Thunderbolt - Hangar 9 - uvod...

Thunderbolt - Hangar 9

- pisano maja 2007-me

Godinama sam leteo jedrilice... Bilo ih je raznih, najviše F3J klase, ali provukao se i po neki HLG i sklala model...

Tokom 2005-te na nagovor moga dragog prijatelja Bate nabavljam prvi elektro avion, model Buterfly, koji smo mi iz milošte zbog žute boje krstili "Žuća". Žuća liči na avion ali, ruku na srce, leti sporo i stabilno poput jedrilice. Jedina velika razlika je što poleće i sleće sa zemlje.

Posle Žuće stiže Mini Katana, koju, da budem iskren, nisam imao "petlje" da je letim i kao novu sam je, bez i jednog leta, prodao...

Žuću sam brzo "izgustirao" i prvi pravi elektro model kojim sam "zagrebao" po akrobatskom letenju bio je Sukhoi 31 - 3D. Letenje ovog malog Sukhoja išlo je u dve faze, prva, sa prilično velikom dual rate funkcijom, da bi potom kad sam se malo "okuražio", leteo sa punim otklonima praveći i poneke 3D figure.


Naravno, da bi se leteli war bird modeli trbalo je još puno toga treba da se savlada, ali osećam se mnogo spremniji nego sto sam bio pre godinu dana.

Warbirds avioni su mi se oduvek sviđali. Bili su mi lepi i oni iz Prvog, kao i modeli iz Drugog svetskog rata. Ipak nisam se upuštao u avanturu izrade takvih modela. Bio sam svestan da te modele ne znam da letim a i nemogućnost da ih nabavim me je dodatno kočila u svemu tome. Dobro de, model se još i može nabaviti relativno lako u današnje doba Interneta, ali šta mi vredi lep projekat kad na kraju od letenja nema ništa.


U zadnje vreme poklopilo se par kockica i da skratim uvod, Thunderbolt američke firme Hangar 9, je stigao u moju radionicu...



Prvi susret sa modelima ove firme imao sam u Maloj Ivanči na RC aerodromu. Tamo sam video sve Hangar 9 modele, koji su mogli da se kupe kod nas: Corser, Thunderbolt, Mustang i Warhowk.

Svi ti avioni su iste razmere, raspona krila oko 1,65 m. Svaki je izuzetno dobro napravljen i fantastično presvučen a, pogotovo je finish na kapotažu, koji pokriva motor, bio besprekoran.
Sem oduševljenja ovim modelima, verovatno ništa ne bi bilo da Coka i Gile nisu načinili prvi korak i kupili dva Corsera. Tada sam i ja odlučio da im se pridružim u War bird priči.

Thunderbolt stiže u velikoj kartonskoj kutiji gde je svaki deo posebno spakovan i zaštićen. Trup, krila, repne površine su napravljeni i monokotirani. Kapotaž i kabina su ofarbani i izlakirani a u par dodatnih kesica nalaze se svi neophodni sitni delovi, šrafići, nosač motora, točkovi, stajni trapovi. Kad smo već kod stajnih trapova, u krilima su ugradjeni mehanicki trapovi koji uvlače ili izbacuju tockove. Pokreću se snažnim servo motorom napravljenim baš za uvlačeće trapove.

Pošto sam otvorio kutiju prvi utisak je bio vise nego impresivan.  Svi delovi su bili lepo spakovani, zaštićeni i ništa nije bilo oštećeno.


Izradu modela počeo sam od krila.

Krila su napravljena iz dve polovine na čijim se krajevima nalaze eleroni koji treba da se ulepe. Svaki eleron pokreće po jedan servo motor. Spoj krila se vrši preko masivnog drvenog bajoneta sa velikim V oblikom. Krilo je u korenu veoma duboko a krajevi krila su elipsastog oblika. Profil je debeo, polusimetrican.
Sve ovo navodi na razmišljanje da bi ovaj avion trebao veoma lepo da leti. Zašto? Odgovor je sledeći: debeo profil pravi veći otpor i time čini model sporijim, veliki V krila daje stabilnost a, elipsasti završeci krila smanjuju indukovani otpor. Što je indukovani otpor manji stabilnost na malim brzinama je veća tj. teže se pada u kovit (stoling).

Jedina stvar koja ova krila nemaju su flapsovi ali, oni nisu ni bili predviđeni na ovoj seriji aviona firme Hangar 9.

Spajanje krila sam izveo vrlo jednostavno. Pošto sam proverio kako naležu polovine, namazao sam ih sa dvokomponentnim lepkom i samo sastavio. Kad se ovo radi mora se voditi računa da se polovine ne "uvrnu".

Za pokretanje elerona potrebna su dva servoa standardne veličine. Servoi se montiraju na poklopce koji se potom zašrafe na krila sa donje strane. Da bi servoe spojili sa prijemnikom potrebni su vam produžni kablovi i na kraju jedan Y kabel, ako servoe stavljate u jedan kanal na stanici.

Eleroni se u krila ulepljuju preko šarki koje se dobiju uz model. Montiranje šarki je vrlo jednostavno, Prvo se jedna polovina ulepi u žljebove u eleronu koji su vec fabrički napravljeni. Za ovu operaciju koristi se super lepak (cijanofix). On penetrira duboko u zljeb i spoj šarka-eleron je veoma jak.
Kad se lepak osuši isto se ponovi i na spoju elerona i krila. Na kraju se na eleron postavi "rog" (horn) na koji dodje viljuškica sa servo motora.

Sa donje strane krila potrebno je ulepiti plastican deo koji prati donji deo trupa. To znaci da kada se krilo montira na trup ova plastika ide od napadne do izlazne ivice krila. Nažalost ova plastika, u slučaju mog Thunderbolta, je bila katstrofalno loše izlivena tako da nisam mogao nikako da je namestim.

Rešio da sam napravim taj deo od balze i tankog avio špera i tog momenta sam se upustio u avanturu koju pruža samostalna izrada warbird aviona.

Rešivši da sam napravim donji deo krila došao sam na ideju da bi mogao namestiti sistem koji bi mi omogućavao da ponesem i bacim bombu kao sto su to radili pravi avioni u Drugom svetskom ratu. Naravno da je bomba "kobajagi", izrađena od dezodorans spreja. Iskonstruisao sam sistem i pomoću dva servoa i par poluga mehanizam savršeno radi.
Nažalost, dok sam to pravio, niz krilo mi se slio cijanofix lepak. Ovo lepilo u momentu ostavi trag i više ga nije moguće izbrisati.
Nije mi preostajalo ništa drugo sem da ogulim sav monokot sa krila i da ih presvučem ponovo. Moglo se to i možda malo zakrpiti i popraviti ali, sam rešio da kad je već došlo do toga, sad napravim i flapsove i poboljšam jos više performanse ovog modela.

U razgovorima sa modelarima, svi su se složili da flapsovi mogu samo da pomognu. Oni omogućavaju kraću pistu pri poletanju i mnogo manju brzinu sletanja.

Iz postojeće konstrukcije krila isekao sam delove veličine koliko sam mislio da treba da budu veliki flapsovi. Od balze sam napravio sve neophodne delove na krilima i flapsovima i lepo sam sve izšmirglao. Svaki flaps pokreže po jedan servo koji su spojeni preko Y kabela na kanal 6 na prijemniku.

Malo veći posao je bio da celo krilo ponovo izmonokotiram ali i to sam uradio prateći šemu boja koja je bila ranije data.
Dosta vremena sam izgubio u ovoj prepravci krila. Ipak vrlo sam zadovoljan kako je sve ispalo.

Na Thunderboltovom trupu takođe ima dosta posla. Ovaj kit se prodaje kao ARF (almost ready to fly - uglavnom spreman za letenje) ali, i na ovakvom kompletu ima šta da se radi...

Na trupu najveći posao je ugraditi motor. Za ovaj avion proizvođač preporućuje 3 opcije motora: dvotaktni od 10 ccm, četvorotaktni od 15ccm ili benzinac od 20ccm. Svaki od ovih motora ima i prednosti i mane.

Dvotaktni i četvorotaktni motori troše metil-alkohol gorivo koje kod nas nema da se kupi. Pri tom litar tog goriva kosta oko 7-8 evra pa je i svaki izlazak na teren priličan trošak. Dvotaktni motor troši mnogo goriva i prilično masti model, najteži je za stelovanje (od sve tri vrste pogona) i prilično je bučan.

Četvorotaktni motor ima veći obrtni moment od dvotaktnog, troši manje goriva, vrti veću elisu i zvuči veoma realistično u vazduhu. Mana mu je cena više nego duplo veća nego kod dvotaktnog motora.

Benzinac ima prednost što troši gorivo koje možes kupiti na svakoj pumpi ali, je kad se na njega sve montira (paljenje, baterija i ostalo) mnogo je teži nego prva dva agregata.

Znajući sve to ja sam se odlučio za četvorotaktni motor. Izbor je pao na OS max-a od 15ccm. OS je stara renomirana firma, i njihovi motori su extra klase. Motor sam nabavio iz Amerike gde su generalno govoreći sve modelarske stvari mnogo jeftinije a, nije zanemarljiva ni razlika u kursu dolar-euro.

Motor sam relativno lako ugradio na trup, jedino sam morao da na trupu napravim "tunel" kroz koji prolazi auspuh. Rezervoar, servoe i druge stvari sam manje više ugradio kako su preporucili u Hangaru 9.

Repne površine su veoma dobro legle u otvore na trupu i tu nije bilo nikakvih problema da se ugrade kao ni sa  servoima za njihovo pokretanje.

Od "dodatne opreme" na trup tj. u kabinu sam stavio pilota da bi model bio malo realističniji. Još sam ugradio pokazivač napona na bateriji u modelu. Ova spravica se postavi negde na model, uključi se u prijemnik i ona stalno pokazuje preko desetak led diodica kapacitet baterije. Na elektronskoj pločici može da se bira između 4,8 i 6V napona (u zavisnosti da li je baterija na modelu sa 4 ili 5 ćelija). Kako napon pada tako se pale led diode bliže crvenom polju, da bi se na kraju upalile jarko crvene led diode kao znak da je za taj dan dosta bilo letenja.


Kako je prošao prvi let, možete pročitati ovde: https://sites.google.com/site/nsmodelers/thunderbolt---top-flite---prvi-let