Decembar 2008

Pošto sam završio kokpit krenuo sam da pravim krila. Hellcat po planovima Ziroli-a može da se pravi sa dve vrste krila.

 

Prva varijanta je da krilo bude iz jednog dela, što daje mogućnost da se izbegnu "zavrzlame" oko postavljanja bajoneta, krilo je samim tim jednostavnije da se napravi, lakše, ali je 2,5 metra dugačko i problem je za nošenje i manipulaciju. Takodje, u ovom slučaju, ovako veliko krilo mora da se stalno stavlja i skida sa trupa pa, za ovu "operaciju" definitivno mora da se ima pomoćnik na terenu koji će pridržavati trup dok se ovo radi...

 

Druga opcija, kojoj sam se ja opredelio, je da se krilo pravi iz tri dela, centroplan i dve uške. Ovo je, po meni, bolja varijanta jer se srednji deo krila ( centroplan ) ne skida stalno sa trupa. Centroplan se može skinuti po potrebi, pošto se za trup steže sa 4 šrafa, model tokom montiranja uški stoji na točkovima, a ne rastavjaju se stalno svi konektori kao i creva za pneumatiku.

 

 

Centroplan je poprilicno velik, raspona 72 cm a, dubine u sredini 60 cm. Stanica je samo kao ilustracija koliko je veliki ovaj deo krila...

 

Centroplan je sa donje strane apsolutno ravan i to olakšava pravljenje.

 

Ramenjače su najvažniji deo krila, pošto one "nose" najveći deo čvrstoće. Po planu ramenjače su 12 x 6 mm ali, takve letvice nisam uspeo da nadjem pa, sam ramenjače povećao na 15 x 9 mm. Time je u startu povećana čvrstoća centroplana.

Sa zadnje strane ramenjača, po planu, nalazi se šper od 3 mm koji povezuje gornju i donju ramenjaču.

 

Rebra koja čine centroplan su od špera, debljine 3 mm, i tu nije bilo šta da se "modifikuje" pošto ona naležu na tačno odredjenim mestima na, malo pre pomenuti, šper.

Rebara ima 5 sa leve i 5 desne strane s'tim što su rebra 4a i 4b ustvari polurebra koja nose stajni trap a, iza ramenjača nema ovih rebara jer u taj prostor ulazi točak.

 

Prvo sam zalepio donju ramenjaču za zadnji šper i ovaj "sklop" sam postavio na plan. Kad sam to uradio postavio sam i ulepio sva rebra.

Sve do sad navedeno sam lepio sa beli lepkom ( Henkell - Moment wood standard ). Ovaj lepak ima da se kupi kod nas, odlično lepi i kad se sasvim osuši tvrd je kao kamen...

Kad je lepak bio suv, malo sam "doterao" gornji žljeb na rebrima i u njega postavio gornju ramenjaču.

 

Sa spoljnih strana centroplana, tik uz vertikalni sper koji spaja ramenjače, od rebra 5 do rebra 2 prolazi cev unutrašnjeg prečnika 40 mm. U ovu cev ce ulaziti bajonet koji će viriti iz svake uške krila. Ovu cev (vodjicu bajoneta) sam ulepio za svako rebro NHP 12-to minutnim epoxy lepkom.

Na ovaj deo krila mora da se obrati posebna pažnja i mora da se extra ojača jer su ovde najveća opterećenja. Ojačanja su posebno važna jer je bajonet iz dva dela tj. svaka uška ima svoj bajonet...

Cev u koju će ulaziti bajoneti povezao sam sa vertikalnim šperom preko trouglastih letvica a, preko svega ću kasnije staviti sloj staklene tkanine od 110 grama i epoxy smolu...

Kod, recimo, akrobatskih modela bajonet je iz jednog dela, ide kroz trup i samo se provuče kroz bočne stranice trupa.

 

Inače, na rebrima kroz koje prolazi vodjica bajoneta već su izbušeni otvori i to u rebru 5 skoro kod gornje ivice profila a, sa unutrašnje strane centroplana, na rebru 2 kod donje ivice krila. Ovako smaknute rupe su nužne jer su uške pod uglom u odnosu na centroplan i drugačije bajoneti ne bi mogli da udju...

Smaknute rupe su i na rebrima od uški, ali o tom po tom kad budem pravio uške... Ovi otvori koji su već napravljeni na rebrima u mnogome olakšavaju rad jer je ugao vodjica vrlo bitan za geometriju krila.

 




Sa prednje strane svakog rebra, na samoj napadnoj ivici, nalazi se žljeb u koji dolazi letvica od tvrdog drveta 6 x 6 mm. Potrebne su dve ovakve letvice, za levu i desnu stranu, i ove letvice se medjusobno spajaju u sredini centroplana. U sredini sa unutrašnje strane letvice su povezane i sa rebrima 1 levo i 1 desno sperom od 3 mm.

 

Na samoj napadnoj ivici i sa prednje strane letvica, dolaze vertikalni šperovi 25x3 mm. Ovakva 2 špera idu i na levu i na desnu napadnu ivicu i kao i letvice spajaju se u sredini centroplana. Gornji i donji deo ovih šperova mora da se obradi u polu krug da bi ispratili krivinu profila... Kad se sve ovo ulepi ( belim lepkom ) i obadi, prednji kraj je praktično gotov... bar po planu....

 

 

 

Na zadnjem delu rebara, pred kraj centroplana, montiraju se letvice od tvrdog drveta 8x8 mm koje čine pomoćne ramenjace. Pomoćne ramenjače su neophodne zbog velike dubine centroplana.

E, tu sam naišao na prvi mali problem. Kad postavim ove letvice u postojeće zljebove točak ne može da se uvuče do kraja pošto mu letvice smetaju.

Rešenje sam našao tako što sam presekao, skratio, ove letvice. Zatim sam napravio nove ali, malo duže da bi se jednim delom preklopile (izmedju rebara 2 i 3). Ovaj preklop sam po sebi ništa ne znači ako se letvice medjusobno ne povežu jer povezivajući ih dobijate jednu celinu po kojoj se prenose sile... Ovu izmenu sam napravio i sa gornje i sa donje strane centroplana...

 

 

 

 

 

 

 

Na samim krajevima profila, zadnja tri rebra čine unutrašnje flapsove (unutrašnje zato što i na uškama postoje flapsovi). Profili rebara su laserom malo prosečeni da bi se videlo gde će se flapsovi, kasnije, odvojiti od profila... Na gornju stranu sam zalepio 2,5 mm plank da bih video gde su i kako izgledaju flapsovi...

Sledeće šta sam radio je bilo da sam postavljao šperove kroz koje ce prolaziti šrafovi za pričvršćivanje centroplana, tj. celog krila, za trup. Sa zadnje strane nije bilo problema jer su šperovi "povezivali" dva susedna rebra, dok je od napred smišljeno da se sper samo prislonu uz donji deo rebra. To mi nije imalo logike jer kad stežeš šraf on "napinje" pločicu i teži će da otkine šper od rebra jer je površina lepljenja mala. Ovde sam napravio prepravku pa sam, kao i nazad, povezao dva bočna rebra sa šperom kroz koji ce prolaziti šraf...

 

 



Kako to obično ide, jedna stvar počne da "vuče" drugu, smislio sam da ne bi bilo loše da i od gore na rebra postavim šper i da kroz oba provučem cevčicu koja će "voditi" šraf ka matici u trupu.

Uradivši ovo, rekoh sebi, ajde da ja ova dva špera zatvorim "u kutiju" povezujući ih od napred i od nazad medjusobno i sa bočnim stranicama od rebara.

Ovo je relativno mali posao ali, daje strukturalnu čvrstoću, jer sve što se medjusobno poveže prenosi i medjusobno sile, tako da je sve mnogo jače...

 

Pričajuci sa mojim drugarima modelarima od kojih su čika Dule i Coka mašinski inženjeri, došao sam do zaključka da "od viška glava ne boli", pa, sam ja zatvorio i kutije i sa prednje strane

ramenjača....

 

Za sve ove i "operacije" koje slede koristio sam 3 mm topolov šper koji sam kupio u prodavnici "Borija 2" u Novom Sadu. Šper je dvoslojni, idealno ravan, lako se obradjuje i što je najvažnije nije težak...

E sad, kad sam imao sper, sad me je bas "krenulo" ....

 

Povezao sam sva rebra ispred ramenjača na dva mesta. Ovo nije predvidjeno po planu, ali ubacujući ove delove neverovatno sam ojačao centroplan. Takodje, sile koje će se stvarati prilikom letenja kao i prilikom poletanja, sletanja, rulanja prenosiće se na sva rebra....

 

Da bih ugradio stajni trap morao sam da napravim 4 klocne 14 x 35 mm od tvrdog drveta (po planu 12x20 mm). Ove klocne su ulepljene sa unutrašnje strane rebara 4a i 4b i na nih dolaze stajni trapovi. Klocne sam napravio tako na se naslone na gornju ramenjaču i sa zadnje strane na onaj sper koji povezije gornju i donju ramenjacu...

 

Kao što vidite uvek težim da više stvari povežem medjusobno jer se tako dobija veća čvrstoća...

 


Kad se lepak osušio ( beli i dalje ) postavio sam i zašrafio prvi retrakt na svoje mesto.

Da bi retrakt radio (savija se prema nazad) morao sam da presečem donju ramenjaču. Ovo je iz razloga, što "noga" stajnog trapa u svom zadnjem položaju prolazi baš u visini ramenjače. Naravno, ovo je tako i po planu, iako se menu sečenje ramenjače nikako ne svidja, ali drukčije "ne mere"...

Zbog ovog je dobrim delom i napravljena sva ona, malo pre pomenuta, konstrukcija...

 

 









Ziroli, po planu, predvidja da se ramenjača premosti sa novim parčetom ramenjače tik iznad postojeće presečene ramenjače. No, i tu postoji "kvaka" jer trap ulazi u taj prostor pa, nema mesta...

Šta sad da radim? Jedini preostali prostor gde bih mogao da premostim ramenjaču je sa zadnje strane kutije. Coka mi je dao savrsen savet, da sa tom, novom, ramenjačom povežem cev za bajonet i zadnju stranu kutije koja povezuje ramenjaču... Rekao mi je i da, kad ulepim ramenjaču, sve, znači kutiju, tu novu ramenjaču, cev za bajonet, i sa gornje i sa donje strane povežem sa jedno slojem staklene tkanine od 110 gr i epoxy smolom... Tako ću dobiti jaku celinu... Činjenica je da je ovo najopterećeniji deo i da tu, sad, ne treba "štedeti" na čvrstini...

 





U celom ovom pisanju nisam spomenuo da sam ulepio i pločice koje ce nositi poklopce na kojima ce biti servoi za flapsove.

 

Ulepljena je i pločica kroz koju će prolaziti šraf koji ce ulaziti u aluminijumski bajonet. Ovaj šraf, neće dozvoliti da se uška izvuče iz centroplana.

U aluminijumski bajonet se na tačno odredjenom mestu, epoxy-em ulepi jedna pločica od tvrdog drveta. Potom se bajonet (ovo naravno kad je već gotova kompletna uška i bajonet ulepljen u nju) uvuče u vodjicu na centroplanu i kad se sve lepo namesti, sa spoljne strane centrolana se, u sklopu, probuši rupa, kroz centroplan, vodjicu bajoneta, bajonet i drvo u bajonetu. Potom se izvuče uška i na drvenu plocicu u bajonetu zalepi ubodna matica.... Time je stvar gotova...

Znači, kad se stavi uška na centroplan, sa donje strane centroplana se šrafom fiksira bajonet ne dajući mu da se izvuče. Prosto, sigurno, a ništa se ne vidi...

 

Baš sam se raspisao, mnogo je i da se čita a, kamoli to sve da se napravi...

 

Još jedna sitnica, vidim ja, dok prevrćem ovu "centroplansku skalameriju" po radnom stolu, nešto se brzo umorim. Ajde da ga bacim na vagu, kad ono imam šta da vidim, do sada, doduše sa trapovima i točkovima, 3,1 kilu, a još nije plankiran i presvučen staklom...

Nije onda ni čudo da su ovakvi modeli 15-20 kila...