Meister P 47 januar 2012


Pisano 02. januara 2012


Evo ušli smo u novu godinu, a u njoj isto kao i u prošloj - Meisterov Thunderbolt...

Novu "sezonu" izrade počeo sam sa radom na poklopcima za servoe elerona i flapsova. Sistem postavljanja servoa i povezivanja sa komandnom površinom ne menjam, jer se na svim modelima, koje sam do sada pravio, pokazao veoma dobro.
Poklopce sam napravio još pre par nedelja. Osnova je odradjena od 3 mm topolovog špera. Visina je ista kao plank krila, tako da nisam morao ništa specijalno da šmirglam i doterujem. Potom, da bi poklopac lepše "ležao na krilu, zalepljen je šper od 0,4 mm sa gornje strane.

Sledeći korak je da se odredi tačno mesto gde će se nalaziti servoi i gde će kroz poklopac izlaziti polugica. Najvažnija stvar je da se sve dobro razmeri i da otvor za polugicu servoa bude pod pravim uglom na osu rotacije.


Kad sam sve ovo nacrtao napravljen je žljeb na poklopcu.  Sa unutrašnje strane postavljen je servo i obeležena su mesta gde treba da se postave klocne od tvrdog drveta u koji će servo biti ušrafljen. Klocne su ulepljene na poklopac, a za svaki slučaj još su stegnute sa M 2 štarićima.



Potom je sve postavljeno na krilo i napravljeni su otvori za stezanje poklopaca i servoa. Za ovo fiksiranje koristim 6 šrafića M 2.


Pošto je sve "u pravcu" koristim klasične viljuškice od 3 mm. Žica koja povezuje viljuškice je prohronska šipka od 3 mm. Ima da se kupi u svakoj bolje snabdevenoj gvoždjari...
Postavljene su još kontra matice i to je to... Dobra stvar je što su poluge za pomeranje katke, a samim tim krute i jake.



Neko će se zapitati zašto su poluge za pomeranje elerona (horn) toliko duboko u eleronima, pa spoj sa viljuškicom nije na samoj ivici eleona.
Razlog je jednostavan, napadna ivica elerona široka je 15 mm, a pošto se polugica steže sa 4 šrafića, oni se ne mogu uvrnuti u balzu jer bi se od vibracija vremenom razmrdali.

Zato je, tokom gradnje ulepljena pločica od tvrdog drveta, ali je ona malo više u unutrašnjosti elerona.

Pošto na stanici postoji opcija kojom se mogu podešavati hodovi svake komandne površine, kad dodje vreme za štelovanje hodova, eleroni će biti namešteni da i u gornjem i u donjem položaju imaju iste otklone, bez obzira što je osa viljuškice smaknuta u odnosu na osu rotacije elerona...

















Fiksiranje servoa za flapsove je apsolutno isto kao i za elerone. Jedina razlika je što se servoi za flapsove postavljaju da stoje isto i na levoj i na desnoj polovini krila, za razliku od servoa elerona...

 

Hod flapsa je i veći nego što treba...




Pisano 07. januara 2012


Nastavak radova na Thunderboltu je i dalje bio na krilima. Došlo je vreme da se krila postave i fiksiraju za trup. Za to su predvidjene navrtke od 6mm. Tokom izrafe krila predvidjeni su i napravljeni otvori na zadnjem delu krila kroz koje treba da prolaze šrafovi. Da bi imali preciznijui hod u krilo sam ulepio dve karbonske cevčice...




Nakon ovog sam postavio krilo na trup i nakon više provera da li je sve u sredini i paraleleno, napravio otvore za ubodne matice u trupu. Sledeći korak je bio postavljanje rebara i letvica koje će činiti donji deo trupa (under belly - stomak)...







Kad je sve bilo ulepljeno, na red je došlo plankiranje... Plankove sam kvasio da bi lepše "legli"...












Od papira sam napravio cevi kroz koji će prolaziti šrafovi za pričvršćivanje krila. Da se šafovi ne bi utiskivali u balzu ulepljena je kocka od špera i na nju podloška...




Na kraju su ulepljeni donji plankovi balze i time je "stomak" bio gotov. Palo je i prvo šmirglanje...





Pre nastavka radova morao sam da napravim mesta u garaži. Thumderbolt je ogroman i manipulacija sa krilom na malom prostori postala je prilično nezgodna. Prikolica za modele će ostatak zime provesti pod nastrešnicom, a ja sam dobio mnogo više prostora za rad...




U medjuvremenu su se plankovi balze osušili. Prvo sam ošmirglao viškove...

...pa sam potom montirao krilo na trup. Nakon toga su izšmirglani spojevi. Na kraju su prelazi pregitovani akrilnim gitom i posle sušenja, ponovo je "dejstvovao" šmirgl papir...














Pošto je krilo uglavnom gotovo, rad sam nastavio na horizontanom stabilizatoru. Po planu horizontalac nema ramenjače, ali ja sam ih dodao, napravivši ih od čamovih letviva 5x3 mm. Sa prednje strane sam izmedju ramenjača zatvorio kutije sa balzom. U sredini horizontalca ubačena su dva trouglasta dela, napravljena od topolovog špera. Sa zadnje strane ovih rebara doći će rebro koje će se zalepiti u trup. Time horizontalac neće ležati samo na ivicana trupa, nego će imati mnogo jaču vezu s trupom.









Pisano 11. januara 2012

Zadnjih par dana "potrošio" sam na završavanje horizonalca.  Napravljeni su i pokretni delovi, sve je plankirano i izšmirglano...
Novitet je rešenje za polugicu na koju dolazi viljuškica. Uvek sam do sada koristio Dubro-vu veliku plougicu (horn), ali pošto imam delova od šarkica flapsa, rešio sam da ih iskoristim. Sistem je prilično jednostavan za izradu, a veoma je čvrst...

Na donji plank,kad je došla faza da se lepe rebra, prvo do trupa sam zamenio i umesto od balze ulepio rebro od čamovine širine 5 mm. Širinu rebra odredjivao je ball link čija je "kuglica" široka toliko.


Pripremio sa delove od vitroplasta. Morao sam samo da ih malo skratim sa strane gde se naslanjaju na rebro, a potom sam ih sa 12-to minutnim epoxy lepkom zalepio.



Na planku su napravljena dva mala žljeba, tek toliko da prodju polugice.




Kad se epoxy osušio, rad je nastavljen kao i uvek što radim.
Zalepljen je gornji plank i na kraju levi i desni kraj od lake, debele balze. Na kraju je sve obradjeno...



Da bi prelazi sa nepokretnog dela horizontalva na pokretni bili besprekorni i ovde sam, kao i uvek, koristio dvostrano lepljivu traku, kojom sam pokretne delove prilepio.




Ovo omogućava da se sve lepo izšmirgla. Nakon šmirglanja brusnim papirom, sve je pregitovano tankim slojem akrilnog gita. Još jedno šmirglanje i površina je postala veoma glatka, a ivice uštre i prave...




Duplo lepljiva traka drži dovoljno snažno dok se delovi šmirglaju, a potom se isti prilično lako daju odvojiti. Rezultat ovakvog postupka su besprekorni prelazi i oštre ivice.




Juče mi je Beli iz Šabca, poslao aluminijumski lim od kojeg ću praviti sve poklopce na trapovima.



Hvala Beli...

























Na RCU me je jedan modelar pitao šta mislim da lije bolji drveni ili plastičan trup. U sklopu te priče, "palo" je merenje trupa, a težina od 2750 gr i nije velika kad se uzme u obzir veličina modela.
U ovoj težini su i već ugradjeni delovi u trupu, Sierin zadnji retrakt sa točkom, plastike za vodjenje čeličnih žica i komandi repnog točka, creva za pneumatiku zadnjeg trapa...








Pisano 15. januara 2012

Nastavak radova mna P 47 bio je na zadnjem delu trupa, tj. repnim komandama. Ovaj kit me sve više i više oduševljava. Bez obzira na prilično loše i nejasne planove, sve ostalo je mnogo dobro.
Preciznost izrde u mnogome zavisi od pre fabrikacije delova, a ovde je to na prilično visokom nivou. U prilog tome evo kako naleže horizontalac (elevator) na trup. Moram istaći da ništa nije šmirglano, elevator je samo postavljen na svoje mesto...

 



Napravio sam i vertikalac. Izrada je prilično jednostavna.

 


Nakon što su postavljena i zalepljena, donje i gornje rebro su povezani sa prednjim delom vertikalca. Na taj deo će na kraju doći napadna ivica...


Kao i na horizontalnom stabilizatoru, tako i na vertikalcu, dodao sam ramenjače od čamovine. Dimenzije ramenjača za vertikalac su 10 x 2 mm.


Na prednjem delu ubačen je trougao od 10 mm široke balze, ojačan sa strane šperom od 0,4 mm. U ovu konstrukciju će biti ulepljen karbonski štift i kad se vertikalac postavi i zalepi na svoje mesto, štift će ulaziti u rebro trupa ispred. Time će se dobiti jača veza izmedju ova dva dela...



Na zadnjem delu vertikalnog stabilizatora, nalazi se pločica od špera, koja ga povezuje sa horizontalnim stabilizatoron i trupom...










I na prednjem delu horizontalca ulepljen je štift od carbona. Napravio sam i pločicu od špera u koju ulazi štift, a sve zajedno će se u sklopu zalepiti na trup kad za to dodje vreme...
Plčica od špera biće zalepljena za zadnju stranu predzdnjeg rebra.





Pre ulepljivanja horizontalca na trup, morao sam da napravim još par sitnica. Prvo sam ulepio balzu od 10 mm širine na bočne strane trupa i time povećao površinu lepljenja.





























Kad se sve lepo osušilo, napravio sam "most" od dva sloja špera u koji će doći karbonske cevi kojima će biti još dodatno ojačan spoj elevatora i trupa...



Ko je zaboravio, malo podsećanje, tokom izrade horizontalca, u sredini su zalepljena dva dela od špera.
Kroz te delove i malo pre pomenute pločice na trupu prolaziće karbinska cev prečnika 8 mm ...




Pre ulepljivanja horizontalca za trup, završio sam vertikalni stabilizator. Zalepljene su balze u koje će doći šarke, a potom su oba strane plankirane balzom od 3 mm. Plank se dobije u short kitu...









Kad se beli lepak osušio probno sm postavio repne komande jednu na drugu i za sada se sve veoma dobro uklapalo i stajalo...



Mala dorada je bila na bočnim plankovima trupa koji su se morali tek malo obrusiti da vertikalac lepo udje...






Pošto je sve bilo namešteno i probano, postavio sam krilo na trup i ponovo sve premerio. Rastojanja su bila ista, sve paralelno, tako da sam zalepio horizontalni stabilizator. Za tu "operaciju" sam koristio 12-to minutni epoxy lepak kupljen u Madjarskom hobi šopu.



Kao što sam već napisao, u sklopu sa horizontalcem ulepljena je i pločica za prednji štift.





Kad se lepak malo prosušio, kroz horizontalac i šperove pločice u trupu, izbušeni su otvori prečnika 8 mm i u njih su ulepljene karbonske cevi. I za ovo lepljenje korišten je dvokomponentni lepak...

 

Kad se lepak skroz osuši, cevi će se skratiti i ništa neće viriti...





I na kraju evo par slika kako horizontalac stoji u odnosu na krilo...






















Pisano 20. januara 2012

Kao i za sve površine na ovom modelu, i vertikalac sam pre lepljenja prešao sa tankim slojem akrilnog gita. Ovu "caku" sam video letos od Goluba, koji je na taj način doterivao površinu krila na svom Zerou i na čika Duletovom Hellcat-u. Plankirane površine mogu da imaju po neko udubljenje i gitujući ih ovako te neravnine se lako saniraju. Sem toga cela površina postaje veoma glatka i ravna.
Bitno je napomenuti da se ne treba nanositi debeo sloj, jer ćete posle imati samo više posla kod šmirglanja. Ovaj sloj, praktično ostaje samo u porama balze i u neravninama ako ih uopšte ima...








Nakon šmirglanja tačno se vidi koje su površine bile niže...























Pre ulepljivanja vertikalnog stabilizatora, namestio sam šarke i postavio pokretne delove horizontalca na svoja mesta. I ovaj put sam koristio velike (25 mm široke) šarkice sa osovinicom. Robartove "tipla šarke" na nekim modelima dobile su prilično "lufta". Ovo su veliki avioni, velike su vibracije i šarke sa osovinicom su po meni bolja opcija.

Da bi se namestile kako treba koristim sledeći metod. Verujem da većina modelara ima neku "svoju caku", ali ovo čitaju i ljudi sa manje "graditeljskog" iskustva, pa može da im bude od koristi.
Prikazana metoda važi za sve vrste kontrolnih površina na kojima se upotrebljavaju šarkice ovog tipa...

Ako se sećate pre plankiranja horizontalca sa unutrašnje strane, ulepljene su klocne od balze. To su mesta gde će biti postavljene šarkice. Za horizontalac na P 47 koristiću tri po svakoj polovini.
Najbitnija stvar je da sve tri šarke budu tačno u sredini visine izlazne ivice i da budu u liniji. Da bi se to postiglo, prvo sa leve i desne strane tačno izmerim gde se nalazi sredina visine i tu zabodem po čiodu...
Na čiode se prisloni lenjir i povuku se linije na mestima spram klocni. Koristeći čiode onemogućavate lenjiru da se pomera, a linije su idealno poravnate...




Za prosecanje izlazne ivice i klocni od balze koristite skalper. Potom na red dolazi tanka turpija (najbolje ženina za nokte, he, he...) i malo po malo proširite žljeb do širine da šarka može da se ugura u procep...
Istu proceduru ponovite i na pokretnom delu...







Ako je sve odradjeno kako treba, "rezultat" mora biti ovakav:





Nakon toga sa dvokomponentnim epoxy lepkom zalepio sam vertikalac. Dok se lepak još nije stegao, sve je više puta premereno i provereno.



Thunderbolt je imao mali karman (prelaz sa horizontalnog na vertikalni stabilizator) i pristupio sam njegovoj izradi.
Deo karmana sam imao od zadnjeg planka, a produžetak sam napravio koristeći balzu od 3 mm...
Ovaj prelaz sam namerno obilato izgitiovao. Šmirglanju sam posvetio veliku pažnju, a trajalo je, verujte, par sati za obe strane...
Osećao sam se kao Mikelandjelo dok je vajao svoje skulpture...





Pedantan rad se isplatio... Obratite pažnju na ivice, a nosim se mišlju da promenim ime u Mirčeandjelo...









































Fora je sve to ponoviti i sa druge strane...















































Pisano 23. januara 2012

Konačno je na red došla i izrada pokretnog dela vertikalca. To je deo koji sam prvi napravio kad je stigao model i od onda stoji i čeka nastavak radova. Na početku sve je izgledalo ovako:



Do sada ni na jednom svom modelu nisam pravio šarke kao što su bile na pravom avionu.
Na slici pokretnog dela vertikalca se lepo vide dva žljeba u koja treba da dodju šarke.




Da bih napravio da sve bude što više "scale", odradio sam sve na sledeći način...

Prvo sam sa prednje strane pokretnog dela vertikalnog stabilizatora odsekao balzu na kojoj su bili oni malopre pomenuti otvori.
Pošto je taj deo širok 20 mm morao sam ga ponovo napraviti.

Prvo sam zalepio balzu od 8 mm debljine.
Da bih dobio originalne šarke u sredinu sam postavo vodjicu u koju će potom doći osovina. Vodjica je plastična cev - bovden od 3 mm spoljnog, a 2 mm unutrašnjeg prečnika. Sa leve i desne strane su potom ulepljene još dve balze od 3 mm, i na kraju još jedna osmica...



Gornji deo vertikalca je plankiran sa 3 mm balzom, a na donji, koji mora biti širi da bi propratio oblik trupa, zalepljene su balze od 5 i 10 mm debljine...








Palo je prvo "grubo" šmirglanje i onda je sve, sa dvostruko lepljivom trakom postavljeno na trup...



Malo sam mu ga dao po šmirgli...


...i rezultati su se odmah videli...

Doduše, na samom prelazu sa trupa sam morao malo da gitujem i u det tri "ruke" sam naneo par tankih slojeva akrilnog gita...




Dok se git sušio, da ne gubim vreme prešao sam na kapotaž. Kao i na Hellcat-u i P 47 će imati klapne za hladjenje koje će se otvarati. Da bi ih napravio, morao sam ih odseći sa kapotaža...


Obeležio sam mesto gde treba da bude rez...



... i sa Proxonom napravio prvi rez...


U roku od par minuta. sve je bilo odsečeno...


Rebro koje dolazi u kapotaž savršeno naleže na samu njegovu ivicu...


Dok sam ze zezao sa kaptažom git se usušio i vratio sam se šmirglanju.


Vertikalac je odvojen...


Sledeća faza je da se odrade šarke, tj. delovi koji dolaze na trup. Njih sam napravio od tvrde balza na koju sam sa donje i gornje strane zalepio 1,2 mm šper. Kao što vidite, svaki šper ima "zub" koji će ulaziti u trup i pomagati da  ceo sklop bude bolje ulepljen... Na samom rudder-u obeležena su mesta gde treba da se proseče...







Kad su klocne bile na svojim mestima, sa čeličnom žicom (osovinom) sam obeležio gde treba da se naprave rupe za njen prolaz i izbušio sam ih.
Sledeći korak je bio da sve to lepo ulepim na trup, tj. vertikalac. Naravno, predhodno sam morao da napravim žljebove za one "zube"...
Za lepljenje sam koristio beli lepak. Prvo sam "na suvo" sve postavio, nameštao da sve leži i ulazi besprekorno i na kraju je sve bilo zalepljeno.
Kad se lepak osušio, ošmirglao sam "višak" šarki... Da bih lepo mogao da centriram delove koristio sam dve balze od 3 mm...


Potom sam šarke na trupu zaoblio.





























Isto sam morao da odradim i na kormilu vertikalca.



Na kraju kad sam sve montirao žljeb i prelazi su bili ovakvi...






























Sve je bilo kao u bajci dok nisam postavio horizontalce. Tada sam ustanovio da su mnogo blizu i da se vertikalac vrlo malo može zaokrenuti na levu i desnu stranu.
Šta da se radi, palo je malo "skraćivanje" elevatora i hod je sad bio baš kako treba...




Verovatno ću na samu ivicu vertikalca zalepiti jedan produžetak i tako malo optički smanjiti žljeb. Na probi sa tankim šperom sve to mnogo dobro izgleda... Žljeba skoro da nema...

 


Pisano 28. januara 2012


Radovi su nastavljeni ugradnjom treće šarke na vertikalnom stabilizatoru. Materijal je Vitroplast, isti kao što sam ga koristio za šarke flapsa...




Izradjen je i gornji deo vertiklanog stabilizatora.

 

Sledeći na redu su bili trimeri. Thunderbolt koji pravim  - P 47 D - 25, imao je samo jedan trimer na eleronima i to na levom...



Na eleronu sam razmerio koliki treba trimer da bude i isekao ga. Za rezove po dužini godova koristim skalper, a po širini modelarsku testericu. Treba se truditi da rezovi budu ravni, ali i ako se malo "omaši, nije problem, jer svakako dolaze ivice od balze, pa će one tako postati idealno ravne...





Ista stvar je i sa samim trimerom...



Sve ovo je potom napravljeno i na ostalim kontrolnim površinama, koje su imale trimare. Vertikalac...




...elevatori - horizontalac...




Vertikalac će biti na pull - pull sistem, što znači da će sa svake njegove strane dolaziti po jedna sajla koja će ga povlačiti. Da bi to funkcionisalo, morao sam ugraditi hornove za koje će se zakačiti sajle.
Na trupu su napravljeni otvori za izlazak sajli i oni su "diktirali" visinu čelične žice od 3 mm...
Da bi žica lako prolazila kroz pokretni deo vertikalca i da bi se mogla steći, a da se ne utisne u njega, ulepio sam plastičnu cevčicu, unutršnjeg prečnika 3 mm.






Da bih vam dočarao kako će sve izgledati kad se namesti, za slikanje sam u trup uvukao dve žice...



Završetkom ovih radova, delovi su bili spremni za presvlačenje sa staklenom tkaninom i epoxy smolom.
Tkaninu sam naručio u beogrdskoj firmi BG Model Shop. Ljudi koj tamo rade veoma su poslovni, možete im poslati mail ili ih nazvati telefonom. Naravno, predhodno pogledate na njihovom sajtu šta vam treba.
Adresa je:  http://www.bgmodelshop.com

Za ovaj Thunderbolt kupio sam 1 kg R&G smole, sa kojim možete raditi 40 min ( L ) i 6,6 kvadrata staklene tkanine od 25 gr. Uzeo sam i jedan litar mikro balona... Sa poštarinom, ovo "zadovoljstvo" košta 92 evra...

 

Na radni sto sam vratio krilo, ne bih li ga polako priveo kraju. Ima dosta detalja koji se još moraju odraditi. Kad pravim model, pre staklene tkanine i farbanja, sve mora biti namešteno baš kako treba da bude. Možda delovi nisu ulepljeni, ali sve je na svom mestu, obradjeno i upasovano.
Ovo je, zapamtite, veoma važno.

Kad sam krenuo finalno da doterijem svetlo za sletanje, video sam da oblik tela svetla nije dobar. Mora biti polukružan... Tamarina igračka (stetoskop iz plastičnog doktorskog kompleta) savršeno je odgovarala...


Doterao sam otvor na trupu...


...i postavio svetlo...


Sećate se od ranije a je servo već montiran (nalazi se ispod noge trapa), a evo još par slika od ovog sistema...









Na krilu to izgleda ovako:















Otvore gde ulaze točkovi ojačao sam sa šperom od 1,2 mm. Obično to radim sa staklenom tkaninom, ali pošto želim da ovde napravim još neke detalje, šper mi je bio bolja opcija...
Sve je lepljeno sa belim lepkom.




Kad se lepak osušio, zalepio sam pločice od 2 x 5 mm koje simuliraju rebra, kakva su se nalazila na pravom P 47... Ovo je čisto "estetski ugodjaj"...



I za kraj današnjeg "radnog naloga" evo par slika od kapotaža. Pre neki dan sam sa kapotaža odsekao gornji deo koji čine klapne za hladjenje. Da bi ih mogao postavit, tj. da bi mogao staviti šarkice, u kapotaž moram ulepiti rebro preko kojeg će se postavljati na trup. Po meni, ovo rebro je mnogo veliko i u dobroj mesi sprečava izlaz toplog vazduha iz kapotaža. Zato sam ga "stanjio"...

 





























Morate priznati da mnogo bolje izgleda... Servoi u donjem delu pokretaće klapne za hladjenje...
Sad mi je ostalo da rebro zalepim u kapotaž. Ovih 6 otvora na rebru služe da se preko njih kapotaž fiksira za trup. Na ovom modelu nema šrafića sa spoljne strane...

Pre ulepljivanja tačno sam razmerio gde rebro treba da dodje na fire wall. Za sada, umesto odstojnika koristim šrafove od 6 mm, ali će oni biti zamenjeni odstojnicima sličnim onima za postavljanje motora.




Kapotaž naleže savršeno...





Polako se približavamo sledećoj fazi - staklenoj tkanini, pa potom i samom finiširanju modela. Nabavljaju se delovi i u kontekstu toga, naručeno je sve sem motora i propelera.

Pilota sam kupio kod Dina, koštao je kao "prva ljubav", ali je ubedljivo najbolji na tržištu za ovu razmeru. Od Dina stižu još i plastike za svetla na krajevima krila.
Wayne Fussell (vlasnik Solopropa) šalje mi letraset slova za sitne oznake na modelu, a od mog Franka stižu, resto servoa (Hitec 645 MG), pneumatska boca, ventil, crebva, dva mala cilindra za unutrašnja vrata trapa i još koje kakve siće...


Što se tiče motora, bilo je tu raznih kombinacija, da bi se na kraju iskristalisala dva, MVVS 80 ili ZDZ 90.

MVVS-a sam kao što znate, imao na prvom Hellcat-u, i savršeno je radio.

ZDZ 90 je najsnažniji motor u ovoj klasi. Ljud koji ga imaju i lete kažu da radi "glatko" sa veoma malo vibracija, pali na prvi okretaj elise i da je lak. Ajd, ovo zadnje nije bitno za warbird model.
Ono što je važnije je da vrti 2 inča veću elisu od MVVS-a (ZDZ 28x10 - MVVS 26 x10)...

Motor ću svakako kupiti preko Tijana, a sad sam na "slatkim mukama" kom carstu da se opredelim...