Oktobar 2008

Praveći ovakve projekte, modelari mnogo vremena potroše na "mozganje" šta i kako da naprave. Naravno, postoji plan koji u osnovi mora da se poštuje ali, mnoge stvari se "improvizuju" tokom rada...

 

Primer za gore navedene reči su boce za pneumatiku koje sam postavio u prednjem delu trupa. Dok se radi mora se razmišljati "u napred"... Tako je i sa ovim bocama, za sada im se lako prilazi ali, kad se trup isplankira neće biti mogućnosti doći do prednjeg dela boca i neću moći da ih medjusobno povežem. Zato sam već sada morao napraviti otvor iz trupa kroz koji ću kasnije, moći da pridjem ovom sistemu za vazduh...

 

Mnogi inženjeri su padali na ispitima jer naprave odličnu konstukciju ali, ne naprave "tehnološke otvore" pa, kasnije ne mogu prići da bi servisirali ili zamenili neki deo...

 

Završio sam provlačenje svih sajli kao i sajli za vertikalac. Isti servo pokretaće i vertikalac i repni točak. Sajle od servoa idu pravo kroz trup sve do rebra koje nosi repni točak. Tu ulaze u cevčice koje ih usmeravaju ka kraju trupa tj. vertikalnom stabilizatoru. Mesto gde sajle izlaze iz trupa je spram mesta na kome će se na vertikalcu nalaziti hornovi sa viljuškicama...

Takodje, dosta sam razmišljao gde da stavim kutiju za prekidač i punjenje pneumatike i baterija. Na Thunderboltu ovaj prostor sam postavio sa desne strane na prednjem delu trupa odmah iza kapotaža. Ovo mesto mi se pokazalo "zgodno" i želeo sam da na slično mesto postavim ovu kutiju i na Hellcat-u. Prekidač, konektori i merači moraju biti tako postavljeni da im se lako prilazi i da se lepo vide i očitavaju...

Imajući sve ovo u vidu napravio sam kutiju na sličnom mestu kao kod Thunderbolta s tim što će na ovom modelu ploča koja nosi prekidač i ostale delove moći da se vadi (šrafi se sa 4 šrafa). Time će mi biti još lakše postavljanje neophodnih delova i provlačenje žica i creva za pneumatiku...

 

 

 

 

 

Pošto sam razrešio gde ću i kako sa kutijom krenuo sam da postavljam letvice 3x5 mm od balze na ivice rebara koje čine trup. Letvice sam sekao "spravicom" kupljemou u Tower Hobby-u koja služi baš za ove stvari. Ova mala plastična sprava ima nožić od skalpera sa strane koji može da se, preko točkica, pomera bliže ili dalje od tela seckalice. Time regulišete širinu balze koju sečete. Naravno, sve letvice su apsolutno iste širine i veoma se brzo seku...

 Skoro dva cela planka balze od 3 mm sam potrošio na izradu ovih letvica.

 

 

 



Postavljanje ovih letvica veoma je važan momenat u izadi modela. Trup sam morao da besprekorno poravnam i bezbroj puta da merim od napred i od nazad da se slučajno ne iskrivi jer bi se tada poremetili uglovi izmedju krila i horizontalnog stabilizatora. Kad sam ovo razmerio, krenuo sam da ulepljujem letvice, prvo gornje i donje a, potom i sve ostale...










 








Ubacivanje i lepljenje letvica u kanale na rebrima išlo je prilično brzo. Za lepljenje sam koristio Aerobond super lepak. Konačno je trup počeo da dobija svoj oblik...

 

Posle ovoga sa širokom pločom na kojoj je zalepljen šmirgl papir preko rebara sam lepo izšmirglao ove letvice. Ovo je bitno da bi kasnije plankovi legli na trup kako treba...

 

Kad je šmirglanje bilo obavljeno, krenuo da plankiram trup, prvo zalepivši plankove koji ce biti gornje ivice kokpita. Ovo su mi najvažniji plankovi pošto odredjuju pravac ostaloj oplati.

Plankove sam, takodje, lepio sa Aerobond, super lepkom, pošto sam lako mogao da pridjem unutrašnjosti trupa i mestima gde plank naleže na letvice.

Postavljanjem ovih plankova konačno sam mogao da završim kutiju za prekidače onako kako sam ranije napisao da ću je uraditi...

Par narednih dana sam "utrošio" da Radovanu iz Bačke Palanke sastavljam CAP 232 od 2,06 m raspona. Model je Vjetnamske firme Black Horse i mogu vam reći da je baš lepo uradjen. Ovo je ARF i na njemu ima posla kao i na svakom modelu koji je ovako pre-asembliran.

 

Dok sam pravio Cap-a razmišljao sam koji ću motor koristiti na Hellcat-u. Na planu koji je potpisao Nick Ziroli, on preporucuje motore od 60 - 100 ccm. Pričajuci sa njim ali, i sa Greg Hann-om i drugim modelarima rekli su mi da su oni obično stavljali motore od 80 ccm. Veličina motora je u mnogome diktirana težinom gotovog aviona, a ovaj model može biti od 14 - 20 kilograma zavisi koliko se vodi računa i "luduje" sa scale detaljima...

 


Sad kad bih ponovo pravio Thunderbolta siguran sam da bih ga napravio bar kilu - kilu i po lakšeg... Računam da će Hellcat biti oko 15-tak kila...

Razmišljajući o motoru bio sam siguran samo u jednu stvar, neću menjati firmu, i motor će sigurno Zenoah...

Ovi motori su mi se, veoma dobro pokazali. Za 60-tak letova na Zerou NI JEDNOM nisam pipnuo bilo koju iglu na karburatoru.

Na Thunderboltu, kako sam motor izvadio iz kutije, tako sam ga postavio i nisam ništa morao da doštalavam...

Zenoah je možda malko teži, što za warbird modele nema velikog značaja.

Motori koje ja koristim nemaju elektronsko paljenje. Po meni, to je velika prednost jer nemam nikakvih problema sa baterijom paljenja, kapacitetom iste, njenim punjenjem... Tokom dana mogu leteti koliko mi se hoće, pošto, motor sam sebi pravi struju za svećicu....

Motor pali lako, zatvori se saug, zavrti se starterom, odmah da znak "života" da hoće da upali, otvoriš saug, zaverglaš i evo ga radi... Ler stabilan, u svim režimima radi savršeno, a da se sam ugasi, nema teorije....

 

Zbog svega gore navedenog "merkao" sam Zenoah GT 80 mislivši da je to pravi izbor. No, uporedivši karakteristike ovog, sa Zenoah-ovim motorom od 62 ccm, došao sam do zaključka da je ovaj manji ipak možda bolji... Evo i zašto....

 

Leteći Thunderbolta pokazalo se da je Zenoah od 45 ccm,sasvim dovoljan za model od 12,5 kila (sa gorivom). Ovaj motor ima 3,2 konja...

Računam da će Hellcat biti negde oko 15-tak kilograma i da će Zenoah 62 (4,75 konja) biti dovoljan...

Zenoah 80 je bokser motor i u startu je teži od Zenoaha 62 za 2 kilograma!!! To je baš mnogo... Dalje, snaga ovog motora je 6 konja, tako da razliku snage koju dobiješ skoro da izgubiš na težini.

Da bih uverio sebe da ne grešim čitao sam RC Universe i video da mnogi lete Hellcat-a sa ZG 62. Jedan od tih modela je tezak 17,7 kilograma i čovek kaže da leti sasvim zadovoljavajuće.

Pisao sam i Tijanu koji mi je takodje odgovorio da ZG 62 može da pokreće modele sve do 20 kilograma....

Na kraju, ni cena nije zanemarljiva stavka, posto je ZG 62 tačno u pola cene od 80-tice...

Dileme više nema...

 

Pre neki dan sam narucio sve što mi još treba od delova za Hellcat-a. Vidim da su neke cene modelarske robe, u dolarima, otišle gore a, i dolar skače prema euru, tako da ko zna šta će biti na proleće (kad sam planirao da nabavljam ostatak delova).

 

Spisak nije preterano velik, ali su stavke skupe...

 

Najskuplji su trapovi (Robart) koji, sem što se uvlače i rotiraju se za 90 stepeni u nazad... Robart ove trapove pravi baš za ovaj kit.

Stizu još 5 servoa HS 645 MG i Spektrumov 9-to kanalni prijemnik sa power boxom i 4 satelitska prijemnika.... Ima još nekih sitnica da sad ne nabrajam sve....

Interesantno je reći da su recimo produzni i Y kablovi više nego duplo jeftiniji u Madjarskoj nego u USA...