April 2009

Pisanje započinjem sa fotografijom sličnom onoj kojom sam završio predhodni tekst...

 

 

Pažljivim gledanjem, kao one igrice kad vam daju dve slike pa, tražit razlike, može se ustanoviti šta sam radio predhodnih dana...

Kako se da primetiti, isplankirao sam i izgitovao trup, napravio sam i ugradio klapnu sa donje strane centroplana, tu je i kuka na zadnjem delu trupa a, sa prednje strane (ne vidi se na ovom snimku) postavljeme su drvene "klocne" u koje se ušrafljuje kapotaž....

 

Krenimo redom...

 

Adam mi je u medjuvremenu doneo laku balzu od 3 mm i od nje sam krojio plankove sa kojima sam isplankirao kompletan donji deo trupa. Naravno, ovo nije radjeno od jednom nego u fazama, prvo leva, pa desna strana da bih tek na kraju upasivao delove koji su, skroz od dole, zatvorili trup.

Plankove sam lepio sa belim lepkom i kvasio ih vrelom vodom, da "bolje legnu"... Tu tehniku već znate...

 

Kad je sve bilo gotovo, prvo sam sa 100 - tkom, šmirgl papirom, nagrubo sve izšmirglao. Za ovo sam koristio dugačku ploču od balze na kojoj je zalepljen šmirgl papir. Šmirglao sam uglavnom od gore prema dole da bih dobio polukružne površine...

Dobra stvar kod ovog trupa je što je plankiran sa 3 milimetarskom balzom pa, i ako se mora na nekim mestima malo više ošmirglati, "nema teorije" da se plank stanji toliko da baš bude tanak i da se ugiba pod prstima...

 

Potom je "radio" git i ceo trup sam pregitovao od gore do dole. Ovde sam se trudio da git nanesem što tanje da posle ne moram mnogo da se "patim" sa šmirglanjem.

Git je i dalje dvokomponentni "Body Fine"...

Skidanje viška gita radjeno je istom, malopre, pomenutom metodom...

 

Za razliku od Thunderbolta, koji je radjen na isti način, Hellcat je u startu bio mnogo ravniji. Ravne površine su dobijene zahvaljujući gušće postavljenim letvicama koje čine oplatu trupa.

 

Trup je šmirglan dva dana, sigurno sam utrošio 7-8 sati na ovaj posao... Površina je sada veoma glatka i sledeća faza je da na nju postavlm staklenu tkaninu i epoxy smolu...

Doduše, pre toga moram ulepiti horizontalac, vertikalac i isplankirati otvore oko repnih površina...

 

 

 

Koliko god se pod rukom činilo da je sve ravno, tek posle gitovanja, se vidi da nije baš idealno. Na nekim mestima ostao je git a, na drugim je sve izšmirglano do balze...

Dugačka pločica za šmirglanje je od najvažnijeg značaja da se ne bi pravila "udubljenja" na površinama...

 

 

Prilikom šmirglanja prelazu sa trupa na centroplan posvetio sam dosta pažnje...

 

 

I pilot je došao da proveri da li radim u skladu sa propisima... Nije imao zamerki...

 

 

"Mesto zločina", prostor ispred garaže, gde sam šmirglao, zbog fine bele prašine koja je letela, više je ličio na pekarsku radnju...

I ja sam bio kao pekarski pomoćnik, sav beo od te iste prašine...

 

 

Na donjem delu trupa završena je klapna za odvodjenje toplog vazduha iz prostora kapotaža.

Na originalnom avionu ona je izgledala ovako:

 

 

Ja sam to napravio na sledeći način...

 

 

Prostor sam već opisao ranije, a sam mehanizam se sastoji od dve trouglaste bočne stranice koje su šrafovima, sa prednje strane, uvrnute u bočne strane kutije. To su, praktično osovine oko kojih rotira klapna.

Da bi klapna imala čvrstoću trouglaste bočne delove sam povezao sa dve karbonske cevčice i tako dobio neku vrstu kutije, koja je vrlo kruta.

 

 

Plastični poklopac je deo koji je kupljen od Zirolija kad su nabavljani i ostali delovi za model. Poklopac sam morao malo da skratim da bi lepše legao na otvor...

Na donje strane trouglastih delova sam dodao dve male letvice, time sam povećao površinu u koju se uvrću šrafovi za fiksiranje poklopca. Poklopac se mora skidati jer se drukčije ne mogu zašrafiti vijci oko kojih se klapna rotira. Takodje, skidanjem poklopca prilazi se servou koji pokreće ceo sistem.

 

 

Sa prednje strane postoji žljeb izmedju centroplana i klapne koji je dosta veliki. Ovo se ne može izbeći jer drugačije klapna "zapinje" za centroplan. Uvaj žljeb sam "elegantno" rešio preklapanjem sa šperom od 0,4 mm koji je dovoljno tanak i elastičan...

 

 

Prednju karbonsku cev sam iskoristio da na njoj napravim otvor kroz koji prolazi šraf i kuglasta viljuškica kojom se gore - dole pokreće klapna...

 

Sa prednje strane trupa na firewall-u postavio sam 9 drvenih kockica u koje se zavrću šrafovi koji drže kapotaž. Pošto je kapotaž prilično velik i još u njega, sa prednje strane dolazi težak "dumy engine" (kopija pravog motora), rešio sam da ga fiksiram sa 9 šrafova...

 

 

Klocne sam, sem što sam ih ulepio za firewall, još za svaki slučaj i zašrafio malim vijcima sa upuštenim glavama... Što je sigurno - sigurno...

 

Pre neki dan sam zamolio Tijana da mi naruči stvari koje ću pokupiti od njega kad odem za mesec dana na Floridu, na Top Gun...

Izmedju ostalog poručio sam i elektro starter, alnaser, za Zenoah G-62. Alnaser pravi nemačka firma Fema Modelltechnik (www.fema-modelltechnik.de) a, u Americi je prodaje Hobby Lobby.

Alnaser se sastoji iz par aluminijumskih ploča, 2 seta zupčanika, ležaja i elektro motora koji ih pokreće. Sve se montira na zadnji deo, kućište, motra.

Sa stanice se pritiskom na dugme pokreće ceo sistem i motor se pali...

Postoje dve opcije za bateriju alnasera, prva da se baterija, od 12 V, postavi u model i da napaja elektro motor ili da se sa spoljne strane dovede struja od 12 V.

Kom "carstvu" ću se opredeliti videću kad sve stigne...

 

Ovi noviteti su su malo poremetili planove oko postavljanja ploče koja nosi servo motore i pneumatiku. Alnaser ulazi u trup oko 6 cm pa, samim tim i rezervoar moram sada pomeriti malo dublje, ka unutrašnjosti trupa...

Stoga sam morao da pneumatski sistem premestim na drugo mesto u trupu. Pneumatika je sada na bočnoj stranici i ventil pokreće mali servo...

Prekidač sa zadnje strane ventila služi za paljenje svetala na krajevima krila, repu, fara za sletanje... Kad ventil ode u zadnji položaj pritisne prekidač i tako se uspostavi kontakt...

 

I na kraju za ovaj "nastavak" o Hellcat-u evo i kako sam rešio kuku za sletanje. Jasno je da ova kuka sem "estetskog ugodjaja" nema nikakvu funkcionalnu vrednost.

 

Hellcat-i koji su sletali na nosače aviona imali su ovakvu kuku i njome su kačili jednu od sajli koje su bile na početku palube za sletanje. Kuka je neposredno pre sletanja izlazila iz zadnjeg dela trupa i po uspešnom sletanju se uvlačila nazad na svoje mesto u trupu...

 

Kuka koju sam trebao da napravim nije nešto komplikovana za izradu. Jedini zahtev je da mora sa zadnje strane da izadje 12-13 cm... E sad, pošto servo ima hod od samo 2,5 cm (na 60 stepeni hoda poluge) morao sam smisliti kako da rešim ovaj problem.

Bilo je više opcija, jedna, da hod kuke napravim, umesto sa servo-om, sa pneumatskim ventilom ali, sem cene za ceo sistem, nema ni ventila sa tako dugačkim hodom pa, opet moram da preavim "klackalice" za povećavanje kretanja...

Merkao sam i vrata od CD-a tj. nazubljenu letvu motor i elektroniku ali, sve to je bilo prekomplikovano...

Tako sam se na kraju ipak vratio servou i smislio kako da sprovedem svoju ideju...

 

Servo sam namestio sa donje strane ploče patosa kokpita.

Pošto je trup ogroman ima dovoljno mesta da se postavi 15-tak cm dugačka karbonska cev, prečnika 6 mm, i da se na krajeve iste ulepe navoji od 2 mm. Sa jedne strane ide viljuškica sa kuglicom a, sa druge strane viljuškica sa imbusom na vrhu. Karbonsku cev sam probušio u odnosu 1:5 ili 2,5 cm sa jedne strane. Ta, kraća, strana ide prema servou a, ona druga prema repu modela.

Na rešetkastoj konstrukciji trupa našao sam idealno mesto, na koje sam ulepio dve letvice od čamovime kroz koje je probušen otvor za osovinu karbonske cevi. Visina letvica omogućuje i da karbonska cev nema velikih vibracija levo - desno... Hod servoa sa jednog na drugi kraj daje više nego dovoljan hod na kraju trupa za pokretanje kuke.

Stanica koju imam, JR 9303, daje mogućnost usporavanja hoda servoa tako da, kad se prebaci prekidač, može da se namesti brzina kojom će kuka izlaziti. Na pravom Hellcat-u ona je išla dosta sporo a, to ću zahvaljujući JR-u moći i ja da simuliram...

Sve u svemu, sve je vrlo jednostavno...

 

 

 

 

Sa zadnje strane ulepljena je plastična cevčica koja prolazi kroz zadnja tri rebra u trupu. U cevčicu pasent ulazi karbonska cev od 6mm. Karbonska cev sa jedne strane ima kuku, napravljenu od 3 mm viljuškice sa kuglicom, gde sam izbacio kuglicu u odsekao deo plastike da lici na kuku, a sa druge strane ulepljen je šraf od 2 mm koji ulazi u viljuškicu. Pošto viljuškica ima na vrhu imbus on se samo stegne i ceo sistem je fiksiran...

 

Evo i par slika kako horizontalni stabilizator stoji u odnosu na centroplan. Sve je savršeno paralelno, a kad se izmeri od kraja horizontalca do zadnjeg kraja centrolana, razmak je isti u milimetar...

 

 

Žica koja visi od nazad, namenjena je svetlu koje dolazi na zanji deo trupa...


KONAČNO NA TOČKOVIMA

 

 

Desetog aprila je Hellcat postavljen "na svoje noge". Trebalo je, od 30 jula do 10 aprila, skoro 9 meseci, da model dodje u ovu fazu...

 

Pre petnaestak dana, ako se sećate, ulepio sam horizontalac. Tokom aprila sam baš mnogo radio oko modela. Bile su to one "pipave" stvari...

 

Vertikalni stabilizator se postavlja na horizontalni tako da zadnji deo "prosto leži" na horizontalcu a, negde u sredini vertikalac, "sedne" na šper koji viri iz horizontalca.

Da bi spoj bio jači ja sam na doji deo vertikalca zalepio jednu "kajlu" od tvrdog drveta koja je, sad, prolazila kroz postojeći šper iz horizontalca. Time sam dobio jači spoj i "ne daj Bože" da se vertikalac nekako udari sa strane, kajla će držati da se ne odvali.

U ovoj fazi sam se bojao takve mogućnosi iako, sad kad je sve gotovo ulepljeno i povezano da se nešto odvali prosto "nema teorije", jer je sve nevidjeno čvrsto i kompaktno...

 

 

 

Prazninu izmedju horizontalca i vertikalca popunio sam sa balzom, koju sam potom ošmiglao da prati oblik vertikalca. Inače, ne rekoh, zadnji deo vertikalca, spušta se sve do donjeg dela trupa, tako da i to daje veliku čvrstoću celoj konstrukciji...

 

Kad je vertikalni stabilizator bio ulepljen krenuo sam da zatvaram otvore izmedju trupa i repnih površina. Ovde su delovi pravljeni od lake balze od 3 mm i svi ovi plankovi nisu mnogo dugački pa, nije bilo nekih velikih problema da se sve lepo uklopi.

Za neke stvari sam prvo pravio šablone od kartona, naprimer, za krivinu donjeg dela horizontalca. Ovde sam se "zezao" da precizno odredim otvore kroz koje treba da prolaze bovdeni za zadnje komande. No, sa dosta strpljenja, merenja, šmirglanja sve je leglo na svoje mesto. Ove plankiće sam lepio sa Aero Bond cijanom...

Čim je sve bilo suvo odmah sam sve šmirglao pa, potom git, pa, šmirgla, pa, git, pa, šmirgla....

E, na kraju je sve ispalo savršeno (onaj koji je izmislio git, svaka mu čast...)...

 

Mnogo više posla je bilo sa gornje strane pošto Hellcat ima krivinu ispred vertikalca ali, ona nije tanka kao recimo na Thunderboltu, nego se na zadnjem delu širi na širinu vertikalca. E, slobodno mogu reći da posle ovog iskustva mogu upisati Umetničku akademiju, odsek vajarstvo...

Da ne opisujem sve do detalja, reći ću samo da sam morao da sa bočnih strana ubacim po još jedno parče balze, da bih popunio prazninu, i potom sam sve gitovao i šmirglao i tako do besvesti. Sve je to po malo ali, mora da se odradi.

Evo par slika...

 

 

 

Potom sam krenuo da pravim zadnji deo trupa, ispod vertikalnog stabilizatora. Po planovima, ovo se radi iz punog komada balze ali jasam ga "preradio" pa, sam napravio bočne strane od 10 mm balze, koju sam prvo obradio da prati pravac bočnih strana trupa. Potom sam sa donje strane zalepio balzu od 6 mm i nju, takodje, obradio u polu krug.

U sredini ovog "repa" imao sam prostor u kojem je sad kuka za sletanje i žica za zadnje svetlo.

Kad sam odredjivao gde da bude otvor kroz koji će izlaziti kuka malo sam "omašio" pa, je to napravljeno iz "drugug pokušaja"...

Sve u svemu kuka sad lepo i lako izlazi a, dobro izgledai i kad je uvučena..

Na kraju je od gore došao plank od 1,5 mm i stvar je time bila gotova...

 

.

 

 

Kad sam stavio kormilo pravca idealno se nastavljalo na donji deo trupa...

 

Posle ove "operacije" trup je okrenut i napravio sam otvor za izlaz repnog točka. Na trupu postoji poklopac koji pokriva pola otvora i on se otvara tako što ga mehanizam repnog točka praktično gurne prema gole, kad točak izlazi, i obrnuto kad točak ulazi u trup. Poklopac sam napravio od tri špera od 0,4 mm koji su medjusobno ulepljeni sa 5-to minutnim epoxy-em. Ovaj šper se lako oblikuje a, kad se ulepe tri sloja, kao u ovom slučaju, šperovi ostaju u zadatom obliku i nevidjeno su čvrsti...

Sa prednje strane postavljena je šarka.

 

 

 

Pošto repni točak može da "izlazi", na centroplan sam postavio trapove i napravio malo slikanje modela na točkovima...

 

 

 

Evo i malo detalja...

 

 

 

 

Kad smo kod detalja, Coka i ja smo krenuli da pravimo auspuh koji bi, sem što liči na pravi izduvni sistem, trebao da ima i funkcionalnu primenu.

Pre par nedelja Coka je odneo mere od prednjeg dela trupa i po njima je savio prohronsku cev od 25 mm.

Uz cev doneo je i vrlo lepe držače napravljene na waterjet mašini za sečenje metala i cevi od 10 mm koje smo koristili za izduve...

 

Prvo smo odredili kolika nam cev treba za auspuh i Coka ju je odsekao na meru. Potom su na red došli držači, 4 komada, i pošto im je odredjeno mesto zavareni su na cev.

 

 

Napravljene su i 4 drvene klocne koje se zavrću u firewall i koje nose celu konstukciju.

 

 

Kad je sve bilo montirano i fiksirano, odredjena su mesta gde će se nalaziti izduvne cevi. Na gornjem delu trupa izlaze 3 a, na donjem udubljenju po dve cevi.

Sve smo lepo razmerili i na vertikalnoj bušilici smo mapravili 10 otvora. Cevi su skraćene na meru i postavljene tamo gde treba... Trenutno su samo "pecnute" i ostalo je da se skroz zavare u krug, skrate na prave mere i na kraju ću ceo izduv odneti na peskiranje...

Za sada to izgleda ovako:

 

 

 

 

 

Sledeća stvar je da se na kraju velike cevi zavare poklopci i kad se postavi motor, da se vidi gde će ići priključci od Zenionog auspuha...

Trenutna težina je 550 gr.

Pošto će svakako trebati da se doda tereta na prednji deo trupa, bolje da to bude nešto što će doprineti "opštem ugodjaju"...