni levi ni desni...
Mrdam palicu - ništa se ne dešava...
Šta je sad, ništa mi nije jasno...

Gledam stanicu, nije prebačen ni jedan prekidač (inače eleroni su na Y kabel), uostalom sa njima prekidači i nemaju veze...
Razmišljam, možda sam okrenuo žicu kad sam spajao centroplan i ušku, ali nemoguće da sam sa obe strane "zabo" žice kontra...

Vidim ja moju perspektivu da od letenja neće biti ništa.

Ugasim motor, skinem desnu ušku, sve OK. Skinem levu ušku i tamo žice dobro spojene, ali eleroni "ne ferceraju"...

Nema mi druge, ajd da skinem centroplan da vidim da se tu nije nešto otkačilo. Podignemo model na spiner, odvrnem 4 šrafa, odvojim centroplan, i tamo sve žice spojene, nije ni jedna ispala iz prijemnika (to mi se u životu nije desilo), sve izgleda dobro...

Drknem malo spojeve žica, i da sad ne bih sve sastavljao ponovo, prinesem jednu ušku, spojim kablove, eleron radi.  Ajd' sa druge strane i tamo radi eleron...

Šta je bilo, nemamo pojma, ali evo šljaka...
Verovatno se neki kabel malo otkačio, mislim, ko zna...


Namontiram centroplan, stavim uške, da probam, eleroni opet ne rade...
Popizdio sam, em neću leteti, em sad u Kombinatu treba da tražim šta je.
To su oni najgluplji kvarovi sa lošim kontaktima ili je kabel ili je prijemnik, ili Y kabel...
Ko mi garantuje da nije neki lem u prijemniku, a da su kablovi dobri...


Sve u svemu promenim mali produžni kabel od 10 cm, koji spaja prijemnik sa Y kabelom u centroplanu. Taj kabel sam stavio nov, kupljen u Madjarskoj u Model Hungariji...
Napravim kompletno nov Y kabel, prelemim sve žice, nema više konektora, samo na početku i kraju...
Prepravim u krilima kompletnu instalaciju i mesta gde su kablovi od flapsova i elerona prolazili, sad postavim skroz na nove lokacije. Isto odradim i uškama...

Sve vreme razmišljam: I šta sad, ako je neki kontakt u prijemniku, džaba sve ovo radim...
Kako to mogu da znam?

Oko pola tri ujutro, kad sam sve sastavio, gle čuda, sve radi...
Ujutro, sastavim model u dvorištu, nataknem uške, upalim motor - ler, pun gas, ler, pun gas, sve šljaka, eleroni rade...
Ajd, videću popodne na aerodromu šta će biti.


Na Čeneju sam 10 minuta taksirao model, gore - dole po pisti. Eleroni rade, mislim sve radi savršeno...

Nema mi druge nego da poletim...
U vazduhu sve OK, 10 minuta let, sletanje, hvala Bogu, sve u najboljem redu...

Drugi start, ta' vidi, sve i dalje "funkcionaniše" savršeno. Izgleda da je bilo do onog malog (kratkog) kabela koji spaja prijemnik sa Y kabelom.
U kanalima prijemnika, gde dolaze kablovi koji se vade iz prijemnika, koristim ovakve kratke produžne kablove da ne bi žice gurao direkto u prijemnik. Nije zdravo za konektore - one male pinove u prijemniku...


Sve u svemu, opustio se ja, problem rešen.
Treći start, leti Hellcat, ali stalno blago ide prema gore.
On penje, ja "gurnem" malo trimer dubine, "par zuba", on i dalje blago penje...
Model teram kao i uvek, pola gasa, pun gas, petlja, valjak, split S, više, niže, petlja, valjak, gore, dole...
Kad izlazim iz petlje u pravolinijski let, evo ga opet blago penje...
Pa, šta je sada, doterao sam trimer do skroz do gore, "do panja", a ništa se nije promenilo...

Prošlo tu 7-8 minuta, ajd' da sletim, spustim trapove, spustim flapsove, prvi zaokret, drugi zaokret, ide Hellcat ka meni, gas sve manji i manji...
Kad je došao na jedno 2 metra od zemlje, oduzmem gas na ler i blago da ga navučem, kad propade model, kao ono sa Pantherom, odskoči od zemlje skoro metar uvis...
Ja brzo navlači skroz palicu do dole (hodovi komandnih površina na modelima su mi vrlo veliki i nikada ne treba toliko da "radim" sa palicama) i sletim model savršeno, nije odskočio više ni jednom, samo je "liznuo" pistu...

Okrenem Hellcata ka sebi, da ga odvozam do mesta gde smo stajali i kad je došao bliže imam šta da vidim, radi samo leva polovina horizontalca...
Mal me šlog nije raspizdio...
Znate, kad nešto "rikne" na horizontalcu, obično idete po ašov i grablje...

Sve u svemu, pridjem modelu, desna polovima stoji u sredini, ali rukom je "ladno" pomeraš gore dole...
Gledam nazad, na horizontalcu sve OK, znači nešto se otkačilo unutra u trupu...

Nazad u radionicu, model opet na ledja, skidaj centroplan, u glavi sto ideja šta je popustilo... Kad sam skinuo centroplan imam šta da vidim, odvrnuo se šraf sa osovinice servoa i spala polugica.


Šraf nije ispao, ali se odvrnuo taman toliko da poluga u kojoj je viljuškica spadne sa nazubljene osovonice koja izlazi iz servoa...

Nisam mogao da verujem da se to desilo...
Znači, nema teorije da to nisam stegao, pogotovo što je horizontalac, najvažnija komandna površina, i kad tu nešto "kukurikne" obično bude kraj modelu.
Za dubinu imam dva Hitec 645 MG servoa, koji imaju (kako oznaka kaže) metal gear i osovinica koja izlazi je takodje metalna. Šraf za stezanje poluge je sa mašinskim navojem, stavljena je i podoška (platna) koja se dobije sa servoom...
Eto, ipak se odvrnulo...

Pre par godina sam na Cap-u 232 stavio plavi Loctite na taj isti šraf od servoa. Čitao ja kako od vibracija to može da se desi...
Ljudi moji kad sam hteo da skinem taj šraf, nije bilo teorije da se odvrne. Na kraju sam ga grejao lemilicom, da Loctite malo popusti...
Od onda to više nisam radio, ali nisam nikada ni imao ovakav problem...

Večeras sam stavio Loctite ponovo. I na taj i na šraf od onog drugog servoa horizontalca...
Što je sigurno sigurno... (reče kaludjerica pa, stavi kondom na sveću)...

Tako i ja...


Na kraju šta reći, možda da odem u crkvu, zapalim sveću, i pomolim se "Boži"...

Juče sam mogao poleteti i posle prvog zaokreta, ostati bez elerona...
Danas let sa jednim horizontalcem...
Doduše, ne znam tačno kad je desilo da je ona polugica spala, možda je spala kad je model bio na zemlji, pošto sam sleteo...
Činjenica da kad god da se to desilo, nije bilo ništa kobno, model je preživeo...


Nadam se su "Gremlini" odradili svoje i da više neće biti ovakvih uzbudjenja...
Sutra, Čenej, naravno...


Pisano 03. oktobra 2011


Danas još dva starta, sve savršeno radi.

Interesantno je reći da bez obzira na veličinu modela, sa njim se vrlo lako manipuliše.
Naravno, ništa bez prikolice, ali pošto se model prevozi na sopstvenim točkovima, na terenu čim sa izvadi napolje, stoji spreman da se montiraju uške.
Uške na bajonete, namontiraš ih čas posla i sa dva šrafa odozdo (po jedan sa svake strane centroplana) ih fiksiraš da se ne mogu izvući tokom leta...

Montaža je gotova za dva minuta...

Ista priča je i kad se rastavlja...























Meisterov Thunderbolt i Zirolijeva Štuka imaju krila iz jednog (Štuka) ili dva dela (Thunderbolt) i to moram videti da nekako tokom izrade prepravim. Hellcat-ova koncepcije je mnogo dobro rešenje... 



Evo malo o istoriji Hellcata. Interesantna emisija, u 4 nastavka sa mnogo autentičnih snimaka, kako je nastao ovaj avion...

http://www.youtube.com/watch?v=1mA84MnHLVo&feature=player_embedded#!

http://www.youtube.com/watch?v=Gqy49MXo8jg&feature=player_embedded

http://www.youtube.com/watch?v=miZvapQzh0g&feature=player_embedded

http://www.youtube.com/watch?v=AKmR-gNcoQI&feature=player_embedded


A evo i kako su ih "krljali" pri sletanjima na nosače...

http://www.youtube.com/watch?v=Tmxh9RPjZUg&feature=player_embedded


Pisano 05. oktobra 2011


Neko me je pitao šta bi sa čika Duletovim projektima?
Na ovo bi verovatno trebao da odgovori čika Dule, ali...

Stvari stoje ovako, sa prvim Hellcatom, onim sa plastičnim trupom, kojeg smo pravili letos, došlo se do faze da se postavljaju panel linije, špric git, nitne....
E sad, pre bilo kakvog finiširanja, model mora biti kompletno napravljem, znači, svi servoi postavljeni, namešteni poklopci, odradjeni detalji, postavljen motor, auspuh, napravljeni svi otvori, itd.
Praktično, ceo model treba da bude namontiran, potom se rasklapa i pristupa se finiširanju.

E, na tom Hellcat-u, tokom gradnje nisu odradjeni poslovi redosledom kojim bi trebalo da se rade. Puno toga je napravljeno, ali ostalo je je još dosta sitnih, finih, preciznih, poslova da se naprave. a bez toga se ne može dalje raditi.

Recimo, kad pravite poklopac za servo, morate prvo da upasujete poklopac spram donje površine krila gde se nalazi.
Potom da sa unutrašnje strane namestite servo motor. Moraju da se naprave nosači, sve da se ulepi, ojača i na kraju postavi i zašrafi servo.
Kad je to gotovo, pravi se žljeb, kroz koji prolazi poluga od servoa do kontrolne površine.
Ako recimo taj žljeb nije napravljen, a vi model ofarbate, naknadno kad budete pravili žljeb nema teorije da ne ogulite i okrnjite farbu po ivicama. To onda bude ružno i ne može se zafarbati da se ne vidi.

Na kontrolnoj površini, koju pokreće malo pre spomenuti servo, moraju se postaviti šarke, pa postaviti i pričvrstiti polugica, zatim treba napraviti čeličnu žicu od 3 mm sa viljuškicama koja sve to povezuje, itd...
Znači sve se mora spremiti da bude 100% gotovo i tek onda ide finiširanje...

Ista priča je za sve što treba da se buši, šmirgla i upasuje, kako na trupu, tako i na krilima...

Znači, tu smo stali sa Hellcatom.  "Prljavi" deo posla (šmirglanje, gitovanje i slično je odradjeno), sad treba odraditi i ovo, pa da se nastavi sa panel linijama, špric gitom, nitnama...
Model je vraćen čika Duletu pre jedno mesec i po dana, ali mislim da posle toga nije ni pipnut...


Što se tiče drugog Hellcat-a, on je mogao da poleti još proletos. Tokom zime sve je okrpljeno, doterano, ofarbano. Čika Dule je sve lepo okrpio i izgitovao, napravljene su panel linije, nitne i maske za oznake i na kraju je Golub sve ofarbao.
Mogu vam reći da se skoro ništa ne vidi.
Trup i repne površine su svakako bile dobre, trapove je čika Dule sredio i ugradio u centroplan...

Ostalo je da se ugradi prijemnik, nameste hodovi, malo u dvorištu startuje motor (elisa je kupljena). Ima posla za nedelju dana "natenane" da se radi...
Nažalost, prošla je cela sezona, to nije uradjeno...


U celoj priči sa Čika Duletovim modelima ima ipak par "olakšavajućih okolnosti" po njega...
 
U zadnjih mesec dana bio je bolestan (fala Bogu, lepo se oporavio), pa nije mogao da modelari.

Kao što vidite iz tekstova koje pišem, ovo su veliki i kompleksni modeli, pa i meni koji modelarim svaki dan u radionici u kući u kojoj živim, treba po godini dana da napravim ovakav model.
Hoću reći, potrebno je vreme, ali i adekvatan prostor za rad (čika Dule radi u stanu na 6 spratu).
Kad dodjete do završne faze i 100 puta treba da okrenete model gore - dole (a, trup em 13 kila, em kabast) nije lako ni mladjima...

Ima čika Dule i radionicu i deo posla odradi tamo, ali i do nje treba doći, a ako tamo ostaneš dva - tri sata, a to je nedovoljno da bi posao napredovao.
I na kraju, čika Dule je 76 godina i treba mu skinuti kapu na volji i želji da uopšte hoće da pravi ovakve modele...


Pisao Bata Stepanović


Danas je Hellcat imao valjda 12-ti let. Već na prvom se videlo da je model savršen. Mnogo rada, znanja, strpljenja, ... je Mirče uložio u ovaj projekat i evo vraća mu se na najbolji mogući nacin.
Leti on vec dugo scala-modele i za nas koji to gledamo sa strane čitava priča izgleda rutinski. Hellcat se tako brzo sklapa na aerodromu da tu operaciju skoro niko ni neprimeti. 

                 
Kao da je oduvek tu, malo koncentracije...
                 
...malo rulanja i poslednja provera...


...i veliki tockovi i izuzetan stajni trap na nasem vec po malo onemocalom aerodromu, klize kao po staklu

                

 











Sve je veoma realisticno, posebno poletanje, rad flapsova i uvlacenje tockova
                 
                















                
 































Svi Mirčetovi modeli su pre svega veoma kvalitetno uradjeni a onda i veoma lepo finisirani.

To naravno skreće pažnju i to stvarno treba uživo videti.
O tome se i na Forumu najviše piše.

Medjutim, Mirče je i sjajan pilot i mi koji smo prisutni na aerodromu uživamo u njegovoj veštini letenja. Valjda je i to dobro prostudirao te zato u vazduhu Hellcat leti kao pravi, realni avion.

I eto naša mala grupa modelara u Novom Sadu je počastvovana što ima Mirčeta i Joleta, pa može iz prve ruke da vidi sjajne modele i da uživa u njihovom letenju.

Danas sam baš uzivao na Čeneju i morao sam ovo da napišem.
                   
                                                                                                               Bata Stepanović


naredna strana...