Februar 2010

Hellcat projekat se neumitno bliži kraju... Doduše trebaće još jedno dva tri meseca ali, kad pogledam u nazad, sad se već nazire kraj...

 

U medju vremenu, od zadnjeg pisanja, stigao mi je iz Nemačke, Zenoah GT 80. Motor nije nov, ali po rečima čoveka od kojeg sam ga kupio, nije radio više od 4-4,5 sati.

Tako i izgleda...

 

 

Uz motor sam dobio i Easy start sistem, koji omogućava da ga palite sa rukom. Pošto je i ovaj Zenoah sa magnetnim paljenjem, paljenje na ovaj način skoro da je nemoguće bez ovog dodatnog uredjaja.

Easy Start se sastoji od jedne elektronska kutijice koja pojačava varnicu već i pri veoma sporom okretanju elise. Kad magneti prolaze kraj kalema i pri veoma maloj brzini okretanja elise na svećicama se pojavljuju varnica...

Easy Start se preko džeksne priključi sa spoljne strane modela na motor i aktivira se pritiskom na prekidač.

Utičnica Easy Start sistema nalazi se fiksirana na prvom rebru i do nje se dolazi kroz otvor na kapotažu...


Zenoah GT 80 je dvocilindrični bokser motor. GT 80 koji mi je stigao, umesti dva mala odvojena auspuha na svakom cilindru, ima jedan veliki zajednički, izduvni lonac, proizvod Nemačke firme Toni Clark. Sem boljeg zvuka, motor bi trebao da ima i malo više snage...


GT 80 je dosta duži od G 62 pa, sam morao da skratim kutiju sa fire wall-om na koju se kači motor.

Prvo sam odsekao 30 mm ali, pokazalo se ne dovoljno, tako da je "odfikareno" još skoro 40 mm. Sad je fire wall došao skoro skroz ravno sa prvim rebrom trupa, ali šta da se radi, drukčije "ne mere"...

 

 

 

I na ovog Zenoaha moguće je staviti alnase

Problem nastaje jer su za ovaj motor potrebni još neki delovi, koje nisam imao a, koji ne trebaju za Zenoaha 45 ili 62...

 

U pomoć mi je pritekao čika Dule Papić, koji je osmislio i odradio lavovski deo ovog "alnaserskog" sklopa.

 

Alnaser je u osnovi isti za sva tri motora, ali za GT 80 mora da se radilica, tj. onaj kraj radilice koji izlazi sa zadnje strane prema trupu, produži za nekih 55 mm jer se inače ne može, od karburatora, postaviti veliki zupčanik...

Kod strugara smo napravili produžetak za radilicu...

 

Produžetak za radilicu bez obzira na veličinu prilično je kompleksan deo. Sa prednje, unutrašnje strane nalazi se konus koji mora tačno da legne na konus radilice.

Iza konusa, sa unutrašnje strane, urezan je navoj kojim se produžetak fiksira na radilicu...

Sa spoljne strane, kao što se vidi, nalazi se žljeb za ključ 17 kako bi se ovaj produžetak mogao steći za radilicu.

Iza žljeba je konus, identičan onom na radilici, na koji se sad navlači čaura po kojoj "trči" veliki zupčanik. U produžetku konusa dolazi navoj za maticu kojom se čaura steže...

Vrhunac svega je da "bacanje" dela koji je opisan, ne sme da bude više od 1 stote milimetra (0,01 mm)...


Drugi problem se javio kod pozicioniranja malog zupčanika, koji se užljebljuje u ovaj veliki, i u koji ide kardan sa elektro motora...

Ploča koja nosi ovaj mali zupčanik, kod Zenoaha 45 i 62, ujedno je i nosač motora, tako da kad se sve postavi uzubljenje je baš kako treba.

Kod GT 80 motora, na postojeći nosač motora ne može da se postavi ovaj mali zupčanik, pa sam morao da napravim posebnu ploču koja će nositi samo ovaj sklop.

 

Ali, čisto da ne bude sve jednostavno, ovu ploču sam morao tako da postavim da se ne pomera u odnosu na veliki zupčanik koji je radilici.

 

Oblik aluminijumske ploče sam nacrtao u Corelu, vodeći računa o merama nosača motora.

Beli iz Šapca mi je na CNC-u isekao aluminijumsku ploču, za nosač malog zupčanika...

Šraf u sredini služi da se ploča sa malim zupčanikom u odnosu na nosač motora ne pomeri dok se motor postavlja ili skida sa modela...

Sa druge strane ima još dva šrafa, ali se na ovoj slici ne vide...

 

Svi ovi delovi mogu se kupiti kod Toni Clarka u Nemačkoj, ali sem cene, treba dosta vremena da se nabave... Neću spominjati trokove poštarina, carina...

 

Kad su ovi delovi stigli, čika Dule je u svojoj radionici veoma precizno izbušio 4 rupe kroz koje će se nosač motora i ploča stezati kad se motor bude postavljao na model...

Potom su napravljena 3 otvora i u njih su urezani navoji, za postavljanje sklopa malog zupčanika. Ovo je moralo biti veoma precizno odradjeno, da bi ze zupčanici uzubili baš kako treba...

Na kraju izbušena su još tri otvora da se nosač motora i ploča, fiksiraju zajedno, kako se ne bi pomerali prilikom postavljanja i skidanja motora na model...

Za sve ovo trebalo je dobre dve nedelje...

 

Kad je konačno sve bilo namešteno i stiglo u moju radionicu, ustanovio sam, da bi motor stajao kako treba u odnosu na kapotaž, treba da napravim odstojnike od 30 mm, preko kojih ću postaviti motor na fire wall modela.

 

Opet, "Alo' strugar" i sutradan su stigli odstojnici...

 

No, iznenadjenjima nikad kraja...

 

Pošto je nosač motora na GT 80 dosta širi od G 62, ispalo je da, kad se motor zakrene za dva stepena u desnu stranu, dva šrafa (kod levog krila) preko kojih treba da se stegne motor, udaraju tačno u ivicu kutije koja nosi fire wall i da nikako ne mogu tako da ih montiram...

 

Pravljenje kit modela ima tu "draž" da stalno moraš razrešavati neke "problemčiće" koji se javljaju tokom izrade...

 

Fiksiranje motora na model razrešio sam sa dve aluminijumske gredice.

Na njima su tri otvora, krajnji levi ima navoj od 6 mm i u njega idu oni šrafovi koji "udaraju" u ivicu kutije, a druga otvora su rupe prečnika 6,2 mm i kroz njih i kroz fire wall idu šrafovi sa maticama preko kojih se steže motor za model.

Gredice su širine 12 mm tako da sam odstojnike skratio sa 30 na 18 mm što u ukupnom skoru opet dođe, potrebnih, 30 mm...

 

 

 

Pošto sam kutiju na koju se nekad kačio motor odsekao, morao sam napraviti novi fire wall, ploču na koju će se sad postavljati motor. Nju sam napravio od tri ploče 4 milimetarskog avio špera koje sam medjusobno ulepio belim lepkom.

Fire wall sam je doterao da "pasent" ulazi u otvor kutije na trupu, odredio sam ugao od 2 stepena u desno i epoxy lepkom sam je ulepio...

Sa prednje i zadnje strane sve je ojačano trouglastim letvicama.

Kad se sve dobro osušilo pristupio sam finalnom postavljanju motora...

 

Na fire wall-u sam morao napraviti još par otvora, 4 za šrafove za fiksiranje motora, 2 za creva za gorivo i odušak i dva malo veča otvora koja služe da kroz jedan prodje sklop na koji dodje kardan alnasera a, u drugi otvor, u sredini, dodje matica kojom se steže veliki zupčanik na radilici...

Trup na ovoj slici stoji obrnuto...

 

Motor sam "jedva" postavio pod kapotaž...

GT 80 je širok tačno koliko je i unutrašnja mera kapotaža i kad se doda onaj ugao od 2 stepena ne može se postaviti tačno tamo gde treba.

 

Na mom kapotažu sa prednje strane nalazi se dumy (kobojagi) motor i on je postavljen u sred srede otvora kapotaža. Da bi osovina Zenoaha izlazila u sredini dumy motora fali 2-3 mm da motor ode višlje u kapotažu. E, višlje se ne može postaviti, jer kapica leve svećice udari u kapotaž.

 

Posle "mozganja" šta mi je najbezbolnije da uradim da rešim problem, napravio sam otvor na kapotažu, da svećica "proviri" napolje. Da ne bih ostavio ovu ružnu rupu, na kapotaž sam postavio jedno malo ispupčenje, pod kojim je sada kapica svećice...

Za ispupčenje sam iskoristio plastičnu kafenu kašikicu, koja je, pošto joj je odsečena drška, imala idealan oblik...

 

Na kraju je sve dosta dobro ispalo... Nije 100% scale ali, izgleda, sigurno bolje nego da se vidi rupa sa kapicom svećice u redini...

Najvažnije je da je motor pod dobrim uglom i da osovina izlazi u sredini dumy motora, što je bitno kad se model pogleda od napred...

 


Pošto sam postavio motor, na red su došli oni sitni detalji kao što je postavljanje servoa za gas, poluge za saug, provlačenje creva za gorivo i odušak...

 

Nosač servoa za gas ujedno služi i da ne dozvoli bocama pneumatskog sistema, da od vibracija, idu prema napred...

 

"Što je sigurno - sigurno" - reče kaludjerica pa stavi kondom na sveću...

Tako i ja, sem lepka uvek i šrafom osiguram spojeve. Vibracije su čudo...

 

Rezervoar sam, kao i na Zero-u, namestio sa dva creva. kroz jedno se napaja karburator i puni rezervoar, a drugo je odušak.

Ranije sam već pisao da ovakav sistem ne može da funkcioniše kod glow motora, jer se zbog oblika karburatora, cilindar može napuniti gorivom.

Ali, kod benzinaca sa Walbro karburatorom, koji ima membranu, ne moguće je da vam se to desi...

Crevo za punjenje je postavljeno isto kao i na Thunderboltu... Lako je za rukovanje a, ne vidi se...

 

 

Naravno na kraj ovog tigonskog creva ide čep...

 

Da se tigoni ne bi prelomili, bakarne cevčice koje izlaze iz rezervoara sam odmah savio pod 90 stepeni...

Jedna je od oduška a, druga ide pod kapotaž ka karburatoru i ka crevu za punjenje...

 

 

Da bi se sve što manje videlo, odušak i polugica sauga nalaze se sa donje strane kapotaža.

 

 

Saug je veoma pristupačan, kad polugica gurnuta onda je zatvoren a, kad je povučena - otvoren...

 

Na kapotažu sam napravio otvor za utičnicu Easy start sistema.

Trudio sam se da se sve što manje vidi a, da opet, bude funkcionalno i lako za manipulaciju na terenu...

 

 

Gornji krajevi krila, ispred elerona, dobili su led diode plave boje. Na pravim Hellcat-ima to su bila svetla za formacijsko letenje....

 

 

Na trupu sa zadnje strane postavio sam belu led diodu.

 

 

Na vrhu trupa iza antene nalazilo se zelena lampica. Za poklopac sam iskoristio transparentno zeleni deo poklopca nekog šampona, koji je uz malu "doradu" šmirgl papirom, bio baš kako treba...

 

Sa donje strane trupa postavio sam tri lampice, crvene, zelene i žute boje... Na pravom avionu to su bila svetla za prepoznavanje...

 

 

Sve žice, radi lakše manipulacije, povezao sam preko luster klemne, za bateriju koja ih napaja strujom preko prekidača. Svetla se pale kad pneumatski ventil pritisne prekidač, znači svetla svetle samo kad su izbačeni trapovi.

Ovo sam morao tako napraviti jer nemam dovoljno kanala da bi svetla bila poseban sistem...

 

U samom trupu, takodje je došlo do malih promena...

Servoi za horizontalne površine premešteni su nazad, iza kokpita. Oba su usmerena na istu stranu i preko Y kabela biće povezana na prijemnik.

U sredini, mesto je našao servo koji će, preko prekidača aktivirati alnaser...

 


Rezervoar je morao da ode dosta dublje u trup, što je prouzrokovalo da sam morao da upustim plank na centroplanu dublje, jer drugačije tank ne bi mogao da stane...

 

 

Servo vertikalca i repnog točka, samo je zakrenut za 90 stepeni da bi bilo više mesta za rezervoar...

Elekrtomotor alnasera nije diran, stoji gde je i bio ali, sam morao da skratim kardan..

 

 

 

Sve u svemu, za dan dva konačno nosim model na farbanje... Ali, o tome ću pisati sledeći put...