Meister P 47 - avgust 2013

Pisano 19. avgusta 2013


Pre početka čitanja ovog teksta bilo bi poželjno prvo pročitati tekst o ovom modelu od pre godinu dana ( http://www.nsmodelers.rs/warbirds/p-47-thunderbolt---meister-scale/meister-p-47---jun-2012/meister-p-47---avgust-2012 ).
Obratite pažnju na deo teksta oko sredine strane, "mali osvrt na projekat". To je pisano pre prvog leta i redovnih odlazaka na aerodrom...



Posle prošlogodišnjeg letenja sa ovim modelom, pokazalo se, da je Thunderbolt mnogo velik za način modelarstva kojim se ja bavim. O čemu se radi...

Moja modelarska priča ima neki tok i svi koji čitaju ovaj sajt ili prate projekte na kojima radim verovatno vide konstantni napredak.
Priča počinje sa ARF modelima firme Hangar 9 - Thunderbolt i Warhawk. To su bili prvi warbird modeli, raspona 1,6 metara, sa glow motorima od 15 ccm...

Njih su nasledili CMP Zero i Top Flite Thunderbolt. Prvi, takodje ARF, ali sa benzinskim motorom od 45 ccm, 2100 mm raspona krila i 12 kilograma težine.
Drugi, P 47 je sličan model, moj prvi model napravljen iz kita neke firme...

Potom sledi Zirolijev Hellcat, 2450 mm raspona, sa motorom od 80 ccm, projekat na kojem je svašta radjeno, pravljeni skala detalji, alnaser, sticalo se novo iskustvo...
 
Dok se pravljen F6F u Kombinat su već stigli sledeći projekti - Lightning i Panther.
Lightning je trebao da bude logičan korak napred, model sa dva motora, totalno specifičnog dizajna, a Panther prvi jet model.
Takav je bio plan, ali...

Pošto se pokazalo da se Hellcat može napraviti i bolje, pogotovo lakše, prodat je i umesto Lightninga započeti su radovi na drugom Hellcatu. Sve ovo ima ovde na sajtu.
Taj drugi Hellcat (žuti) je bio mnogo bolji od prvog i dan danas ga letim sa velikim zadovoljstvom.

Lightning je stalno tavorio i na njemu se radilo kad baš nije bilo "pametnijeg posla"...

Napravljen je Panther, moj i prvi jet model koji je poleteo u Srbiji.

Dok sam leteo Hellcata i Panthera, planirao sam novi warbird avion i logično je bilo da bude malo veći od svega što sam do tada radio. Tako je kupljen Meister Scale Thunderbolt...
Što se tiče jet priče, posle Panthera, pravi se Galeb...

Kao što rekoh, uvek se išlo napred...


Sve ovo je mali uvod u priču koju verovatno nećete moći nigde da pročitate, jer nema ko da vam je ispriča, a nema zato što niko kod nas nije pravio i leteo toliko velikoh modela. Sa druge strane, kao što ćete videti, nije sve u modelima...


Već tokom rada na Meisterovom P 47 uvideo sam da je model mnogo velik, težak, nezgrapan, jednom rečju "truba" za manipulaciju. Znate, OGROMNA je razlika izmedju 2,2 i 2,6 metara raspona...
Šta da radim, naravno da sam ga napravio, ali za razliku od svih modela do tada, sve oko tog Thunderbolta je polako počelo da me smara.
Za svako premeštanje, okretanje modela, utovar - istovar, morao sam da zovem Maju. Jednostavno ne možeš sam...
Na aerodromu je sve to bilo još "Bož' pomozi", jer ima prostora i uvek ima "dobrovoljaca".
U kući, u radionicama, oko ragastova, utovar u kola, u prikolicu, uveče istovar...
Uf, baš je smaranje... Ja baš volim velike modele, mnogo dobro lete, lepo, realistično izgledaju u vazduhu, pogodni su pravljenje mnogih detalja, ali...

Mislim, baš sam se smarao i kao što ste videli, ove godine nisam Thunderbolta ni jednom nosio na letenje, "flajao" sam stalno sa Hellcat-om.


Pre jedno dva meseca sam rešio da ću prodati Thunderbolta. Tu počinju moja razočarenja...

Prvo, za ovakav model nisam mogao da dobijem ni približno cenu koja bi me u neku ruku zadovoljila, pogotovo kad se zna koliko je kvalitetno na modelu sve odradjeno.
Imao sam jednog kupca iz Engleske, ali stvar je pala u vodu oko transporta, tj. slanja modela. To je mnogo veliki problem, o kojem niko ne razmišlja, sve dok ne dodje do trgovine.


Počeo sam da oglašavam model, vidim ljudi gledaju, ali niko da nešto pita... Potom sam malo spustio cenu, ali se ništa nije promenilo...
Ako još spustim cenu, tada cela priča nema smisla, jer onda ispod cene prodajem i motor i svu opremu, a sve je u modelu ganc novo...

Razmišljanja su išla u pravcu da probam da prodam samo model, bez motora i servoa...
Cena još niža, ali situacija ista...
OK, bilo je tu prostora da sve još malo "pojeftini", ali u tom slučaju stvarno izvačim samo troškove koštanja  materijala...

Da se razumemo, ja mogu ovaj model prodati i ispod cene, jer imam računicu, poslužio mi je u marketingu za setove koje prodajem.
Na kaju krajeva, leteo sam ga...
Ono što mi je najrazočaravajuće u ovoj priči, je činjenica da, kao i u auto ili nekoj drugoj industriji, kad se sve napravi, vredi daleko manje od realne cene.


Thunderbolt je stajao u radionici i videvši da niko "ne trza" na njega, reših da ga pre neki dan nosim na letenje. Proverene su baterije, sve napunjeno, pre dva tri meseca sam palio motor, sve radi savršeno...

Prekjuče sam išao na letenje i dok smo Maja i ja utovarili model, oznojao sam se "do gaća" i pravo da vam kažem, više mi se i nije išlo...
Na aerodromu sam sve sastavio, upalio motor, sve radi savršeno, prvi start, nikakav problem, poletanje, letenje, sletanje... Sve OK...

Drugi start kao i prvi, motor lako pali, poletanje, uvukao sam točkove, leteo i kad sam krenuo na sletanje, trapovi ne izlaze!!!  Probao sam 5 - 6 puta, ništa se ne dešava i šta ću, sletanje na stomak...
Šta da vam kažem, 20 i kusur kila kad sleti na trup, odmah se slomio onaj deo trupa, koji se nalazi ispod krila. Iskreno, dobro sam sleteo, ali oštećenje je bilo neminovno...
Sreća u nesreći, sve se da reparirati i to tako da se skoro ništa neće videti. Kapotaž, zadnji deo trupa, krila, flapsovi....sve je apsolutno neoštećeno...

To je bilo to, zakleo sam se da ovog Thunderbolta Mirče više neće leteti i kad sam došao kući, povadio sam svu opremu, skinuo motor, izvadio pilota...

Verujte, osetio sam neko olakšanje... Normalno, nisam sretan što se sve ovo desilo, ali jednostavno, ovaj model mi "nije legao" i sad mirne savesti mogu da ga se rešim...


Šta dalje?

Trenutno imam dva rešenja, prvo je da ga prodam ovako oštećenog, dao sam ponudu i za dan dva ću imati odgovor...
Druga varijanta je da okrpim oštećenja i potom opet "ide na doboš"...
Prodaja mu ne gine svakako.


Plan je sledeći, posle "iskustva" za P 47, znam da Zero sigurno ide na prodaju. To je apsolutno ista proča kao i Meister Thunderbolt, velik model, problem (za mene) sa manipulacijom...
Panther će veoma brzo biti gotov, tako da i on "putuje"...
Šta će biti sa ovim P 47, znaću za koji dan, ali i on je, kako rekoh, istorija...
Sudbinu Zeroa doživeće i Lightning, naravno, jednog lepog dana kad ga napravim...


Koncepcija Hellcat-a, centroplan sa dve uške, pokazala se kao najoptimalnije rešenje za velike warbird modele. Svaki model se može napraviti tako, ali neki su tako projektovani već u originalu, recimo Hellcat.
I Meisterov P 47 ili Zero se mogu napraviti sa centroplanom, ali problem je što od kraja flapsa do kraja flapsa, gde bi bilo jedino normalno mesto da "presečete" krilo, rastojanje iznosi 1400 mm i recimo model sa tolikim centroplanom ne staje u moju prikolicu...
Idemo dalje, razmišljao sam da sa prikolice skinem ciradu i celu onu gornju konstrukciju. U toj varijanti bi model mogao da se nosi bez problema, ali šta kad dodjete kući? Avion morate ili skinuti sa prikolice ili ga sa sve prikolicom ugurati u garažu. Ne znaš šta je veća "zajebancija", sa ili bez prikolice jer kako god, zauzme pola garaže!!!


Sve u svemu, "ošacovao" sam novi warbird, neću vas razočarati sa nekim "prcvoljkom", i dalje će to biti 101" raspona, ali koncepcija F6F-a...

Ima još jedna stvar, nakon iskustva koje sam imao sa svim mojim modelim, treba možda pre kupovine novog modela, staviti "prst na čelo" pa razmisliti o dve stvari.
Prva je koliko je projekat komplikovan, a druga je, da li baš sve što je imao pravi avion mora da bude na modelu.

Na prvom Hellcat-u sam pravio alnaser, kuku na izvlačenje, svetla kao na pravom modelu... Recimo nisam napravio klapne na kapotažu na otvaranje i baš to se pokazalo "kobno" motor se pregrejao i stao...
Na sledećem modelu sam poskidao sve te "fensi stvari", napravio klapne na servo i sem što sam ih otvorio i zatvorio par puta da pokažem drugarima kako rade, više ih nisam zatvarao...
Na sledećem modelu su klapne trajno bile u otvorenom položaju bez mogućnosti zatvaranja. Manje servoa, manje komplikacija, manje zajebancije...

E sad, ako pravite model za takmičenje u skala kategoriji, onda ima logike raditi sve te detalje, jer dodatna "oprema" donosi extra bodove na statičkom displeju.
Pošto ja ne idem na takmičenja i letim isključivo na našem aerodromu, mnogo toga što je imao pravi avion nema potrebe da pravim na modelu. Jednostavno, neracionalno je, "gomila" sveta takve stvari ni ne primeti.

Ovakvo razmišljanje treba (možda) primeniti i kod, recimo, poklopaca trapova, gde ima nekad i po dva tri pneumatska sistema da bi sve radilo kako treba. Sem komplikacija i tokom izrade, a i kasnije tokom korištenja, velike šanse de nešto "rikne", ne treba zanemariti ni finansijski momenat.

Zbog svega gore navedenog, moj sledeći warbird ide u pravcu izbora jednostavnijeg aviona, pojednostavljivanja izrade i na kraju lakše manipulacije...
Šta će biti, čuće se uskoro...


Pozdrav

 



















      


Comments