Januar 2009

Od kad sam počeo da pravim Hellcat-a možda se samo u par dana desilo da baš ništa nisam radio na njemu....

Već sam više puta rekao da mi izrada ovakvih projekata pruža nevidjeno zadovoljstvo. Prosto me ispunjava, imam o čemu da razmišljam, imam teme da sa drugarima pričamo i rešavamo dileme šta i kako napraviti... Opsesija....

Sve u svemu, na kraju dana, uveče kad završim, pogled na ono šta sam uradio taj dan ili ukupno do sada čini me veoma zadovoljnim....

I tako je svakodnevno...

Delovi dobijaju svoje oblike, razrešavaju se dileme kako da se šta odradi, ojača, ulepi i sve to daje jedan dobar osećaj...

A, tek će da bude "osećajno" kad se sve završi....

 

Što se tiče nastavka rada na centroplanu, uradio sam mnogo sitnih stvari koje oduzimaju vreme...

 

Doduše, pravio sam i Radovanovog Cap-a 232, pošto mi je u medjuvremenu doneo nešto delova pa, sam mogao da nastavim i taj "projekat"...

Cap je baš impresivan, sa rasponom od 2,1 metra, motor, naravno, Zenoah 45, servoi za komandne površine Hitec HS 645 itd...

Ovo je ARF model Vijetnamske firme "Black Horse" i mogu vam reći da je veoma kvalitetno uradjen, a pogotovo izmonokotiran...

 

No, vratimo se našem centroplanu...

 

Kao što sam već pisao, sa novim parčetom ramenjače "premostio" donju ramenjaču koju sam morao odseci zbog stajnog trapa. Sa trouglastim letvicama sam povezao cev za bajonet sa sklopom ramenjača.

Potom sam sa 110 gr. staklenom tkaninom ojačao kompletan ovaj prostor. Staklenu tkaninu sam prepustio i na bočna rebra i skroz u krug od gornje do donje ramenjace. Naravno ovo tkanje ide i preko nove ramenjače.


Kako se radi sa staklenom tkaninom i smolom napisaću nešto kasnije...

 

Kad se sve osušilo, sutra dan, sve ivice sam lepo ošmirglao i počeo sam da plankiram gornju stranu centroplana. Ovo sam radio u dve faze, prvo od pola ramenjače pa, skroz do napred, a zatim posle dva dana ostatak prema nazad.

 

Za prednji deo sam na stolu (kako sam ranije opisivao) spojio dva planka balze i kad se lepak osušio ukrojio sam ih prema centroplanu. Potom sam uzeo beli lepak i svugde ga na centroplanu ravnomerno naneo, na sva rebra od gore i na deo ramenjace koji sam nameravao da pokrijem plankom. Sledeća stvar je bila da postavim plank i da sa što većim brojem čioda pritisnem plank za lepak tj. centroplan.

Bitno je reći da sav višak lepka koji iscuri, treba odmah obrisati jer će se čovek posle "patiti" da ga skine kad se osuši...

Sutradan, kad se sve lepo bilo suvo, poskidao sam čiode i sve ivice lepo obradio sa šmirgl papirom.

Isti postupak je primenjen i za zadnji deo planka. Deo oko flapsova naknadno ukrajao...

 

Sledeće na redu je bilo da u planku probušim rupe kroz koje će ići šrafovi jer ako to sad zaboravim, kad stavim plank sa druge, strane neću znati gde su otvori.

 

Potom sam i sa donje strane postavio prednji deo planka, po gore pomenutoj metodi...

 

Kad se sve osušilo i kad sam doterao ceo centroplan u krug, da nigde ne viri višak balze od planka, zalepio sam o obradio napadne ivice. One su od balze a, ja ih uvek napravim malo višlje da bih lepo mogao da svedem profil na napadnu ivicu. U početku za skidanje viška balze koristim rende. Potom na red dolazi šmirgl papir, uvek na nekoj dužoj pločici, da bi površina šmirglanja bila duža i de se ne bi pravile "rupe"... Prvo šmirgla 100-120 a, na kraju sve finija dok se ne dobije besprekoran prelaz i radijus...

 

Plankirao sam i obe strane flapsa. Plankovi na flapsovima se malo prepuste iza rebara i ulepe jedan za drugi. Kad se sve osuši prvo se višak planka, koji čini izlaznu ivicu, odseče na meru a, potom se ivice gornjeg i donjeg planka ošmirglaju i time se dobije pravilna izlazna ivica. Treba voditi računa da se ne pretera sa šmirglanjem pa, da se ivica ne stanji suviše...

Pošto su flapsovi plankirani sa obe strane, došlo je vreme da se odvoje od trupa. Kad se skinu, mora se obraditi i prednji deo flapsa i zadnji deo rebra... I na flaps i na rebra dolaze trake od balze tako da se sve da lepo obraditi i spremiti za dalji rad...


Kad se zalepi donji plank i krivina na flapsu sve izgleda kao na gornjoj slici. Donji plank je namerno prepušten da bi se smanjio otvor...

 

Na prednjem delu centroplana kroz gornji i donji otvor za šraf provukao sam karbonske cevi. One će mi dati tačan pravac za šraf kad budem stezao centroplan za trup...

Mana karbonskih cevi je što, kad se šmirglaju da bi se poravnale sa profilom, sve živo se zaprlja od fine crne prašine koja se stvara...

Jedan ceo dan mi je trebao da namestim da centroplan lepo "sedne" na trup. Na trupu sam morao da doterujem kutiju koja nosi motor da bi prednji kraj, sama sredina centroplana, lepo nalegla. Takodje i rebra na kojima leži centroplan morala su se poravnati da bi centroplan lepo nalegao na trup... Dosta šmirglanja, postavljanja i skidanja centroplana.... Ako ga nisam stavio i skinuo sa trupa jedno 80 puta nisam ni jednom.... No, na kraju sve lepo naleže i kao i uvek, vredelo je truda...

Sa staklenom tkaninom od 110 gr i epoxy smolom sam presvukao i unutrašnji deo gornjeg planka, prostor gde će ulaziti točak.

Rad sa ovim materijalom i epoxy smolom je prilično jednostavan samo traži dobru pripremu i strpljenje...

 

Sećam se da sam pre godinu dana pričao sa Cokom oko presvlačenja Thunderbolta u staklenu tkaninu... Mislio sam da neću znati kako se radi i hteo sam da nosim kod jednog majstora da mi to odradi. Coka me je ubedjivao da je ovaj posao jednostavan i slobodno mogu reći da je bio u pravu... Coko, hvala ti...

 

Da bih postavio staklenu tkaninu u prostor na centroplanu gde ulazi točak prvo sam pripremio i iskrojio parče dovoljno velikao da pokrije ceo plank i predje na bočna rebra (zato se sve i presvlači da se povežu delovi).

Staklenu tkaninu treba iskrojiti malo veću da predje preko rebara. Ako se malo i pretera pa, negde staklo i viri, nema veze, jer se, kad se smola osuši, staklo veoma lako sa šmirgl papirom, da obraditi...

Koristio sam nemačku smolu R&G, koja se meša u odnosu 4:1 i sa njom se može raditi sat vremena. Posle tog vremena smola polako počne da želira, a suva je posle 24 sata. Uglavno za sve smole treba 24 sata da se totalno osuše..

Izmešao sam smolu u predvidjemom odnosu (ovo je veoma bitno) i krenuo sam da radim. Moram napomenuti da se smola može razredjivati sa čistim metil alkoholom.

Smola je gusta, recimo malo redja od meda, i ja koristim četkicu ili sundjer da je nanesem na površinu. Ako su površine veće, naprimer krilo, onda prosto nalijem smolu na krilo i plasticnom špahlom je razvučem preko cele površine, skroz od napadne do izlazne ivice. Uvek se trudim da sloj bude ravnomeran i ujednačen...

 

Sada sam četkicom prvo tanko naneo sloj smole na plank i bočna rebra, ovo iz razloga da se staklena tkanina odmah zalepi za površinu. Potom sam, ovo je moj metod, naneo i na tkaninu sloj smole. Kad odignem ovo "nakvašeno" staklo samo ga nežno i precizno spustim na centroplan i ono u momentu legne kako treba. Ako se i desi da baš nije naleglo najbolje, uvek tkanina može da se podigne pa, da se postavi ponovo...

Kad je konačno postavljena, četkicom se fino "utapkaju" ćoškovi i prelazi sa planka na rebra. Što je staklena tkanina tanja ovo se da lepše napraviti, a tkanina od 110 gr je dovoljno fina da se ne odiže u ćoskovima. Ipak, u samim ćoskovima nije loše zaseći staklenu tkaninu da bi lepše "legla". Makaze odmah obrišite jer ih, ako se smola osuši, posle možete baciti....

Pošto se sve lepo namestilo i leglo, na kraju, uzmem toalet papir, otcepim desetak listića, napravim kuglicu i sa njom "tapkam" po staklenoj tkanini. Ovo radim da bih pokupio višak smole. Na papiru se vidi kako postaje natopljen sa smolom. Smola daje čvrstinu ali, i težinu. Debeo sloj smole je krt i može da pukne, naravno ovo se neće desiti u predhodno navedenom slučaju, ali nije loše pokupiti višak smole zbog težine koja se poprilicno zna "nagomilati" pogotovo kad se presvlače velike površine...

 

Isti postupak sam ponovio i u otvoru drugog točka... Sve ovo je trajalo oko dvadesetak minuta...

 

Dok se radi smola zna da se malo zgusne i tada možete dodati malo metil alkohola da bi je razredili. Treba paziti da se ne pretera i da metila ne bude više od 30-tak posto. Ja za lakše doziranje koristim špric... Ako se slučajno i desi da se pretera, nije strašno jer metil alkohol brzo ispari.

Nekad je dobro, kad se četkicom "tapkaju" ćoskovi, da se i četkica blago pokvasi sa metil alkoholom da se ne bi lepila i odizala staklenu tkaninu...

Kad se sve završi, deo koji ste radili, ostavite do sutra da bi se sve valjano osušilo.

Sušenje, kao i rad sa smolom, mora biti, bar, na sobnoj temperaturi a, ako se ima mogućnost da se presvučeni delovi nekako zagreju to moze biti smo plus jer grejanjem se dobija extra čvrstoća...

 

Ja sam centroplan prislonio uz vrelu kaljevu peć...

 

Kao što se vidi, nije ništa komplikovano, samo se mora voditi računa da se čovek ne "umelja" jer se smola "strava" lepi i čas posla sve okolo bude lepljivo i izvatano sa prstima od smole. Takodje i alat koji se koristi mora se odmah oprati sa metil alkoholom jer ga u protivnom, možete baciti...

 

Staklena tkanina koja je višak i ostane da viri, sutradan kad je suva, veoma je tvrda i treba paziti da se ne nabodeš na oštre špiceve. Ovaj višak se da lako skratiti skalperom a, potom se veoma lepo može izšmirglati, pa na kraju bude sve idealno ravno...

Kako napraviti šarke za flapsove je bila dilema koja mi je oduzela dosta vremena. Rešenje koje je dato po planu je rešenje koje ja do sada nisam imao prillike da vidim... Razmišljao sam sta da radim i da li da pravim šarke kao na Thunderboltu gde je konstrukcija jednostavnija ali, šarke malo vire iz planka ili da se "zezam" sa Zirolijevim rešenjem...

Pošto nigde ne žurim sa izradom ovog modela, odlučio sam da se, ipak, držim Zirolijevog plana i da radim kako je on smislio...

Da sad ne bih tu puno pisao kako šarke stoje, slikao sam plan pa, se sve lepo vidi...

 

Poenta je da se osovinica nalazi 15 mm u flapsu, a da bi se šarka precizno postavila ubacuje se u cevčice koje se ulepe, jedna cevčica u centroplan a, druga u flaps. Glavna stvar je da se ove dve cevčice idealno poravnaju jedna spram druge da bi šarka "imala pravac" i da bi lako radila. Posao je pomalo "pipav" ali kad se namesti sve radi savršeno...

Dalje, pošto se cevčice lepe na donje plankove, flaps i centroplan su idealno poravnati pa, skoro da nema nikakve dorade...

Lep je detalj što ništa ne viri iz centroplana i to daje "scale" izgled....


Pošto sam u flapsovima cevčice napravio kao i na centroplanu ulepio sam prednji deo flapsa koji ide u polukrug. Da bih mogao da savijem balzu od 2,5 mm u tako mali radijus pokvasio sam je sa vrelom vodom i time sam dobio mogućnost da balzu savijam bez bojazni da će pući.

Prednji kraj sam zalepio sa belim lepkom (i on je na bazi vode) i kad se sve osušilo krivina je bila idealna...

Na kraju, u cevčice sam ubacio šarke ( šarke neće biti zalepljene sve do kraja projekta ) da bih probao kako sve radi... Naravno, sve radi "extra" i zazori se mogu lepo i precizno namestiti. Zna Ziroli.... Isti postupak sam primenio i za drugi flaps...

 

Uklopivši flapsove, plankirao sam zadnji deo, donje strane centroplana. Postupak je isti kao i kad sam plankirao gornju stranu. Za ovo plankiranje sam izabrao lakšu balzu pošto se ovaj plank nalazi iza težišta...

 

 

 

 

 

 

 

Sa donje strane, u centroplan, ulaze točkovi i morao sam pažljivo da razmerim i da napravim otvore na planku. Za ovo sam koristio šablone od kartona i samolepljive folije. Kad je konačno sve bilo razmereno, skalperom sam "nagrubo" otvorio plank, a potom sam ivice, šmirgl papirom, lepo doterao na zadatu meru.

Da bi otvori bili čvršći, i da mi se slučajno ne bi desilo da stisnem plank pa da ga slomim, povezao sam gornji i donji plank sa 3 mm balzom. Ovako sam dobio vrlo čvrste "kutije" u koje ulaze točkovi.

 

Ostalo mi je još samo da ove kutije, iznutra, presvučem sa staklenom tkaninom i epoxy smolom i da ih ofarbam u boju kakva je bila unutrašnjost krila na pravom Hellcat-u.

 

 

Kablovi za servoe i svetla na kraju krila, koji iz trupa idu prema uškama, prolaziće kroz cev i bajonet. Ovo mi je zgodno rešenje jer je bajonet prečnika skoro 40 mm pa, u njemu ima mesta da se provuku ove žice. Ovo je malo ne svakidašnje rešenje ali, je praktično jer skoro da nema mesta gde da provučem ove kablove a da se ne vide. Takodje, ovako lako mogu da iste servisiram ako bude bilo potrebe...

 

I eto tako, centroplan je skoro gotov. Kada budu napravljene uške, verovatno će se morati još malo "doterivati" spoj ova dva dela. Zato ću, presvlačenje centroplana u staklenu tkaninu ostaviti za kasnije...

 

Na centroplanu ima još da se radi ali o tome u sledećem "nastavku"...