April 2010

Prošlo je više od dva meseca od kako sam "lupkao" po tastaturi pišući o Hellcat-u...

U medjuvremenu model je završen, sve je namešteno, podešeno, motor uveliko proban...

Ali, da Vam ne bih ostao dužan, evo još par tekstova u kojima ću opisati šta sam radio tokom ova dva meseca...

 

Krajem februara je konačno došlo vreme da se model farba. Farbanje je ona "delikatna" stvar kojom, ako se ne odradi kako treba, možete upropastiti sve što ste do tada uradili...

 

Finishiranje ovakvog projekta nisam želeo da prepustim slučaju pa, sam se obratio mom prijatelju Golubu, koji ima profesionalnu komoru za farbanje i dogovorili smo se da će on da mi odradi ovaj deo posla.

Ovim putem želim da mu se neizmerno zahvalim na svemu što je učinio da bi Hellcat izgledao ovako... Ovakav posao ne bi prihvatio ni jedan farbar, jer je ovo nevidjeno pipav proces i zato ovo modelari uglavnom rade sami...

Golub se, kako sam već rekao, profesionalno bavi farbanjem i u svom svom poslu je pravi ekspert...

Ajd, što sam se ja naradio oko farbanja, ipak model je moj, ali i on se "namučio" ispunjavajući sve moje "želje", kojih je baš bilo...

Još jednom mu se zahvaljujem na strpljenju i što je uvek našao vremena da se "bakće" i samnom i Hellcatom...

 

Golub u akciji...

 

Znate, farbanje ovakvog modela uopšte nije jednostavno...

Prvo, smislio sam da se model radi u tri boje plus detalji i oznake.

Drugo, delova ima "milion" neki se farbaju sa jedne a, neki sa obe strane...

Treba mnogo voditi računa kako se "maskiraju" površine, da se ne ofarbalo nešto što ne treba...

Treba napraviti prelaze boja a, da se ne ofarbaju ostale površine na modelu...

Verujte, uopšte nije jednostavno... Proveo sam više od tri nedelje u Golubovoj radionici. Bilo je dana kad sam išao i pre i posle podne...

 

Model smo farbali poliuretanskim bojama. To su boje koje Golub koristi kad farba nameštaj, što mu je prvenstvena delatnost...

Prednost ovih boja je višestruka, vrlo dobro pokrivaju površinu pa, ne treba debeo nanos, brzo se suše, izuzetno su tvrde i lako se mešaju...

Ove boje su dvokomponentne, tako da kad se naprave, tek dodavanjem "hertera" - učvršćivača, počinju da reaguju i da se stežu, suše...





 


 

Moja "vizija" je bila da kompletan model prvo ofarbam u srebrno, da bih potom, kad dodju ostale boje, šmirglanjem gornjih nijansi dobio onu izgrebanu površinu kroz koju će se nazirati srebrna boja.

Rečeno učinjeno, prvo je ofarbana srebrna na svim delovima...

 

 E, sad je došlo vrema da se mnogo koristi krep traka i stare novine sa kojima smo zaštićavali površine koje ne treba da se farbaju. Ovo je deo posla koji u stvari oduzima najviše vremena. Sate i sate sam utrošio u zaštiti delova...

 

Kako rekoh, poliuretanska boja se brzo suši, tako da boja koja se, recimo, uveče ofarba ujutro je spremna za dalji rad. Ovo nam je u mnogome ubrzavalo kompletno farbanje.

 

Originalni Hellcati su koristili nijanse po FS (Federal Standard) sistemu. Golub meša boje iz RAL ton karti pa, je sad trebalo odrediti koje su RAL boje adekvatne FS bojama...

Mislim da sam već ranije pisao da mi je Neša Miklušev pomogao da odredimo te nijanse...

Ali...

Gledajući knjige, slike, crtež modela po kojem sam i pravio kolor šemu, onu malu maketu Hellcata koju imam, ustanovio sam da su se tokom rata u par navrata nijanse boja menjale...

Nijanse koja smo Neša i ja odredili jesu bile najsličnije FS nijansama ali, kad je model ofarban tamno plava a, pogotovo, srednja nijansa na trupu ipak, nisu bile one koje sam želeo.

 


No, krenimo redom...

Kad smo počeli da farbamo model, prvo smo donji deo trupa, krila, sve komandve površine ofarbali u svetlo, svetlo sivu boju.

Potom smo se dogovorili da farbamo srednju nijansu plave na trupu i na kraju najtamniju plavu na gornjem delu krila, sitnih delova i trupa...

 

 

Pri samom farbanju imali smo problem, kako da napravimo prelaz sa te svetlije plave na tamniju i na belu... Koliko god da se pazi, da se radi u komori za farbanje, ona fina "prašina" od farbe leti i pada po modelu...

U ratu, Hellcati su bili farbani tako što su se u fabrici, na terenu ili gde god da se stiglo, farbao avion onako "iz ruke" sa "odokativnim" prelazima boja...

E, ti prelazi su u našem slučaju, morali biti mnogo manji a, pištolj za farbanje, koji Golub koristi, isti je kao i onaj za pravi avion. Posle dosta eksperimentisanja, našli smo modus sa šablonima kako da napravimo prelaz a, da ne bude jako veliki...

 

Da ne bi ofarbalo obo što ne treba, površina je zaštićena krep trakom i novinama.

 

Iako je zaštićeno dalje nego što treba ipak se "pojavila" ne željena oštra linija izmedju boja...

 

Posle dodatnog "tretmana" pištoljem za farbanje, Golub je napravio prelaz kakav treba da bude...

 

Sve u svemu, kad je sve bilo ofarbano, meni se one dve nijanse plave nisu ni malo svidele. Tamno plava je na dnevnom svetlu "vukla" ka ljubičastom a, svetlija nijansa je bila baš svetlo plava... Možda to jesu FS nijanse ali, nisu bile ni nalik nijansama na crtežu ili na maketi...

 

Gledao sam ofarbani model i baš mi se nije svidjao...

Golub me je "tešio" da se ne sekiram, ta, prefarbaćemo mi to ponovo... Kad se setim koji je to posao...

Jedan dan sam doneo onu moju malu maketu Hellcat-a i nijanse na njoj su, takodje, bile mnogo bliže slici koju sam imao za kolor šemu tako, da je "pala" odluka da se tamno plava i srednja nijansa farbaju ponovo...

Golub je "izvadio" jednu veliku farben kartu, izašli smo na dnevno svetlo, pomagale su nam i žene, jer više očiju bolje vidi, i sve u svemu, odredili smo dve druge nijanse boje mnogo približnije onim bojama sa makete i slike...

Na maketi tamno plava je više zagasita a, srednja nijansa je ustvari siva ali, sa plavkastom osnovom...

 

Znači, ajde Jovo nanovo...

 

Ofarbali smo sve ponovo, tj. ne sve, ovu svetlo sivu nismo dirali, i model je posle drugog pokušaja bio baš onakav kakav i treba da bude.

Sreća u nesreći je bila, da sam sad tokom ovih silnih farbanja, mogao igrati sa šmirgl papirom i ustanovio sam da finiširanje "izšmirglavanjem" neće biti dobro.

Pogotovo posle ovog prefarbavanja, više se ne može raditi sa šmirglom, jer kad bih sastrugao gornju boju ispod su one dve nijanse plave koje sam prefarbavao.

 

Znači onu srebrnu smo farbali "džabe" jer se vedering neće raditi kao na Zerou ili Thunderboltu. Dogovorili smo se da, kad model bude kompletno ofarban, nanesemo sloj 25%-totnog bezbojnog laka a, na njega potom ide vedering air brushem...

 

No, pre bezbojnog laka morao sam da napravim šablone za usta, zube, oko i ostale detalje na kapotažu.

Još ranije sam nabavio nalepnice za maketu Hellcata u razmeri 1:33, gde su bili svi potrebni detalji. Nalepnicu sam skenirao, precrtao u Corelu, povećao za 33 puta pa, potom smanjio za 5 puta. Tako sam dobio tačnu razmeru prema kapotažu...

Grafitnom olovkom sam sve prvo nacrtao a, potom sa tankom 3M trakom sve zaštitio.

Na scenu je opet stupio Golub ofarbavši prvo crvenu pa, belu boju, dok sam crne detalje radio sam...

 

 

 

Za unutrašnji deo kapotaža i firewall izabrana je nijansa zelene boje, kao što su se farbale unutrašnje površine aviona...

 

 

 

Na trupu i krilima napravio sam šablone za oznake. Folije za šablone sam radio od Orakalovih - Oramask samolepljivih folija koje služe baš za te stvari. Sem što se malo manje lepe nego obične folije (pa, skoro da vam se ne može desiti da "počupate" farbu pri skidanju maske), malo su i "gumaste" i lepo prate krivine na površinama gde su zalepljene. Meni je ovo bilo bitno kod nitni...

Oznake su u dve boje, još tamnija plava, skoro crna i bela boja...

 

 

 

 

 

 

Kad je sve bilo gotovo, nanet je onaj, malopre pomenuti, bezbojni lak...

 

Time je sve konačno sve bilo gotovo.

Mnogo je i kad se čita a, kamoli da se sve ovo odradi sa farbama i lakovima... Za sve gore napisano trebalo nam je tri nedelje svakodnevnog rada!!!

 

Ipak na kraju, kad je sve bilo gotovo, vredelo je truda i rada... Slike govore više od reči...



pisano 23. aprila 2010

 

 

Posle farbanja pristupio sam sklapanju modela.

Znao sam da to baš neće biti "samo zavrneš pa, gotovo", nego da ću još mnogo vremena provesti kako bi sve ugradjeno bilo maksimalo odradjeno...

Ipak, nisam se nadao da ću morati raditi toliko prepravki.

 

Prvo sam napravio spisak šta sve imam od funkcionalnih delova na modelu i kako da sve to povežem sa svojom devetokanalnom stanicom...

Tu se odmah javio mali problem jer funkcija ima više nego kanala...

 

Sve u svemu, stanica je nameštena da radi ovako:

 

- kanal 1 - horizontalci - 2 servoa Hitec 645 MG na Y kabel

- kanal 2 - eleroni - 2 servoa Hitec 645 MG na Y kabel

- kanal 3 - gas - 1 servo Futaba 3003

- kanal 4 - vertikalac - 1 servo Hitec 645 MG

- kanal 5 - trapovi - 1 servo Futaba 3003 koji pokreće pneu ventil .

Kad je ventil u otvorenom položaju stiska prekidač za paljenje svetala.

Svetla imaju i dodatni prekidač kojim se mogu ugasiti da ne bi svetlila kad model dugo stoji na zemlji sa izbačenim trapovima...

- kanal 6 - flapsovi - 4 servoa Hitec 645 MG povezani na Match Box (servoi su usporeni).

- kanal 7 - poklopac klapne na donjoj strani centroplana - 1 servo Futaba 3003 (usporen)

- kanal 8 - elektro starter motora - kontakt daje mini servo SG 90 koji pritiska prekidač.

- kanal 9 - kuka i saugh - za svaku od ove dve funkcije korišten je po jedan servo Futaba 3003

Morao sam ugraditi poseban mali prekidač, koji se nalazi na kabelu od signala na servou saugha.

Kad je kuka u uvučenom položaju a, prekidač uključen, saugh je zatvoren.

Kad kuku izbacim van trupa otvori se i saugh. Tada prebacim prekidač od servoa saugha (isključim kontakt) i saugh ostane u otvorenom položaju.

Kuka i dalje radi, dok saugh miruje sve dok se opet ne uključi prekidač...

 

Kombinujući ovako dobio sam par dodatnih kanala...

Kao što vidite nema ni kill swich-a za gašenje motora. Motor se, srećom, gasi na trimer (još jedan kanal manje...)...

 

Da bi sve radilo, morao sam da ugradim čak pet baterija:

- za prijemnik i servoe ugradio sam dve Enelop baterije od 5 ćelija i 2100 mAh.

- za servoe flapsova, pošto Match Box može da se direktno napaja, ugradio sam još jednu Enelop peto ćelijsku bateriju od 2100 mAh

- elektro starter za motor (alnaser) pokreće Li-Po baterija od 2200 mAh

- svetla napaja troćelijska baterija od 1800 mAh.

 

Baterije prijemnika nalaze se pored rezervoara i drže se čičak trakom za model. Na poprečnoj daščici nalazi se baterija za svetla...

Trudio sam se da baterije ugradim maksimalno napred u modelu, zbog težišta.

 

Baterija za alnaser je Li-Po i stoji pod poklopcem na trupu, da bi se lakše mogla izvaditi za punjenje...

 

 

 

Prvo sam ugradio kokpit. To je išlo "glatko", jer sam sve delove tokom izrade, pre mnogo meseci, precizno ukrojio, pa su se vrlo lepo uklapali. Više sam vodio računa da nešto ne "ubrljam" sa lepkom...

Pilot sedi na svom mestu a, interesantno je reći da nišan (kalimator) svetli, dajući končanicu na displeju kroz koji pilot gleda...

 

 

 

Dok sam postavljao motor, prepravio sam saugh sa polugice koja se povlačila rukom na servo. Ovde nije bilo nekih posebnih poteškoća... Sreća pa je ovo veliki model i ima mesta za "kombinacije"...

 

 

Rezervoar je "legao" na svoje mesto, tigon creva - provučena.

Na Hellcatu sam napravio sistem sa dva creva - jedno za punjenje i napajanje motora (postavljen T razvodnik), drugo za odušak...

 

Postavljene su i boce za pneumatiku, povezana pneu creva, postavljen graničnik sa prednje strane boca, koji ujedno nosi i servo gasa...

 

 

 

U trupu je došlo do mnogih promena.

 

Prvo sam prepravio ceo sistem za izbacivanje kuke. Stara varijanta sa dve karbonske cevi (prečnika 4 mm), radila je teže nego što treba, pa sam je zamenio sa tanjom aluminijumskom cevčicom (od 3mm prečnika) iz jednog dela...

E, sad sve "šljaka" savršeno...

 

 

 

Kad sam krenuo da postavljam bovdene za servoe horizontalaca, primetio sam da se bovden, koji pokreće desnu polovinu, dosta "lomi" u krajnjem položaju.

Da bih oslobodio prostor da bovden lakše i lepše radi, morao sam prepraviti nosač sistema za kuku.

 

Servo koji pokreće kuku došao je na novu poziciju... Nekada je ležao položen i poluga jue bila mnogo duža (desna slika).

Položen servo smetao je najlonima za pokretanje repnog točka i vertikalca...

 

 

Znate, sve ove prepravke, moraju da se smisle, probaju, naprave a, sve to traži dosta vremena... Zato je i sklapanje već skoro gotovog modela trajalo poprilično dugo...

 

Na red je došlo ulepljivanje pokretnih delova komandnih površina. Otvori i žljebovi su napravljeni tokom rada i sad je trebalo samo ulepiti šarkice.

Šarkice, bez obzira na oblik, da li su one sa osovinicom ili Robartove "tipla" šarke, ulepljujem sa Hinge Glue lepkom. Ovaj lepak sam spominjao i kad sam radio Thunderbolta i Zeroa, jer se pokazao kao vrlo dobar...

 

 

 

Ali, čovek uvek nešto novo nauči...

Hinge Glue savršeno lepi kad su otvori napravljeni u drvetu, pošto je na bazi vode i ona kroz drvo, tokom sušenja, ispari.

Šarke za flapsove na Hellcat-u ulepljuju se u karbonske cevčice. Utisnuo sam Hinge glue lepak u cevčicu i postavio šarkice. Posle par sati, kad sam proveravao kako su se šarkice zalepile, imao sam neprijatno iznenadjenje, videvši da je lepak ostao u apsolutno istom stanju kao kad sam ga naneo.

Lepak koji je nanet u drvene žljebove (horizontalci, vetrikalac, eleroni) uveliko je bio suv.

Šta ću, sve karbonske cevčice sam dobro obrisao i potom šarkice ulepio sa epoxy lepkom. Ovde se mora voditi računa da vam lepak ne ucuri u osovinicu. Zato uvek u osovinicu kanite kap ulja i dok se lepak suši, sa vremena na vreme, mrdajte šarkice, kako bi proverili da je sve OK.

Kad su komandne površine bile ulepljene, povezao sam ih sa servoima i naštelovao hodove... Sve je lepo radilo...

 

Došao sam do postavljanja servoa za flapsove.

Hellcat ima 4 flapsa, dva na centroplanu i dva (veća) na uškama. Sva četiri flapsa moraju ići apsolutno isto tokom celog hoda.

 

 

Da bih to dobio kupio sam JR-ov Match Box, elektroniku u koju se priključuju sva četiri servoa a, sam Match Box se jednim kabelom povezuje u odredjeni kanal u prijemniku.

Match box vam omogućava da hodove sva 4 servoa namestitie apsolutno isto u svim režimima rada.

 

 

To znači sledeće: na kutijici Match Box-a imate jedan kružni "točkić" sa 10 položaja i dva mala prekidača. Kad postavite prvi servo, mehanički mu sa viljuškicama odredite hodove. Naravno, za taj prvi servo, možete koristiti sve "pomoći" na stanici tipa, reverse, sub trim, atv, travel ajusment...

Sve u svemu, kad ste namestili prvi servo, u Match Box priključite ostale servoe. Naravno i na njima morate da prvo, koliko je to moguće, precizno namestitie hodove mehanički.

E sad, na scenu stupa Match Box...

Položaji na onom točkiću od 1-4 služe da na servoima odredite krajnje položaje komandnih površina, tako da apsolutno budu isto poravnati. Morate znati da Match Box služi za fina štelovanja...

Kad onaj točkić namestite na položaje od 5-8 onda možete da na svakom servou, naravno ako imate potrebe za tim, da okrenete revers.

Da bi sve što ste namestili na match Box-u bilo zapamćeno, pre gašenja, morate točkić postaviti na položaj 0. Ako ste to zaboravili a, Match Box ugasili, moraćete sve štelovati ponovo...

Ako točkić postavite na položaj 9 i ugasite Match Box, sve će se vratiti na frabički set up...

 

Mala priča o Match Box-u...

 

 

Meni je Match Box omogućio da sve servoe za flapsove doteram da perfektno rade i da se napajaju iz svoje, posebne, baterije. Ovo je bitno, jer kad bi 4 jaka servoa "povukla" struju preko jednog kanala u prijemniku, ko zna šta bi bilo...

 

Kad smo kod flapsova, ni tu nije išlo sve "glatko"...

Ziroli je "smislio" da poluge, koje pokreću flapsove, idu kroz krilo da se ne bi videle.

Kod dva manja flapsa, koja se nalaze na centroplanu, ovaj sistem može da prodje. Sem što su flapsovi duplo manji i lakši nego oni na uškama i odnos šarka - viljuškica (krak) veći je nego na flapsovima na uškama.

Kod flapsova na uškama nisam nikako mogao namestiti da nemaju praznog hoda (lufta) u bilo kom položaju. Stalno mi je bilo na pameti kako se može javiti flater kad se "nasvira" malo veća brzina...

Pokušavao sam svašta ne bi li izbegao "luft" ali, nije bilo rešenja.

E, onda, sam primenio radikalne metode... Servoe flapsova fiksirao sam isto kao i servoe elerona, na same poklopce na kojima sam napravio otvore za polugice. Na flapsove sam montirao poluge i sad viljuškice i žica idu sa spoljne strane isto kao i na eleronima.

 

 

 

Sad više nema "lufta"... Nekad estetika mora ustupiti mesto sigurnosti...

Pošto na flapsove ne možete tek tako samo da "privrnete" polugicu, jer je površina od balze i vibracije bi učinile svoje, kad sam sve namestio, otvorio sam flaps i u njega ubacio deo od tvrdog drveta u koji se sada fiksira polugica.

 

Možda je najveće prepravke doživeo stajni trap, tj. poklopci koji zatvaraju otvore kad je trap uvučen. Uspeo sam da napravim da sve radi na "čistu" mehaniku, tako da sam "izbacio" male servoe, sekvencer i ostale stvari koje, samo mogu da zakomplikuju celu priču.

 

 

 

Problem se javlja kad trap izlazi iz krila, veliki poklopac koji je fiksiran na nogu trapa i koji se rotira, mora prvo, nekako, da gurne prednja vratanca (ona sa brojem 17).

Rešenje je ustvari bilo na dohvat ruke, krajnje jednostavno...

Na prednja vratanca sam montirao opruge koje ih uvek vraćaju u zatvoreni položaj.

Poklopac koji se rotira sa trapom "dobio" je sa prednje strane jedan mali deo koji se podvuče pod prednja vratanca, tako da kad trap krene da se izvlači, odmah, gurme prednja vratanca i svojim hodom nastavi da ih gura sve vreme. Kad se trap uvlači, opruga jednostavno vuče vratanca nazad u zatvoreni položaj...

 

 

Unutrašnjost trupa. Na levoj slici, dole u sredini je servo za vertikalac i repni točak (Hitec HS645 MG). Sa desne strane je mali servo i prekidač za alnase.

Bočno na zidu postavljen je servo za pokretanje pneumatskog ventila. Levo je prijemnik...

Na desnoj slici, dva spoljna servoa su za pokretanje horizontalaca. Servo u sredini je za kuku...

 

Prijemnik je postavljen na sundjer. Na centroplanu se takodje nalazi sundjer i kad se centroplan postavi na svoje mesto, prijemnik se nalazi u "sundjerskom sendviču".

Na desnoj slici vidi se nov nosač mehanizma za kuku...

 

Na ovoj ploči nalaze se sve neohodne stvari...

Sa leve strane je ventil za pneumatiku, ispod je merač pritiska a, ispod njega je utičnica za Spektrumov Flight Log sistem...

Pored led dioda za napon nalazi se glavni prekidač ispod kojeg je prekidač za uključivanje i isključivanje servoa za saugh...

Sa desne strane su utičnice za punjenje baterija i skroz dole prekidač za svetla...

 

Spomenuo bih još samo silne žice o otpornike koje sam morao da zalemim i provučem, nameštajući svetla na modelu. Ukupno ima 10 elemenata koje svetle...

 

 

 

 

 

 

Na Hellcat-u je ostalo još samo da se zavari lulica koja povezuje originalni auspuh sa onim što smo ga Coka i ja pravili. Nadam se da će i to biti gotovo za par dana.

Potom treba da se odredi težište, po prvim merenjima, model je "nosat" , što je bolja opcija, ali će verovatno tražiti dodatnog "razmeštanja" delova po trupu. Videćemo...

 

Ono što je evidentno je, da se sad kako sam sve ugradio u avion, stavio centroplan, ugradio motor i sve ostalo, sa modelom se mnogo teže manipuliše.

Em je težak, em je kabast... Svako okretanje predstavlja blagi problem pogotovo u prostoru radionice...

 

Pisano 25. aprila 2009


Kao što vidite model je skoro (99%) gotov, Zenoah radi, palim ga na ugradjeni alnaser u modelu...