War birds‎ > ‎

P 40 Warhawk - Hangar 9

- pisano septembra 2007-me


Američka firma Hangar 9 u svojoj ponudi ima veliku paletu aviona iz Drugog svetskog rata. Ove godine imali smo mogućnost da vidimo i kupimo deo ponude ovog proizvođača i kod nas u RC prodavnici u Maloj Ivanči.

Tokom zime 2006 - 2007 dobar deo war bird-a završio je u ,,hangarima" modelara iz Beograda i Novog Sada.
Coka je prvi probio led kupivši Corsera, ja sam merkao Warhawka  ali, sam ipak na kraju pazario Thunderbolta, dok se Kariklić ponovio sa Mustangom.

Da budem iskren meni se Warhawk više svideo od Thunderbolta ali, neke sitne dileme su me ipak opredelile ka Thunderboltu. Naravno da nisam pogresio, Thunderbolt leti besprekorno i pišući ovaj tekst, posle 60 i kusur letova, sve radi bez greske.


Ipak Warhawk mi je i dalje bio lepši. Odluka da se kupi Warhawk doneta je tokom leta 2007.


Warhawk  je kao i svi modeli Hangara 9, ARF avion. Većina modelara zna da ARF znaci Almost Ready to Fly, tj. da je model velikim delom napravljen i presvučen.

Ipak, potrebno je jos poprilično truda da se avion dovede do momenta da može da leti. I

Izrada Warhawk-a bila je slična izradi Thunderbolta.

Prvo sam spojio krila i u njima namestio servoe za elerone. Servoe sam povezao preko Y kabela i potom ih prikopčao sa prijemnikom.

Na Warhawku se nisam upuštao u "avanturu" izrade flapsova. Posle poprilično startova sa Thunderboltom, slobodno mogu reći da avioni ove razmere ne moraju da imaju flapsove. Na poletanju uopšte nisu potrebni jer je model već posle desetak metara u vazduhu.
Kod sletanja kad je mirno vreme flapsovi pomažu jer smanje brzinu za otprilike 30-tak procenata.
Po vetrovitom vremenu flapsovi skoro da ne trebaju pošto model već toliko uspori, zbog relativno male težine, da sa flapsovima može vrlo lako da se prevuče ako se ne pazi. Sem toga, Warhowk je i lakši od Thunderbolta pa, će samim tim i brzina sletanja biti manja.

Na trupu sam prvo ulepio horizontalni i vertikalni stabilizator i postavio servoe za repne komande. Imajući iskustvo sa Thunderbolta servoe za repne komande sam odmah postavio napred u trup ispod kabine (po planu idu nazad izpod horizontalca). Ovo se pokazala kao dobra odluka  jer sam na kraju sa baterijom, za prijemnik i servoe, vrlo lako doterao težište.
Da su servoi bili pozadi sigurno bih morao dodavati olova u nos aviona.

U Warhawku sam koristio standardne servoe Futaba 3003 dok je za gas korišten mini servo Tower Pro SG-90.

Kad je u pitanju motor tu uopšte nisam imao dilemu koji ću staviti na model. OS Max 91 od 15 ccm, četvorotaktni, me je savršeno služio u Thunderboltu tokom cele sezone. Sa Thunderboltom sam napravio preko 60 startova i samo mi se jednom motor ugasio tokom leta. OS pali na "miris" startera a, o štelovanju igle nema govora, kako je nameštena posle razrade više je nisam ni jednom dirao na terenu.

Ovaj komfor nisam želeo da menjam tako da je iz Amerike stigao još jedan OS 91.
Elisa je ista, APC 15x6, jedino sam morao staviti aluminijumski spiner od 89mm, da bi propratio liniju trupa kako treba.
Umesto izduvne grane na Warhowku je montirana OS-ova flexibilna cev. Ona mi je omogućila sprovođenje i postavljanje auspuha na tačno odredjeno mesto sa donje strane trupa. Da nije bilo fleksibilne cevi, morao bih seći kapotay da bih "izbacio" auspuh, a kapotaž je "greh" dirati, jer je on deo koji krasi ceo model...

Sitnice poput pilota, led dioda za merenje napona, mitraljeza u krilima i slično nisu izostale ni ovaj put...

Na kraju P-40 je ispao 3800 grama što je za nekih 200-tinak grama lakse nego Thunderbolt.

Što se letenja tiče Warhowk se pokazao izuzetno lakim za letenje.
Jedina stvar koja me je brinula je stajni trap koji ne samo de se uvlaci nego se i rotira za 90 stepeni prema nazad. Na Corseru, ovaj sklop zadavao je najviše brige i kao i na Warhawku, položaj točka kad je izbačen napolje bio je veoma blizu težista, tako da se model lako prevrtao preko nosa na poletanju i sletanju. Zbog toga je tehnika poletanja malo specifična.

Model se pri poletanju mora držati "navučen", a kako dobija brzinu horizontalac se mora "popuštati".

Pravo da Vam kažem, nije mi bilo sve jedno kada sam prvi put trebao da poletim. Navukao sam horizontalac do pola, postepeno dodavao gas, kad je model krenuo, malo sam dao vertikalac udesno i dok sam se osvestio model je vec bio u vazduhu. Poleteo je sa pola gasa, neobično lako. Poletanje je bilo sa betonske podloge.

U vazduhu Warhawk se ponaša kao neki školsko-trenažni model. Vrlo stabilno leti, na eleronima je malo sporiji nego Thunderbolt, ali mu je zato vertikalac prilično osetljiviji od Thunderboltovog.
Pošto sam imao priliku da letim i Corsera od Hangara 9, mislim da je letenje Warhawka bliže Corseru nego Thunderboltu. Na Thunderboltu se sve nekako brže dešava.

Sve u svemu Warhawk leti vrlo neutralno, lepo i mirno. Kad je došlo vreme da se sleće znao sam šta treba da radim, da maximalno "izduvam" brzinu i probam da sletim na tri tačke sa skroz navučenim horizontalcem, da se model ne bi preturio na nos. Tako sam i uradio no, ipak je avion prilično dugo ,,trčao" po travi. Na ovom modelu bi flapsovi ipak dobro došli, jer  bi smanjili brzinu sletanja i samim tim "rulanje"...


Na kraju da rezimiram. Warhawk je divan model, vrlo lepo leti, realno izgleda u vazduhu, motor je više nego snažan i sa flexibilnom cevi radi tiše nego na Thunderboltu.

Izrada i finiš modela su na nivou kao i kod svih modela od Hangara 9, znači, vrlo dobri...

Jedina mana ili bolje reći slabiji deo aviona su trapovi koji vremenom na mnogo mesta dobiju sitnog ,"lufta" pa, znaju da prave neprilike. 


Kad bi Warhawka ocenjivali kao u školi, onda bi to bilo četiri plus ili ipak, pet minus...