Pisano 07. juna 2010

Konačno je došao i taj dan...

Posle mnogo vremna uloženog u pravljenje i finiširanje modela Hellcat je najzad stigao na aerodrom na, svoj prvi let...
Ali, ostao sam vam dužan priče šta se sve dešavalo u medjuvremenu od zadnjeg pisanja u aprilu, znači, skoro dva meseca.

Kako ste mogli čitati u poslednjem tekstu na sajtu, model je bio spreman za paljenje motora i finalne testove. Od samog početka motor je savršeno radio, alnaser takodje, jednom rečju sve je mnogo dobro funkcionisalo. 
Motor sam palio sigurno više od 30 puta u dvorištu, uglavnom na alnaser koji je bio ugradjen u modelu. Ono što mi se nije svidelo od samog početka je činjenica da sam uvek, kad sam palio motor, morao da pridjem do modela  i da priključim Zenoah-ov „Easy start sistem“.
Znači „fora“ da motor upališ iz „fotelje“ je otpala, jer sam morao uvek da „ubodem“ Easy start...

Alnaser je radio sasvim dobro ali, u prvim testovima i merenjima broja obrtaja ustanovljeno je da motor gubi oko 300-400 obrtaja sa alnaserom, pošto se glavni zupčanik, preko frei laufa, stano vrti na radilici...
Videvši ovo a, pošto sam ustanovio i da moj starter sasvim lako pali GT 80, rešio sam da skinem alnaserski sistem. Time sam, sem više obrtaja motora, dobio i mesto da vratim rezervoar od 0,95 litara koji sam ranije izvadio, jer nije mogao da stane u kombinaciji sa elektromotorom alnasera. Nije fizički bilo mesta za obe stvari...

U početku mi se činilo da će model biti poprilično „nosat“ tako da sam smatrao da vadivši sve što je vezano za alnaser može da mi pomogne oko doterivanja težišta. Ceo sistem sa baterijom, prekidačima i svim što treba je oko 850 gr...

Sledeće na redu je bilo povezivanja auspuha, koji smo Coka i ja pravili, sa originalnim auspuhom od
GT-80. Ovo sam vrlo lepo i jednostavno napravio i ono što je za mene bilo najvažnije, motor uopšte nije gubio snagu ni obrtaje. Zvuk je bio malo prigušeniju i lepši, a izduvni gasovi su izlazili na mestima na trupu kao i na pravom avionu i sve je mnogo lepo izgledalo...

E, kad smo došli do težišta, sem što sam čekao tri nedelje da mi Golub napravi „spravu“ za balansiranje, blagi šok je bio i kad sam ustanovio da treba da dodam skoro 2,5 kile olova u prednji deo trupa. Kad znam da je već nešto olova postavljeno ranije i da auspuh koji smo pravili sam po sebi ima 550 gr. bio sam šokiran saznanjem koliko je model ustvari repat...
Padale su teorije da je težište suviše napred i da nema potrebe za tolikim teretom ali, ja sam isinstirao da se sve namesti kao na Zirolijevom planu...

Da bih postavio toliko olova, Golub je opet uzeo alat u ruke i napravio mi 2 nosača od punih cevi 12x12 mm sa jednom čeličnom 3mm pločom koja ih povezuje. Već sama ta konstrukcija je imala 1,9 kila i fino podešavajući težište (da bi bilo kao na planu) dodao sam još 700 gr. Katastrofa...

Nisam rekao da sam u medju vremenu poskidao sve što j bilo ne potrebno iza težišta, tako da je na policu otišla kuka sa sve servoom i mehanizmom i skinuta su i tri svetla sa donje strane trupa, koja se, kad je model na zemlji ne vide a, u vazdihu još manje...

Znači model je sad imao oko 20 kila, možda i preko toga... Planirano je bilo da bude oko 17...

Počeo sam da strepim da ni motor od 80 ccm neće biti dovoljan tj. da baš neće imati dovoljno snage da model leti kako bi trebao...

Samo malo da skrenem sa teme, Thunderbolta sam cele prošle godine leteo sa Zenoah-om  45 i mogu vam reći da je model bio poprilično bez snage...
To konkretno znači da na poletanju avion mora mnogo da „trči“ da bi se odlepio od zemlje.
U vazduhu iz pravolinijskog leta skoro da je bilo nemoguće napraviti veliku petlju, jer u samom vrhu nema više brzine...
Postavivši Zenoaha 62 (prvobitno namenjenog  Hellcat-u) Thunderbolt se prosto preporodio...
Ove sezone sam ga leteo desetak puta i verujte mi, kao da je drugi avion...
Mnogo lakše i brže poleti, svaka figura se mnogo bolje izvodi, opstrujavanje 2 cola veće elise se itekako oseti na repnim komandnim površinama i jednom rečju Thunderbolt mnogo, mnogo, bolje leti i bolje se ponaša...

Sad, kad se vratim na Hellcata, bojao sam se, da će letenje ovako teškog modela, ličiti  na Thunderbolta sa G-45.

E sad, posle ovog ne baš malog uvoda, da se vratimo današnjem danu i prvom letu...

Vreme je bilo kao izmišljeno, sunčan, vedar dan, skoro bez vetra.
Pošto sam najavio da će u nedelju biti prvi start sa Hellcatom, bilo je „truba“ da se stvar otkazuje ali, skoro da je došlo do toga. Sve do juče, danima je padala kiša i Čenejski aerodrom tj. dobar deo aerodroma je poprilično pod vodom. Znači ne da je malo blatnjavo nego, voda je na mnogim mestima do članaka...
Deo piste koji je namenjen nama modelarima je suv, čak i deo prave piste koja se „naslanja“ na modelarski deo. 

Dogovor je bio da će Coka, kao i uvek, napraviti prvi let i prva trimovanja modela.
Verujte mi, nije mu bilo svejedno jer, nikada nije leteo ovoliki model, ne samo velik, nego pogotovo ovoliko težak.

Znači sve nam je bilo nepoznato  i da li će motor biti dovoljno snažan i koliko će da rula i da li će da vuče na poletanju i koliko spustiti flapsove na poletanju, koliko na sletanju...
Gomila pitanja i nedoumica...

Težište je namešteno kao po planu a, plan kaže da se težište namešta sa uvučenim trapovima. Sad kad se zna da se trapovi uvlače prema nazad jasno je da je model mnogo „nosat“ na poletanju, pogotovo jer ima još i pun rezervoar goriva...

Pitanje koje smo postavljali je i da li je repni točak, zajedno sa retraktima, dovoljno snažan i robustan za ovako težak model...

Model je sastavljen, gorivo sipano, motor upaljen i za sada nije bilo nikakvih problema, sve je funkcionanisalo u najboljem redu...

Coka je par puta uz i niz pistu proterao model koji nekako nije imao nameru da „digne“ zadnji, repni, točak... Doduše nije ga brzo terao ali, odmah smo zaključili da će model morati da rula i rula do poletanja.

Konačno došao je trenutak koji smo toliko dugo čekali, Hellcat usmeren u pravcu vetra (kojeg skoro da nema), flapsovi 10-15 stepeni spušteni,  Coka dodaje gas, model kreće, ne baš nešto „živahno“, trči i trči, sigurno 50 metara možda i malo duže, i konačno ga Coka navlači i evo ga Hellcat poleće.
Kako je poleteo, model se poprilično naginje levo i verujte, mislio sam da je tu kraj...
Pošto je brzina prilično mala a, Hellcat je pretežak, učinilo mi se da ga Coka neće izvući...
Medjutim iskusni pilot „udara kontru“ Hellcat se ispravlja ali, vrlo sporo dobija na brzini i visini...

Sve vreme sam stajao pored Coke i gledao šta se dešava.
Podignuti su flapsovi i kad je model bio na visini od nekih 80-tak metara uvučeni i točkovi.
Coka je odmah rekao da je model izuzetno „nosat“ a, to se potvrdilo i posle par minuta leta kad ga je okrenuo na ledja i morao poprilično da gura palicu dubine od sebe.
Model je vukao i u levu stranu ali, je to sredjeno sa trimerom...

Ušli smo u fazu da je Hellcat stabilno leteo ali, je očigledno bilo da ne da nema snage, nego katastrofa koliko je motor slab za ovu težinu... Doduše tom utisku doprinelo je i težište, koje je bilo mnogo napred...

Sve u svemu posle jedno pet – šest minuta leta kaže meni Coka: -Motor gubi snagu...
Pomislio sam da se pregrjao, jer je let bio gotovo stalno 80-100% gasa a, napolju je bilo 26-27 stepeni...
Ta’, kako je to izustio i napravio zaokret, ne bi li krenuo na sletanje, motor se ugasio...
Znači katastrofa...  Ali ne i za iskusnog Coku...

Kad je motor stao, visina je bila nekig 60-70 metara i  trapovi su bili izvučeni.
Model je leteo spram nas.
Coka je gurnuo palicu dubine, da Hellcat „nakupi“ brzinu, spustio je flapsove krenuo na sletanje...
Pazi sada, sve se ovo dešava veoma brzo, ovde nema zaokreta, nego pravo pa, gde sletiš...
Znači to je trebalo videti, Hellcat je sa te visine odleteo sigurno 150-200 metara od nas, kad je bio blizu zemlje Coka ga je poravnao i držao  ga je paralelno sa pistom dok avion nije izgubio svu brzinu. U momentu kad je model dodirnuo zemlju, katastrofa, podigao se ogroman oblak vode, Hellcat prosto staje ukopan i prevća se na ledja, udarivši svom svojom težinom kapotažem, kabinom i vertikalcem u zemlju...
Vidi, kad se nisam šlogirao...
Znači apsolutno nije Cokina greška, on je sve odradio savršeno, nego je na tom delu aerodroma bilo more a, ne bara...

Odmah smo otrčali do aviona, sve vreme gazivši kroz vodu do članaka, i kad smo stigli imamo šta da vidimo, Hellcat prevrnut, kad sam ga podigao na spiner da ga okrenem, ako nije iscurlo litar vode iz kapotaža nije ni kap... Donji deo kapotaža tamo gde su usta, ne vidi se od blata i trave koja se zabila u kapotaž...
Od oštećenja, pukla kabina, slomile se antene i pukla farba (odvojio se špricgit sa bojom) na dva mesta na gornjem delu kapotaža... Sve ostalo apsolutno čitavo i ako se izuzme da je sve blatnjavo i mokro, neoštećeno...

Emocije su mi bile podeljene, bilo mi je drago da je sve relativno dobro prošlo, ali ko sme sada ponovo leteti...

Kad smo se malo smirili i pribrali, izveli su se neki zaključci i rešili smo da napravimo još jedan start.

Skinut je kapotaž i uklonjeno 700 grama olova, skinuli smo centroplan da proverimo da se nije nešto „napilo“ vode ali, trup je bio suv.
Sipano je gorivo i ponovo upaljen motor i sve je radilo besprekorno...

Potom smo sastavili ponovo model, pa pravac na pistu. Poletanje je bilo možda malo lakše, jer je težište pomereno prema nazad. Coka je vratio trimer dubine i posle par minuta model je leteo pravo i stabilno, kao strela...

Tad sam i ja uzeo malo komande u ruke i leteo par minuta, napravio par zaokreta i valjaka...
Utisak mi je da je model veoma osetljiv na elerone, poprilično na dubinu, a snage ima „kao mrtav konj“, znači ni malo...
Petlja je misaona imenica a, čak ni neko penjanje pod većim uglom skoro da nije moguće...

Sve u svemu, Coka preuzima uredjaj ponovo i sleće u svom maniru, sporo, tačno, jednom rečju besprekorno...
Model je po zemlji, po visokoj travi, trčao više od 30 metara dok se nije zaustavio...

Šta reći na kraju, Hellcat je mnogo ozbiljana priča, leti kao pravi avion i uz svo moje znanje nisam siguran da bih trenutno, sa tako slabim motorm, smeo sam da ga polećem i slećem jer svako i najmanje prevlačenje, bilo bi kobno...

Dalje, ovoliki model, pogotovo ovako težak, pa i kabast, prava je „mora“ za modelara...


Sve u svemu, sutra pada glanc na Hellcatu skidam motor i dok ne dodje neki jači motor, nema više letenja.
Ono što mi je trenutno najvažnije je da smo najgore preživeli, da model lepo i stabilno leti, da je nevidjeno čvrst i kompaktan, da su trapovi dovoljno jaki i za ovu težinu ali, da je motor slab.
Uz jači motor Hellcat će biti fenomenalan model...

Evo i slika...

Sve je počelo u dvorištu gde je Hellcat spakovan u prikolicu. Ja kad ga upakujem više nema mesta ni za šta drugo...
Mislim, kod mene je to tako...





Mozgao sam kako da fiksiram model da se ne klati levo desno u vožnji. Ljuljajući se, vremenom bi sigurno "razglavio" trapove u krilu...
Najjednostavnija rešenja su obično i najbolja a, ovo je smislio Joja. Fiksirajući spiner ceo model se učvrsti i nema mrdanja...



Kad smo stigli na aerodrom tamo su već bili Jole, Bata, čika Dule, Golub, Joja, Miša i Bane sa porodicom.



Raspoloženje je bilo na nivou što dokazuje i ova slika...



Gledali smo gde ćemo i kako da poletimo...

Jole i Coka su uživali u Banetovoj bravuroznoj "vožnji" letećeg krila, a moja malenkost je pristupila sklapanju Hellcata.











Tek kod kuće sam video kako me Joja nekako čudno "merka" i sreća pa, sam brzo zavrnuo šraf na krilu jer, da je potrajalo, ko zna gde bi to završilo...

Postavio sam i drugu ušku a, iz "bezbednosnih razloga" ušrafljivanje kontra navrtke za krilo sam izveo u drugoj "pozi"...

Potom je sipano gorivo i mašina je bila spremna...





...za Batin "foto sešn", čisto da imamo uspomenu dok model bio još u "komadu"...







...potom "grupni portret sa damom"...



Konačno smo i mi nešto "kresnuli" tog dana...







...i baš se približio "taj trenutak"... Eto, da i ja kažem da sam nešto radio sa stanicom, odtaksirao sam model do piste a, onda je komandu preuzeo dr. Coka...





...koji je  par puta proterao model po zemlji gledajući kako se ponaša pri rulanju...











Pao je poslednji dogovor, mašina je produvana i......











Pošto se odlepio od majčice zemljice, Hellcat se poprilično nagnuo na levu stranu ali, ta' šta reći, obratite pažnju na elerone...
U vazduhu model je izgledao veoma realistično...















Posle nekog vremena Coka je izbacio točkove želeći da napravi par prilaza za sletanje...



...ali, tada se motor ugasio i sletanje je bilo prinudno...







Obratite pažnju kako je model poravnat. Već se prolomio aplauz ali u tom momentu točkovi su dodirnuli vodu i Hellcat se našao na ledjima...

Odmah smo otrčali do modela i...











...videli da oštećenja, na sreću, nisu tako velika.



Pilot mora da je poreklom Bosanac, jer je polomio ploču iza glave a, da nije ni trepnuo...







Sve se desilo jer se tigonsko crevo, kroz koje sipam gorivo, naslonilo na svećicu, otopilo, i motor je povukao "falš vazduh" i stao...



A, sad obratite pažnju na Cokino umeće... Pogledajte kako ga je Coka izravnao i koliko je dugačak trag u travi koji je model napravio pre nego je dodirnuo vodu...





...i rupu koju je potom napravio kapotaž kad se "zabo" u zemlju...
Moram naglasiti da je mesto gde je sleteo model bar 100 metara udaljeno od mesta gde je stajao Coka...

Kad mi je Braša malo prosušio noge, sklepali smo model ponovo i napravili drugi start...

Ostalo je istorija...

Pisano 08. juna 2010

Upravo sam došao od Bate, video stiže ubrzo, za dan - dva...

Sem toga kamerman (Bane) najvažnije nije snimio, sletanje u baru...
Uzbudio se više od Coke i mene i kad je stao motor, spustio je kameru da bolje vidi šta će se desiti. Šopao je tako sa njom dva tri minuta po travi i bari totalno zaboravivši da kamera i dalje snima...

Oću da se roknem od muke...

Pisano 10. juna 2010

Juče sam krenuo da rasklapam i čistim Hellcata od blata i prljavštine. Skinuo sam kapotaž  i izmerio ponovo (pošto sam zaboravio) širinu motora i ustanovio da je GT 80 više od 2 cm uži od bilo kog boksera malo veće zapremine.

Da se vratimo Zenoahu GT 80...

Šta god da je slab je za ovu težinu i model sa ovolikim otporom...

Što se tiče auspuha, GT 80 serijski stiže sa dva "kanister auspuha" a ovaj koji je na mom motoru je od firme Toni Clark i zamenjuje serijske kad ne može da se sve "spakuje" pod kapotaž i poprilično košta. Ja sam ga dobio sa motorom kad sam ga kupio...

Sinoć me je zvao čika Dule koji je detaljno "prostudirao" sajt Toni Clarka.
Evo par dijagrama snage i obrtonog momenta za GT 80:





Vidi se da je obrtni momenat ubedljivo najmanji sa auspuhom koji je na mom motoru (oznaka 7472), ali i da je to najtiša kombinacija (taj dijagram nisam postavio).
 
Već sa serijskim auspusima (koji su takodje prigušeni) i snaga i obrtni momenat su veći...

Mislim da sa dva "hand made" otvorena auspuha, koja bi se derala do bola ali, kod nas to nije bitno, snaga bi bila veća. Verovatno ne puno ali, bi bila...

Ceo postojeći sistem je svakako još malo dodatno prigušio i naš "scale" auspuh...

Zona najvećeg obrtnog momenta sa auspuhom koji ja imam je na oko 6400 obrtaja a, na mom motoru nikad nismo prešli 6000...

Znači, "mali Perica" sad ovako razmišlja:

- da napravim dva odvojena, "kanister", otvorena auspuha (nek se dere koliko hoće)
- da smanjim korak elise sa 24x10 na 24x8 i malo rasteretim motor
- da malo "prepakujem" stvari po modelu, mislim da time ladno mogu da skinem pola kile težine

i da onda, sa tim prepravkama probam Hellcata ponovo...

Snage sada fali baš mnogo i da sve gore navedeno proradi, verovatno će je nedostajati ali, ajde bar da probam...

Sledeća opcija je da se kupi nov motor.

DLE 111 i DLA 112 ne mogu da stanu pod kapotaž.

Čitam RCU gde modelari kažu da DA 85 nenormalno trese... U toj klasi jednocilindričnih benzinaca od 80 ccm ima još kao opcija 3W 85, koji je najslabiji a, najskuplji, ZDZ 80 i kao najbolja opcija MVVS ili ti EVOLUTION 80GX kao motor koji najviše hvale...

DA 85, ZDZ 80 i MVVS 80 vrte iste elise od 26x10 i 26x12 i 27x10 sa nekim serijskim auspuhom, do 28x10 sa rezonama...

Za Evolution sam našao test gde je mereno da sa Xoar elisom:
- 26x10 ima 6300 obrtaja i 17,75 kila potiska
- 26x12 ima 5800 obrtaja i 16 kila potiska
- 27x10 ima 5750 obrtaja i 17,5 kila potisla

Znači kad izadje iz neke zone najboljeg obrtnog momenta i sa većom elisom i korakom manje vuče.
E sad, činjenica je da ovaj motor vrti 2 - 3 cola veće propelere, u odnosu na motor koji trenutno imam a, to je baš velika razlika...

Evo ga i video prvog leta:

http://www.youtube.com/watch?v=jsL0LYUHpqM&feature=player_embedded

Pisano 14. juna 2010

Na RC Universu u rubrici "Warbirds and Warplanes" ima topic o Hellcatu gde sam i ja, naravno, uzeo učešće. Dosta modelara mi kaže da ne odustanem tek tako od GT 80 i ipak probam sa prepravkama. Kažu mi da, kako se motor razradjuje, da dobija na snazi... Takodje, mnogo modela ove kilaže se leti sa ovim motorima...

Tijano mi je napisao da je leteo svog T 34 od 23 kile!!! sa GT 80 i sa elisom 22x10 i da je to dobro funkcionisalo...

Spremio sam Xoar propelere 22x10, 23x8, 24x8 i 24x10 i APC 22x14...

Juče mi je bio Beli u poseti i odneo je motor i kapotaž, tako da će u narednih desetak dana auspusi biti napravljeni. Ja sam već napravio neke prepravke u trupu i nadam se "dijeti" od najmanje pola kile...

Evo šta modelari širom sveta misle o Hellcatu i kakve mi savete daju za GT 80...
Pročitajte sve do kraja...

http://www.rcuniverse.com/forum/m_3711339/mpage_20/key_/tm.htm#

Pisano 24 juna 2010

Posle razmišljanja "šta da se radi" rešio sam da ipak kupim nov motor za Hellcat-a...

Pričao sam sa mnogim modelarima i opšti zaključak je da se sve što bi se dobilo za "budženjem" Zenoaha GT 80, ipak ne bi bilo dovoljno, tako da će, ako Bog da, iduće nedelje da stigne MVVS 80 GX.

Ovaj motor nalazi se u klasi gde su još DA 85, ZDZ 80 i 3W 85.
Svaki od ovih navedenih motora ima svoje prednosti i mane ali, na kraju se sve svodi načinjenicu da su nijanse u pitanju.
Svi imaju oko 8,5 - 9 konja, svi vrte iste elise od 26x10 - 28x10.
Svi se prodaju bez auspuha, dimenzije su im skoro u milimetar iste, karburatori su sa zadnje strane kućišta motora, imaju lamele na usisu, radilice su na 3 ležaja...

DA (Desert Aircraft) ima najveću cenu, dobije se dvogodišnja garancija ali, kažu da strava vibrira (piše da se modeli raspadaju) i košta oko 800 evrića...
ZDZ je najjeftiniji ali, nigde nisam video da ga baš nešto koriste. Cena mu me najniža oko 500 evra...
3W je interesantan ali, mi je komplikovan za nabavku... Iskreno ni cena mu nije zanemarljiva...

Najviše podataka sam skupio o MVVS-u 80 ili ti Evolution-o 80 (to je isti motor samo za Američko tržište).
Cena je vrlo prihvatljiva, oko 600 evra, ima ga u Lindingeru, Švaji...
Motor je najnoviji u toj klasi, kažu da je veoma snažan (oko 9 konja) i bez problema vrti gore pomenute elise.
Elektronika mu je veoma interesantna i ima opcija koje ovi drugi motori ne nude...

Našao sam čak podatak da sa Xoar elisom 26x10 pri 6300 obrtaja ima statičku vuču od 17,75 kila...
Interesantno je napomenuti da se Xoar 26x12 ima 5800 obrtaja i vuču od 16 kila (znači dosta manju) a, sa Xoar-om 27x10 pri 5750 obrtaja vuča se penje do 17,5 kila...
Znači zaključak je da 26-tica u zoni najvećeg obrtnog momenta (oko 6300 obrtaja) daje najveći potisak...
našao sam i pozadak da sa karbonskim Mejzlikom 27x10 TH (TH - znači sa malo užim krakovima) ima oko 6200 obrtaja. Ne treba zaboraviti da su Xoaru malo "lopataste" - široke elise, jer su napravljene od drveta... 

Sve u svemu elisa koja će se naći na hellcat-u će biti 3 cola većeg prečnika, što će "prasence" da digne na nivo da mu snage neće nedostajati, šta više...
Ko zna možda "legne" i neka trokraka elisa...

Pošto motor tek treba da stigne, pa da vidim šta ću sa auspuhom, nadam se da će Beli u medjuvremenu da sredi GT 80 pa, da ga probamo u dvorištu...
Treba videti da li će se sem više "deranja" motora, dobiti i na snazi i obrtajima, sa drugim, otvorenim, auspusima...