Da li ožete verovati, juče sam skoro celo popodne proveo u garaži, modelario na Zero-u... Da, da, istina je, posle dugo vremena nešto se radilo.
Što bi rekao onaj iz Čvarkove kancelarije: - "Joj meraka"... Skoro sam zaboravio kako to izgleda
...

Nisam pisao, ali od zadnjeg "izveštaja", radio sam ja malo i u medjuvremenu. Bio sam vredan, dobro de, ne baš jako, ali polepio sam sve nitnice i skoro sve detalje na trup...




Radovi su trebali da se nastave sa sredjivanjem kapotaža i zadnjeg dela trupa.





Pred novu godinu, bilo je i varijanti da se Zero proda, razmenjvani su mailovi, interesovali se ljudi, ali na kraju, kako to obično zbiva, trgovina propadne kad se dodje do slanja modela.
Interesovao se neki modelar iz Belgije, ono, baš se "zapalio", skoro da je sredio i kako da mu pošaljem model, ali na kraju sam ipak odlučio da Zero ostane u Kombinatu.

Razlog je jednostavan, mnogo rada je uloženo i sve je baš dobro i kvalitetno odradjeno. Imam sve delove, nije ostalo još mnogo da se odradi kako bi se Zero završio.
Nekako, žao mi je da ga prodam, pogotovo što za cenu koju dobijam, ne mogu više da kupim ni delove za njega.

Sve u svemu, juče sam trup i delove na kojima treba dalje da se radi preneo dole u pogon Kombinata. Želja mi je da se "napnem" i da dok ne odem u Sentu ofarbam model. Odande će ta "operacija" biti nevidjeno komplikovanija.
Ovako, dok sam tu, odradim i to, pa sam onda miran, mogu model praktično sastaviti do kraja i tako ga čuvati do daljnjeg...

E sad, da bi se Zero spremio za farbanje, ostalo je da se srede plastični delovi - kapotaž i zadnji deo trupa.

Kraj trupa je upasovan i namešten, treba samo da se špricgituje, sa finim gitom popravi i spremi za lepljenje nitni i šrafića.
To je i bila prva stvar koju sam juče odradio...



Na kapotažu, da bi se spremio za nitne, mora više toga da se uradi.

Prva stvar je da se napravi najdonja klapna za hlađenje motora. Pošto je ovo model Zero A6 M2/type22, pravi avion je na toj klapni imao otvor za auspuh.
Zato ta klapna i nije ranije odradjena, jer na njoj ima više posla, zbog otvora u sredini.
 


Na ovom modelu definitivno neće biti problema sa hlađenjem, otvori za izlazak toplog vazduha su ogromni...


Pristupilo se izradi zadnje klapne...


Od aluminijumskog lima napravio sam prvo dve klapne. Na kateru sam, od folije, isekao šablone za lakše pozicioniranje prostora gde treba da dođu otvori auspuha...


Malo bušilica, malo Proxon i gotovo...


Potom sam napravio nosače. Delove mi je još ranije isekao Dragan na laseru.


Pošto je otvor za izduv u sredini, morao sam za svaku klapnu napraviti dva uža nosača i postaviti ih bliže krajevima lima...


Kad je sve bilo gotovo, izgledalo je ovako...


Onda je kapotaž kompletno špricgitovan...


E, kad se sve lepo osušilo, prednji deo je vraćen u radionicu...


Sada je sve u istoj boji i lepo se "slilo" u jednu celinu...


Naravno, potrebne su sitne dorade...


Postavio sam kapotaž nazad na trup... Koja sprava, već sam i zaboravio koliko je Zero impresivan...










Kao što napisah malopre, ovde sa hladjenjem neće biti problema...





Pisano 18. februar 2014


Pravo da vam kažem, ne znam ni sam kako da počnem ovaj današnji tekst.Pre deset dana sam pisao jedno, a sada nešto sasvim drugo treba da sročim.

Kako god, entuzijazam koji me je pre neki dan "ufatio" brzo je splasnuo. Gledao sam Zero tamo u garaži, stvarno je modelčina...
Odem u prostoriju pored, pa "gledim" Panther-a, Hellcat-a... 

Lomio sam se šta da radim, lomim se cele zime i na kraju sam ipak poslušao mozak, a ne srce... Dao sam sve u oglas.

Ne vredi...

Selimo se, imaću mnogo posla dok se sve ne "pokrene" tamo u Senti, krećemo u totalno nov posao, moraću se mnogo više angažovati, sve u svemu, vremena za modelarstvo će biti daleko manje nego do sada.
Drugo, problem će se javiti sa prostorom za letenje, izrada modela se u mnogome komplikuje...
Kako god okrenem, trenutno nema realne osnove da zadržim modele.

Ko zna, možda za neko vreme, kad mi opet "naidje", napravim neki warbird, ali za sada se ova priča završava.


Pre neki dan dao sam oglas.
Otišao sam u garažu, gledam sve one delove, slažem ih, prebrojavam... Imao sam knedlu u grlu, verujte mi nije mi bilo lako... Mnogo uspomena, emocija, vremena, ma svega tu ima...


Juče je došao Gabor, trebalo nam je preko tri sata dok smo sve složili, prebrojali, našli cene, popisali...
Otvorio je gepek od Vektre, delovi, materijal, sve što je bilo u Kombinatu, spakovano je...
Šta više, nije sve ni stalo...

Kad sam zatvorio kapiju, verujte, bez obzira na sve, osetio sam olakšanje...
Znate, kao kad imate neku obavezu, pa je odradite i prosto vam lakne. E, tako sam se i ja osećao...

Sada mogu svu energiju da usmerim na novi "projekat" - Sentu.


Što se tiče Zero-a, pošto je doneta odluka, poslao sam e-mail Emmanuel-u u Belgiji. Objasnio sam mu situaciju i počela je "prepiska"...
Da skratim celu priču za koji dan Sale i ja idemo u Belgiju i nosimo Zero!!!

Izveštajima se tog putovanja, završiće se i ova priča...


Ostadoše još Panther i Hellcat. Prvi bi trebao da "putuje" u Nemačku, a drugi u Beč... No, tu su dogovori još u toku, tako da je sve moguće...


Što se tiče novih modelarskih aktivnosti, pa sada se definitivno opet okrećem jedrilicama. Već "merkam" neku za F5J open class...
Znate vi mene, "volem" veliko, tako da ću se "utešiti" sa nekom jedrilicom od jedno 4 "metera".

Iz Sente Szegedin mi je na 50 minuta, a tamo se održava 4 od 6 takmičenja F5J klase Mađarskog prvenstva.
Sa Adamom se već "kuju" planovi, tako da neće biti dosadno...


A skala modeli, hm, to ćemo videti...
Pošto su mi ostali svi Zirolijevi i Meisterovi planovi od modela, a Gabor sad ima "matrijala" za tri života, ko zna, za godinu dve, tri, možda se opet nešto bude pravilo...
Nekako u "malom mozgu" mi je ideja da opet napravim Meisterovog P 47, ali sada u totalno drugom konceptu sa centroplanom i sa dve uške...
Valjda zato, od svog materijala koji je "otišao", nisam Gaboru prodao velike okrugle bajonete koji su ostali od zadnjeg Hellcat-a...


Danas je na sajtu bila 50.000-ita poseta... Lepa cifra... Hvala svima koji "obilaze" ove stranice...

Nemojte brinuti, biće i dalje šta da se vidi i čita, sada malo jedrilice, malo takmičenja, malo ta vrsta letenja, potom, ko zna...

Pozdrav

Pisano 24. februar 2014


Preksinoć smo se Sale i ja vratili sa "putešestvije" po Evropi. Kao što sam najavio, bili smo u Belgiji kod Emmanuela, čoveka koji je "pazario" Zero.
Par dana pre polaska poslao je mail i napisao mi je da hoće da kupi i Hellcat-a. Tako sam o jednom trošku prodao i odneo dva modela.

Pre polaska imao sam dve brige, prvu kako ćemo modele i delove smestiti u Saletov auto i drugu, šta će biti na granicama i našoj i Madjarskoj.
Ispostavilo se da sam u oba slučaja nepotrebno brinuo.

Modele smo spakovali, ne mogu reći "ladno", ali dovoljno dobro da su do Belgije stigli bez ikakavih oštećenja.

 

Baš je bila "gužva"...





 






Ni na granici nije bilo "frke". Sa naše strane niko ništa nije pitao, carinika nismo ni videli, dok je kod Madjara bilo par pitanja, ali više gde smo pošli i kakvi su to avioni...

Putovanje do Belgije nije baš kratko. Od Novog Sad do mests gde živi Emmanuel ima 1520 kilometara. Srećom, on je na samom početku Belgije odmah iza Luksemburga.
Vreme nas je dosta dobro poslužilo, putevi su savršeni, Sale vozi za medalju, a Insignia ide kao po loju...

Krenuli smo u 5 ujutro i u pola devet uveče smo već istovarali modele.

Stigli bi mi i brže da nismo svratili do Lindingera...




Unutra k'o u Božijij bašti, nema šta nema...







Kod Emanuela smo se zadržali oko dva - dva i po sata.

Nakon toga potražili smo smeštaj i da ne smaram sad previše, sutra dan uveče smo već bili kod kuće...

Lep put, dobar provod, upoznali smo novog modelara i što je najvažnije, prodao sam modele...


Za sada toliko...

Pozdrav

Mirče