Meister P 47 - avgust 2012

Pisano 01. Avgusra 2012

Posle prvih paljenja motora ustanovio sam da se motor vrlo neprijatno "dere". Buka od modela na aerodromima u Srbiji nije neki problem, ali ovo je baš neprijatno za slušati. Zato mi nije preostalo ništa drugo nego da uz pomoć mojih drugara inžinjera, čika Duleta i Joleta, smislimo kako da malo prigušimo zvuk, a da ne izgubimo na performansama motora.
Kad su crteži bili gotovi, majstor Gojko, naš strugar, je napravio i upasovao prigušivače u izduvni sistem.




Majstor Gojko je savršeno odradio svoj deo posla, a sad je još samo ostalo da se vidi da li su i inžinjeri iz Kombinata (čika Dule i Jole) napravili dobru konstrukciju.
To nismo mogli znati dok se nije kresnuo motor, a kad smo kod kresanja, kad sam otvorio garažu imao sam šta da vidim... Ccccccccc...


Konačno je startovan i motor, MVVS pali veoma lako, na ruku naravno, a zvuk je bio mnoooooogo bolji nego ranije...


Izduv je i dalje glasan, ne mnogo više nego što je bio sa Pitts style auspuhom, ali "lepo" se čuje.
Iskreno, sad sam baš zadovoljan kako zvuči. Motor radi perfektno, na leru "broji" obrtaje i veoma lepo prima gas u svim režimima.


Za sada P 47 stoji u garaži, a razrada će biti po prospektu...

Kad se MVVS malo razradi, čisto eksperimenta radi, skinuću ovaj moj auspuh i staviti originalni MVVS Pitts style za ovaj motor (ima ga čika Dule).
Baš sam ljubopitljiv da vidim kolika će i da li će biti razlike u performansama, sa istom elisom i setingom. Tada ću egzaktno znati da li je eksperiment sa izduvom uspeo...













Pisano 09. avgusta 2012

Danas je od mog majstor Gojka stigao i poslednji deo za P 47 - spiner sa platnama... Na tanju platnu se nasloni spiner, a deblja je odstojnik da se propeler odmakne od kapotaža.
I spiner i platne su napravljeni od aluminijuma. Za spiner je korišten tehnički crtež koji se dobije u dokumentaciji sa planovima od Meister Scala. 






















Popodne sam sastavio model i slikao ga u dvorištu...














































































Malo detalji - rep...





























Krila...









Detalji na trupu...




























Onda par slika sa "Cvrletom"...




... pa sa Hellcat-om...




U to su došli čika Dule i Goša, pa smo izmerili model...



Težina je...


...što je manje nego što sam se nadao...



Sledeći korak je bilo odredjivanje težišta. Označeno je po planu...


... i da bi bilo gde treba morao sam da dodam 1,4 kg...


Ovim podatkom baš nisam zadovoljan, ali ukupnom masom od 21,7 kg jesam.
To je manje nego što sam želeo da model bude težak - 22 kg.

Gledao sam ovakve model i od 25 kg (Wayne-ov je toliko težak) i lete savršeno, tako da sa težinom mog modela mogu biti baš 



Pošto danas nije bilo toplo kao ovih dana, predveče smo ponovo upalili motor da se malo "rodira". MVVS radi savršeno i danas posle desetak minuta rada bio je mnogo hladniji nego pre neki dan kad je paljen na preko 30 stepeni...

Sad mi je ostalo da napravim adekvatan držač za trup za prikolicu i da u narednim danima još pomalo palim i rezradjujem motor. Potom sitni testovi u dvorištu i sa prvim danima  i nižom spoljnom temperaturom, idemo na Čenej da probamo Thunderbolta...


Sledeće slike neće baš biti sa Čeneja, ali i te će ubrzo.
Mora temperatura malo da "spadne" da bi išao na letenje. Jedared sam "platio školu" sa pregrevanjem motora (prvi Hellcat), pa sad ne bih da istu grešku napravim dva puta.
Nadam se da će do kraja ovog meseca biti napravljen maiden flight, ako ne, u septembru će biti garant... I ja sam u "belom usijanju" da probam Jug-a.







MALI OSVRT NA PROJEKAT...


Gledao sam početak ove izrade, prva čioda zabodena je u horizontalac  09. oktobra 2011, znači na današnji dan pre tačno 10 meseci...

Baš sam uživao praveći ovaj model.
Priličan broj poseta ovom topiku ovde, na našem Forumu, a pogotovo onome šta sam pisao na RC Universu (za malo više od 9 meseci bez malčicko 40000 poseta) govori da je sa velikom pažnjom praćena izrada ovog modela.
Veliki stimulans, ali i obaveza, bili su mnogi lepi komentari od ljudi iz celog sveta, koji su pratili topic na RCU. Time je vršena i mala promocija naše zemlje, našeg znanja i modelarstva u Srbiji...

Pisao sam i slikao sve od samog početka, od kad je poštar doneo kutije pa do današnjeg dana, tako da nema ništa nejasno ili prećutano.
Utisak je sledeći, kit je mnogo dobar, OK falili su neki delovi i plan je kao da su ga "deca crtala na praksi" (pogotovo za trup). No, dovoljno je dobar da se sve može napraviti. Treba samo uvek razmišljatu "dva - tri koraka u napred" i nema greške.

Sam kit, a pogotovo cena delova (kapotaž, kabina, kokpit...) nije mnogo velika, jer ipak ne zaboravite o kolikom se modelu radi.
Jeste, skupi su trapovi, no kad ih vidite uživo koliki su i kako su napravljeni shvatite da vrede svaki $$$.

Model se veoma lako pravi, mnogo je jednostavniji za izradu nego bilo koji Zirolijev kit. Zato je sve tako brzo i bilo gotovo.

Thunderbolta nisam još leteo. Svi komentarišu da Meisterovi modeli mnogo dobro lete. Će da vidimo ubrzo...

Zbog relativno male težine u odnosu na veličinu, ne treba in neki "giga - mega" motor.
Naravno, najbolje bi legao, a to svi kažu da je "dobitna kombinacija", Moki 150 + P 47.
Motor koji sam stavio na P 47 - MVVS 80, odličan je kompromis izmedju snage i cene. To je još jedan plus za ovaj kit, jer ne morate kupovati neke presnažne i preskupe motore.


Kao i sve, tako i ova priča ima loše strane, a to je manipulacija sa modelom. Znači, definitivno jedan čovek ne može da ga opslužuje. Nema teorije...
Thunderbolt je toliko velik, težak i kabast da jednostavno ne možete sami da ga rastavite i sastavite.
Dok sam pravio model, ajd' još Bož pomozi, ali sad kad sam postavio motor, pa još kad dodje kapotaž, nema teorije da recimo možeš sam da okreneš trup.
Potom, treba na trup staviti krilo, 2,6 metara je dugačko i 60 cm široko u korenu, da ne spominjem jedno 6 kila težine...
Kad ga stavim na trup, moram podmetnuti sundjer da se karmani ne ulegnu u napadne ivice dok povezujem žice i pneumatska creva. Sem toga ne možeš jednom rukom da držiš krilo, a drugom da spajaš, recimo, žice. Za to ti trebaju obe ruke, a ko će onda držati krilo da ne padne?

Kad i spojiš model, he, he, novi "problem", kako ga skinuti sa radnog stola?
Svaki put sam zvao Maju i kad sam sastavljao i kad sam rastavljao, pogotovo kad sam ga, sa stola okretao i  stavljao na točkove.   
Ista priča će biti i na livadi...
Ajde, srećom tamo uvek nekog ima da pripomogne i da pridrži.
Zato takvi modeli "preko" i imaju relativno mali broj letova, jer se uglavnom lete samo na takmičenjima, gde ga sastaviš u sredu i rastaviš u nedelju i za to vreme napraviš 5 - 6 startova, pa tako par puta godišnje i to je to..


Sve u svemu, kad se sve sabere i oduzme, veoma sam zadovoljan "celom pričom"...
Model je lep, velik, atraktivan, lako se pravi, kažu da dobro leti i nije preskup... Šta više poželeti...

Znam sigurno da će sledeći biti od iste firme - Meister Scale Zero.

Sledeći "nivo" može biti samo nešto sa svojih planova - Galeb G2, no to je već druga priča...

Pisano 11. avgusta 2012

Prvi let se definitivno približava.
Motor sam palio još par puta i sa malo hladnijim vremenom morao sam malo da odvrnem High iglu na karburatoru.

Deo olova je postavljen. Kupio sa 1 kg sačme od 3 mm i sa smolom je "zalio" u prednji deo kapotaža.


Na dummy engine će doći još 3 olovice od 100 gr. Njih ću moći da skinem, u slučaju da se pokaže da ne treba toliko tereta...


Trenutno najveći problem je pravljenje "kolica" za prikolicu u koja će se postavljati trup prilikom transporta.

Drugar (bravar) na kojeg sam računao da ćemo to odraditi, imao je nesreću na poslu i slomio je ruku...
Sad moram da nadjem nekog drugog da to napravimo.
Nadam se da ću ove nedelje i to namestiti i onda... (<--) (<--) (<--)





















Pisano 14. avgusta 2012

Danas sam dobio nazad prepravljen nosač tupa za prikolicu...


Sutra će sve biti gotovo i to je poslednji veliki posao koji se morao odraditi pre letenja.
Samo pro forme smo stavili model u prikloljic, da vidimo kako stoji...

... možda ću morati da skidam spiner u transportu... :sljus


Sutra ako Bog da, zadnji testovi, menjam auspuhe da probam ima li razlike u obrtajima, merim vučne sile, probam još par elisa, težište i ako vreme bude dobro (ne preko 25 stepeni i bez ili sa malo vetra) u subotu prvi let...

Ko hoće, može doći, hepening će biti predveče na Čenejskom aerodromu.
Naravno moramo se još čuti zbog pognoze....




















Pisano 15. avgusta 2012

Evo izveštaja sa drugim auspuhom, ali pre toga par slika od "prikoljic" koja je gotova i spremna za transort Thunderboltovog trupa.


Tapacirao sam ležište za model...



... a dodatno "pritezanje" biće sa sundjerima sa gornje strane i gumama...




Najvažnija stvar na prikolici je mogućnost pomeranja "kolica" koja nose trup. Bez toga je manipulacija sa modelom skoro nemoguća...



Da bi se kolica mogla pomerati, postavljene su dve šine sa svake strane...


... i šrafovi koji onemogućuju da se sistem pomera napred nazad.



Zadnji se naravno vade...

Morao sam da odsečem ploču u koju upire spiner Hellcata, kako bi spiner od P 47 otišao još malo napred.


Sada trup staje bez problema i ništa se ne mora skidati radi transporta...






















E, a sad izveštaj o testiranju auspuha.

Kao što znate, auspuh koji je Beli pravio je moja "kreacija" sa idejom da napravim neku vrstu otvorenog sistema bez prigušivača. Posle prvog paljenja ipak sam morao da napravim  priigušivače jer se motor tako "derao" da to nije bilo normalno...
Sad je to malo bolje, ali pitanje je kako "Mirče Exhaust System" radi u odnosu na fabričku varijantu?

U prisustvu komisije...


... izvršena su merenja broja obrtaja i vučne sile.


Prvo smo merili sa mojim auspuhom i elisom 26 x 10 i dobili smo oko 5760 0/min i vučnu silu od 16,75 kg.

Potom smo hteli da stavimo trokraku elisu 24 x 10, koju je čika Dule skinuo sa svog Hellcata, ali tako je pasent izbušio otvore za fiksiranje elise (Ima šest šrafova za stezanje) da nismo uspeli da je montiramo, a on nije hteo da proširi rupe. Sve u svemu te podatke nemamo...















Onda je promenjen auspuh, stavljen je onaj kupljen kod MVVS-a namenjem baš ovom motoru.




Nakon zagrevanja motora, izmereno je 6000 0/min i dobijena je sila od 17,5 kg, što bi rekli rezultati su bolji...

U prvi mah sam pao u iskušenje da menjam izduvni sistem, što je prilično lako za izvesti, jedino moram na sred leve strane kapotaža da napravim veliki otvor za izduvnu cev.

Kasnije kad sam sve "bacio na papir" video sam da je razlika svega 4%, tako da neću ništa raditi i ostaviću moj skala auspuh.
U odnosu na težinu, vučna sila je za sada 76%, a to je više nego dovoljno...

Žao mi je samo što nemam neku malo manju elisu, recimo 25 x 10, ili neki propeler sa tanjim kracima (kao što su kod Mejzlika), pa da probam sa takvom elisom...
Ne treba zaboraviti da će se u vazduhu model još malo rasteretiti i da će vremenom, kako se razradjuje, postajati sve jači...






Pisano 19. avgusta 2012

PRVI LET

E, pa evo izveštaja...

Kao što sam pisao ranije, danas je bilo u planu da se napravi prvi let sa Thunderboltom.

Juče mi je u goste došao Miša iz Kragujevca i u petak uveče se skupilo društvo, Jole, Sale, Golub i napravili smo zadnje probe i testove na modelu.
Sve je radilo dobro, provereno je težište i napunjene baterije. Time je P 47 bio spreman za "D day"...

Danas sam ceo dan išao sa Mišom po "modelarskim" posetama, bili smo kod Saleta, Goluba, čika Duleta, i dok smo pili kafice i "divanili", moje misli su bile negde "u budućnosti", na Čeneju, razmišljajući šta će biti predveče.

Oko pet smo stigli na aerodrom. Vreme je bilo prilično dobro, nije bili pretoplo, ali je duvao neki polu bočni vetar, jedno 4 metra u sek...

Sve u svemu, počelo je prilično "traljavo", tri puta sam skidao i nameštao krilo...
Prvo sam "pričkinjio" crevo od pneumatike i trapovi nisu radili...
Potom sam proveravajući range test, video da ne radi jedna polovina horizontalca... I to je namešteno...
Na kraju kad sam krenuo da taksiram model, zaglavile se neke viljuškice i vertikalac se ne pomera... I to je otklonjemo...

Iskreno, sam Gospod Bog, je pogledao na mene, jer se sve to moglo desiti u prvom letu...

Dosuto je gorivo, vazduh u pneumatske boce, vetar se malo smanjio i "poterao" sam model da vidim kako rula i kako se ponaša na zemlji.
Motor je lepo radio, vidim da čim dodam gas model baš povuče, ima snage...

Kad sam Thunderbolta okrenuo u vetar, više nije bilo kolebanja - spustio sam malo flapsove, polako dodao gas... Repni točak je vrlo brzo bio u vazduhu, a model je dobijao na brzini "trčeći" veoma stabilno po pisti.
Za razliku od malih modela, ovoliki "mrmot" nema tendenciju da naglo skreće levo - desno, nego je išao kao po šinama.
Ono što me je oduševilo je da bi P 47 na prednjim točkovima mogao da se kotrlja "do besvesti", bez ikakvih tendencija da se naginje prema napred (na nos).
Kad sam došao do kraja piste, blago navlačenje i Thunderbolt je poleteo.
Sve je veoma ličilo na iskustvo sa Top Flite modelom P 47, koji je sad kod Gabora...

U vazduhu, najveća briga mi je naravno bio motor.
MVVS radi odlično, ali broj obrtaja koji smo dobili na zemlji - 5750 rpm, ipak je bio daleko od 6200 - 6600 - zone najvećeg obrtnog momenta.
Kad je model poleteo, odmah se videlo da neće biti nikakvih problema, ali snage ipak nije bilo napretek. Utisak mi je da je ovaj Thunderbolt leteo kao Top Flite-ov kad je imao Zenoaha 45.
Tokom leta nije bilo nikakvih problema, model je leteo pravo, stabilno, a najlepše je da nisam morao da pipnem in jedan trimer.

Posle otprilike 5 minuta, krenuo sam na sletanje...
Predzadnji zaokret, gas skinut na ler, skroz spuštena polugica na stanici za flapsove (flapsovi su namešteni da poprilično idu dole, više od 45 - 50 stepeni)...
Model je bio daleko, visoko, ali je sa spuštenim flapsovima gubio na visini, spuštajući se veoma stabilno, bez ikakve tendencije da se zaklati, digne ili spusti "nos".
P 47 sleće kao "usporeni snimak", ubedljivo najsporije od svih modela koje sam do sada leteo. Tik iznad zemlje, blago navlačenje i sletanje bez ikakvih problema...

Meisterov Thunderbolt je kao povećana verzija Top Flite modela.

Ne da sam zadovoljan, nego vam ne mogu opisati....

Kasnije predveče, napravio sam još jedan let, opet apsolutno bez ikakvih problema.


Kod kuće sam pregledao model, sve je OK, i nadam se veoma brzom odlasku ponovo na letenje.

Sad mi je ostalo da se malo "igram" sa propelerom, verovatno ću kupiti Mejzlika 26x10 jer je ta karbonska elisa ipak uža od drvene sa kojom sam leteo.
Nadam se povećanju broja obrtaja, a samim tim i snage... Kako se motor razradjuje snaga će se još više povećavati...

Na kraju evo još par slika, a video će biti za dan dva.



















Pisano 20. avgusta 2012

Hvala svima na iskrenim i lepim željama.

Drago mi je da smo svi uživali u ovom modelu, ja praveći ga, a vi čitajući.
Posle svega Meisterov P-47 Thunderbolt se pokazao kao perfektan izbor. Lakoća izrade, atraktivnost modela i na kraju letne karakteristike, samo dokazuju da sve priče o modelima ove firme nisu bez osnova. 

Kombinat radi dalje, na redu su Zero i Galeb G2...

Što se tiče P-47, jedva čekam da ga "flajam" ponovo. Model leti tako dobro da imam utisak kao da se znamo već "100 godina"...
Letne karakteristike neverovatno liče na Top Flite-ovog Thunderbolta.

Evo video od prvog leta...

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=mI5DZxG_IjQ


Pisano 21. avgusta 2012

Evo još par slika sa "livade" (hvala Drjack-u i Toši na slikama)...











...a evo ga i onaj Miša što sam ga "izrabljivao" kamerom... Cccccc....


P-47 nije velik nego je Trex 700 mali... ;namig




I na kraju, video od drugog leta:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=C48T_xL7a-Y


Pisano 28. avgusta 2012


Od prošle subote, pa sve do juče vreme je bilo nesnosno, temperature skoro kod 40 podeoka, tako da je P-47 stajao na stolu u "hangaru"...
Posle prvih letova, proverio sam model i sem što sam dopunio baterije i prebindovao sistem, skoro ništa nije bilo da se "čačka" na njemu.

No, inžinjeri Kombinata su se postarali da mi ne bude dosadno, rekavši da bilo dobro da se malo povećaju otvori na prigušivačima u izduvnom sistemu...

Stvar je u osnovi jednostavna, čika Dule, kao glavni u R&D odeljenju, kad je dimenzionisao prigušivače, gledao je prečnik i broj otvora na MVVS-ovom prigušivaču, koji se može postaviti u originalni izduvni "lonac".
Broj "rupa" je zadržao, a šta više, otvore koji su tamo bili 3 mm povećao je na 3,5mm.

Ali, kad smo palili motor pre prvog leta i "igrali" se sa auspusima, primetili smo da su orvori u samom MVVS pitts style auspuhu, u cevi od prigušivača, još većeg prečnika od naših i da smo ustvari mogli izbušiti i veće rupe.
Možda je baš zbog toga ovaj naš scala izduv davao malo slabije rezultate od originalnog. Ko zna, teoretisati se može do besvesti, ali samo praksa pokazuje prave rezultate...

Tako smo u ponedeljak, posle prvog leta, dipl. ing. Papić i ja skinuli auspuh i izvadili prigušivače, a majstor Gojko je dobio "partijski zadatak" da ih razbuši.
U utorak je sve bilo ponovo namontirano, ali kako rekoh, nenormalne temperature nisu "dozvolile" bilo kakva "ispitivanja"...

Trenutak istine se konačno desio juče i da skratim, i sa ovim skala izduvom dobijeni su isti rezultati kao sa originalnim auspuhom. 
Korištena je elisa 26x10...  Pošto je zahladnelo, malčicko su još odvrnute obe igle na karburatoru...


U medjuvremenu Jole je "ošišao" jedan propeler 26x12 na 25x12, te smo probali i tu varijantu, ali vučna sila je bila nešto manja...
Na kraju, stavljena je elisa 27x10 (Falcon - ista kao i 26x10) i snaga se popela još za malo, tako da je sad to "best performance".













Zadovoljni inžinjeri su uz rakijcu još jednom sagledali celu situaciju... Da su popili još koju, ko zna, možda bi se tu našlo još što šta za "budženje"... ;namig




Pisano 30. avgusta 2012


Juče smo malo išli na letenje...


Dan je bio "izmišljen", sunčano, bez vetra, ne mnogo toplo. Dva strata sa P-47...
Sve je prošlo u najboljem redu, poletanje, letenje, sletanje...

Nov propeler (27x10) se pokazao dobrim, iskreno, ne vidim neku veliku razliku izmedju starog i ovog, ipak imam sa starom elisom samo dva leta.
No, ono što je najvažnije, Thundebolt leti mnogo dobro, vrlo stabilno, po meni pomalo sporo, ali to je "optička varka" zbog veličine modela.

Motor je radio dobro u svim režimima i po sletanju uopšte nije bio pregrejan. Malo sam strepeo od toga, jer je elisa koja je sad na njemu u gornjoj zoni od preporučenih. 

Najveći problem je bio transport do i sa aerodroma, čika Dule mi se jedva smestio na zadnje sedište kola, pošto u kolima nosim krilo...




I na kraju, želeo bih da se zahvalim mojim dragim prijateljima, "saradnicima": čika Duletu i Joletu - glavnim inžinjerima, bez čijih saveta i proračuna teško da bi se moglo...

Golubu za maestralno farbanje, Belom - Kralju izduvnih sistema. Obojica su imala nevidjeno strpljenje u ispunjavanju mojih želja...

Majstor Gojku za sve egzibicije na strugu, Draganu iz Bačke Palanke na mnogim delovima koji su stigli iz njegove radionice...

Naravno, teško da bi bilo šta od ovoga bilo realizovano bez "ekipe" od "preko bare": Franka, Stiva i Dina...


Ovakvi projekti bez pomoći "prateće industrije" ne mogu se odraditi.
Ima mnogo sitnog, pedantnog, preciznog rada, koji bez "kooperanata" kao što ih ima naš "Modelarski Kombinat", u mnogome bi zakomlikovale izradu i pogotovo podigle cenu...
Za primer ću samo navesti Goluba i 10 različitih boja koje je farbao - srebrna, crna, crvena, plava svetlija, plava tamnija, žuta, zelena antirefleks, svetlo zelena, bela i lakiranje...
Uf, mnogo je i kad se čita...


Hvala i svima Vama na lepim komentarima.
Mnogo je bilo onih koji su se javljali na modelarskom Forumu, ali i mailovima ili lično, govoreći mi koliko uživaju čitajući tekstove i gledajući slike.

Naravno, ne mogu da ne spomenem RC Universe i ogromno interesovanje za topic o izradi ovog modela.
Mislim da takav topic, sa preko 1500 slika i 42500 poseta za desetak meseci nikada nije bio postavljen... A, komentari...
Ponosan sam što sam uspeo da predstavim naše modelarstvo u takvom svetlu...


Za sada toliko...

Moj mali "Modelarski Kombinat" nastavlja sa radom.

Sledeći Warbird model ove klase biće Meister Scale Zero, a nadam se da ću otići i korak dalje i da će se konačno steći uslovi da takav projekat dobije "biser" - motor Moki 150...

Što se tiče džet modela, dogodine bi F9F Panther trebao da ode u penziju, a zameniće ga kompletno naš projekat - Galeb G2.

Hvala svima što posećujete ovaj web site...

Pozdrav

Mirče