avgust 2010

Pisano 05. avgusta 2010


Pre neki dan mi je Jole doneo neke sitnice iz Lindingera (hvala Jole) a, medj' njima elisa i auspuh za MVVS-a.
Kupio sam Metts-ov trokrakri drveni propeler 24x10 i originalni MVVS auspuh za ovaj motor od 80 ccm.



Postavljanje je brzo odradjenoi ali, ipak mi je trebalo par dana, najviše zbog toga jer sam strugaru, dao da malo prepravi jedan držač motora na koji ide nosač auspuha.



Čika Dule je na svojoj vertikalnoj bušilici napravio po tri otvora na svakom propeleru (i na Mejzliku 27x10). U njih ulaze štiftovi sa motora, koji ne daju elisi da proklizne... MVVS je "smislio" da se elisa stegne sa šest šrafova M 4 i sa centralnim šrafom u sredini. Ako stavim šest šrafova onda ne mogu da postavim spiner koji imam, tako da sam odlučio da tri, od šest šrafova, uvrnem, odsečem im glave i da mi služe kao štiftovi a, da elisu stežem sa centralnim šrafom. Na tom centralnom šrafu sam zamenio podlošku, stavio od spinera (sve isto kao i na zenoahu GT 80), i u tom slučaju sam mogao da iskoristim Thu Turn spiner koji sam imao i ranije...


Trukraka elisa je "lukavo" napravljena, svaki krak se radi posebno i medjusobno se spajaju aluminijumskom pločom i sa po dva štifta po kraku... Juče sam bio u Pešti i u ruci držao Xoar trokraki propeler. Apsolutno, ali apsolutno je isti kao ovaj Metts... Ranije sam pisao da ova dva propelera pravi ista firma a, sad me niko ne može ubediti da to nije tačno...

Danas sam konačno sve dobio i pošrafio i u pet sati zakazao "seansu" mojim drugarima da dodju pa, da kresnemo mašinu...






Spremio sam gorivo sa 3% ulja dobivenog uz motor (kasnije kad se potroši to ulje, mešavina se pravi sa 2,5% sintetičkog ulja) i rešio sam da pre nego što se "društvo" skupi, probam da upalim motor.

MVVS uputstvo za prvo paljenje kaže ovako:

- isključite paljenje, zatvorite saugh, ručicu gasa postavite na sredinu, okrenete elisu četiri kruga

Kad ste to uradili:

-otvorite saugh, gas postavite tek malo iznad lera, uključite paljenje, elisu dovedete u gornju mrtvu tačku i jako je zavrtite...

Ako motor ne upali posle tri pokušaja, vratite se na prvi korak... E, moj MVVS je upalio na drugo okretanje elise...

Pravo da vam kažem, malo sam se "štrecno" jer se nisam nadao da će ganc nov motor tako lako upaliti.
Ono što me je više oduševilo je da igle nisam morao uopšte da diram (piše da su fabrički naštelovane) a, motor je lepo radio. Jedino je ler bio malo nizak ali, dodavanje par % na "travel ajusment" meniju za gas je odmah sve rešilo.

Pustio sam motor da radi oko 5 minuta i u par navrata sam dodao gas do pola i malo iznad primetivši da bi trebalo još malčicko doterati igle...













U to su stigli i čika Dule Jole i Bata, te sam opet upalio motor, naravno bez ikakvih problema.



MVVS kaže da se posle dvadesetak minuta rada na zemlji, može ići na letenje ali, da se vodi računa da se motor ne preopterećuje (pogotovo ako je napolju toplo) i da se pun gas ne drži dugo vremena.
Danas je motor radio malo manje od pola sata i u medju vremenu ga je Jole malo "doštelovao" odvrnuvši i Low i High iglu. Motor radi savršeno...

Svaki put palio iz prve, doslovno, a ako se malo ohladi i neće da upali iz prve "na ruku", posle procedure "nasisavanja" sa saughom, odmah startuje... Za ovaj motor definitivno ne treba starter...

Pošto je motor nov nisam ga "terao" u visoke obrtaje tako da podatke o vučnoj sili danas nismo merili. Utisak mi je da dosta bolje vuče nego Zenoah...



Motor jako vuče i ako stojite ispred horizontalca, on vam se baš "useca" u noge od nazad... Da se ne bih "patio", postavio sam dve klocne...


...ali, sa klocnama na trećini gasa Hellcat odiže zadnji točak... Morao sam ga vezati da se "ne otme"...
Na pola gasa, ni sa skroz navučenim horizontalnim stabilizatorom, točak neće da stoji na zemlji...

Danas smo precizno izmerili Hellcat-ovu težinu. Bata je doneo digitalnu vagu i konačno je sve premereno kako treba, trup bez kapotaža 16,6 kila, kapotaž 1,1 kilu i svaka uška 1,4 kilograma, što je ukupno 20,5 kila.
Moram reći da nisam još doterivao težište...

Koliko sutra i u narednih par dana još palim motor, merimo vučnu silu i od nedelje letenje...
























Pisano 15. avgusta 2010


Posle oko 35 minuta rada motora, prošle nedelje u nedelju, došao je Jole da izmerimo obrtaje i vučnu silu.

Motor sam upalio, "kresnuo" je odma', na drugo okretanje elise rukom...
Posle zagrevanja od par minuta, pristupili smo merenju i sa trokrakim propelerom 24x10, sa kojim motor ima tačno 6000 o/min i vuče malo više od 16 kilograma...
Potom sam motor ugasio, sav sretan koliko sve savršeno radi i činjenicom da motor vuče silom od 4 kile više nego na prvom letu...
Plan mi je bio da sutra dan idem na Čenej da probam model...

No, iako znam da neću leteti sa onom velikom dvokrakom elisom 27x10 ipak sam rešio da je probam, čisto da vidim kakve ću sa njom imati rezultate.

Odvrnuo sam trokraku, zavrnuo dvokraku elisu, stegao je sa centralnim šrafom, ništa jače nego kao kad uvek stežem propeler.
Motor je opet odmah upalio, iz prve, ler - 900-1000 obrtaja, MVVS "broji" na leru, prelazi ka' punom gasu odlični, pun gas 5600 o/min i takodje malčicko više od 16 kila potiska...

Sve ovo što sam napisao trajalo je možda minut. Pre gašenja motor je malo radio na leru, potom je ugašen...

Dok sam ispratio Joleta, i nešto obavio u dvorištu, posle par minuta rekoh: Ajde da skinem elisu, da stavim kapotaž i vratim trokraki propeler...
Da okrenem elisu, kad ono nešto "struže" iz motora...
Odmah zvrcnem Joleta da se vrati, dok je stigao, prošlo je par minuta, motor kako se "ladi" tako se sve teže okreće...
Pita me Jole: "Šta si radio?" - "Pa šta sam radio, ništa, boi si prisutan" - rekoh...

Sve u svemu motor kad se ohladio skoro da više ne može da se okrene, tako da ga više nisam ni okretao, da nešto ne zeznem još više.
Padale su razne "teorije" šta se moglo desiti, čak i predlog da "časkom" vidimo šta mu je, ali pošto imam trogodišnju garanciju, motor je skinut i u narednih desetak dana ide nazad u Švaju, pa u fabriku, nek oni vide šta mu je...

Tako da još jedno odlaganje i najmanje dva meseca "pauze"... Sad sam već blago "popizdeo"...

Dok se motor vrati taman će se pokvariti vreme i pitanje hoću li Hellcata i leteti ove godine.


Pisano 19. avgusta 2010


Šta mi se juče desilo...

Došao Golub modelar kod mene i tako sedimo, pijuckamo kafu, te' stigosmo i do "pogona" od Kombinata.
Gledali smo malo kako napreduju "poslovi" oko Panthera i pita Goša da li sam poslao MVVS motor nazad u fabriku. Rekoh da nisam i onako usput, izvadim motor iz kutije u koju sam ga vratio pre desetak dana. Motor nisam ni pogledao u mejuvremenu, jer, ko velim, šta da ga "njakam" kad struže nešto uz njega...

Dok smo ga gledali (sa spoljne strane se baš ništa ne vidi, kao ni kroz izduv) probam ja da ga okrenem i gle čuda, nešto preskoči (kao kad motor dodje u gornju mrtvu tačku) i odjednom se sve okreće besprekorno!!!
Ja šokiran, da se nije sam izlečio, pazi, vrti se kao da ništa nije bilo... Kaže Goša, ajde skini svećicu jer će se vrteti lakše, te to i uradismo... Sve radi "ko' sat"...

Odmah sam se čuo sa "mentorima", Joletom , čika Duletom, Batom i za 18 časova je bilo "zakazano" ponovno paljenje motor, jer kako rekoh sve radi šavršeno.
Tokom popdneva sam namontitao MVVS na Hellcat, izbušio svih šest rupa na elisi, da je stegnem kako fabrika kaže, i u šest sati smo se skupili i "kresnuli" mašinu.
Upalila je kao i uvek, na drugi treći "flip" po propeleru...
Motor radi savršeno, paljen je i gašen sigurno desetak puta i radio je jedno petnaestak minuta... Šta da vam kažem...

U svoj toj euforiji, kako je sve OK, pao je predlog da se ipak motor ne šalje u Češku nego da uz pomoć radapcigera, skinemo onaj plavi deo na koji se naslanja elisa i da vidimo u kakvom je stanju seger osigurač koji je tik iza. Sumnjali smo sve vreme da je baš tu bio problem... Naravno, svesni smo svi da se MVVS nije "zalečio" sam od sebe...
Pošto taj alat nismo imali, rešeno je da se to odradi ovih dana a, da ja u medjuvremenu, palim motor, kako posle, na livadi, ne bi bilo nekih neprijatnih iznenadjenja.

Oko pola osam, posle par piva, društvo se razišlo i ja rekoh ajd da upalim motor neka još malo radi. Rečeno učinjeno, ali...

Kako sam okrenuo elisu, MVVS je, ta' nije se ni upalio, odmah je stao. Ja za propeler, kad ono opet ide teško... Znači, ipak nije happy end ali, nadam se da je neka "glupost" od kvara i nadam se da ćemo naći šta je kad se "svuče" onak plavi deo na početku osovine.

Eto, ko' u Španskoj seriji, svakodnevo neki obrti i uzbudjenja...

Čujemo se za koji dan da vam kažem šta smo "otkrili"...


Pisano 22. avgusta 2010


Misterija je razrešena... Danas smo uspeli da skinemo prednji, aluminijumski deo od MVVS motora i da konačno utvrdimo šta se dešava... Ali krenimo redom...



MVVS-ov prednji deo motora. Česi su lepo "smislili" da se elisa sa šest šrafova steže a, da centralni zavrtanj samo bude "kontra" da se osovinica ne odvrne. Stoga su napravili sitan navoj, koji se u principu ne steže jako.
E, ja sam, pametni, tim centralnim šrafom stezao elisu i...


Juče sam od strugara pokupio jednu čeličnu platnu na kojoj je danas čika Dule izbušio šest rupa. Platna služi kao radapciger, pomoću kojeg bi trebalo da skinemo aluminijumski deo motora u koji se uvrće propeler.
































Pošto nisam imao foto aparat pri ruci dok smo radili slike sam napravio naknadno. Lakše je kad se vidi nego da sad tu puno objašnjavam...

Znači, pre izvesnog vremena dok sam menjao propeler, izmedju dva merenja performansi, u trenutku dok je motor bio vruć, preterao sam sa stezanjem centralnog šrafa na osovimo radilice.
Na MVVS-u su u tom delu tolerancije veoma male, verovatno u desetim delovima milimetra, možda i manje i ovim preteranim stezanjima došlo je do naleganja aluminijumskog dela na kućište (blok) motora.

Pošto se aluminijum (deo koji nosi propeler) na toploti tri puta više širi od čelika (radilica), dok sam stezao propeler, koji je usput bio od karbona, znači veoma trvd, potisnuo sam aluminijumski deo prema kućištu... Pazite, radi se o petim ili destim delovima milimetra...

Usled rada motora sa propelerom koji je gornja granica preporučenih elisa, posle minut - minut i po, verovatno se motor još više zagrejao i došlo je do naleganja. Zato kasnije nisam mogao da okrenem motor...

Kad smo pre desetak dana, čika Dule i ja, probali da skinemo taj plavi aluminijumski deo, prvo smo odšrafili osovinicu koja izlazi iz radilice i kuckajući po njoj mislili smo da ćemo "svući" alu deo sa motora. Nije nam to pošlo za rukom ali, smo ga mrdnuli prema napred, dovoljno malo da se on u jednom momentu oslobodio i motor je počeo ponovo slobodno da se vrti.

Osovinica, koja usput drži i plavi deo da se ne odvrne i ne spadne sa radilice, kad je bila vraćena nazad nije jako dotegnuta... Posle petnaestak minuta rada, plavi deo, opet ponavljam tolerancije su neverovatno male, "priljubio" se opet uz blok i stvar je opet "zaribala"...


E sad, danas smo prvo odvrnuli osovinicu koja su ušrafljuje u radilicu. Ona na sebi ima jedno proširenje preko koga aluminijumski nosač elise ne može da spadne.




U nedostatku druge matice M-10 sa sitnim navojem, iskoristili smo otvor za stezanje spinera i u njega uvrnuli vijak M-5 sa dve platne






Kad je osovinica bila skinuta u radilicu je zvrnut čelični vijak M-8, koji je oslonac za ploču radapcigera.




U aluminijumski deo smo kroz čeličnu ploču uvrnuli šest šrafova i njihovim dotezanjem po malo, u krug, mislili smo da ćemo lako svući aluminijumski deo. Ali, to baš nije bilo tako...



Pošto je ovoj operaciji prisustvovao i Bata, predložio je da nam pozajmi fen za skidanje farbe, sa kojim bi ugrejali alu deo da se malo raširi i kako bi se lakše svukao...
Rečeno - učinjeno...

Ni kad smo ugrejali deo nije baš lako sišao sa konusa radilice. Kolika sila je bila potrebna videli smo tek kad smo M-8 šraf odvrnuli iz radilice...



Da aluminijumski deo nismo grejali, verovatno ga ne bi ni svukli...
Ali, pošto nam je to ipak pošlo za rukom, kako smo i predpostavili, struganje je bilo ovde...






Čika Dule je potom malo obradio ivice bloka motora a, strugar će u ponedeljak da za "brucenzi" skine malo sa alu dela kako se on ne bi više naslanjao na kućište motora... Treba skinuti oko tri stote do pola milimetra...






Naravno i kasnije prilikom vraćanja svega nazad moramo voditi računa da se opet sve ne pretegne jako...

Eto toliko... Nadam se da ću od nedelje, recimo u utorak, ponovo paliti motor, malo provere i pravac Čenej. Sad je već dosta bilo, mora da se leti...


Pisano 26.avgusta 2010


Evo nastavak...

Strugar je obradio ivice koje su češale. Skinuo je po 0,4 mm i napravio novi konus.
Čika Dule je obradio deo na bloku motora, tako da sada, kad se plavi aluminijumski deo "navuče" na radilicu ima veću toleranciju i ne može da dodje do trenja koliko god da se zavrne.



Kad je sve bilo montirano, motor je upaljen, radi savršeno, isto kao i pre...

Sve ovo je napravljeno pre tri dana i juče sam vratio kapotaž, "kresnuo" motor sa njim i nema razlike u radu.

Juče sam proverio težište i na moju veliku radost, prepravke koje sam radio urodile su plodom i nisam morao da dodam nikakav teret. Težište je trenutno na istom mestu kao što je bilo na zadnjem letu.
Coka kaže da je možda još malo napred, ali za prve letove neka ostane tako...


Pošto je model "kabast" pripomagala mi je Maja...



Ukupna težina modela je 20,7 kila... Uz potisak koji je trenutno malo preko 16 kilograma mislim da će model mnogo bolje da leti nego u prvom letu gde je težina bila oko 21,5 kilu i potisak 12...

Nadam se da će sve biti OK...


Pisano 27. avgusta 2010


Znači, konačno se i to desilo, poleteo sam Hellcata...


Sve se potrefilo, vreme ko' naručeno, skoro nikoga na aerodromu, trava na pisti dobra...

Već dva dana samo razmišljam o ovom prvom letu. Dobro de, nije baš prvi, jer je Coka dva puta leteo Hellcat-a i model je solidno natrimovan. Znači nisam baš kretao od nule...
Ipak, mnogo mi se toga danas "motalo" po glavi.
Smatram da ne mogu da napravim tako drastičnu grešku zbog koje bi model pao. U zadnje vreme sam mnogo leteo Thunderbolta i Zero-a, i veoma sam zadovoljan svojom "formom"...
Razmišljao sam više o samom modelu, koji sam već sto puta pregledao, palio motor, šta sve nisam radio, ali uvek može nešto da otkaže, i da se desi nešto ne predvidjeno.

Danas sam, pre odlaska na aerodorom, bezbroj puta u glavi "vrteo film" kako ću leteti. Ipak nervoza je bila prisutna...

Kad sam stigao na aerodrom, zatekao sam samo Dragana Zlokasa sa sinom, leteli su svog lepog dvokrilca. 
Kod kuće sam napravio malu chek listu šta sve treba da uradim i proverim, kako ne bih nešto slučajno zaboravio da uradim.
Pošto sam praktično bio sam, sastavio sam model, nasuo gorivo, vazduh u boce, proverio da li sve radi, sve hodove i konačno upalio motor. Za sada je dve savršeno "funkcionanisalo"...
Dragan mi je pomogao da proverim kako rade trapovi i kad sam ustanovio da i to dobro radi, dopunio sam vazduh u bocama i gorivo u rezervoaru.

Ponovo paljenje motora i pravac pista...

Vetra skoro da nije bilo, kako rekoh trava niska, usmerio sam model suprotno od hangara i parkiranih aviona, spustio flapsove za četvrtinu i polako dodao gas.
Znao sam da ovako težak model (preko 21 kilograma sa gorivom) mora da se "zauka" ali, nisam znao da li će da "povuče" na neku stranu.
Nikakvih iznenadjenja nije bilo, model je odmah krenuo, pravo i skoro da nisam morao da pariram vertikalcem. Repni točak se vrlo brzo odlepio od zemlje i Hellcat je veoma stabilno "trčao" na prednjim trapovima bez ikakve tendencije da skreće levo desno ili da se naginje prema napred. Model je rulao ali, ni nalik onome što smo do sada gledali...  Brzina se povećava dosta sporije nego na manjim modelima i trebalo je sigurno 50-60 metara da nakupi brzinu. Onda sam blago "navukao" palicu horizontalca i Hellcat je poleteo...


Odmah se videlo da je ovaj motor snažniji od Zenoaha, ali po poletanju ni sa MVVS-om nema naglog navlačenja u vertikalnog penjanja.

Čim se model "odlepio" od zemlje, uvukao sam točkove i vrlo brzo podigao flapsove. Flapsove sam namestio da idu polako (JR pruža mogućnost usporavanja servoa) tako da i kad skroz gurnem ili povučem levi bočni trimer, flapsovi idu sporo i ne može da se desi da vam model naglo poskoči... Mislim, pogotovo ovaj "mrmot" ne može da poskoči, no...

Sve u svemu, u vazduhu je Hellcat bio veoma stabilan. Par klikove trimera po dubini i par eleronima doprineli su da model leti savršeno ravno. Let je trajao oko šest minuta i ono što se moglo izvući kao zaključak je da Hellcat sa pola gasa "ladno" leti pravolinijski i u zaokretima ali, da se za svaku figuri mora davati pun gas. 

U odnosu na Thunderbolta a, pogotovo na Zeroa (koji je malo "življi") Hellcat leti kao "usporen". Sve se sporo dešava, valjak je sporiji, petlja takodje. No, to je samo varka, u stvari model je prilično brz samo masa i inercija čine svoje. Slobodno mogu reći, posle dva leta koja sam danas napravio, da Hellcat leti ubedljivo najbolje od svih mojih warbirda... 

Ne kažu ljudi džabe da veliki modeli mnogo bolje lete...

Sletanje je bilo sledeće što mi je bilo nepoznato, ali nikakvih problema nisam imao.
Pre predzanjeg zaokreta spustio sam trapove i odmah sam primetio da model ima malu tendenciju da ide prema dole. Naravno ovo se lako parira horizontalcem.
Čim sam spustio trapove, povukao sam i trimer flapsova i kad su flapsovi otišli do dole nije više bilo potrebe za bilo kakvim pariranjem. Flapsove sam namestio da poprilično idu dole, razmišljajući da je ovo težak model i da mu treba "kočenja".
Nisam pogrešio, trenutno kako su namešteni Hellcat prilično uspori i da bi model prišao na sletanje, treba držati četvrtinu gasa skoro do same zemlje.
Kad je model bio na nekih desetak metara od zemlje oduzeo sam gas skroz, blago ga navlačeći, da "izduva" brzinu, sleteo...

Utisak posle prvog leta mi je bio da ovako dobar model nisam nikada leteo. Znate onaj osećaj kad vam nešto odmah "legne"...
Težina uopšte nije bitna, jer Hellcat ima "noseći", prilično debeo profil, koji u "saradnji" sa jakim motorom odradjuje stvar savršeno.

Sve faze leta, poletanje, letenje i sletanje nisu uopšte problematične. Naravno, sad ja ovo pišem posle 199 letova sa Zeroom i 90 letova sa Thunderboltom koji koliko god bili veliki i teški, ipak su stepenicu niže od ovog modela.
Moje mišljenje je da je prelaz na Hellcat-a sa Thunderbolta i Zeroa manji korak nego prelaz sa warbirda Hangara 9 na Zeroa i Thunderbolta...
Takodje mislim da posle ovog modela, koji je baš težak, svaki veći model (oko 100 incha), ali malo manje težine može da bude samo lakši za letenje...

Drugi let je prošao "rutinski". Sad kad sam znao šta da očekujem nije bilo nikakve bojazni. Leteo sam opet oko šest minuta ne želeći da preopterećujem motor.
Motor je za šest minuta leta potrošio oko 2,5 - 3 dl goriva tako da je i tank od 0,7 litara sasvim dovoljan za letove od desetak minuta.
MVVS je u drugom letu imao malu "knedlu" u prelazu sa srednjeg na pun gas. Ovo ću večeras da doteram (doštelujem igle) i ne mogu da dočekam sutra da idem ponovo...


Pisano 28. avgusta 2010


Ko je video Hellcat-a video, jer od danas ga na Čenejskom nebu, bar u mojim rukama, više neće biti...

Sinoć sam sav sretan pisao kako je sve prošlo savršeno i bio sam veoma zadovoljan sve ukupnim utiskom. Model stvarno fenomenalno leti i sigurno je najbolji model koji sam imao...

Doduše, rekoh i da je motor imao malu "knedlu" na prelazu sa srednjeg na pun gas.
U uputstvu od MVVS-a piše kako se karburator u takvom slučaju doteruje i to sam danas i odradio.

Pričajući u toku dana impresije Miši preko telefona, rekoh da jedino šta može za ovaj model da bude kobno je da mu stane motor.
Ne morate da pogadjate šta se desilo u prvom današnjem letu...

Kao i uvek što biva, greška je obično ljudski faktor i splet okolnosti...

Danas je bilo veoma toplo i čak posle pet sati je bilo tridesetak stepeni.
Da skratim priču, sastavio sam model, sve odradio šta treba oko provera, motor je odmah upalio, malo je zagrejan i pravac pista...

Hellcat je leteo možda tri četiri minuta i sve je bilo kao i uvek, iste figure, ne preterano forsiranje motora ali, letenju u režimu od pola do punog gasa. Računao sam da će motor raditi bolje nego juče (neće imati "knedlu") jer sam doterao karburator...
U jednom momentu kad sam hteo da dodam gas motor je zaštucao i stao.

Dobro sam se i snašao, jer je motor stao kad je Hellcat bio na jedno četrdesetak-pedesetak metara visine, skroz sa druge strane piste, znači najdalje od mene, što je mogao da bude.
Kad ne ide onda ne ide, leteo je prema delu aerodroma gde je trava do kolena, ali doslovno, jer je tamo do skoro bila ogromna voda.

Sa te visine a, generalno sa ovakvim modelom, kad se motor ugasi, nema zaokreta, nego pravo pa, šta mu Bog da...

Od momenta stajanja motora do sletanja nije prošlo više od desetak sekundi, verovatno ni toliko.
Odmah sam izbacio točkove i spustio flapsove. Model je, dok si kazao keks, izgubio visinu i skoro sleteo...
Lepo sam ga "navlačio" i sasvim solidno sleteo u zadatim okolnostima, jer je sletanje bilo 250-300 metara od mesta gde sam stajao. Sve bi prošlo monogo bolje da Hellcat nije sleteo u najveću travu, šaš i rogoz, tako da čim je dodirnuo "tlo", odmah se prevrnuo...

Pomislih: "Zar opet"...

Trk do mesta gde je model, toliko nisam trčao u zadnjih par godina i kad sam stigao, sav zaduvan, imam šta da vidim: otkinut desni trap, oštećena desna uška, srećom, trup je apsolutno ne oštećen sem slomljenih antena i polomljenog propelera.

Sve u svemu ništa strašno, ali...

Ne mogu da verujem koliko me tera maler sa ovim modelom, tako da sam se na licu mesta zakleo da ga ja više neću leteti.
Ljudi koji me poznaju, znaju da imam "kratak fitilj", brzo planem, kažem i šta treba i šta ne treba, pa, se posle kajem i izvinjavam...
Danas se, verujte, nisam  mnogo ni uzbudio. Prosto sam osetio neko olakšanje, kad se sve ovo desilo, znajući da je sad definitivno kraj ove priče.

Sale i čika Dule su mi pomogli da sve rastavim, i sa čika Duletom sam došao kući pričajući i rezimirajući do mraka šta je mogao da bude uzrok svemu ovome.

Kako rekoh a, ja ovde u ovim silnim pisanjima do sada, nisam ništa prećutao, sledeća situacija je dovela do svega ovog... Bar, ja tako mislim...

Dakle, MVVS je lepo napisao da je motor fabrički naštelovan i koliko mala i velika igla na karburatoru treba da budu odvrnute. Mala 1 krug i 50 minuta (oni su to podelili kao na satu) a, velika 1 krug i deset minuta.

Prvi put kad je motor paljen, ima to ovde na forumu, ta, nije radio deset minuta, Jole je malo "doštelavao" igle.
Ne mogu da grešim dušu, motor je, posle toga, stvarno radio lepše.
Motor je potom u više navrata paljen u dvorištu i radio je skoro sat i po, savršeno.
Moram naglasiti da se sve to dešavalo bez kapotaža.

Kapotaž sam prvi put stavio pre neki dan, i tu je moja druga greška (prva je što sam dozvolio da se diraju igle), motor je sa njim radio možda desetak minuta u dvorištu. To je bilo ne dovoljno...
Ipak, moram malo da se i pravdam, i Zenoah, bilo koji a, imao sam ih 6 komada, isto sam tako razradjivao. Prvo bez kapotaža, potom malo sa kapotažom, čisto da vidim da nema nekih promena (nikad ih nije bilo) i odmah sam išao na letenje.

MVVS sa kapotažom, u dvorištu nije "cepan" kao kad se leti i verovatno se nije ni grejao kao što se juče i danas grejao u vazduhu... Da ne spominjem sad pritisak tokom leta i sve ostalo...

Juče kad je motor štucnuo u par navrata, ja pročitah u uputstnu da se Low igla odvrne 5-10 minuta, i ako to ne pomogne, još jedared toliko...
Ovo pišem da bih dao do znanja da je motor veoma osetljiv na štelovanje i naravno, ovo važi kad krenete sa fabričkog setinga...

Ja sam danas odvrnuo malo malu iglu (low) kao što kaže uputstvo, ali nisam se setio da je prvo zavrnem do kraja da vidim gde uopšte stoji (treća greška)... Isto važi i za High iglu...
E, to sam uradio kad sam došao kući, večeras, i ustanovio sam da je mala igla bila više zavrnuta nego što je fabrički seting. Bila je 1 krug i 30-40 minuta. Znači, ja kad sam je odvrnuo još je bila ispod 1kruga i 50 minuta, tj. smeša je bila posna.
Velika igla je, opet, bila odvrnuta više nego što treba...

Topao dan i posna smeša u režimu prelaza sa male na veliku iglu i - motor staje...

Posle bitke su svi generali pametni...


Nevidjeno mi je žao što se sve ovako završilo, ali tokom ovog "projekta" stekao sam (a, nadam se i vi zajedno samnom) mnoga iskustva...

Iskustva oko gradnje, finiširanja, mehanike i svega ostalog je nešto što vredi i podiže kvalitet izrade sledećih modela.
U celoj ovoj priči je činjenica da ako se ne planira da se učestvuje na skala takmičenju ne treba praviti ovako kompleksne modele sa toliko detalja...
Bez tih detalja, model je mnogo lakši, jednostavniji za napraviti, izrada drastično kraće traje i cena je na kraju krajeva daleko manja...
Detalje kao što su kokpit, istrumenti, kuka, svetla, niko ne primećuje ako im se ne skrene pažnja. Kad im kažeš koliko kokpit i pilot (bar u ovom slučaju) koštaju onda te gledaju i misle da baš "nisi svoj" kad si za to dao toliko love...

Dalje, ovako veliki model a, pogotovo težak, smaranje je za rad, jer je svako okretanje gore-dole popriličan problem i zbog gabarita i zbog težine... 

Rad se kod nas ne vrednuje ali, ovo se ni ne pravi da "se mazne lova" nego da se uživa.
Na moju veliku žalost, nadao sam se da će uživanje, bar što se letenja tiče, duže trajati.

Nemam više snage da se "nosim" sa ovim Hellcat-om... Mislim da ću ga prodati...
Izgoreo sam...


Pisano 30. avgusta 2010


Ovo sam vam ostao dužan...

http://www.youtube.com/watch?v=i3Kj7jayc-4&feature=player_embedded


Hellcat je prodat, kupio ga je čika Dule, tako da je ostao je u Novom Sadu...
Verujem da će ga tokom zime lepo okrpiti, ja ću mu pomoći, a Golub će ofarbati ponovo sve što treba.

Kompletna priča o ovom modelu mogla bi da stane u par stihova:


Pravio sam Hellcata, više od dve godine rada,
dete mi krenulo u školu, posedela i brada...
U početku bilo je ko u Anderenovoj bajci,
da mu pridje blizu, branio sam i majci...

I sve beše „do bola“, izrada fantastična bila,
dok ne utvrtih da Hellcat ima više od 20 kila...
U tom momentu, udarih ja u zemlju tvrdo,
cela je ova priča, krenula niz brdo...

Nakon prvog leta, Hellcat, sa ledja me gledi,
sve to polako poče da me jedi...

Mislih „pašće tjuning“,
dokopah se i novog motora,
al’ se problemi nastaviše,
o, kakvog li smora...

Kad sam na kraju i ja prinudno sleto’,
svatih da sam na ovu priču, konačno tačku meto’...
Ipak ovaj story, ima happy end,
Hellcata je kupio moj dobar friend...

Od dobijene love, u sto pedeset  rata,
napraviću Hellcatu sad ja novog brata.
Računam, kao i uvek kad je reč o deci,
trebaće mi za to oko devet meseci...

Taj novi model neće biti klon,
lepši, lakši i jači mora biti on...
U teoriji sve to, mnogo lepo zvuči,
al, ima devet meseci Mirče da se muči...

A, budućim čitaocima, savet daću lak,
ako se emotivno primate,
ne čitajte dalje,
što da vam skače tlak...

Levo u vrhu ekrana, strelica postavljena je zato baš,
ako ćeš se sekirati,
pritisnuti je treba odma’,
mislim, čisto da znaš...

Zahvaljujem se svima što su sa mnom, 
u ovoj avanturi bili,
mnogo ste mi dragi a, neki i mili...

Comments