P 38 - oktobar 2012

Pošto sam morao da čekam na neke delove za Zero, imao sam par "slobodnih dana", pa da ne dangubim reših da malo modelarim na Lightningu. Na ovom modelu nije radjeno ništa od jula...

Napravio sam flapsove na centroplanu i uškama...

Flapsovi na ovom avionu nalaze se sa donje strane krila. Na pravom avionu, kad se flapsovi spuštaju, povlače se prema nazad i tek onda idu u donji položaj. Time se povećava površina krila.
Neki modelari su pravili takav sistem, ali je on malo komplikovaniji i pošto ima mnogo više delova, samim tim i podložniji kvarovima.
Ove godine sam imao prilike da lično pričam sa Nik Zirolijem, koji mi je rekao da on nikada nije pravio tu vrstu flapsova na svojim P 38. Radio ih je onako kako ih je nacrtao na planovima.
Rukovodeći se time ni ja nisam želeo da sebi "komplikujem život", nego sam se držao plana.

Još ranije, dok sam pravio centroplan i uške, ostavljen je prostor za flapsove. Ugradjeni su i delovi od špera za šarke, koje se nalaze sa spoljne strane i ofsetno pomeraju flapsove. Šarke su kupljene u Madjarskoj, a stigle su iz Lindingera.
Šarkice su prvo stegnute na stranu suprotnu od flapsova.

Pravljenje samih flapsova nije bila komplikovana operacija. Isekao sam sve plankove i postavio ih u otvor predvidjen za flaps, vodeći računa da lepo ulaze unutra.
Potom sam sa prednje strane zalepio 10 mm balzu i lepo je ošmiglao spram krila, čime sam dobio tačan ugao.

Posle toga su napravljena sva rebarca skinuta za 3 mm koliki je drugi plank flapsa. No, pre nego sam zalepio taj plank, ulepljeni su šperići za šrafiće od šarki.
Sledeće je bilo da se šarkice fiksiraju na stranu od flapsa. Za bolje pozicioniranje koristio sam tanak šper...











































Za poluge za pomeranje flapsova mislio sam da koristim Dubro velike hornove, ali izgledaju mnogo "masivno" u odnosu na sam flaps.
Namerno sam polugice stavio sa spoljne strane flapsova, kako bih izbegao kasnije probleme sa zujanjem servoa. Te "škole" sa komandama koje idu kroz krila, sam već platio, i držim se nekih svojih principa.

Pošto su, kako rekoh, Dubro hornovi mnogo veliki, rešio sam da sam napravim svoje.
Nabavio sam par tabli vitroplasta i napravio sam šablon kako bi pločice trebale da izgledaju.   


Onda sam napravio pločice i sa malo šmirglanja ih prilično jednostavno oblikovao da sve budu iste...




Otvori za šraf i lepak napravljeni su u sklopu...




Na kraju, posle 20-tak minuta rada, sve je izgledalo ovako...




Veličina polugice je ista kao Dubro, ali mnogo bolje izgleda.



Sa unutrašnje strane flapsa, prvo je sve ulepljeno Zap cijanom, a asnije je oko i u sredinu vitroplasta dodata balza i epoxy lepak (nažalost to nisam slikao).





Pošto Lightning ima 4 flapsa na kraju je sve izgledalo ovako.






Metalni lenjir je poslužio kao vodjica za fino šmirglanje izlazne ivice...




Potom su skinuti svi flapsovi i belim lepkom su zalepljeni unutrašnji plankovi.






Namerno sam ostavio "smaknuti" preklop kako bih dobio bolju izlaznu ivicu.
Obradjena je i napadna ivica flapsa...



Kad je sve vraćeno na svoje mesto izgledalo je ovako...












I dalje sam radio na Lightningu.
Delovi od Zeroa nikako da stignu, majstor Gojko je narezao pogrešan navoj i nije mi bilo druge nego da počnem da pravim horizontalac...





Naravno, sve ide priličmo lepo, te se nadam da će za dan - dva i ovaj deo biti gotov.





Držao sam se Zirolijevog plana, čak sam i šarke ugradio kako je on predvideo...





Delove od špera sam dobio u kitu, a koristio sam čeličnu žicu od 2 mm. Mogla je i tanja, ali nisam imao odgovarajuću plastičnu cevčicu.
Isplankiran je nepokretni, a potom i pokretni deo horizontalnog stabilizatora...
 
































Na prednji deo pokretnog dela zalepljena je malo pre pomenuta cevčica, unutrašnjeg prečnika 2 mm...



Nisam sve slikao, ali jasna vam je dalja procedura. Levo i desno od cevčice zalepljena je balza od 3 mm, jer je toliki spoljni prečnik plastike, a onda od gore balza od 5 mm. Sve je lepo obradjeno u polu krug i napravljeni su žljebovi spram delova od špera (šarki) koje su virile iz nepokretnog dela. Kad se gurne žica, sve naleže ko "guza na nošu"...



Da žljeb izmedju dva dela horizontalce bude minimalan, sa obe strane nepokretnog dela ulepio sam šper od 0,4 mm. Prelaz je izgitovan akrilnim gitom...







Time je ovaj deo gotov i spreman je za staklenu tkaninu...

Gotove su i obe uške, namešteni eleroni, flapsovi tako da i oni mogu "u staklenu tkaninu"...





Trebao bih da nastavim radove na trupovima, pa da konačno sastavim ovaj model da vidim kako izgleda "u komadu".

Ipak, bojim se da ću pre toga morati da "pazarim" trapovem jer neću moći bez njih da ugradim ploče koje bi trebalo da ih nose niti da napravim vratanca.
E sad, ako se bacim i u taj trošak, koji mi sad baš nije jako nužan, onda bi se podigla cena modela (iako to svakako mora a se uradi) i pitanje da li ću uspeti da ga prodam po ceni sa kojom bi bio zadovoljan...

Razmišljam i o elektro pogonu. Miša mi je poslao jedan tekst iz nekog engleskog časopisa gde je čovek napravio P-38 sa elektro pogonom. Model je šta više i malo veći od ovog mog (Zirolijev je 2,9 metara raspona , a ovaj engleski je 3,2 metra), a pokreću ga 2 Hackera A 60 i 4 x 6 LiPo baterije od 5400mAh.
Piše da sa tim setingom model leti 9 minuta bez problema.
Pošto je to tekst od pre dve tri godine, a elektro segment modelarstva se neverovatno menja, ko zna, možda se mogu kupiti i komponrnte nekih drugih proizvodjača.
Elektro set up može biti veoma realna opcija ako P-38 ostane. Videćemo...   
Sa elektro varijantom izbegava se jedina fatalna stvar za ovaj model, a to je da ti otkaže jedan motor...

Ako se kojim slučajem model pravi na benzinski pogon, onda u obzir dolaze samo dva Zenoha 45...

Eh te slatke muke...