War birds‎ > ‎Thunderbolt P 47 - Top Flite‎ > ‎uvod‎ > ‎

izrada i slike

Pisano juna 2008


Malo ću se detaljnije osvrnuti na izradu ovog modela. Tokom godinu dana rada naučio sam i primenio neke nove tehnike gradnje i finiširanja.

Pokazalo da je za izradu ovakvog modela potrebno samo strpljenje i vreme. Planovi su veoma dobri, jasni a, u kompletu se dobije i knjiga gde su opisani postupci izrade. Sve to je propraćeno fotografijama, tako da i manje iskusni modelari ne bi trebalo da imaju problema da "izadju na kraj" sa ovakvim projektom...

O firmi Top Flite ne treba trošiti reci jer je ona toliko dugo na modelarskom trzištu da nema ko za njih nije čuo. Poznati su po svojim veoma kvalitetnim proizvodima, a ko želi može posetiti njihov sajt:  www.top-flite.com


U kitu za P 47 dobiju se svi neophodni delovi: drvenarija, bovdeni, 6 ili 7 tabaka planova, kabina, kapotaž... Neke stvari su laser cut-ovane, neke štancovane ali, sve su napravljene od veoma kvalitetne balze i avio špera. Samim tim finoća žljebova i preklopa je na visokom nivou i nema gubljenja vremena u doterivanju delova. Delovi su svi obeleženi i nema bojazni da se može pogrešiti tokom rada. Model se pravi skoro sam od sebe...

 

Izradu sam započeo od krila, koja su konstruktivna i plankirana balzom. Prave iz dve polovine i na kraju spajaju velikim drvenim bajonetom u jednu celinu. Kad se spoje sa donje strane krila u sredini dodaje deo koji proprati oblik trupa....

Krila imaju elerone i flapsove. Na flapsovima, šarke stoje excentrično od ose pa, kad se flapsovi spuste dobije se skala hod flapsova.

Po jedan servo pokreće svaku komandnu površinu a, ja sam koristio preporučene servoe Futaba 9001. Sve polugice i viljuškice su od 3 mm a, polugica za flaps je veoma lepo nameštena tako da se ne vidi jer ide kroz krilo.

 

Dok sam pravio krila provukao sam instalaciju za svetla na krajevima i napravio sam lampu na donjoj strani krila, koja svetli i spušta se kad se spuste trapovi.


Trapovi kao i repni točak su proizvod su američke firme Robart (www.robart.com). Od ove firme je i ceo pneumarski sistem (boca, creva, glavni ventil sa mogućnošću podesšavanja brzine uvlačenja i spuštanja točkova, spojnice...).

Gledajući Top Gun primetio sam da je glavni "alat" pre starta modela kompresor na 12 V kojim se stalno dopunjuju pneu boce. Ovo se radi iz razloga da sistem ne ostane bez pritiska pa, da slećete na trup...

Da bih znao koliki je pritisak u sistemu kupio sam od BVM (Bob Violet Model) firme mali manometar.  Sa jednim punjenjem boce (puni se na 7 atmosfera) može se napraviti 12 ciklusa.

Na stajnim trapovima su namešteni poklopci koji, kad se trapovi uvuku, zatvore otvore na krilima u koje udju točkovi. Pošto trapovi imaju opruge, poklopci su iz dva dela jedan fiksiran za donji deo trapa i taj ide sa točkom gore dole, a drugi vezan za nogu trapa. Poklopac koji prati točak je specificnog oblika i pravljen je od tri sloja špera debljine 0,8 mm. Šper sam laminirao epoxy lepkom i fiksirao da prate oblik krila, a kad se lepak osušio dobio sam neverovatno čvrst polukružni deo koji apsolutno naleže na krilo i prati njegovu krivinu. Točkovi su prečnika 5 cola (125 mm).















Trup se pravi iz gornje i donje polovine. Čine ga polu-rebra koja mu daju oblik i na njih se lepe letvice od balze, a na te letvice idu posle plankovi kojim se trup oblaže. Na Internetu sam video da neki modelari dodaju još letvica kako bi plankovi lepše legli. Lepo naleganje se može dobiti i njihovim kvašenjem.

Prilikom izrade trupa može se birati da li želite da vam Thunderbolt bude Razorback ili Bubletop. Razorback je Thunderbolt sa grbom - starija varijanta aviona. Sredinom Drugog svetskog rata gornji deo trupa je "poravnat" i postavljena je polu loptasta kabina kroz koju se videlo na sve strane. To je Bubletop verzija i ja sam izabrao da moj model bude ovaj noviji...

Tokom izrade gornjeg dela trupa, napravio sam kompletan enterijer kokpita sa sve instrumentima i palicom za upravljanje. U kokpitu sedi i pilot kupljen u tačnoj razmeri, 1:6, da bi se uklopio u enterijer...

Horizontalni i vertikalni stabilizator se prave posebno i ovi elementi se ulepljuju na trup. Horizontalac je iz jednog dela i kao i vertikalac kompletno je plankiran sa balzom.

Kad se gornji deo trupa izplankira, odvaja se od radne površine, okrece se i tako se pravi donji deo trupa. Proces se nastavlja, ulepljivanjem donjih polurebra, letvica i na kraju se lepe plankovi...

Tokom izrade trupa kroz njega se provlače bovdeni i creva za pneumatiku.

Modelarima je prepušteno da izaberu mesto za prekidače i sve ostale prateće stvari. Trudio sam se da to sakrijem ispod poklopca da ne upadaju u oči na prvi pogled.

Originalni 5-to delni kapotaž od ABS plastike zamenjen je kapotažem od epoxy smole i staklene tkanine kupljenim u Americi.

Na prednjem delu kapotaža je "dummy engine" tj. motor koji liči na pravi zvezdasti motor . I ova kopija motora je deo "dodatne opreme"...

Posto kapotaž prilicno "pasent" naleže na trup sa donje strane napravljen je otvor za izlaz toplog vazduha od cilindra i auspuha.

Otvor sam maskirao metalnom mrežicom koja daje odredjeni "šmek" modelu.

Kroz jednu od klapni kapotaža provukao sam crevo za sipanje goriva i ono se, kad se ne koristi, sakrije ispod kapotaža da se ne vidi. Odušak je sa donje strane. Na bočnim stranama su otvori za auspuh i saug.

Na prednjem delu trupa, ispod kapotaža, nalazi se "drvena kutija" - nosač motora.

Za ovaj Thunderbolt izabran je japanski motor - Zenoah 45. Ovaj motor se odlično pokazao na Zero-u koji trenutno letim a, koji je po dimenzijama i težini skoro isti kao P 47.

Zenoah je pričvršćen preko metalnih odstojnika za drvenu ploču koja je, opet, preko guma prčvršćena za trup. Time se vibracije motora poprilicno smanje i ne prenose se u tolikoj meri za model. Sistem je od firme Dubro.

Servo gasa je sa donje strane drvene kutije i kratka poluga ga povezuje sa karburatorom. Sa strane je "kill swich", prekidac za gašenje motora.

Motor apsolutno stane ispod kapotaža i tačno izlazi u sredini "dummy" motora...

Zenoah 45 "vrti" drvenu elisu Xoar Laminated, dimenzije 20x10 cola. Elisu sam zbog "scale" izgleda ofarbao u crno sa žutim vrhovima, kao sto su bile na pravim Thunderboltima...

Spiner je kupljen u Americi u pravljen je baš za ovakav tip aviona. Donja ploča spinera je platna kojom je stegnuta elisa a, spiner se uvrće imbusom u sredinu šrafa od elise.


Finishiranje modela može biti monokotom ili farbanjem. Monokot varijanta je lakša, brža, ali ne daje utisak pravog aviona. Farbanje modela traži mnogo više rada i pripreme.

Moj izbor je bio da model farbam.

Kolor šema je bitna jer, po meni, to predstavlja ono što krasi ceo prijekat. Moja želja je bila da model bude srebrne boje, ali sa jos nekom bojom koja bi malo "razbila" veliku srebrnu površinu.

Kad sam 2008 godine bio po drugi put na Top Gunu, pitao sam Tijana da mi pomogne oko izbora color šeme tj. tražio sam da vidim neku knjigu gde ima Thunderbolta, ofarbanih u raznim varijantama.

Čovek rece da nema problema, okrete se i ode po veliku kartonsku kutiju u koju mi je iz svoje modelarske biblioteke odvadio jedno 30-tak knjiga samo o Thunderboltima.

-"Nosi ovo u hotel i biraj kako ćeš farbati model" - reče mi - "kad se završi takmičenje (Top Gun) dodji kod mene u firmu, tu imam i color i crno beli fotokopir pa, sve šta ti se svidi fotokopiraj i nosi kuci..." Tako je i bilo. Našao sam par interesantnih color sema.

Najviše su mi se svideli Thunderbolti koje su Amerikanci i Meksikanci leteli zajedno tokom Drugog Svetskog rata na Filipinima. Kolor šema u koju je ofarban moj model krasila Thunderbolt kapetana Morgana R. Beamera koji je leteo pri 41.sqdn. 35 F.G. u 201 eskadrili na Filipinima tokom 1945 godine.

 

Finiširanje modela je išlo sledecim redom.

Posto su krila i trup bili izplankirani sve sam lepo izšmirglao i pregitovao, na svim mestima gde je bilo potrebno. Necu ići u "sitna creva" ali, ovo je prilično dugotrajan posao.

Kad sam bio zadovoljan rezultatima morao sam ceo model da presvučem sa epoxy smolom i staklenom tkaninom. E, ovo je trajalo dobre dve nedelje rada, jer je ovo posao koji ne možeš odraditi od jednom, a i površine moraju dobro da se osuše.

Staklena tkanina je veoma tanka, 33 gr/m2 i najvažnije je da se naneta smola  u što većoj meri istisne potom iz iste...

Ako se sve dobro odradi dobije se vrlo ravna i čvrsta površina. Važno je i da tkanina lepo nalegne, da nema mehurića na površini krila ili trupa, jer se i najmanji vidi i teško ga je posle gitom popraviti.

Ovo je bio proces koji nikada nisam radio i bio sam zabrinut kako će sve ispasti.

Staklenom tkaninom sam prvo presvlačio manje površine, a potom trup i krilo.

Preklopi staklene tkanine nisu bili problem jer je tkanina toliko tanka da se skoro nisu ni videli a, na kraju se veoma lepo daju šmirglati.

Pošto je sve bilo presvučeno u staklo, počeo sam sa šmirglanjem... Danima sam bio kao "pekar" sav beo od prašine i gita...

Odlucio sam da cu model farbati sam, jer bi nošenje toliko stvari kod farbara bilo previše komplikovano. Takodje, na modelu ima 7-8 boja i to "prckanje" ni jedan farbar neće da radi.

Pre farbanja sam ceo avion špric-gitovao. Špric-gitovanje i farbanje sam radio sa "Body" Grčkim akrilnim bojama i špric-gitom u spreju.

Body-jev špric-git je super, brzo se suši, a tek kad ga nanese vidiš koliko još ima mesta koja treba popraviti gitom. To, dodatno, gitovanje i sitna doterivanja su takodje odneli dosta vremena.

Posle finalnog šmirglanja krenuo sam da farbam model. Osnovna boja je srebrna, a na nju sam raznim maskirnjima, naknadno, nanosio ostale boje. Za ovo mi je bilo potrebna cela nedelja rada. Najviše vremena se izgubi na silna merenja i razmeravanja delova i površina koja se farbaju.

Na kraju kad je sve bilo ofarbano odneo sam model kod auto farbara koji je u komori naneo poslednji sloj polu mat bezbojnog laka.

Verujte vredelo je truda...


Zadnjih mesec dana sam sastavljao model, ulepljivao šarke, stavljao servoe, nameštao otklone, postavljao motor, rezervoar...

Ima mnogo sitnog "finog" rada koji se ne primeti a, mora da se odradi.

Pre par dana sam doterivao težište i nisam morao da dodam ni gram olova, nego sam ga ospeo doterati sa postavljanjem baterija na odredjeno mesto.

Na kraju, ukupna tezina je 11,5 kilograma, što je malo više nego po planu...


Kad sam prvi put palio motor, pošto je sve novo, bilo je potrebno električnim starterom vrteti elisu oko 6-7 sekundi dok motor nije povukao gorivo, a potom je odmah upalio i od prvog momenta odlično radio. Nisam imao potrebe da diram ni jednu iglu za štelovanje na karburatoru...


Na kraju, šta reci?

Nevidjeno sam uživao zadnjih godinu dana praveci Thunderbolta... Posvetio sam mnogo vremena svakoj faza rada koja je bila izazov na svoj način ali, sad gledajuci gotov model vredelo je truda... Mislim da se to i vidi i stvarno je nešto što se ne doživljava svaki dan.

Vrlo sam ponosan kako je Thunderbolt napravljen...

Ovim putem se zahvaljujem svima koji su mi savetima i sugestijama, pomogli da ovaj projekat privedem kraju...