P 38 - septembar 2013

Mislim da je ovo jedan od poslednjih tekstova o Lightningu... Zašto? Pa, odgovor je jednostavan - prodao sam ga...

Kao što se da videti po izradi ovog modela, nekako nam nje išlo od samog početka. Lightning je trebao biti sledeći model posle prvog Hellcat-a ( pravljen tokom 2009!!! ), ali su stvari krenule nekim potpun o drugim tokovima i P-38 je stalno bio u zapećku. 
Radilo se tu i tamo na njemu, no uvek nekako, bez volje.

Takvom mom odnosu prema ovom modelu u mnogome je doprinela i činjenica da sam se nagledao video snimaka gde Lightninzi padaju čim im se ugasi jedan motor. To je uglavnom i glavni razlog razbijanja ovog modela.

Drugo, problem je što su trupovi tik iza krila pomalo slabi i pri grubim sletanjima, a ona su neminovna, bumovi znaju da puknu.
Razlog tome je što se sa donje strane nalazi otvor za stajni trap, a sa gornje poklopac koji pokriva spoj buma (trupa) sa krilom. Bumovi su izmedju ova dva otvora tanki, pomalo slabi i tu "popuste"...

Pošto sam saznao sve ovo i ono malo volje za izradom ovog modela je nekako izčezlo. U nedostatku "pametnijeg posla" rado sam na na Lightninu, ali "vizija" mi je bila da ga napravim i prodam. Uopšte nisam imao nameru da kupujem motore ugradjujem opremu, a pogotovo da ga letim.

Vreme prosto leti i pravivši sve veće modele stigao sam do Meisterovog Thunderbolta. Sjajan model, fenomenalno leti, vrlo je realističan u vazduhu, jedino je mnooooogo velik.
Naravno to nisam znao dok ga skoro celog nisam napravio, a pogotovo mi je postao "smor" kad sam trebao da idem na letenje sa njim.
O tome sam već pisao...
Smarala me je činjenica što ti za svaku vrstu manipulacije treba pomoćnik, jer je P 47 toliko velik da nema teorije da bilo šta sam odradiš...
 
Zašto vam ovo pišem, pa zato što sam letos, pošto ni jednom nisam išao da letim Thunderbolta ove sezone, rešio da ga dam u oglas i prodam.
Prvo sam tražio cenu gde su sem delova bile i uračunate "ruke" za izradu...
Javio se neki Englez, trgovali smo, ali stvar "pala u vodu" kad došlo do cene transporta modela u Englesku.

Potom je model opet stajao, ponovo oglasi, niko se nije javio, ali niko...
Smanjio sam cenu - isto...

Polako sam uvideo da je "djavo odneo šalu" i da će biti super ako uopšte izvučem lovu i za delove...

Stavljajući oglas na neki Nemački Forum, naletih na prodaju Zirolijevog Lightniga. Sa svom opremom, motorima, trapovima, još ga finiširao jedan poznati engleski modelar, vrhunski "majstor", čovek je tražio 1900 funti!!!
Pazi 1900 funti, pa to je za model od 2,9 metara raspona sa dva motora od 50 ccm i "gomilom servoa, pneumatike i ostale opreme poklon...
Ajde, model je bio malo oštećen, na bumu, ono što sam malopre spominjao za grublje sletanje, ali čuj koja cena!!!


Tada sam "ukapirao" da jednostavno moram "okrenuti drugi list" i da mi je najbolje da modele koje imam prodam u trenutnom stanju, bez motora, opreme tj. da probam da izgubim što manje od uloženog.


Pre neki dan "surfujem" po RC Universu i vidim topic o P-38.
Ajd, ko velim, ne bilo mi teško, napišem da sam i ja radio taj model, postavim link ka svom topiku (sve ovo na engleskom ima i na RCU) i napišem da bih voleo da prodam model u fazi u kojoj se trenutno nalazi.
Računam, šta me briga, bar da probam...

Sutradan stiže mail, neki modelar iz Amerike, kaže mnogo mu se svidja kako radim modele, on upravo pravi Meisterovog Thunderbolta, moj topic o P 47 mu je inspiracija i sve tako, i voleo bi da ima Lightninga, pa kad je video da prodajem mog, interesuje ga koliko tražim za model?
 
Sad, šta reći, ako "odrapim" cenu nema teorije da ću nešto napraviti i ovako su mi šanse male, jer je čovek iz Amerike, a do tamo je slanje paketa skupooooo...
Na kraju, rekoh sebi, ajd' bar da izvučem delove, j.bo rad...

Napišem ja lepo čoveku šta imam od delova (pazi samo trapovi su 715,00$), kažem da rad ne računam u cenu i rekoh, predpostavljam da slanju u USA nije jeftino, pa ako ga baš interesuje mogu proveriti koliko bi koštalo.
Eto njega sutra ponovo, stiže mail, cena mu je skroz OK, piše, vidite koliko bi koštalo slanje...

Zovi tamo, zovi vamo, saznam da je izrada papira za izvoz (neka izjava, fotokopija pasoša, ovo - ono) kod špeditera oko 50,00 evrića...
Kutija za model je baš velika, 160 x 120 x 60 cm i da se pošalje avionski kao cargo, košta oko 500,00 evra.
Iskreno, to mi nešto i nije bilo mnogo, stvarno sam mislio da će biti skuplje. Avionski cargo, stiže za 3 - 4 dana do New York-a...

Napišem ja njemu da moram napraviti drveni sanduk, kupiti sundjere za pakovanje, odneti paker na Surčin i da je to 100,00$...
Papirologija 70,00$ i slanje 700,00$... Suma sumarum 870,00$. Iznosi su veći nego u evrima iz prostog razloga što je 1 evro = 1,32 dolara...


Javlja se čovek juče ujutro, sve se ovo dešava u dva dana, kaže jeste malo skuplje, ali vaš rad vredi da se plati malo više i ja sam spreman da to platim. Moli me da mu pošaljem varijantu kako da plati i veli, pušta novce odmah...
Još mi kaže, niste mi računali balzu i staklenu tkaninu (nešto od delova je spremno za panel linije)...

Rekoh cena je kao što sam napisao, balza staklo, rad - Kombinat časti...
Usput, rekoh, napraviću vam i "kompletić" onih moji proizvoda: Mirce Finish Set, Detail Set, Maske za farbanje, da imate čime da "picnete" tog vašeg P 47 na kojem radite trenutno...

Ta, nije prošlo dva sata, stiže e-mail, Amer sve platio...


Dok se sve to dešavalo, juče mi se jave iz jedne druge špediterske firme i kažu da je slanje onolikog sanduka sa sve papirologiom kod njih 400,00 evra!!!
I da bi priča bila "poštena" do kraja, napisao sam čoveku mail i rekao da ću mu nakon slanja, kad budem imao tačan iznos, vratiti razliku novca koji je poslao, jer sam u medjuvremenu našao jeftiniju opciju...


I eto, čiča miča - gotova P-38 priča...


Juče popodne sam odmah otišao kod Milančeta stolara, napravio mi je drvenariju za sanduk, ali kad sam ga sastavio video sam da je mnogo dubok i da može komotno biti skoro upola niži.
Ujutro odoh da skratim te daske, pa da sklepavam kutiju, kupujem sundjere, pravim pregrade i od nedelje da šaljem Lightninga nazad kući u Brooklyn...
Ako bude istina, do sledećeg vikenda model će stići do novog vlasnika...



Delova k'o u priči...



























Pisano 09. septembra 2013

I na kraju da se "razdužim" sa Lightningom... Topic je počeo sa kutijom, pa je nekako red da se sa kutijom i završi. 


Pre dva sata sam se vratio sa Surčina, odakle sam poslao model u Ameriku. Sve sam lepo spakovao, uvio u sundjere, "nafilovao" kutiju sa sundjerima, pa sad, valjda će da stigne u Brooklyn kako treba...


Kolika je kutija ustvari, najbolje se vidi kad sam je ubacio u prikolicu.




Na aerodromu je završena papirologija i Lightning je predat...

 

Maja i ja smo sinoć jedva ubacili kutiju u prikolicu. Ajd' što je velika, al' što je teška...
Danas me radnici na aerodromu pitaju koliko ima kutija? Ja rekoh jedno pedesetak kila... Kad smo je izmerili imali smo šta da vidimo...

 


























Ode Lightning... Pa, pa... Srećan put...

 

I na kraju cela ova priča sa Lightnigom i kutijama me podseti na vic sa Lalom i Bosancem...

Kaže, imali Lala i Bosanac njivu do njive.
Došli radovi, treba da se ore, Bosanac izvukao prvu brazdu, pa da vidi da li je ravna, popeo se na prugu, koja je tu prolazila.
Dok je gledao naišao voz, udario ga i ubio na mestu.

Lala jedini očevidac, došli panduri da prave uvidjaj, pa ga pitaju šta se desilo?

Kaže Lala: - Oćete li da vam pričam dužu ili kraću verziju?
- Daj ti nama dužu, pa ćemo mi iskoristiti to što nama treba - vele panduri...
- Dobro - i poče Lala - onomad kad su se '46 krenuli doseljavati kolonijaši iz Bosne i kad...
- Ček, ček - kaže pandur, videvši di ovo vodi - ajde Lalo ipak ti nama ispričaj kraću verziju...
- E, - veli Lala - voz ga dono, voz ga odno...


Tako i sa P 38, kutija ga donela, kutija ga odnela...

Ajd' uzdravlje...



















Pisano 18. septembra 2013

Juče sam dobio e-mail od Sama, stigao P 38 u New York...

Danas bi trebao da ide da ga podigne na JFK aerodromu. Baš sam ljubopitljiv kakvi će biti utisci kad otvori kutiju...