Meister P 47 - juli 2012

Pisano 08. jula 2012

Prva tura delova se vratila u Kombinat...




























Za krila su spremljeni i polepljeni šabloni za oznake. Prvo se farba plava boja...

















Potom isto i sa donje strane...





Delovi od Thunderbolta su veoma veliki, tako da u jednoj "turi" Goša u auto može da stavi ili krilo ili trup.  Kad je došao po krilo, doneo mi je trup, kapotaž i još neke sitne delove...















Na trup su zalepljeni šabloni za farbanje oznaka, plave štrafte na vertikalcu...



...a spremio sam i šablone za sledeće boje...






Juče nova tura od Goše, vratio mi je sve delove... Trup...






























Krilo...




















Krilo je gotovo, a trup i kapotaž su trenutno spemni za nove boje...















Nadam se da će u narednih par dana sve biti gotovo...

 Potom vedering, pa sitna slova i na kraju lakiranje... 

Uf, ima tu još posla...





















Pisano 11. jula 2012

Sad već preksinoć, došao je Goša da sa, kako on kaže, "ćelavim" šmirglama udari glanc pre vederinga...























Da ne bi "skomolo" od rada, spremio sam testo sa makom i šećerom. Prava Vojvodjanska hana...










Te večeri je poneo kapotaž i trup da ofarba još koju boju, a sad već sinoć sam otišao do njega da donesem delove nazad.


Otpakivanje posle farbanja podseća me uvek na otvaranje Božićnih poklona... Pa, da vidimo šta nam je  Golub Bata spremio...

















Nisam mogao da odolim, pa sam stavio dummy motor i postavio kapotaž na trup...














Vertikalac je ubedljivo najlepši deo modela...



Malo detalji u krupnom planu...








Ovo je avion po kojem pravim svoj P 47..
























Boja na vrhu trupa je neka anti reflex boja, ali ne znam tačnu nijansu. Inače, samo to je još jedino ostalo da se ofarba na trupu...

Pisano 13. jula 2012

Sad već juče, Thunderbolt se po ko zna koji put našao kod Goše u radionici...


Zahvaljujući RC Universu i jednom modelaru iz Belgije, saznao sam tačnu šifru za boju koja dolazi na vrh trupa i kapotaža.
Golub je kupio boju i sve je bilo spremno za farbanje...










Pošto se poliuretanske boje brzo suše, dok smo popili kafu, mogao sam, doduše pažljivo, da ponesem delove nazad u moju radionicu.  Posle sat vremena, skinuo sam zaštitni papir...


...i imao sam šta da vidim, zaboravio sam da ponesem poklopac od prekidača da se ofarba.



Srećom pa Goša nije bacio boju, a i nije se stegla (kad dodate katalizator, posle nekog vremena boja se hemijski stegne).
Tako sam se još jedared obreo u farbari...

Iskreno govoreći, boja je odvratna, ali šta da radim, Thunderbolti su bili tako ofarbani... U osnovi boja je neka tamno zelena, ali iz različitih uglova se različito presijava...









Iz Krumscheida su stugle i cevi za izduvni sistem i sa Belim je pao dogovor da u subotu pravimo izduv. Trebao bi da izgleda otprilike ovako:







Počeo sam polako sa sklapanjem. I tu ima dosta posla. Prvo sam sa donje strane krila postavio poklopce servoa od flerona i flapsova. Sledeći na redu su bili trapovi, ali da bi ih postavio morao sam prvo da ofarbam prostor u unutrašnjosti krila:


Kad je to bilo gotovo, postavio sam trapove, poklopce i flapsove. Ovo je sve jednostavno jer je sve već bilo montirano tokom izrade.



Razmišljam šta da radim sa vederingom.

Model je ofarban sa bojom u kojoj ima lak, sjajna je, pa nema teorije da vedering radim kao na žutom Hellcatu koji je bio u osnovi, pre lakiranja, totalno mat.
Takodje, ne bih da ga prljam na način kao što sam radio na mom prvom Thunderboltu.

Verovatno će "raditi" samo air brush, i verovatno ne mnogo. Zato i sastavljam model, pošto vedering mora da se radi u sklopu svih delova.
Prvo ću raditi na krilu, pa na trupu, a na kraju ću sastaviti model i odraditi spojeve...

Probaću da koristim i pastelne boje, ali mislim da se ni one neće "hvatati" na sjajnoj površini. Videćemo...










Pisano 15. jula 2012

Juče sam ceo dam proveo u Šabcu, kod Belog u radionici. Pošto mi je rekao da poranim, već u 7 sam bio kod njega.
Kafica, sokić, jutarnji razgovori i posle jedno pola sata sam istovario model, pa smo počeli sa radom...


Izgledalo je da ćemo auspuh "spičkati" dok "kažeš keks", ali...

Plan je bio da izduvni sistem napravimo iz dva dela, prednjeg - prirubnica sa par krivina i zadnjeg, koji bi bio u trupu i imao cev koja se "grana" na dve strane.
Počeli smo od tog zadnjeg dela...

Beli je prvo sa dve krivine od 90 strepeni odsekao pola cevi kako bi mogao da ih spoji.


Ko ne zna, rad sa prohronom traži ogromnu preciznost, jer svi spojevi moraju biti idealni, inače nema varenja. Ako sve ne naleže jedno na drugo, veoma se teško da spojiti. Druga stvar, cevi koje sam kupio u Krumscheidu, koje su baš namenjene ovim stvarima, imaju jako tanak zid.
Beli se baš "napatio" dok ih je vario, jer ako malo samo poveća temperaturu na aparatu, odmah se napravi rupa, a ako temperatura nije dovoljna "nemere" se zavariti...
Svako varenje je trajalo po dvadesetak minuta, možda i duže.

Kako rekoh, priprema svakog dela je takodje odnela dobar deo vremena...

Sve u svemu, Beli je prvo napasovao dve krivine..













...i na svaki kraj zavario je po parče cevi...






Dok je on to radio, ja sam povećao otvor na donjem delu firewall-a...



Bez ovolikog otvora nemoguće je ubaciti izduv u trup.


























Da bi završili posao na ovom delu, napravljeni su držači...




























...i deo cevi koji izlazi iz trupa je skraćen na pravu meru...











Beli je napravio i prirubnicu, po crtežu od duhtunga izduva koji sam mu par dana ranije poslao. Prirubnica je odradjena od prohronske ploče debljine 4 mm.

Prednji deo izduva je započet postavljanjem prirubnice na cilindar i gledanjem kako da se sprovedu cevi - krivine, da sve bude "brucenzi" i da izduvni sistem ne smeta ničemu, pogotovo postavljanju i skidanju kapotaža.
Takodje, bitno je i da se sam izduv lako namešta i skida, da ne bih morao da skidam ceo motor ili ne daj Bože, nosače...

Sve to izgleda prosto i jednostavno, ali traži mozganja...

Za početak smo zavarili prvu cev. Kupio sa krivinu od 180 stepeni, ali nažalost bila je prevelika, radijus nije nije bio dobar - cev je udarala je u nosač motora, a i mnogo je daleko išla od cilindra pa je smetala i kapotažu...

Beli je sve to rešio, presekavši je na pola i odstranivši srednji deo radijusa. Malo je i skratio cev, ali smo morali da vodimo računa da cev ne bude ni preblizu cilindra, jer se inače neće moći postaviti matica za stezanje prirubnice.
Na kraju cev je "pecnuta" na par mesta za prirubnicu. Beli je cev spljoštio, da bi bolje pratila oblik izduvnog knala, ali tada smo videli da je cev ipak malo uža od otvora izduva.
Ja sam se odmah "skenjao", no bespotrebno, jer su "prstići" Šabačkog Čarobnjaka taj problem, uz malo kuckanja i "navlačenja" razrešili časkom...
Potom je "palo" varenje...


...pa brušenje bijaksom...


...da bi na kraju ceo sklop završio na glodalici, gde mu ga je Beli dao po "fine tuningu" površine koja naleže na cilindar...






Treba videti kako je Beli sa dve ruke, simultano, pomera glodalo, levo desno... Umetnik...










Ručak, kafica i samo što nismo "pali u nesvest", kad smo videli da je 4 popodne!!!

Prednji deo je išao malo brže, ali tu je bilo šta da se radi, pogotovo upasuje...


Tamo negde oko pola sedam, pali su zadnji varovi...



...a izduv je, na kraju, izgledao ovako...



Finalna montaža i sve je nalegalo kao "guza na nošu"...




Negde oko osam, posle treće kafice tog dana, konačno sam (verovatno na ogromnu radost Belog) krenuo kući...


Dakle, nemam reči kojima bih se zahvalio Belom na svemu što je juče radio. Baš se naradio, ja koji sam samo stojao pored, pa sam "riknuo", a mogu misliti kako je njemu bilo. Srećom, radionica mu je u podruku ili bolje reći suterenu kuće, pa nije bilo tako toplo kao što je inače bilo na ulici.

I sad kad kažem da je trebalo više od 10 sati efektivnog rada da ovo napravimo, verovatno mislita da preterujem, ali baš je tako.
Kući sam stigao posle 9 uveče...

Beli - HVALA TI BRATE ZA SVE

Jedva čekam da čujem kako će da zvuči ova najnovija kreacija naša dva Kombinata...

Al' će Thundebolt da "grokće" iz onih cevčuga...









I na kraju, evo još par slika...




















Pisano 19. jula 2012

U zadnjih par dana sam radio na vederingu. Za ovu fazu rada na modelu postoje razne metode.
Pošto se ovo radi na ofarbanom, skoro gotovom modelu, veoma je važno smisliti "tehniku" gde ako nešto "zeznete" možete to i da ispravite.

Sa airbrushom baš treba znati raditi da bi se ceo model "izvederingovao".
Airbrush možete koristiti za neke detalje, ali ceo model ne možete, ili veoma teško možete "izvederingovati" samo sa njim. Ne zaboravite, ovo nije maketa, krilo je 2,6 metara raspona (rezmaha).
Ja sam koristio airbrush  za detalje oko auspuha, izduvnih gasova na donjem delu krila i oko klapni kapotaža...

Za sam vederind koristio sam pastelne boje...



... i to 2 nijanse braon i crnu...



Rad ovom tehnikom je prilično jednostavan, pastele jednostavno izšmirglate na papir...


...razmažete krpom...


... i nanesete na površinu...




Ako preterate, naneti sloj možete istrljati sa čistom krpom i samim tim možete dozirati koliko želite da neka površina ostane "prljava".
Ako vam se uopšte ne svidi kako ste nešto odradili, sa mokrom krpom sve obrišete i površina bude kao pre "mazanja"...

Znači, nema "frke" ako se pogreši, jer se sve lako da ispraviti.
Sem toga, u roku od par sati odradili ste sve, što je sasvim dobro vreme za ovoliki model...

Thunderbolt je samo malo isprljan, nisam želeo da ga "ubijem" da vederingom.
Polemisao sam sa čika Duletom, koji je bio protiv da se bilo šta radi, Golubu i Joletu se više svidja da model bude malo zaprljan, ali da se ne preteruje...
Mislim da je napravljeno, onako, prava mera...


Nakon vederinga na red su došla slova.
Komplet slova za P 47, za ovu razmeru, kupljen je još zimus. To je isti onaj, kao što Dino prodaje na svom sajtu.
Sve do pre par dana nisam ga ni otvorio. Konačno, kad je došlo vreme za nomenklature - razočaranje.
Prvo na tabaku sa letraset slovima ima preko 30 pozicija, a na tabacima koji pokazuju gde se postavlja svaki natpis ima samo 19 mesta!!!
Znači, prevrnuo sam ceo internet da nadjem gde koji natpis dodje, i naravno, našao sam...

Firma od koje su stigla slova za Panthera radi oznake i za Thunderbolta. Imaju projekcije P 47 sa svih strana, sa sve tačnim mestima gde i šta piše.
Na pravom avionu su neka slova bila manja, neka veća.
Sem par natpisa, uglavnom se natpisi koje sam ja imao i ovi koje sam našao, nisu baš slagali...

Osim razlike u naptisima, letraset koji sam nanosio na model prilično se teško postavljao, pogotovo kad je velik ili u par redova.
Da skratim priču, poskidao sam sva letraset slova koja sam postavio na model, bacio ih u djubre i krenuo u izradu svojih natpisa, vodjen pozicijama koje sam našao na internetu...

Znači, ne preterujem, više od 15 sati !!!! (koji manijak) sam seckao i lepio "slovca". Slova malecka (3 mm visine) i kater ih još nekako i iseče (imam specijalan nož za tako fine, sitne stvari), ali ne možeš skinuti višak folije, a da slova ostanu na mestu, na papiru...
Onda sam mozgao šta da radim, pa sam slova lepio sa sve folijom koja je okolo (višak) i potom skidao taj višak.
To je još "Bož pomozi" davalo reziltate, ali je pipavooooo...
Vrhunac perverzije je, kad se iz, recimo A ili P ili R slova, treba izvaditi onaj deo u sredini. Znači, to u A slovu, pošto je celo slovo visoko 3 mm, taj mali trougao je katastrofa mali...
Morao sam sa vrhom špenadle (čiode) da vadim svaki detalj... A natpisa, ko u priči...

Dakle, napatio sam se i verujte, nema te love za koju bih to nekom radio...


Konačno je došlo vreme da se model lakira. Pošto je vedering radjen sa pastelima, veoma sam morao biti pažljiv da nešto ne oštetim. Recimo oznojane ruke su "smrt" za površinu, jer sa vlažnim "prstićima" odmah ostavite otiske...

Golub je kupio lak i dogovor je bio da lakiramo sa 60% sjajem. To je malo više od Hellcat-a, koji je na granici mata i sjaja, a ipak se model neće "cakliti"...
P 47 je bio avion čija je površina, pošto je bila od aluminijuma, imala odredjenu dozu sjaja.

Da skratim priču, evo slika... Prvo slike od sinoć, kad je sprava stigla od Goše...






Danas prepodne...







I malo detalji...



































Mislim da nije ispalo "hrdjavo"...

A sad,  sastavljanje...























Pisano 27. jula 2012

U zadnjih 7 - 8 dana sam sastavljao model. Bez obzira što je sve bilo namešteno, pa rasklopljeno za farbanje, ovo "finalno" sastavljanje iziskuje poprilično vremena.

Prvi delovi koje sam namontirao na model bili su prekidač i ventil za punjenje vazduha. Uz ventil tu je bio i mali Robartov manometar...
Mali prekidač ispod ventila za punjenje je prekidač kojim se gase svetla kad model stoji na zemlji.


Potom sam krenuo iz "dubine trupa" i postavio boce za pneumatski sistem.



Servoe i ventile nisam ni vadio, tako da je povezivanje pneu sistema bila sledeća faza. Cilindri na trapovima su poprilični, a sem njih tu je još 5 manjih vazdušnih cilindara (4 za otvaranje vratanaca za trapove) i jedan za repni točak. Zato sam za P 47 namenio 2 nejveće Robartove boce za pneumatiku.

I za ovo, kao i za ostala povezivanja, morao sam dobro da "smislim" gde će i kako da prolaze creva i razno razne žice.
Najvažnija stvar je da se sve može relativno lako rastaviti i sastaviti i da ni jedan deo nije "zarobljen", pa da mu kasnije ne možete prići ili treba da "raskupusate" pola modela da bi nešto namestili...

Da se vratim pneumatskom sistemu. Sem dve boce tu su i dva pneu ventila. Po jedan servo pokreće svaki ventil.
Jedan pneumatski ventil je za vratanca, a drugi za trapove. Umiksovao sam ova dva servoa.

Na JR 9303 postoji opcija da se uspori hod servoa i to sam iskoristio, tako da kad hoćete de se trapovi spuštaju, servo koji pokreće ventil od vratanaca ide normalnom brzinom, a onaj koji pokreće trapove radi usporeno.
Kad se trapovi uvlače u model onda servo koji pokreće ventil za trapove radi normalnom brzinom a onaj za vratanca najsporije što može.
Time sam dobio dovoljno vremena da se trapovi izbace ili uvuku, a da ne zakače vratanca.
Sem dva kanala nema potrebe ni za door sequencerima i sličnim "elektronikama"... 



E sad, čisto da sve ne bude jednostavno, kad se aktivira servo za ventil trapova, preko Y kabele pokreće se i lampa sa donje strane krila koja ulazi i izlazi iz krila.


E tu sad mora malo da se mehanički doteruju hodovi, ali može da se namesti.
Problem je što za lampu treba veliki otkloni na servou, a za ventil baš mali. No, kako rekoh, sve se da namestiti.
Ovo bi moglo i sa novim miksovanjem, ali 9 kanala na mojoj stanici su bila taman koliko mi je trebalo...
Iskreno još par bi dobro došlo...

Sledeće je bilo da postavim trapove u krilo i da priklučim i sprovedem sva creva od pneumatike.
Ista priča je i sa pneumatikom i crevima od unutrašnjih poklopaca trapova.


Njih sam spojio, kao što sam već rekao, sa poklopcima repnog točka...







Sledeće je bilo da postavim nosač motora. Kod mog majsor Gojka sam poručio velike platne od 30 mm i za šrafove koji su dolazili sa unutrašnje strane fire wall-a.
Ove platne imaju veliku površinu naleganja na drveni fire wall i samim tim teže će im biti da se vremenom utisnu u drvo.


Naravno, došlo je i vreme da se na sve šrafove i matice postavlja plavi Locktite, hemija protiv odvrtanja...




Sa donje strane krila sam od tapete za saobraćajne znakove isekao krugove i polepio ih na mesta gde su bila svetla za prepoznavanje na pravom P 47.
Sa blicom od, foto aparata, izgleda kao da rade...


Na modelu su odradjena i poziciona svetla kao i svetlo za sletanje. Posebna baterija napaja led diode a pneumatski ventil od trapova, kad ode u krajnji položaj (spušteni trapovi) pritisne prekidač koji aktivira svetla da sijaju...


Da bi se videlo i po danu, stavio sam dve led diode od 50000 kandela... Našao sam neke platne pa sam ih ubacio, čisto da izgledaju "retro"...









Baš šljašte...



   

Horizontalci su sa servoima povezani čeličnim žicama od 2 mm. Majstor Gojko je još onomad narezao navoje i napravio delove što za spajanje žica, što za postavljanje viljuškica...



Šipke su dugačke 1 metar a od servoa do elevatora je 1,5 metara, tako da se moraju nastavljati.






Na Hellcatu sam primenio ovaj sistem i pokazao se mnogo dobro, pa ga zato nisam menjao...
Na elevatorima su viljuškice sa kuglicom (ball link) dimenzija 3 mm...



Da bi oba horizontalca išla apsolutno paralelno, povezao sam ih preko Match Box-a. To je JR-ova spravica na koju možete da priključite do 4 servoa i da sa njom za svaki, nameštate revers, i krajnje položaje. Match Box vam takodje štedi na kanalima i miksovanjima, ali ne i na $$$...

 



Kroz vertikalac prolazi navoj od 3 mm i na njegovim krajevima su plastike na koje dolaze viljuškice sa sajlama...



Hitec HS 645 MG pokreće vertikalni stabilizator i repni točak...



Za repni točak najlon ide direktno, a za vertikalac, čelična žica ide kroz bovden...


Žice od servoa elerona i flapsova sam produžavao lemljenjem. U zadnje vreme ne koristim produžne kablove, nego lepo kupim žice na metar i zalemim ih na postojeće koje izlaze iz servoa. Time em napravim dužinu koja mi tačno treba, em nema bojazni da će se nešto izvući i da će se izgubiti signal.

Žice od pozicionih svetala kao i one od servoa takodje su provučene kroz krila. Sve, zajedno sa pneumatskim crevima od vratanaca i trapova izlaze na sredini krila...



Namešteni su i eleroni (ulepljeni u krilo) i flapsovi, kao i polugice koje ih pokreću...







I u trupu je postala "gužva". Prijemnik sam stavio ispod tj. iznad servoa od vertikalca. Time sam izbegao da produžavam kablove od servoa horizontalca i pneu ventila.



Baterije sam postavio, bez mnogo "filozofiranja" izmedju sundjera  i prednjem delu trupa.



Konačno sam došao i do motora. Njega sam postavio zadnjeg jer je model i ovako velik i težak, a "sto puta" sam ga okrenuo gore - dole...
Ovde je sve bilo "šraf na šraf" tako da sam sve odradio dok kažeš "džigerica"...


Naravno, pre motora sam postavio rezervoar na svoje mesto.
Tank je kao i na svim mojim modelima odradjen sa dva creva, jedno za odušak i drugo koje ide ka karburatoru i deli se na dva dela - na vod za punjenje i na vod prema karburatoru...
Za ovaj sistem morate imati Y deo koji razdvaja creva...


Crevo za punjenje ima vodjicu kroz koji klizi...


Naravno, ovaj kraj se mora zatvoriti kad se sipa "čorba".



Odušak je iza krila...


...i taj izvod sam postavio ovde namerno, da mi, kad dignem model na spiner da skidam krila, ne curi gorivo po rukama...
Sem toga. bilo i je mnogo zgodnije da provučem tigon crevo tamo, nego da ga ma,eštam ispod kapotaža, oko auspuha... 


Iznad elektronike paljenja postavio sam led diodu, koja signalizira da li je sistem OK. Ova led dioda se nalazi ispod klapni kaotaža...






















Kad već spomenuh kapotaž, morao sam da kupim dugačak cevasti ključ da bih mogao da ga stegnem...



Tu je i neizostavni kill switch, koji ujedno služi i kao prekidač sa kojim daješ kontakt elektronskom paljenju.


Servo jednostavno pritisne prekidač i kontakt je uspostavljen, kad hoćeš da ugasiš motor, samo "drkneš" prekidač i servo se pomeri u suprotnu stranu...
Ovo je sistem sam koristio na svim modelima što sam ih do sada leteo. Jednostavno i efikasno...






















Pre nego što sam postavio krila na trup proverio sam i kako radi pneumatika...


... i sve je bilo u redu...




Dok se punila baterija za paljenje...


...izbušene su rupe na elisama...


... i time je sve bilo spremno za postavljanje krila na model i "kresanje" motora...

Ali, moramo da ostavimo nešto i za sutra...

















Pisano 28. jula 2012

Mišo, pneumatskih creva ima toliko, jer toliko mora da bude. Kao što sam i napisao, ima dva sistema, jedan za vratanca repnog točka i unutrašnja vratanca na krilu i drugi sistem za trapove i repni točak. Svaki od ova dva sistema ima po dva creva tako da manje od toga ne može.

Svetla dobro sijaju, kupio sam led diode od 50000 kandela i još sam stavio po dve... Landing light - svetlo ispod krila ima sočivo od baterijske lampe koje takodje "ubija" kako svetli...

Za elektroniku paljenja motora je potrebno napajanje od 6,5 - 9 V. Baterija od 6 ćelija je idealna ili LiPo od 2 ćelije. Zato nema nikakav ubec ili slična elektronika.


Kako napisah, juče je konačno palo "kresanje". Znam ja na šta ste pomislili, sram vas bilo, ali nije to, "kresnuo" sam motor od Thunderbolta. 

Pre toga, postavio sam krilo na trup i moram reći da bez pomoćnika, nema teorije da se manipuliše sa modelom. P 47 je toliko velik da jednostavno ne možeš sam da ga prevrneš i postaviš na točkove.
Srećom tu je Maja pa mi je pomogla oko te "operacije". Da sam bio sam, jednostavno ne bih mogao to da odradim.
Problem se javlja već i kod postavljanja krila na trup jer je i ono ogromno i teško, i samim tim nezgodno ga je pridržavati dok spajaš žice i pneumatska creva.
Obavezan deo tokom sastavljanja instalacije je postao sundjer na koji postaviš krilo da ne bi ulubio napadne ivice...

Thunderbolt je toliko velik da kroz vrata od garaže može proći samo dijagonalno!!!  Jednom rečju - zajebancija...

No, kad je konačno model bio na "kotačima", uf, baš je sprava.
I meni je bilo prvi put da ga vidim tako sastavljenog.








Pošto sam hteo samo da upalim motor, nisam stavljao kapotaž. Skidanje elise je "smaranje" jer treba da odvrnete 6 imbusa i centralnu maticu.











Došla je i neizostavna "komisija"...


Gorivo sam "smućkao" sa uljem koje se dobije uz motor.
Ko ne zna, MVVS daje 2,5 dl ulja i sa njim se pravi 3% mešavina, tako da sam kupio 7,5 litara bezolovnog benzina i dobio adekvatan mix.
Prva paljenja, razrade i letenja se rade sa ovim gorivom, a kad se potroši, sledećae količine treba praviti sa 2,5% full sintetic uljem. Tako piše u prospektu...

Sipao sam gorivo u rezervoar od modela, dao saugh, okrenuo elisu par puta da "povuče" čorbu do karburatora.
Potom kontakt i posle 5 -6 okretaja elise (motor sam palio sa rukom bez startera) MVVS je dao "znak života" kresnuo je i odmah se ugasio - bio je pod saugom.
Saugh je vraćen i posle par okretaja elise motor je proradio...

Veoma me je interesovalo kakav zvuk ima izduvni sistem.
Pa moram biti iskren - katastrofa loš...
Motor se dereeeeeee, tj. ne da se dere - urla, sve zuji u ušima...
Paljenje jet-a u dvorištu, pa to je ništa koliko je ovo glasno.
A, zvuk je kao kad ti otpadne auspuh...

Nadao sam se da će biti malo glasnije, ali i nekom dubokom tonu, ovo nema veza sa životom i nema teorije da se ovako leti.

No, srećom pošto su tu bili čika Dule, Golub i Jole, smislili smo kako da napravimo prigušivače i da ih bez problema postavimo u izduvne cevi.
Jedini problem je što moj majstor Gojko, strugar, baš sad ima neki serijski posao, pa ne može da ga prekida i da mi te prigušivače časkom napravi.

Imam na modelu još šta da radim, čeka me kokpit, a nadam se da ću za koji dan paliti motor ponovo...








Pisano 30. jula 2012

Vikend je bio radan, napravio sam ceo kokpit, doduše fali još nišan - kalimator, ali to ću namestiti sutra (tj. danas).

Dobar deo kokpita sam napravio još pre par meseci. Ko je zaboravio, kokpit je kupljen i isto vreme kad i kit, a stigao je od Dina iz Meister Scale-a.
Kokpit je napravljen od ABS plastike i potrebno ga je ojačati, upasovati, ofarbati dodati mu detalje kao i vedering.

Od Dina je onomad stigao i pilot... Koštao je "ko prva ljubav" ali vredi svaki $$$...

Kokpit i pilot u mnogome su "podigli" model i dali Thunderboltu potpuno nov šmek...

Tokom farbanja otvor kokpita nisam štitito, nisam hteo da se smaram još i sa tim, jer sam znao da će delovi kokpita sve pokriti...


Instrument tabla je deo kita kokpita, ali da bi izgledala ovako, mora da se doradi.


Iza plastike, koja čini prednji panel, ubacio sam providnu plastiku (staklo), a onda sam na štampači štampao svaki instrument posebno i lepio ga na svoje mesto...




Instrumente sam crtao još za prvi Hellcat i sreća pa su se skoro isti instrumenti koristili u svim avionima. Otvori na instrument tabli su, veći 15, a manji 11 mm!!!

Pošto sam završio ovaj deo posla, prešao sam na zadnju stranu kokpita. Nju sam napravio od ofset ploče. Ploču koja je štitila pilota od metaka koji su dolazili od nazad (he, he, al sam ovo sročio) napravio sam od alu lima  0,5 mm i tankog špera 1,2 mm. Šper služi da malo ukruti lim, da ne vibrira preterano.


Sve delove kokpita sam prvo ofarbao u nijansu zelene boje kao što su bile kabine tog doba. Potom sam crnom, srebrnom, crvenom bojom dodao detalje.
Da budem iskren, kit kabine je dosta "grub", ali pošto ovo nije model za Svetsko prvenstvo, može da prodje...
Stoga, nisam dodavao ni preterano mnogo detalja.

Kad su se sve farbe osušile, finom šmirglom sam prešao sve površine. Time sam skinuo sjaj i delove pripremio za vedering.
Njega sam radio opet sa pastelima.
Detalje koje sam hteo da dodatno "ofucam" još malo sam došmirglavao.
Ivice su radjene sa srebrnom bojom, a potom sam ih šmiglom "ublažavao" i prljavom krpicom od pastelnih boja doterivao.
Sve u svemu, kokpit je posle ovog "tretmana" mnogo bolje izgledao nego u početku.   



A onda je na red došao pilot. I na njemu je bilo posla.


Crevo koje je u originalu bilo na maski, nije moglo da se savije, a obaška što je bilo kratko da dodje do dela na bočoj strani kabine gde treba sa se postavi. Zato sam ga zamenio sa, neću da vam kažem... 
Šalim se, zamenio sam ga sa silikonskim  kabelom od 4 mm koji mi je ostao od nekog elektro modela...
Od originanog dela maske, iskoristio sam priključke...




U knjigama sam našao gde se crevo za kiseonik završavalo, pa sam ga i ja tamo "smontirao". Naravno, napravio sam ga da mogu po potrebi da ga izvadim...





Pilot ima i slušalice, a one ne mogu da rade bez utičnice...




...koja isto ima svoje mesto...






A sad, vrhunac perverzije, pojas... Treba li da vam kažem da sem što je lep i funkcioniše!!!







...tako da je pilot (nisam ga još krstio) stvarno stegnut sa njime za stolicu...







Kad vidiš ovu sliku, čik reci da nije pravi...


Dužina kabine je taman koliko treba da noge dodju na pedale...




...a i ruke su mu na pravim mestima...



Sve u svemu, pilot sasvim dobro izgleda...








...a da bi bio pravi "dasa" ima i sat...


I za kraj par slika sa kabinom...





Comments