Novembar 2008

Rad na Hellcat-u nastavljen je radom na kokpitu. Ovaj posao neće biti jednostavan jer kokpit ima veliki broj delova koji moraju dobro da se slože da bi sve na kraju izgledalo kako treba. Ustvari, nije to komplikovano nego pipavo...

 

Delovi kokpita su izvlačeni na vakum mašini a, pravljeni su od plastike (kao ona od koje su čase za jogurt).

Na poledjinu svakog dela, kad se ukroji, mora da se zalepi balza da bi se dobila čvrstina i da bi ceo sklop nalegalo kako treba... Kad se ceo kokpit konačno napravi svaki deo će morati da se farba...

 


Kako sam već napisao, u prošlom tekstu, zalepio sam prva dva planka sa leve i sa desne strane trupa. Ceo trup se inače plankira balzom od 3 mm. Zbog težine, prednji deo trupa ću plankirati čvršćom balzom a, zadnji sa lakšom... Ova prva dva planka su poravnata sa gornjim ivicama kokpita. Time sam dobio osnovu za njegovu izradu.

 

Pilot, za sada, dobro staje u kokpit. Nisam mu još zalepio ruke jer ne znam gde će tačno doći spram palice i ručica za gas. Sudeći po svemu sa kokpitom imam da se "zezam" dobre dve - tri nedelje...

 

Dynamic Balza je jedina firma, koliko sam ja uspeo da nadjem na Internetu, koja nudi kokpite za Hellcat-a za ovu razmeru. Moram biti iskren pa, reći da mi je kokpit, kad sam ga naručivao, bas bio stavka (150$) i da sam se pomalo dvoumio...

Ali, šta sam drugo mogao da radim, da ga sam pravim, nema šanse a, neki drugi kokpiti,koji se nude ili nisu u toj razmeri ili su totalno bezveze...

Kokpit je deo modela koji mu, po meni, daju jednu novu dimenziju. Lepo uredjen enterijer sa pilotom je nešto sto svakako privlači pažnju.

No, iskreno velika većina ljudi koji vide neki model na takve detalje i ne obraćaju pažnju. Čak i mnogi modelari o tome ne vode računa. Raspored u kokpitu i boje su mnogo bitnije na takmičenjima gde svaki detalj nosi neku ocenu.

Sad, ja baš "neću seći dlaku na četiri dela" i preterivati sa detaljima ali, potrudiću se da kokpit napravim što bolje, koliko je u mojoj moći. To podrazumeva da raspored instrumenata i cele unutrašnjosti bude kao na originalu, da ispostujem boje i da probam maximalno sve da lepo uklopim sa trupom.

Ljudi iz Dynamik Balse su napravili dobru osnovu iako su neki detalji pomalo "grubi". Naravno ne možemo očekivati da se vidi baš svaki prekidač ili instrument...

 

Kokpit sam počeo tako što sam prvo pomno proučavao slike od originalnog kokpita kao i slike sa CD-a koji dobiješ uz kit kokpita.

Na RC Universu ima post o Zirolijevom Hellcat-u i jedan od ljudi koji su tamo pisali (dotičnog sam upoznao na Top Gun-u 2007) postavio je gomilu slika pravog, Hellcat-a koje je napravio u Air and Space Museum-u u Americi. Izmedju ostalih tu su i detaljne slike unutrašnjosti kabine....

 

Sve delove za kabinu, koje budem pravio, moram uraditi tako da se mogu vaditi jer će tek na kraju "pasti" farbanje i finalno ulepljivanje... Za sada je sve montažno - demontažno zbog lakšeg rada...

 

Na kokpitu sam prvo napravio patos, iskrojivši plastiku da pasent legne na dno kabine. Plastika ima jedan ispust, rupu, u kojoj stoji palica. Morao sam da isečem dno kabine da bi plastični pod lepo stao.

 

Napominjem da su neki delovi kokpita pravljeni na vakum mašini i da se moraju krojiti na tačnu meru. Kad ih makazama ili skalperom iskrojim na približnu meru ja, od nazad ulepljujem ploče od balze jer one plastičnim (glindžavim) delovima daju čvrstoću. Balzom ojačani delovi lepše se šmirglaju i na kraju se sve bolje i jače zalepi jer je i površina lepljenja veća.

Za lepljenje ove vrste plastike super lepak (cijano) je najbolje rešenje. Takodje, cijanom, lepljenje plastike sa balzom je brzo, jako i veoma jednostavno...

 




 

Sledeći na redu su bili paneli instrumenata.

Instrumenti su iz više delova a, meni je za sada bila važna samo ploča koja nosi instrument tablu... E, nju sam krojio pola dana, prvo mora da se upasuje da izlazi tačno iz bočnih strana trupa, potom, da gornji deo bude istog radijusa kao trup i da bočne strane ne zaklanjaju instumente. Trebalo je dosta vremena da sve ovo napravim kako treba ali, sve u svemu, tabla super leži na trupu.

 

 








Potom sam napravio levu i desnu gornju stranu kabine. Ona jednim delom ulazi u kabinu i tu sam bodao balzu 5x5 mm da bi dobio na čvrstoći. Ova dva dela moraju besprekorno da naležu na instrument tablu i na zadnji deo kokpita.

 

Sledeća, na redu, bila je desna strana kokpita. Ona je iz više delova i ulepljivajući segmente dobijao sam željeni oblik.

Bezbroj puta sam gledao slike originalnog kokpita i uporedjivao ih sa modelom....

 

Potom sam napravio panel sa prekidačima i intrumentom koji je ispod instrument table a, spred pilotske palice. Ovo je mali deo koji sam "čas posla" napravio.

 

U medjuvremenu sam iskrojio i providni deo kabine da bih video kako i on leži na trupu. Imao sam dva neprijatna iznenadjenja....

Prvo, od trupa do instrument table falilo je 4,5 cm za koje sam mislio da će pokriti kabina. Shodno tome morao sam da ubacim još jedno rebro (iza instrument table) da bih "popunio prazninu...

Drugo iznenadjenje je bio, sam ćosak, kod instrument table koji kabina nije pokrivala. Srećom i to sam relativno bezbolno rešio ulepivsi balze 5x5 mm na vrhove bočnih strana kabine.

 

Da bih dalje radio na unutrašnjosti kabine, morao sam da isplankiram gornji deo trupa. Ovo iz razloga jer se na taj deo trupa naslanjaju ledja kokpita čija je ivica u liniji sa trupom.

Plankirnje sam izveo sa mekšom balzom od 3 mm, koja se da lepše savijati i oblikovati. Sam vrh trupa, gde je radijus veoma mali, radio sam iz traka od balze.

gde god sam mogao prići iznutra u trupu plank sam za rebra, lepio Aerobond, super lepkom.

 

Sa spoljne strane trupa neke spojeve sam morao gitovati da bih dobio lepše prelaze. Na kraju sam ceo gornji deo trupa izšmirglao.

Gitovanje i šmirglanje, odnese dobar deo vremena i ovo se mora raditi iz više "ruku" (što bi rekli moleri).

Šmirglanje je iskljucivo sa šmirgl - papirom zalepljenim za drvene pločice. Ja ih imam više komada, šire, uže, kraće, duže... Moram ih imati više da bih mogao svugde da pridjem i da ne pravim "rupe" kad doterujem ravne, dugačke, površine...

Git je "čudo" nema šta se ne može doterati sa njim...

 

Sve u svemu kad se pogleda neko bi rekao da baš nije Bog zna šta uradjeno ali, verujte ovo radim već tri dana od toga, u petak ceo dan od dest ujutro (imao sam nekih obaveza jedno dva sata) pa, sve do subote tri ujutro....

 

Kao droga, samo još ovo, samo još ono, e, još da ošmirglam, ajd' da ulepim, ajd' još malo...i proleti vreme...

 

Danima sam, radio na unutršnjosti kabine... Sad da vam pišem u "sitna creva" šta sam radio ne bi bilo zanimljivo jer se sve uglavnom svodilo na isto, merenje i ukrajanje unutrašnjih panela i delova.

Mogu samo konstatovati da sad, kad je skoro sve gotovo, kabina baš lepo izgleda i uporedjujući je sa slikama originalnog aviona i moje, veoma detaljne makete (čije sam slike stavio u prvom tekstu), odnosi u unutrasnjosti kabine su više nego dobro odmereni...

Pilot sedi baš kako treba i položaj ruku mu je veoma dobar, jedna baš na palici a, druga na gasu...

Kalimatorski nisan je sklop koji je sastavljen iz više delova. Na pravom avionu je stajao ispred pilota i praktično je pilot gledao kroz njegovo gornje staklo.

 







Čika Dule mi je pričao, pošto je njegov otac radio na aerodromu posle Drugog svetskog rata, da su mitraljezi na krilima štelovani tako da se snop metaka sastaje na oko 600 metara ispred aviona. Kalimatorski nišan se takodje štelovao i piloti su ga često nameštali pre otvaranja vatre... Ova vrsta nišana je služila i za rakete i za bombe...

Sve se dešavalo u telu nišana. Svetlosni snop koji je činio končanicu (krstiće) prenosio se na zakošeno staklo ispred pilota. Pilot je u zavisnosti od vrste naoružanja morao da podešava nišan...

Nišan koji sam ja dobio, kao deo kokpita, sastavljen je iz više delova, kao i originalni. Smislio sam (da se ne lažemo, video sam na Internetu) da ću ga namestiti da svetli i daje odraz krstića na prednjem staklu.

Delove kalimatorskog nišana sam odneo kod strugara da mi ih na strugu lepo obradi, napravi "sic" za staklo u gornjem delu i napravi otvor celom dužinom tela nišana. Na donjem delu tela nišana postaviću žutu led diodu a, na vrhu nišana, u "sicu", biće postavljeno ispupčeno staklo na čijem će donjem delu biti zalepljena crna folija sa malim krstićem u sredini. Svetlo koje ide kroz telo kalimatora prolaziće samo kroz krstić i reflektovaće se na gornjem staklu nišana.

Teoretski dobro zvuči videćemo i u praksi kako ce da funkcioniše...

 

 

Ostalo mi je i da nišan namontiram na instrument tablu...

 

U dilemi sam šta da radim sa staklom kabine? Hteo bih da pravim kabinu na otvaranje ali, nisam jos sto posto siguran kako da sve izvedem da bi kliznici radili kako treba.

Pretraživao sam i RC Universe, pisao mail Greg Hann-u da ga pitam za savet, sve ne bi li našao neki plan, crtež, skicu, ideju kako su drugi radili... Videćemo...

 

Ostalo mi je i da napravim instrumente. Na papiru sa satovima koji sam dobio od Dynamic Balse satovi su dosta ne kvalitetno nacrtani tako da ću morati u Corel-u nacrtati sve instrumente ponovo.

Instrument tablu ću napraviti kao što sam radio na Thunderboltu, a to ću vam kasnije opisati kako sam radio...

 

Polako dolazim u fazu farbanja kokpita. Sve delove moram prvo da dobro očistim i potom isprskam prajmerom za plastiku da bi se boja bolje uhvatila za podlogu. Potom ću akrilnim mat sprejom ofarbati sve plastike, neke u snb zeleno a, druge u crno.

Na kraju finom četkicom moram ofarbati detalje na panelima...

Prajmer i sprejevi će biti od Grčke firme Body, sa njima sam radio i veoma sam zadovoljan kako je sve izgledalo na kraju... Detalje ću raditi sa Revelovim farbama za makete...

 

U Novom Sadu postoji farbara ("Bast", tel. 021/424-101) gde mogu da vam izmešaju nijansu koju hocete (doduše, to ima svugde) ali, vam u "Bastu" potom sa tom farbom napune sprej od 400 ml...

Obične farbe, bela, crna, crvena, srebrna i da ne naprajam, znači osnovne boje, kojih već ima u spreju, kostaju oko 200 i kusur dinara, dok, za farbe po želji, sprej košta oko 600 dinara. Prajmer je 480 dinara.

 

Nijanse su po RAL ton karti. Zelena koju sam ja izabrao je RAL 6028 i zamešali su mi je i napunili sprej za desetak minuta...

 

Dva dana sam proveo samo crtajuci instrumenta za Hellcat-a.

Pošto imam slike instrumanata sa "više strana", video sam da se intrumenti razlikuju od serije do serije Hellcat-a.

Ove godine sam opet posetio muzej avijacije "Fantasy of flight" ( www.fantasyofflight.com ) i u njihovoj prodavnici suvenira sam kupio DVD o Hellcat-u.

DVD je deo kolekcije od 10 DVD-a "Roaring Glory Warbirds" (www.dssdvd.com) gde imate prikazane skoro sve warbirde iz II Svetskog rata...

U jednom od filmova, koji su na pomenutom Hellcat DVD-u, snimljeni su instrumenti, i to, skoro svaki u krupnom planu. Tako sam imao priliku da doslovno vidim kako su instrumenti izgledali.

Slike instrumenata, sa DVD-a, sam ubacio u računar, tačnije u Corel program i doslovno ih precrtao... U nekim detaljima sam preterivao a, to sam shvatio tek kad sam smanjio slike na meru koja je na mojoj instrunent tabli, jer su mnogi instrumenti samo 11 milimetara u prečniku pa, su se detalji "izgubili"... Ipak, baš sam zadovoljan kako instrumenti izgledaju...

 

Instrument tablu sam napravio na sledeći način: prvo sam na plastici napravio otvore za satove. Otvore sam bušio sa Proxon, malom ručnom bušilicom. Deo koji savršeno pravi male rupe na plastici ili monokotu je onaj kupasti deo od belog filca. Njega stavite u Proxon ili sličnu bušilicu i polako ga pritisnete u plastiku. Filc zagreje plastiku, prosto je otopi i napravi rupu sa savršenim ivicama...

Ako koristite valjčić sa šmirgl papirom, malčicko samo ako vam "zadrhti ruka" čas posla se ošteti plastika... Sa filcom to nije slučaj, iako, se mora biti veoma pažljiv...

Sve u svemu sa ovim "alatom" sam prvo napravio sve otvore na instrument tabli...

Potom sam plastiku instrument table ofarbao u mat crnu boju.

Za stakla instrumenata sam iskoristio providni plastiku od kutije za CD, koju sam iskrojio na veličinu unutrašnje strane instrument table. Plastiku sam zalepio sa unutrašnje strane i dobio predivna stakla, kad se gleda od spolja

E, sad sam one moje satove, koje sam crtao dva dana, odštampao na štampacu i selotepom, jedan po jedan lepio iznutra na providnu plastiku (staklo) spram otvora instrumenata... Naravno vodio sam računa gde dodje koji instrument....

Na kraju sam od balze od 3 mm iskrojio deo koji je došao od nazad ulepljen preko svega. Praktično, kad se pogleda sa zadnje strane vidi se samo balza dok su staklo i satovi u sredini...

Na kraju sam balzu i ivice plastike instrument table izšmirglao i dvokomponentnim lepkom (NHP, 12 minuta) zalepio na panel kokpita koji nosi instrument tablu. Time sam ovaj deo završio i odložio do daljnjeg...

 

Ostale delova kokpita sam ošpricao prvo pajmerom za plastiku pa, potom kako je koji deo zahtevao, nešto u mat crno a, nešto u snb zeleno...

Kad se farba dobro osušila počeo sam da farbam detalje na delovima kokpita. Za farbanje detalja koristim Revelova farbice...

Na plastičnim delovina kokpita sam dodavao još detalja koristeći, čiode, delove čačkalica i druge odgovarajuće oblike...

 

 









 








Istovremeno sam ofarbao i detalje na pilotu...

 

Dok se "bakćem" sa farbom sredio sam i "dumy" motor koji će doći u prednji deo kapotaža. Ovaj "kobajagi" motor kupljen je u FTE (Frank Tiano Enterprices) firmi. Motor je izliven od epoxy smole i veoma je detaljno napravljen. Uz motor stigne i uputstvo šta se još može dodati od detalja da se dobije na realističnosti...

Tako sam sem farbanja, dodao jos vodjice ventila, svećice sa kablovima i male detalje napravljene od sitnih platnica...

Sve u svemu kokpit, pilot i motor su napravljeni, ofarbani i odloženi do finalnog montiranja.

 

Plan da ću sve napraviti za dve - tri nedelje bio je malo optimističan, trebalo mi je više od mesec dana rada...