War birds‎ > ‎Zero‎ > ‎

Zero posle prve sezone...

- Pisano februara 2009.

 

Posle prve sezone ukratko da rezimiram utiske...

Moj prvi veliki warbird avion pokazao se kao pun pogodak.

Posle prvih "dečijih bolesti" koje su se uglavnom odnosile na probleme sa motorom, pa samim tim i na letenje modela, kad je sve došlo na svoje mesto, Zero se pokazao kao fenomenalan izbor...


Mnogi modelari kad čuju da je model težak 10 kilograma i kad kažem da savršeno leti, skeptično me gledaju... Mnogi na našim prostorima nisu imali prilike da vide ovako velike i teške modele. Ipak, kad Zero-a vide sa kojom lakoćom leti, poleće i kako sporo sleće, svi se veoma brzo razuvere...

Modeli ovih gabarita moraju se leteti slično pravim avionima. Pošto je odnos težine i snage motora drugačiji nego kod akro ili 3 D RC modela, veoma se mora voditi računa o brzini tokom leta. Inercija kod ovako teških modela je takodje nešto što u mnogome doprinosi utisku u vazduhu.

 

Zero-a sam tokom 2008 godine leteo 76 puta, od toga 18 startova je bilo sa kineskim SPE motorom a, ostali letovi su načinjeni sa Zenoah-om G 45.

Kako sam već ranije pisao, od kako sam stavio Zenoah motor Zero kao da je postao drugi avion...

 

Veliki pomak u letenju sam napravio od kad sam počeo koristiti flapsove, koji pomažu kod poletanja a, pogotovo kod sletanja.

Tokom jedne posete Zemunskom aerodromu "13 Maj", moj drugar Dule iz Beograda leteo je svog CMP Warhawk-a. Ovo je manji model raspona 1,85 m i težine od oko 5,5 kg. Na sletanju, Warhawk koji nema flapsove, ima sigurno 50% veću brzinu od mog duplo težeg modela...

Naravno, i sa flapsovima se mora paziti, pogotovo da se model ne uspori previše, pa da ne padne u "stoling".

Sa flapsovima treba biti veoma oprezan i kada se leti po vetru, ne smeju se spuštati kao kad je vreme mirno.

Flapsovi se spuštaju tek kad se brzina prilaska za sletanje smanji, jer u suprotnom ako se spuste pri velikoj brzini, sem mogućnosti da flaps iščupate iz krila, model će se veoma "propeti".

Ako se vodi računa kako se flapsovi koriste, biće vam od velike pomoći pri sletanju. U slučaju Zeroa, od kako sam ih počeo koristiti ni jednom nisam imao problema kod sletanja...

 

Moram naglasiti i još jedno veoma važnu stvar. Prve letove sam pravio sa PPM prijemnikom marke Futaba FP-R 118 F. Benzinski motori znaju da prave smetnje RC uredjajima i modeli su često padali zbog tih stvari...

U prvim letovima dešavalo se u par navrata da je smetnji bilo i na Zero-u. Tokom pravljenja modela veoma sam vodio računa da ispoštujem sve da smetnje svedem na minimum.

Prijemnik je bio više od 30 cm udaljen od paljenja, poluga gasa od servoa do motora je imala plastične viljuškice, kapica za svećicu i kabel koji je išao do kapice uvek je bio dobro namešten, nigde oštećen...

Ipak se tu i tamo dešavalo da ima malih smetnji... Smetnje su bile veoma naglašene kad smo prvi put bili na Vršačkom aerodromu.

Posle toga sam kupio nov Futabin osmokanalni PCM prijemnik, stavio ga na isto mesto gde je stajao i onaj PPM i nikad više nije bilo ni najmanje smetnjice...

 

Sve u svemu, Zero mi je jedan od najomiljenijih modela koje sam imao.

Slobodno bih ga preporučio svima koji vole velike warbirde. Pokazao se kao jako zahvalan izbor, zbog mnogih stvari... Izdvojio bih da je model veoma čvrst, robustan, ima prihvatljivu cenu... Najvažnije od svega je kako leti, a to u svim režimima radi fenomenalno....