Meister Scale Zero - decembar 2012

Pisano 07. decembra 2012

Paralelno sa Galebom radim i na Zero-u. Naravno, intenzitet radova je dosta manji, ali guram i ovaj projekat polako.

Dosada na warbird-ima nikada nisam radio kabinu na otvaranje. Iskreno, veliko je smaranje odraditi sve kako treba, a nemam ni neke potrebe da sebi "komlikujem život" još i sa tim.
Jeste lepo i "šmekerski" otvoriti kabinu kad model stoji parkiran na zemlji, ali druga strana priče je da se od vibracija, ako sistem fiksiranja nije valjano odradjen, kabina može sama otvoriti i tada se najčešće polomi.

Kod Zero-a je već u startu kabina odlivena iz dva dela i kad je već tako, rešio sam da je napravim da se otvara.
Naravno, odmah su se javili problemi sa nabavkom adekvatne "šine" kroz koju će kliziti pokretni deo kabine. Šina, nazovimo taj deo tako, se obično pravi od aluminijumske ili mesingane cevčice, kvadratnog preseka 5x5 ili 6x6 mm.
Zvao sam raznorazne firme, pitao na sve strane, ali takve cevčice ne nabavih.
Kupio sam od jednog poznanika 8x8 mesinganu, učinila mi se OK, ali kad je poštar doneo paket i kad sam video kolika je, apsolutno nije bila prihvatljiva. Em je ogromna, em je teška...

Moj prijatelj Dragan (nick name Dr Jack na našem Forumu) iz Beograda poslao mi je karbonske 6x6 mm. Hvala Draganče... E, te su cevi bile u redu, ali sad se javio drugi problem, trebalo je po jednoj strani prošlicovati žljeb. Ručno, nemere, a kad se cevčica stavi na glodalicu i kad se stegne, verovatno će se slomiti od pritiska... Dakle, opet problem...

Sve u svemu, stojali su ti delovi više od mesec dana, šta više, ceo trup od Zeroa sam odneo u susednu prostoriju gde sad držim i čuvam modele.
Prošle nedelje sam išao na Najlon pijacu i posle pazara, ko velim, ajde da svaratim do Dragana laserdžije na "kafućino"...
Kod njega u radionici nema šta nema i gledio sam okolo naokolo nadajući se da ću ugledati nešto što bi mi moglo poslužiti za šinu.
Vidi Dradan da sam se sav "uzvrpojlio", pa me pita šta tražim? Kad sam mu objasnio veli: - Vidi ovo...

Aluminijumska lajsna jeste za nešto oko stolarije, ali njen klizni deo "ubio se" za ono što meni treba...

 
 







Predpostavljam da nema potrebe da objašnjavam kako ovaj sklop "funkcionaniše"...

Sledeći "na tapetu" bio je trup. Na njemu sam prvo odredio gde treba da se postavi šina...


Prislonio sam i kabinu, da proverim jel' stoji kako treba...


...i uz pomoć metalnog lenjira napravio sam žljebove...


Na unutrašnju ivicu kabine, kao i u žljeb, postavio sam čamovi letvicu. Ona služi kao graničnik na koji će se plastični deo kliznika fiksirati sa malim šrafićima...



Konačno je postavljen i klizni deo....


Najprecizniji deo operacije izrade kabine je sečenje providnog plexiglasa kabine. Sem što mora da se "suneti" ( obreže ) okolo, sada kabina mora da se preseče i podeli na pokretni i nepokretni deo... I to je uspešno odradjeno...






















Pisano 17. decembra 2012

Juče sam nastavio radove na Zero-u...

Pošto sa Galebom imam "pauzu", čekam alat za tip tankove i Martina da dodje, nastavio sam radove na kabini od Zeroa.
Sad kad gledate ove slike, sve to izgleda prilično jednostavno, ali utrošio sam skoro ceo dan na ovo malo što ću vam pokazati. Sve je "pipavo" i mora da se odradi baš precizno, inače neće valjati...
Iskreno, bilo bi bolje da je sa ovih providnih plasitka odliven ram od karbonskog ili epoxy tkanja, ali ja to nikad nisam radio, pogotovo nisam radio sa odvajačima i bojim se da bih imao problema. Zato sam kabinu napravio ovako, a gledajući Internet, video sam da su i svi ostali koji su pravili ovaj model, radili na isti način. Ovakvo postavljanje kabine daleko od toga da je loše, ali mislim da bi sa ramom cela konstrukcija ipak bila čvršća...

Radove sam započeo postavljanjem prednjeg dela kabine na trup.
Ako pažljivije pogledate slike, videćete da sam od napred skratio plastični deo kroz koji klizi "šina" i da sam ulepio čamove letvice. U njih se, sa dva mala imbusa, fiksira prednji deo kabine. Čim se stegne za trup, ovaj prednji, nepokretni, deo kabine stoji već dosta čvrsto. No, vibracije su "čudo" tako da sam, da bih sve dodatno ukrutio, napravio ram koji je ulepljen sa 5-to minutnim epoxy lepkom. Ram je poravnat sa ivicom kabine...

 


 
Potom sam na ram, sa unutrašnje strane, od špera debljine 0,4 mm napravio i zalepio malu lajsnicu, koja služi da se na nju nasloni pokretni deo.



Dok se sušio lepak, da ne stojim "dokon", doterao sam instrument tablu. Ona je deo kokpit kita, kupljenog sa ostalim delovima ovog modela...










Potom sam "prešao" na pokretni deo kabine. E, tu je sad trebalo da se "mozga" kako da se sve namesti i da naleže i da se može šina uvući u nepokretni deo sistema za otvaranje, a da ne spominjem što ne sme da se "omaši" kod bušenja rupa na providnoj plastici.
Kad sam otprilike imao koncept kako ću odraditi, na pokretni deo kabine sam prvo zalepio plastičnu lajsnu. Ova plastika mi je omogućila da pokretni deo lakše namestim na šine...


Ipak da nije sve savršeno, uverio sam se ubrzo, jer je sve toliko bilo "pasent" da nisam mogao da zatvorim pokretni deo kabine. Zato sam skinuo tu plastični lajsnu i umesto nje ugradio od istu ali od 0,4 mm debelog špera. Pošto se ovaj deo kabine pomera i stalno "stiska" prilikom otvaranja i zatvaranja, lajsnu sam dodatno stenao sa malim imbusima od 2 mm.
Slike koje vidite su još iz faze izrade, šrafići nisu skraćivani, stoje "natraške", tj. matice su sa spoljne strane. To na kraju neće biti tako...




Bilo je dosta šmirglanja dok sve nije leglo kako treba, a još nisam zadovoljan, tako da će danas biti još "sitnih" dorada...





Danas me čeka još dosta posla, treba skratiti viškove plastike koje prelaze preko šina na pokretnom, ali i na prednjem nepokretnom delu.
Potom treba da ulepim ram na zadnji deo pokretnog dela i na kraju da postavim i fiksiram zadnji, nepokretni deo kabine...
Ima da se "našljakam"...
 

Pisano 18. decembra 2012

Juče  su nastavljeni radovi na kabini. Na srednjem, pokretnom delu, skoro da ništa nisam ni morao da radim, samo sam skratio plastiku koja prelazi preko aluminijumskog klizača.

Najveći posao me je čekao na zadnjem, nepokretnom delu kabine. Nju je trebalo upasovati tako da lepo naleže na unutrašnji deo pokretnog dela.
Ispostavilo se da je to bilo lakše nego što sam se nadao, jedino sam morao da napravim i ulepim dve pločice na koje će pod boljim uglom nalegati prednji donji deo zadnje kabine...



Iz ovog ugla se najbolje vidi da su nova pločica i pokretni deo paralelni. To je osnova dobrog naleganja zadnja dva dela kabine...


Ukrojio sam zadnji deo. Prvo sam morao da nadjem sredine na plastičnoj kabini, trupu i pokretnom delu. Kad sam to odredio samo sam odsekao viškove koji su prelazili preko malopre spomenutih pločica.
Na tom delu će se kabina lepiti, a u zadnjem će se šrafiti na trup. Naleganje je veoma dobro, kao i sam oblik kabine...





Odsekao sam viškove šrafova, ali ih nisam tako skraćene, još postavio na kabinu. Te slike ćete videti kasnije u toku dana...
Zaboravih i da slikam kabinu u otvorenom položaju...

Pisano 20. decembra 2012

Juče nisam skoro ništa radio na Zero-u, ako se izuzme što sam skratio šrafiče oko kabine i Draganu poslao pripremu za laser, za prstenove od špera koji idu unutrašnji deo kapotaža. Mislim da će mi ih doneti danas. Time mogu da počnem radove na kapotažu i klapnama za hladjenje...

Evo još malo slika od kabine i sa prislonjenim kapotažom... Zero polako počinje da liči na sebe...









Pisano 27. decembra 2012

Pošto su na Galebu radovi malo stali, jer nisu nacrtani svi delovi trupa, pa ga samim tim ne mogu praviti, vratio sam se izradi Zero-a. Napisah pre neki dan da sam Draganu, mom kooperantu sa laser cut mašinom, poslao pripremu za prstenove kapotaža. Dobio sam u kitu sa delovima trupa i ploču, koju treba "doterati, ali to je mnogo teži posao nego da se nacrtaju i iseku novi prstenovi.

Dosta sam vremena posvetio razmišljenju kako da uopšte stežem kapotaž, da se ne vide šrafovi sa spoljne strane, a da sve bude dovoljno jako i naravno pristupačno za manipulaciju. Sistem sa Meisterovog Thundrbolta, da se kapotaž steže sa prednje strane, kroz kapotaž, u ovom slučaju "pada u vodu" iz dva razloga, prvi mnogo je manji otvor na prednjem delu Zero-vog kapotaža, koji ima i veći spiner, a drugi, važniji razlog je što će na Zero doći Moki, 5-to cilindrični radijalni motor, tako da "nema teorije" da se izmedju cilindara "zavlači" cevasti ključ i steže kapotaž.

No, pre nego što vam pokažem kako sam fiksirao kapotaž, vraćamo se na prstenove...

Svaki prsten napravljen je od dva 4 mm špera, a medjusobno sam iz zalepio belim lepkom...


Kad se lepak osušio uz pomoć epoxy lepka ulepio sam prsten u kapotaž. Koristio sam "autoklav" da se lepak brže osuši i spoj bude jači... Spoj prstena i kapotaža sam na kraju pojačao sa dva sloja 160 gr staklene tkanine i epoxy smole...


Na kutiju motora sa gornje i donje strane zalepio sam dve letvice 20 x 10 mm. Ove će vremenom biti ojačane i staklenim tkanjem, ali za sada su samo prilepljene lepkom.


Gledao sam slike koliko odstoji kapotaž od trupa na ovom tipu Zeroa i mislim da je ovo otprilike "prava mera"...





Razmeravao sam i razmeravao... Kapotaž nije baš najbolje odliven i morao sam da nadjem kompromis izmedju prednjeg dela, tj. usisnika iznad otvora kapotaža i sredine kapotaža u odnosu na osu trupa. Na kraju sam uspeo da ga namestim, uz male kompromise...


Izbušene su rupe, postavljene ubodne matice, napravljeni su i otvori u letvicama - nosačima kapotaža. Na kraju je sve postavljeno i stegnuto...






Sledeća stvar je bila da se postave klapne na kapotaž...

Zero koji pravim ima oznaku A6 M3 - 22, što znači da nema one karakteristične izduve na klapnama kapotaža, nego mu se izduvne cevi nalaze sa donje strane kapotaža.

Ovo je mnogo lakša opcija za izradu i za mene i za Belog, kojeg kao što smo već navikli tokom ovih godina, čeka pravljenje auspuha.
Ovaj put Šabački "čarobnjak izduvnih sistema" imaće lak posao, jer Moki ima svoj karakteristični prsten koji ide sa zadnje strane motora i već ima izvode sa donje strane.
Nama ostaje samo da te izvode usmerimo na mesto gde su bili izduvi na ovom tipu Zero-a, a to za onakvog majstora kao što je moj drug Beli, nije nikakav problem...

Kad sam počeo da pišem ove hvalospeve ne mogu da ne pomenem Dragana koji je juče opet oborio "rekord" u brzoj izradi delova. Uveče sam mu poslao fajl, a ujutro su delovi bili isečeni... Eh, kad bi Martin tako radio, Galeb bi već leteo... Šalim se naravno...

Kad već spomenuh Dragana, evo o čemu se radi. Zero ima 5 klapni sa svake strane. Na Meisterovom P-47, pravio sam ih tako da sam klapne odradio od tankog alu lima, koji se da lako savijati, a za kapotaž sam ih spojio sa drugim limom koji je odredjivao ugao koliko će biti otvorene. Sve je to bilo mnogo dobro odradjeno i prilično kruto, dok model nije počeo da leti i vibracije nisu uradile svoje. U zadnjm letu prošle sezone otpala je jedna klapna i sad moram da je pravim ponovo.

Da se to ne bi dešavalo i na Zerou, rešio sam da prepravim sistem. Doduše prvo sam napravio jednu klapnu, skroz "limenu" da vidim kako će sve to da izgleda, a onda sam odradio nosač od drveta...




E sad na scenu stupa Draganče sa laserom i da se ne bih smarao da sve delove pravim "pešački", časkom mi ih je isekao na svojoj mašini...


Meni onda nije bilo teško da sve to spojim...



Sutra, ako Bog da, krećem da pravim klapne...

I na kraju, nešto sasvim drugačije.

Nekada, dok je na Forumu bilo više duha, pisali smo pesmice i mnogo smo se bolje zabavljali.
Deo te tradicije probaću da prenesem ovamo, a za početak evo jedne vezane za naš Modelrski Kombinat:


U Modelarskom Kombinatu, to zna svako dete,
prave se modeli, od glave pa do pete...
Projekata stalno, globalno se šire,
dok ne polete Galeba, neće da se smire.

Tu se stalno šmirgla, seče, brusi, lepi,
da od tog nema ništa, vide već i slepi...
Al' ne predaje se lako Kombinatska raja,
Galeb će im, kažu, leteti do jaja...

Kolovodju znate, Mirče mu je ime,
ni rodjena majka ne ponosi se njime...
Pravi te modele, kao da ih štanca,
ponekad ih leti, a više ih glanca...

Uvuko je u priču još par sledbenika,
bez kojh se ne bi, upotpunila slika...

Za laserom Dragan po ceo dan stoji,
pravi silne delove, ne mož' ih izbroji...
Sa lasera zrake pušta sve duže i niže,
daj još par rebara, direktiva stiže...

A tek Martin ulogu, ovde ima čvrstu,
3D svaki program drži u malom prstu.
Na Galeba utrošio dosad silne sate rada
na njega bi mogla de se ugleda iz Skupštine vlada.

Da upola rade kao što Martin šljaka,
trinaestu bi penziju dobila moja baka...
Galeba celog, nacrto je zna se,
potajno te slike gledau i ovi iz NASE...

To što Martin radi, levom rukom u mraku,
kad bi primenili na Šatlu, ne bi im se raspadao u zraku...

Iz Šabca Beli, kooperant naš je stari,
sve metalne delove, sa lakoćom vari...
Za izduvne sisteme, pravi tata -mata,
ima puno znanja, a Bogme i alata...

A Goluba znate, modelima sjaj daje,
to što on ofarba, godinama traje...
I opet je u "pištolj" neku farbu naso,
kad deo ofarba svi misle, radio ga Pikaso...

Jole i čika Dule, dva inžinjera stara,
kadrove tog kalibra fakultet više ne stvara...

I šta bi vam na kraju još mogao reći,
Modelarski Kombinat, biće još i veći...


Pisano 30. decembra 2012

Kao što sam prošli put najavio, radio sam na klapnama od kapotaža. Za sada su gotove 4 sa svake strane, a za petu najdonju se razmišljam šta da radim, da li da je napravio o vakovom otvorenom ili da je odradim u zatvorenom položaju. Iskreno, nisam siguran kako je stajala, jer je kroz nju prolazio auspuh. Dok to ne utvrdim, evo par slika...





Donji deo drvenih nosača sam zalepio za prsten od kapotaža. Klapne stoje veoma čvrsto...


Na trupu sve to izgleda ovako...






Otvor je priločno velik i mislim da neće biti problema sa hladjenjem motora. Čak i ovi drveni držači dosta atraktivno izgledaju, a kad se sve ofarba u istu boju biće još bolje...





Inače, ovih dana sam bio vredan, šmirglao sam satima delove, doterivajući površine delova koje sam presvlačio u staklenu tkaninu. Ovo je jedan od onih poslova koji dugo traje, a nema se šta pokazati.
No, šmirglanje i gitovanje su faze koje su veoma važne, jer se sada "dobijaju" površine koja praktično ostaju do kraja. ko ovo ne voli da radi, imaće veliki problem pri izradi modela.
Usput, rad sa šmirgl papirom je i pomalo prljav, jer prašina leti svugde. Ovo ubavezno radim u dvorištu, a par sunčanih dana u zadnje vreme pomogli su mi sve lakše odradim...
Na slikama ima delova od sva tri projekta, P 38 Lightning, Zero i Galeb... Recimo, ove uške su od Lightninga...

 

 Posle šmirgl papira, prvo 100-tka, potom gradacija 240, delove sam špricgitovao sa akrilnim Bodyfill 360...

 





Procedura je bila ista na svim delovima. Inače staklena tkanina i epoxy smola su tako tanki da se skoro ni ne vide. Interesantno je reći da delovi postanu dosta krući, bez obzira na tanko tkanje i kad se po njima kucka imaju totalno drugačiji zvuk...




Pokušavao sam iz raznih uglova da slikam delove ne bi li vam dočarao koliko su glatki, ali bojim se da se ipak to ne vidi na slikama...




Siva površina pokaže gde su još ostale sitne neravnine, ogrebotine ili rupice. Akrilnim gitom se sada sve to popuni i onda ide ponovno šmirglanje. Posle toga su delovi spremni za panel linije...

Toliko za ovu godinu... Čujemo se za koji dan...

Srećnu Novu Godinu

želi Vam

Mirče